Humoralni koncept (relevantan za astrologiju) ozbiljnije i detaljnije je prvobitno bio razvijen od strane Hipokrata jos u V, odnosno, IV v.p.n.e . Obucavan u asklepijanskoj medicinskoj tradiciji zasnovanoj na verovanju u zastitu boga medicine, Asklepija (Eskulapa) razvijenog iz solarnog, apolonskog kulta. Njegov zenski pandan bila je Higea.
Rec humor poreklom je iz latinskog u znacenju "tecan, fluidan". Sam pojam ne odnosi se, kako mnogi pogresno veruju, iskljucivo na telesne tecnosti (krv, koler, limfa itd.) vec i na "vode" psihe, odnosno, njene tokove tako da humoralni koncept biva jednako primenjivan u medicinskoj i psiholoskoj astrologiji.
Cetiri kosmoloska univerzalna humora, odnosno, elementa tabelarno izgledaju ovako:
1. Vatra-koler-zuti koler, telesno pozicioniran u zucnoj kesi. Dvojno izrazavanje je suvo i toplo. Simbol ovog elementa je jednakostarni trougao. Vremenski izrazen kroz princip Sunca i Marsa
2. Zemlja-melanholija-crna zuc, telesno centralizovana u slezini, dvojno izrazen kroz hladnocu i suvocu. Simbol elementa je jednakostrani trougao okrenut vrhom nadole sa poprecnom linijom u prvoj trecini. Izrazen u vremenu preko Saturna.
3. Vazdusni humor-sangvinija/krv, telesno centralizovan u jetri, izrazen kroz toplotu i vlaznost sa nosiocem Jupiterom u vremenskoj dimenziji. Simbol sangvinije je jednakostranicni trougao sa vrhom na gore i poprecnom linijom u gornjoj trecini (obrnuto od melanholije).
4. Voda-telesna flegma, telesno pozicionirana u plucima, dvojno izrazena preko vlage i hladnoce sa nosiocima Mesecom i Venerom.Simbol- jednakostranicni trougao sa vrhom nadole.
5. Eter, prvi humor premanifestacije, kvintesencija iz koje su prvobitno manifestovana cetiri elementa vremenskog kosmosa, peti elemnt u kome se, posle vremena, rastvaraju svi elemnti univerzuma. Simbolizuje vitalnu silu postojanja sa sedistem u srcu i nosiocem u Merkuru, bez dvojnog odredjenja i simbolom u ukrstenim jednakostranicnim trouglovima (Davidova zvezda). Ovaj simbol, zapravo, predstavlja sva cetiri izukrstana simbola 4 osnovna elementa (lako je proveriti crtanjem opisanih simbola) na taj nacin dokazujuci esencijalnost ovog elementa iz koga i isticu i u koji uticu elementi postojanja. Veza ME i etera je hermetickog i alhemijskog porekla. Navodno, posmatrajuci svojstva zive, vizuelna, fizicka i hemijska, alhemicari su je povezali sa vitalnom silom, a kako ME vlada ovim metalom dodelili su mu vladarstvo nad petim elementom. Filozofski ME je planeta najbliza SO, eter je nemanifestovana supstanca iz koje poticu sve ideje postojanja. Direktna veza izmedju ME, reci i ideje, a u vezi sa SO, principom nepromenljivosti, iznela je ovu, po meni nedovoljno jasnu, vezu ME i etra. Obzirom da se radi o elementu koji ne korespondira sa vreme-prostor dimenzijom smatram da isti ne mora imati planetarnu zastitu. Ipak, neki tradicionalni izvori insistiraju na ovome. ME je tradicionalni bog medicine upravo zbog ove hermeticke konstrukcije u vezi sa blizinom Suncu i simbolikom reci i ideje. ME tako ostaje vitalna sila koju SO generise (stalna, prirodna blizina ova dva tela) i otuda veza SO i vitalnosti. U praksi, u tumacenju medicinskih karti, gleda se stanje i veza obe planete. Los ME u ovim kartama je narocito malefican upravo zbog njegove veze sa kvintesencijom.
Vitallnost je tradicionalna premisa koja podrazumeva telo i dusu zivog bica aktiviranu i animiranu od strane metafizicke kvintensencije, vitalne sile, koja pocinje svoj tok od momenta zaceca i prestaje momentom smrti. Vitalna sila hrani, zalecuje, razvija i odrzava telesno i mentalno zdravlje. Tok vitalne sile prepoznaje se kroz emocionalni apekt licnosti, kroz temperamen kao emocionalno iskustvo licnosti gde se svaka pojedinacna emocija sagledava kao talas ukupnog toka vitalne sile zivog bica. Vitalna sila se metafizicki sagledava kao supstanca iz koje su nastale sve manifestovane ideje. Sa aspekta tradicionalne medicine zdravlje nije nista drugo do lagani i neometani tok ove vitalne esencije u telu i dusi/licnosti. Bolest nastaje onda kada ovaj tok postane isuvise ometen i prekinut. Veza Merkura i kvintensencije je hermetickog porekla. U vezi sa ovim je i vladavina ove planete nad kucom bolesti.
Humori (elementi) ostvaruju svoju simboliku na svim astroloskim nivoima, od temperamenta u psiholoskom i telesnom smislu, preko esencijalne i slucajne prirode planeta i esencijalne humoralne prirode zodijackih znakova pa sve do godisnjih doba i njima korespondentnim kvadrantima horoskopskog kruga. U vezi sa ovim poslednjim, kod kvalifikacije temperamentalnih faktora prilikom izracunavanja temperamentalne strukture, svaki se faktor dodatno moze dokvalifikovati i postavkom u mundanom kvadrantu, a ne samo pozicijom u odnosu na SO i prema znaku. Ova dodatna kvalifikacija moze se nazvati i slucajnom (mundanom), nasuprot esencijalnoj (zodijackoj) kvalifikaciji. Prvi kvadrant od asc do mc-a nosi prirodu sangvinije, drugi od mc-a do zalaska prirodu kolera, treci od dsc-a do donje meridijanske tacke je zemljanog, melanholicnog principa i poslednji, koji se zavrsava u znaku asc, ima vlazan i hladan kvalitet. Tako, recimo, okcidentalni SA u Le u XII je esencijalno topao i suv, ali slucajno topao i vlazan pa se stepen njegove kolericnosti moze korigovati vlaznoscu i toplotom mundane pozicije. Licno, ovo ne primenjujem u praksi jer tako preveliki broj faktora uvlacim u analizu, ali ostavljam mogucnost da se u ovome moze naci odgovor na neke, manje razumljive, primere.
Humoralna osnova astrologije stara je koliko i sama astrologija. Iako prva protoastrologija mesopotamijskog i vavilonskog perioda nema definisanu predmetnu osnovu po ovom principu, neke esencijalne karakteristike iz ovog perioda posluzice kao slagvort kasnijem grckom doktrinarnom utemeljenju. Te esencijalne karakteristike ticu se nadasve lunarnih faza i nebeskih tacaka intersekcije. Predmet astrologije uoblicen je u istorijskoj epohi koja se uobicajeno oznacava kao klasicni period anticke Grcke kroz nekoliko filozofskih ideja od kojih su dve od posebnog znacaja: ideja o cetiri elementa i kvaliteta i ideja o jedinstvu univerzuma. Prica o elementima zapocinje u VI veku p.n.e. kada su tri filozofa "izabrala" po jedan element kao "glavni sastojak" univerzuma iz kojeg su nastali svi ostali. Tales je odredio vodu, Anaksimen vazduh, a Heraklit vatru za prvu materiju kosmosa. Pitagorejci kasnije prosiruju ovu pricu drevnim ucenjem o suprotnostima, da bi tu ideju Zenon iz Eleje iskoristio i od dva para suprotnosti (toplo-hladno i vlažno-suvo) stvorio sve ostalo. Aristotel spaja oba ova ucenja i ideju suprotnosti povezuje sa elementima, pri cemu par toplo-suvo dodeljuje vatri, toplo-vlazno vazduhu, hladno-vlazno vodi i hladno-suvo zemlji. Dakle, ideja o elementima, kvalitetima i suprotnostima predstavlja osnovu starogrcke misli tzv. klasičnog perioda anticke Grcke na kojoj je izgradjena i doktrinarna osnova astrologije. Sto se cisto astroloske humoralne doktrine tice, ona je intenzivno afirmisana u Hipokratovoj skoli, posebno od strane Hipokratovog ucenika Polibija, zatim Platona i Galena. Narocito je Galen u "Vestini lecenja" detaljnije opisao svaki pojedinacni temperament u odnosu na psiholoski i telesni nivo.