Vreme i mesto koji su relevantni za izradu horarne karte
Za poznavaoce horarne astrologije nema dileme oko vremena i mesta za koje se izrađuje horarna karta za postavljeno pitanje - to su uvek vreme kada je astrolog saznao i razumeo sadržinu pitanja i mesto u kome se u tom trenutku nalazio. Poslednjih godina, sa porastom popularnosti horarne astrologije, javljaju se i oni koji pokušavaju da se javno bave horarnom astrologijom šireći ideju da se kao relevantno vreme može uzimati i ono kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu, odnosno, kada je u pitanju mesto, ono u kome se nalazio pitalac, a ne astrolog kome je pitanje postavljeno, kao što to nalažu pravila horarne astrologije. Neki od njih idu čak toliko daleko da tvrde da je upravo to vreme korišćeno u stara vremena, što je, naravno, potpuno netačno.
U knjigama i objavljenim primerima velikana horarne astrologije, Vilijama Lilija, jasno se može videti da su horarne karte, bez izuzetka, izrađivane za vreme kada je astrolog čuo (ili pročitao) i razumeo postavljeno pitanje, kao i za mesto u kome se astrolog u tom trenutku nalazio. Za ovakvo pravilo horarne astrologije, koje je dosledno primenjivano tokom vekova izučavanja i praktične primene horarne astrologije, postoje najmanje dva razloga. Prvi je praktične, a drugi logičke i filozofske prirode.
Ideja da su stari astrolozi mogli koristiti i vreme kada je pitalac osmislio pitanje je besmislena i zbog činjenice da časovnik kao naprava za merenje vremena nije postojao do XVI veka, a i tada je mehanizam pravljen samo sa jednom, satnom kazaljkom, bez minutne. Privilegija izračunavanja vremena, odnosno stepena ascendenta, pripadala je ekskluzivno matematicima/astrolozima/astronomima kako su sve nazivali znalce nebeske nauke u drevnim vremenima. Shodno tome, ideja da se kao vreme relevantno za izradu horarnih karata uzimalo vreme kada je pitanje "palo na pamet" pitaocu je, zapravo, apsurdna, jer tako nešto, kao što se vidi, za običnog čoveka gotovo nije bilo moguće.
Pored ovog praktičnog razloga za usvajanje pravila o vremenu i mestu astrologa, postoji i još jedno, logičko-filozofsko opravdanje. Kada govorimo o pitanjima u horarnoj astrologiji, tzv. horarnim pitanjima, uvek govorimo o pitanjima koja se postavljaju astrolozima koji imaju dovoljno znanja i iskustva da na ista odgovore primenom pravila horarne astrologije. U tom smislu, jedno obično pitanje postaje horarno pitanje i dobija svoj pravi astrološki smisao tek kada ga čuje ili pročita i razume njegovu sadržinu onaj astrolog kome je pitanje postavljeno. U horarnoj astrologiji taj trenutak nazivamo "rađanjem horarnog pitanja", a vreme i mesto u kome se taj trenutak odigrao, shodno toj logici, uzimamo kao jedino relevantna za izradu horarne karte.
Pa kako su to nekada davno, dok časovnih mehanizama nije bilo na svakom koraku, astrolozi izračunavali vreme, odnosno, stepen ascendenta? Odgovor je: putem astrolaba. Sama reč je grčkog porekla i u bukvalnom prevodu znači "instrument za hvatanje zvezda". U skladu sa ovim, bilo koji instrument koji se koristio za osmatranje stelarnih pozicija ili latituda mogao se tako nazivati. Do X veka ova se reč u zapadnoj Evropi koristila za armilarne sfere, sisteme prstenova koji reprezentuju planetarna i zvezdana kretanja.
Pravi astrolab predstavlja projekciju kosmičke sfere na ravnu površinu i ovakav astrolab bi trebalo nazvati planisferični astrolab kako bi se razlikovao od drugih naprava sa istim imenom. Ovakav astrolab bio je najvažniji osmatrački instrument pre pronalaska teleskopa i koristio se, ne samo za posmatranje i merenje nebeskih pozicija, već i za određivanje vremena, geografskih širina, visina, razdaljina i mundanih kuća. Ovo je, verovatno, bio Ptolomejev ili Hiparhov izum, svakako poznat starogrčkom svetu.
Pored ovog, u upotrebi su bili i neki drugi instrumenti za izračunavanje dnevnog vremena poput senomera, sunčevih instrumenata koji su vreme pokazivali prema položaju sunčeve senke i klepside, kao i vodeni časovnici, koji su radili na principu peščanih časovnika, osim što se umesto peska koristila voda. Ipak, Ptolomej insistira na astrolabu kao najpouzdanijem instrumentu za izračunavanje tačnog vremena, odnosno, prve izlazeće tačke Zodijaka na istoku (ascendent). U "Tetrabiblosu", knjizi III, stavu 2. pod naslovom "O stepenu horoskopske tačke" on kaže:
"Često se javlja poteškoća u pogledu prve i najvažnije činjenice, to jest, definisanja tačnog vremena rođenja. Uopšte uzevši, jedino posmatranje putem horoskopskih astrolabova u trenutku rođenja može naučnim posmatranjem pružiti trenutak sata dok, praktično, svi drugi horoskopski instrumenti na koje se većina pažljivih praktikanata oslanja često mogu da pogreše."
Autor: Nataša Karalić Koprivica