Slika

ASTROLOGIJA I MAGIJA (1. DEO)

O prirodi astrološkog i magijskog mehanizma


Pikatriks, najznačajnije delo srednjovekovne i renesansne magije, napisano u 10. veku, u arapskoj Španiji (Andaluziji), za razliku od ostalih grimoara tog vremena veliki uvodni deo posvećuje filozofiji magijskog delovanja. Sam uvod jeste prvi od tri velike celine koje, svaka za sebe, predstavljaju uslov za magijsko delovanje. Filozofski uvod govori, zapravo, o nužnosti postojanja modela prema kojem će magičar svoj um usmeravati u ritualima kako bi otklonio prepreke za realizaciju željenog cilja. U poznatoj i popularnoj priči o Jednom, iz kojeg se nižu descenzivno različiti nivoi postojanja (novoi bića), autor nas upoznaje sa višebrojnim stepenima postojanja koji su, u procesu pristupa celoj ovoj stvari, esencijalni preduslov za mogućnost otkrivanja čuda u svakom momentu i svakoj pojedinačnoj stvari ili situaciji. Autor u uvodu, koji to zapravo i nije jer po obimu prevazilazi svrhu i formu uvoda, na više mesta naglašava da je ovo znanje o odnosima između nivoa bića glavni kljuć magije. Dakle, ne ni elekcija (astrološki odgovarajući momenat koji mora biti u saglasnosti sa prirodom magijskog cilja), ne ni prateći rituali (talismani, figure, aksesorajz obreda, magijski pečati, brojevi i invokacije), već model u okviru kojeg se um magičara kreće prateći uputstva iz priloženih recepata.

"Jos jednom, fokus je na odnosu između Jednog i mnoštva, na osnovu kojeg mag teži da postane odraz (ogledalo) tih odnosa udružujuci sebe sa svojim Almutenom, planetarnim vladarem svog natala (koji simbolizuje dajmona pratioca, anđela čuvara, centralnu temu svrhe sadašnjeg života, glavni čvor sudbine itd.) u cilju reprodukovanja jedinstva makro i mokrokosmosa." Kod savremenih lajfkoučinga dominiraju tehnike verbalnih samoubeđivanja kroz formu ponavljanja tipa "svakoda dana u svakom pogledu sve više napredujem". Svaka reč je prazna ukoliko nije praćena sadržajem duha koji je vođen verom nastalom iz razumevanja i znanja o modelu svega postojećeg.

Pikatriks je izuzetno bogato delo, nabijeno detaljima, ali početnik se da lako zavarati da je u tim sitnicama sva poenta mogućnosti magije. Rituali, ponavljam, neće delovati nezavisno od asimilacije kosmološkog modela. Asimilacija podrazumeva, ne samo znanje o istom, već i verovanje u isti, poistovećivanje sa istim. Bez toga nijedan čin, ma koliko se dosledno sporovodio prema datim uputstvima, neće dati rezultata. Asimilacija se odnosi i na neomatani tok uma koji više ne poznaje prepreke razmišljanja o realnim mogućnostima ovakovog delovanja. Magijsko delo postaje moguće jedino onda kada prevaziđemo sumnje iz prethodnog traganja za istinom u procesu učenja. Da biste bili astrolog prethodno morate da prihvatite da je astrologija isto što i magija i da su obe moguće ukoliko razumete građevinu unutar koje se um prostire i kreće u cilju postizanja čuda. Ta građevina ima čitav niz "spratova" između kojih postoji jasan odnos. Niži sprat ne vidi jednako kao viši, ali vidi više od sprata ispod sebe. Sami spratovi modeliraju se prema redovima i imenima selestijalnih bića, odnosno, nivoa postojanja.

Što se rituala tiče istima prethodi uvek i obavezno elekcija koja odražava saglasni kvalitet vremena prema željenom cilju (ista selestijalna vrsta). Sami rituali (i oni se dele na različite vrste u zavisnosti šta deluje na šta) nisu obavezno striktni ako se razume prethodno. Recimo, crveni vosak ili beli vosak lako mogu biti zamenjeni plastelinom iste boje jer svi materijali, sve hemijske supstance, sve tvari pripadaju zemaljskom nivou kojem su svi ostali nivoi nadređeni. Od elemenata, preko planeta, zvezdanog neba i nadmanifestnih predela. Što je nivo kojem se obraćamo viši to je i delovanje jače. Ukoliko ne razumete mehanizam delovanja prema modelu delovanja nijedan od rituala neće raditi. Takođe, ne samo da je dozvoljeno, već je i poželjno preporučene tehnike zameniti savremenim. Crtež fotografijom, miris irisa fabričkim parfemom, sveću lampom. Nebitno je sve dok isti planetarni simbolizam pokriva alternativno pomagalo. Reč je najjače od svih pa je dobro koncentrisati što više sa razlictih nivoa.

Prvi uslov magije je da razumete kako ona deluje i da poverujete bez ometanja da je to tako. Ukoliko i astrologiji i magiji pristupate sa ometanjem sumnje rezultati izostaju. Onaj ko ne razume o kakvom modelu je reč i kakvom mehanizmu, kod njega sumnja već prevladava i više ništa nije moguće. Takođe, jednom kada se obred sprovede i završe sve radnje, željeni cilj se zaboravlja, odnosno, teži se da se o njemu više ne misli. Nestrpljivost i divinacijsko množenje (otvaram karte, pitam zvezde da li će biti kako sam tražio) onemogućuju realizaciju. Vreme je vrlo relativno i teško ga je projektovati jer se donji spajaju sa gornjim nivoima postojanja tako da ni time, onaj ko je tražio nešto od magičara, ne treba da bude opterećen. Sa verom se sve ostavlja vremenu da pokaže rezultate. Sve što pustiš tek onda ti dođe.

O sudbini, ni nekada ni danas, nisu mislili svi jednako. Ne samo po osnovu priznavanja ili negiranja iste, već i po pitanju njenog opsega. Kako bi opravdali astrologiju polazimo od razmišljanja o skladnom i uređenom univerzumu u kojem su svi delovi povezani, ali za većinu ta interkonekcija i uređenost ne prelaze granicu mutne predstave da sve to nekako deluje i ništa više od toga. Prirodna radoznalost čovekova ponekad i kod najpovršnijih probije bedem intelektualne uspavanosti ka poželjnim pitanjima kako i zašto nebo deluje na nas, šta je magija, sta astrologija, da li su povezane, kako je moguće da čovek svojim delovanjem utiče na manifestaciju željenih rezultata itd. O sudbini, kako rekoh na početku izlaganja, ne mislimo svi isto. Jedan od trojice iz grčkih starina koje ja volim da čitam, Plotin, na ovu temu je rekao: "Čovek je podvrgnut sudbini ako je lišen druge (više) duše. Nije sve obuhvaćeno sudbinom. Nerazumni činovi osnivaju se na sudbini. Ona je spoljašnji uzrok. Sudbina je ono što potiče od nižeg, a što je iznad samo je proviđenje (postoji razlika između sudbine i proviđenja). Duše koje su izvan opažajnog sveta prevazišle su sudbinu postojanja. Različite stvari se događaju različitim ljudima nezavisno od toga što su okolnosti iste ili obratno - to je sudbina. Neke duše u potpunosti potpadaju pod vlast sudbine, a druge samo ponekad."

Tu negde, u razumevanju ovog modela, se krije i racionalna osnova za magiju. Podseticu kratko da astrologija, magija i alhemija ne govore o uzrocima vegetativnog dela sveta, već zakonu koji povezuje sve ispod Meseca (svet fizičkih zakona) sa svim iznad Meseca i preko granice zvezda nekretnica. Delovati magijski znači prepoznati i priznati taj mehanizam i tu vezu, ne samo manipulisati kroz istu. Zato je astrologija tokom cele svoje tradicionalne istorije bila smatrana magijskom disciplinom. Zaboravite na sile i uticaje kada objašnjavate astrologiju, to je sa modernom naukom sahranjena verzija. Zaboravite i na isključivo fizički unverzum. Da biste danas prihvatili astrologiju istoj morate dati nekakav oblik, konceptualni prostor unutar kojeg se izražava, a koji nije haotičan i uslovljen fizičkim silama jer o uticaju tih sila danas ne govori astrologija, već astrofizika, dve sasvim različite discipline. Prva je divinacijska, mistična, duhovna, druga je naučna, fizička, ili kako gore piše, iz vegetativnog dela univerzuma čije smo telo prethodno proširili na nefizička "prostranstva" uma. Naučni i astrološki kosmos danas nisu isto, iako fizički i astrološki kosmos jesu povezani prema univerzalnom zakonu. Namera mi ni izbliza nije bila da "filozofiram u prazno", vec da prevedem jedan od tekstova Roberta Henda na ovu temu. Sam Hend je od onih koji, kao i ja, preferiraju i ističu značaj neoplatonizma i renesansnih platoničara kada je ovo pitanje u naslovu. No, još jednom, to nije i jedina priča o ovoj temi, potrudiću se da jednom stvar objasnim i iz perspektive dominantnog aristotelizma, stoicizma, čak i kineskog daoizma (slicnosti Taoa i Heraklitovog i stoičkog Logosa, jednako i razlike) kada konačno rešim da napišem nešto o Jungu čiji je doprinos celoj stvari iznimno veliki, ali, kao i platonistički, iznimno zanemaren u dubini. Hendove tekstovi su pisani u nepretencioznom stilu, sa namerom da se stvar objasni razumljivijim jezikom. Koliko je ovaj astrolog i istoričar nauke uspeo u tome prosudite sami.

"Smatra se da je prva očigledna razlika između astrologije i magije u upotrebi rituala. Ipak, nije svaka magija zasnovana na ritualima, ali se cini da je ritualnost više vezana za magiju nego za astrologiju. Ovo je istina jedino ukoliko koristite usku definiciju "rituala". Ako pojam proširite tako da uključite sve oblike ponavljanog ponašanja čija je svrha da se fokusira volja ili svest praktičara, onda astrologija itekako podrazumeva i ritual. Praksa se razlikuje od jednog astrologa do drugog, ali je ritual, ipak, prisutan. Gotovo svaki astrološki praktičar ima proceduru za „stupanje u kontakt sa slikom neba“. Neretko smo veoma siromašni u pogledu inspiracije i rutine, ponekad sasvim suprotno, veoma smo dobri u tome. Desi se i da nešto drugo pojača nasu svest o pitanjima koja su uključena, a fokus pažnje, koji bismo inače postigli kroz proces stupanja u dodir sa kartom, ostvaruje se i pre samog početka.

Tu je i elekciona astrologija, veština izbora pravog trenutka vremena za otpočinjanje nečega. Mnogi misle da je horar najjači magijski vid astrologije. Meni se čini da je to, ipak, elekciona astrologija upravo zato što, kada biramo vreme za akciju, govorimo ili prenosimo prirodu nasih namera u astrološki jezik i preduzimamo radnju u određeno vreme. Započinjemo posao, šaljemo pismo, obavljamo telefonski poziv, zakazujemo sastanak, itd. Naravno, imamo Agripinu vrstu magijskih elekcija. Želim da kažem da suština rituala nije u tome da se ljudi obuku u čudne kostime i rade bizarne stvari, već da se ona otkriva u nizu akcija koje su kreirane u saglasju sa namerom i voljom magičara. Ovo se definitivno dešava u elekcionoj astrologiji.

Prirodna magija može da se razume kao manifestacija jezika prirode. Pod tim podrazumevam da okultna svojstva, ili vrline, prirodnih objekata, kao što su kamenje i minerali, biljke i ostalo, nisu toliko fizičke stvari sa fizičkim osobinama, poput mase, gustine, boje, veličine, koliko su neka vrsta nosila putem kojih okultna sila komunicira sa nama kroz prirodu. U sledecem se krije poenta. U onoj meri u kojoj se astrologija razume kao čitanje-prepoznavanje okultnih svojstava planeta ona se može smatrati oblikom prirodne magije. Onog momenta u kojem astrolog pređe granicu običnog tumačenja ka dubljem otkrivanju skrivenih značenja simbola, on iz prirodne magije zalazi u čistu magiju koja se tiče promene svesti u skladu sa voljom.

Dva su načina da budemo uključeni u magijski proces i kada je u pitanju jezik: možemo da primimo informaciju (čitajuci ili slušajući) i možemo da prenesemo istu (kroz pisanje i govor). Astrologija se ponekad koristi samo za primanje ili slušanje: „Šta planete kažu?“ Sa druge strane, kada crtamo natalnu kartu ili tumaćimo horarnu mi smo aktivna strana. Kada se magija izvodi, praktikant, ne samo da u nekoj meri čita ili sluša, on govori ili piše. Na taj način astrolog prenosi svojstva skrivena u jeziku i pokušava da dovede do željene promene kroz taj prenos.Veruje se da je ova razlika između aktivnog prenosa i pasivnog prijema jedna od očiglednih razlika između magije i astrologije. Da li je baš tako? Da li je astrologija čisto pasivno čitanje? Već smo videli da nije. Našim klijentima pružamo savete o tome kako da se nose sa okolnostima koje nebo naznačava u njihovim životima. Možemo im davatiti savete o tome kako da stvari rade na najbolji mogući način, ili o tome koje osobe su dobre da se sa njima udružuju, a koje to nisu. Možemo čak da predložimo promene u svesti klijenta koje će uzrokovati da on ili ona doživljava situaciju sasvim drugačije nego što bi inače i na taj način da dovedemo do razvoja i samoostvarenja. Šta je to ako ne menjanje svesti u skladu sa voljom (jedna od definicija magije)?

U kom pogledu je to što astrolog radi drugačije od magije? Astrologija može da bude zloupotrebljena kao i magija. Nekoliko puta u istoriji astrologije astrolozi su bili proganjani, ne zato što je ono što su činili smatrano šarlatanstvom, već zato što su davali ljudima savete o tome kako da svrgnu kralja, cara, papu, na osnovu iskorišćavanja okultnih moći astrološkog trenutka. To se u tim vremenima kvalifikovalo kao zločin protiv države od strane neovlašćenih osoba zbog bacanja čini na rimskog cara.

PREŽIVLJAVANJE ASTROLOGIJE I PAD MAGIJE

Ovaj naslov je, naravno, lažan zato što su škole magije žive i zdrave danas kao i nekada, ali je jednako istina da je astrologija preživela mnogo više gotovo netaknuta kao kontinuirana tradicija od većine magijskih škola. Možda je to zato što je astrologija uspela da stvori za sebe iluziju da se razlikuje od magije kao čisto pasivni primalac informacija koje se čitaju u dijagramu. Ako je ovo tačno, a mislim da jeste, onda moderna praksa pomaganja klijentu da postane samoodlučniji kroz iskorišćavanje kvaliteta astrološkog vremena jeste, zapravo, povratak astrologije magijskom delovanju kako je i bilo u drevnim vremenima. Ukoliko čitalac ospori da je psihologija ta koja se koristi u savremenoj astrološkoj praksi, a ne magija, upućujem ga da ponovo razmotri definiciju magije datu od strane Dion Forčun. Osim najgrubljih i najmehanističkijih tipova psihologije, kao sto je bihejviorizam, veze između psihologije i tradicionalnih oblika magije i okultne prakse odavno su zapažene, posebno od strane Junga. I, da, znam da postoje razlike između psihologije i tradicionalnih oblika magije, ali bih zeleo da se čitalac fokusira na sličnosti. Dve su najvažnije: magija i psihologija su metode koje se koriste u svrhu promene svesti u saglasju sa voljom. Druga je da su obe discipline došle do sličnih zaključaka o simbolizmu i načinu na koji su različite stvari povezane kroz simboliku. Ovo je posebno primetno kod Junga."

Robert Hend

Ukoliko bi se sudbina razumela kao apsolutno restriktivna kontrolna sila svih naših delovanja, onda bi istina bila takva da nijedna naša akcija ne bi bila neophodna jer će se sudbina pobrinuti za sva zadata rešenja. No, ipak, niko od nas, čak i kada veruje u sudbinsku kontrolu najsitnijih poteza, ne leži u krevetu čekajuci da mu sudbina reši životne zadatke, već obavlja dnevnu rutinu, bori se za bolje uslove života i ne razmišlja o kapacitetu dodeljene mu sudbine jer njene granice, ma koliko vešt astrolog bio, ne može da sagleda zbog višeznačnosti slojeva astrološke simbolike. I sudbini odan čovek će uzeti prepisane medikamente da bi ozdravio, poslušati savet prijatelja ili roditelja, promeniti posao i adresu i sve to učiniti bez da čeka da mu sudbina reši stvari. Istina je da svi naši činovi nisu odvojeni od naše sudbine. Tako ni magija nije nešto protivno njenom toku, već čin koji doprinosi ispunjenju. Razlika je jedino u tome što naši ovosvetovni potezi menjaju stvari unutar fizičkog, čulnog, univerzuma, dok magijski pokušavaju da intervenišu na umnom nivou koji je fizičkom nadređen, ali i teže dostupan. Na kraju, ceremonijalna, kao oblik najviše magije, ne zadire ni u kakve promene u fizičkom svetu, nečijem životu i okolnostima, ne tiče se "bacanja čini", već promene svesti u cilju povezivanja sa božanskim. Magija nije samo čin hokus pokusa iz bajkovite predstave, već racionalna radnja usmerena na povezivanje materijalnih sa duhovnim nivoima putem pojačavanja simpatičke veze u okultnim svojstvima svih stvari, a sa određenim ciljem koji može biti jednako pozitivan i negativan. Racionalnost se ovde razume u tradicionalnom smislu reči, a to znači da univerzumu dajemo matematički uređen oblik i objašnjenje.

Najjednostavniju definiciju magije dao je Artur Versluis. Po njemu magija je protivprirodno/protivpravno spajanje. Spajaju se nivoi realnosti (pojedinosti iz sublunarnog sveta sa istovrsnim entiteima supralunarnih nebesa) ako prihvatamo da isti postoje. Astrolog čini isto. Nebeski simbol dovodi u vezu sa konkretnom manifestacijom. Magija je svaki čin koji svesno povezuje manifestaciju sa nebeskim simbolom.

"Zaista se svi mudraci slažu u tome da planete imaju moć nad ovim svetom. Sve nastaje i menja se na osnovu kretanja planeta u znacima. Zato mudri shvataju da je osnova magije kretanje planeta." Pikatriks, knjiga II, poglavlje 1.

"U veštinama maga sve se svodi na dodir sa zvezdama. Prava magija je prijateljstvo i razdor koji postoje u Svemu." Plotin

Autor: Nataša Karalić Koprivica

>>> DRUGI DEO TEKSTA >>>

"Zaista se svi mudraci slažu u tome da planete imaju moć nad ovim svetom. Sve nastaje i menja se na osnovu kretanja planeta u znacima. Zato mudri shvataju da je osnova magije kretanje planeta."

(Pikatriks, knjiga II, poglavlje 1.)