Slika

Narcistički poremećaj u simbolici natalnog horoskopa

Suprotno uvreženom mišljenju da su narcisi ljudi koji veoma vole sebe istina je sasvim drugačija. Narcis nije osoba koja je opčinjena sobom, vec predstavom o sebi


Kaže se da živimo u narcističkoj civilizaciji koju je iznedrio nominalno preafirmisan individualizam zapadnog čoveka, sa svim pratećim pravnim i društvenim mehanizmima podrške. U višebrojnim psihološkim klasifikacijama poremećaja ličnosti narcizam pripada istom klasteru u kojem se nalaze srodni poremećaji poput histrioničnosti i erotomanije.

Suprotno uvreženom mišljenju da su narcisi ljudi koji veoma vole sebe istina je sasvim drugačija. Narcis nije osoba koja je opčinjena sobom, vec predstavom o sebi. Osnovni mehanizam njegovog psihološkog delovanja je tzv. mirroring koji se tiče oponašanja i ogledanja u drugim ljudima. Narcis je prazna osoba, kameleonskog ponašanja, nekreativna, zavisna od tuđe podrške i divljenja, neautentična i kako bazično osećanje samopouzdanja nikada nije izgradila nadoknađuje ga kroz odnos sa drugim ljudima. Sklon je da sebe predstavlja kao zrtvu subjektivnih ili objektivnih okolnosti. Narcistička povreda prepozaje se kroz naizgledne depresivne epizode iza kojih se nikada ne krije istinska kriza zbog prekida važnog odnosa, već osećanje duboke praznine, povređene sujete, ljutnje i mržnje sa osvetoljubivošću. Kako bi kompenzovao prazninu i nedostatak unutrašnjeg fokusa narcis će posezati i za hipohondričnim mehanizmima kako bi privukao pažnju na sebe. Oni su ekstravertni, naizgled vrlo samouvereni, uvek prvi prilaze, neretko imaju šarm i veliku privlačnost, sujetni su, manipulativni, mimikrični. Za partnere redovno biraju osobe suprotnog mehanizma povučenosti i stidljivosti, osobe sa visokim stepenom empatije ili "noramlne" osobe koje se zadese u nekoj razvojnoj životnoj krizi. Najčešće su skloni da se bave nekim oblikom scenske i estradne umetnosti, ali i politikom. Poremećaj je češći kod muškaraca nego kod žena koje su, sa druge strane, sklonije histrioničnosti. Njihove ljubavne veze su burne i kratkotrajne, brzo odbacuju partnera, jer im služe samo za izgradnju samopouzdanja koje se okončava u ranijim fazama detinjstva, pa je sve naknadno, u suštini, uzaludno. Narcis je veoma sklon moralisanju i lepim stvarima i interesovanjima jer ume vešto da oponaša. Prepoznaćete ga po prenaglašenoj osudi neke situacije ili osobe ili po sklonosti da sebe predstavlja finim, kulturno angažovanim i upućenim. Niko se ne žali i ne kritikuje kao narcis i te dve stvari idu jedna sa drugom. On je redovno žrtva ili je neshvaćeni predmet svačije zavisti i ujedno je najjači kukumavac na opštu nepravdu i zlodela tamo nekih, sa stuba srama, izabranih pojedinaca. Narcis ne podnosi kritiku, ali jednako ne podnosi ni ignorisanje njegove malenkosti. U zavisnosti od kvaliteta inteligencije narcis će izgraditi, više ili manje, suptilne mehanizme odgovora na neprihvatanje. Sklon je okruživanju sa predstavnicima "elite", želi da bude viđen. O sebi gradi lažnu sliku u koju se uklapaju samo afirmativni delovi o lažnom sjaju, lepoti, erudiciji, obrazovanju, statusu. U poslu za njega je sve takmičenje i cilj opravdava svako sredstvo. Ne stide se i odsustvo stida je primetno čak i kada su uhvaćeni u laži i krađi. Tada se ne povlače već relativizuju stvarnost do apsurdnih nivoa, okrećući teze i činjenjice u svoju formalnu korist. Doktorka Ramani, poznati svetski autoritet za ovu vrstu poremaćaja, deli narcisoidnost na grandizoni i stidljivi. Ovaj drugi je vrlo specifičan, redak i njega karakteriše viši stepen empatičnosti i emocionalne osetljivosti, manja direktnost u osvajanju ljudi, klackalica u raspoloženju, od visokog samovrednovanja do naglih epizoda izražene nesigurnisti. Taj drugi tip stidljivog narcizma nije lako prepoznati iz laičke pozicije jer narcisi najčešće nisu stidljivi, vrlo su aktivni i osvajacčki i život im služi kao scena za samopromociju. Prema svojoj deci narcisi su kompetitivno orjentisani, bilo da se porede sa njima, bilo da kroz njih osvajaju lične neosvojene pozicije. Neretko odbacuju rođenu decu.

Histrionici su teatralniji od narcisa. Ako nisu u centru pažnje loše se osećaju. Seksualno zavode na često neukusan i bizaran način, tako i izgledaju. Lako menjaju raspoloženje, ne osećaju duboko, drže do forme ne sadržine i formom teže da fasciniraju publiku. Nikada duboko ne zalaze u materiju, već se koriste generalizovanim modelima i crtama onih tema koje koriste za svoju predstavu. Na njih je vrlo lako uticati, a karakteriše ih još preuveličavanje ličnih emotivnih veza. Njihovo je uvek bolje, jače, bizarnije, drugačije, složenije, literarnije itd. Istina je da nikada nije tako i da su im ljubavi banalne. I oni zavise od ljudi, ali za razliku od narcisa teže da se vežu i vezuju se za ljude pa je ovaj poremećaj karakterističniji za žene.

Borderlajneri, kako ih ja zovem, su najkomplikovaniji. Psiholozi kažu da je za njihovo stanje kriva majka i neadekvatno razrešena faza odvajanja od nje u detinjstvu. Graničari su veoma burni, kod njih je uvek katastrofa, nezadovoljstvo svim i svačim, duboka razočaranja, ali oni se iznova i iznova oporavljaju od svega toga, svaki put nanovo ozareni neprirodnim optimizmom. Ono što je karakteristično za kliničku depresiju prati često ovaj poremećaj, a to je osećaj velike unutrašnje praznine koja se baš tim rečima redovno opisuje terapeutima. Praznina može da uzme oblik telesnog i psihičkog. Neki graničari naročito burno reaguju u trenucima gladi. Tada su veoma nervozni i depresivni. Psihička praznina odnosi se na nedostatak afektivnog sadržaja, odnosno, nedostatak osećanja. Vrlo je teško za razumeti šta je ta praznina koju opisuju ovi ljudi, koje laički često nazivamo psihopatama. Paradoksalno je da neko ko za sebe izjavi da ne oseca ništa oseća tako jasno tu prazninu. Taj mrtvi deo duše ili neoživljeni deo donje duše (rečeno jezikom neoplatoničara) koji, kao takav, nije sinhronizovan sa standardima spoljašnjeg sveta, je osnovna karakteristika psihopatija. Postoje analitičari koji za graničare kažu da su to nikada odrasle osobe, one koje su emocionalno ostale na nivou onog ranog perioda detinjstva kada se dete prvi put jasnije odvaja od majke kao posebna individua. Taj razvojni deficit ogleda se u nerazumevanju međuljudskih odnosa koji su, u njihovom slučaju, vrlo nestabilni i vrlo intenzivni. Neretko su seksualno ekscesivni, lako se oduševljavaju osobom, jos lakše razočaravaju i brzo pronalaze nove "velike životne ljubavi". Mogu preterivati u hrani, piću, drogama, trošenju novca. Vrlo su impulsivni, temperamentni, destruktivni prema sebi i drugima. Lako idealizuju i lako upadaju u euforije, pa se onda strmoglavo ruše u dubine depresije, razočaranja i gorčine. Kako je majka i vrlo rano detinjstvo kolevka ovog poremećaja ili stanja moguće je da je Mesec na neki način potpuno izolovan od ostatka personalnih delova natala.

U više slučajeva narcisa, histrionika, erotomana i graničara primetila sam da je:

  • vladar 1. u 1, naročito superiorac i još češće Jupiter kao simbol augmentativnosti u ponašanju
  • vladar 1. u 7. kao izraz potrebe za tuđom pažnjom i mehanizma mirroringa
  • Mesec u Vodoliji. Neobično je mnogo slučajeva graničnih poremećaja ličnosti i narcizma i ove pozicije. Mesec kao prirodni vladar hipotetičkog horoskopa Stvaranja, koje su davno postavili astrološki oci, u pomenutom znaku je u osmoj kući od svog domicila koji se uzima za ascendent Stvaranja
  • Mesec u Raku. Naizgled kontradiktorno prethodnom pravilu, ali Mesec u Raku, zapravo, simbolizuje samoljublje, usredsređenost na predstavu o sebi jer je tu u svojoj kući i svom znaku
  • Mesec sa Saturnom
  • vladar ascendenta u padu
  • nepovezanost vladara 1. i 7. ili upadljivo odvajanje vladara 1. od 7. gde je jedan retrogradan. Ovo se naročito pokazuje kod graničnog poremećaja ličnosti
  • egzaltirana planeta u 1. kući
  • ugrožena Venera kao personalni faktor
  • povezanost Venere i Marsa kao personalnih faktora
  • povezanost vladara ose horizonta kroz kvadrat, opoziciju ili nedostatak recepcije
  • egzaltirani vladar ascendenta
  • loš vladar ascendenta u aspektu sa egzaltiranom planetom

Autor: Nataša Karalić Koprivica

“Zvezde na nebu pevaju. Kada bismo samo imali uši za tu muziku.”

((Pitagora, grčki filozof))