Mesto astrologije u sistemu antickih znanja

  • 0 Odgovora
  • 3373 Pregleda
*

Van mreže Nataša

  • *****
  • 1570
    • www.tradicionalnaastrologija.com
Mesto astrologije u sistemu antickih znanja
« poslato: Jun 17, 2019, 11:57:46 posle podne »
Almagest, u originalu naslovljen Matematicki sastav (mathematike syntaxis) je najobimnije i verovatno najuticajnije Ptolomejevo delo. U astroloskom Tetrabiblosu, na samom pocetku, on se poziva na matematicku prethodnicu izlozenu u Almagestu cime je nedvosmisleno postavio uputstvo o integralnoj interpretaciji ova dva naslova. Prvo poglavlje ovog dela sluzi kao podloga za filozofski uvod samog dela citiranjem najveceg njegovog filozofskog prethodnika, Aristotela. Tim citatom Ptolomej proklamuje licnu filozofsku bliskost sa aristotelijanskim pravcem, ali ne i ekskluzivnu. Na startu Almagesta on potvrdjuje Aristotelovo ispravno razlikovanje teorijske i prakticne filozofije  i prisvaja njegovu trojnu podelu teorijskih nauka na fiziku, matematiku i teologiju. U Tetrabiblosu Ptolomej vrlo srcano brani korisnost i naucnu mogucnost astrologije ne razdvajajuci kvalitativno astronomiju od astrologije. Razdvaja ih prema ciljevima kojima sluze. Ono sto mi danas nazivamo astronomijom Ptolomej objasnjava kroz svrhu predvidjanja ciklusa i konfiguracija nebeske sfere na osnovu kojih astrologija objasnjava fizicke promene u sublunarnom svetu. Ovde ja vazno uociti jasnu vezu izmedju fizickih promena i sublunarnog dela univerzuma, jer prema Ptolomeju i vecini anickih mislilaca, fizicke promene pripadaju samo tom svetu i iste su uzrokovane  "telima" centralnog dela univerzuma, odnosno, prvim pokretom iz neprikazane sfere univerzuma. Fizickih promena nema na nivou planetarnih sfera.

Aristotel sve intelektualne aktivnosti deli na tri kategorije: prakticne, produktivne i teorijske. U Metafizici klasifikuje tip inteligencije, odnosno, vrstu razumevanja prema principu kretanja predmeta odredjene studije:

"U produktivnim naukama izvor kretanja je u onome ko stvara (proizvodjacu), a ne u stvarima koje stvara, bilo da se radi o umetnosti ili nekoj drugoj sposobnosti. Slicno je i sa prakticnim znanjima, kretanje nije u stvarima na koje se deluje, vec u agentu (izvrsiocu). Ali nauka prirodne filozofije za predmet ima stvari koje u sebi imaju izvor kretanja zbog cega je jasno da prirodna nauka nije ni prakticna, ni produktivna, vec teorijska..."

Produktivno i prakticno razumevanje, dakle, za predmet ima stvari cije je kretanje eksterno uzrokovano dok teorijsko (apstraktno) razumevanje za predmet ima stvari sa unutrasnjim, samosvojnim kretanjem. Teorijsko znanje Aristotel deli na fizicko, matematicko i teolosko. Predmeti ovih nauka se kvalifikuju prema dihotomiji karakteristika: 1. Da li je predmet istrazivanja odvojiv ili neodvojiv od druge vrste predmeta. 2. Da li je pokretan ili nepokretan. Predmet je pokretljiv ako je u iskustvu promenljivosti. Nepokretni predmet ne trpi nikakve promene. Vrstu promena on izlistava u svom cuvenom delu (cesto pominjanom u teoriji astrologije) "O generaciji i korupciji". Pored promena iz naslovnice nabraja jos: izmene/promene, rast, umanjenje, mesanje i kretanje iz mesta u drugo mesto (poziciju). Uparivanje karakteristika odvojiv/ neodvojiv sa pokretljiv/nepokretljiv odredjuje kojoj vrsti teorijskih nauka pripada predmet konkretnog istrazivanja. Aristotel tvrdi da su fizicki objekti neodvojivi i okretni, teoloski odvojivi i nepokretni, a matematicki nepokretni, ali po pitanju odvojivosti se koleba jer kaze:

"Ocigledno je iz prilozenih konsideracija da je fizika vrsta teorijske nauke i da je matematika, takodje, teorijska, ali u ovom momentu nije sasvim jasno da li su njeni predmeti istrazivanja (njeni objekti) nepokretni i odvojivi od materije. Jasno je, ipak, da neke grane matematike razmatraju stvari u svojstvu nepokretne i odvojene od materije." Na drugom mestu okoncava izraz sa: "...ali primarna nauka se bavi samo onim stvarima koje su i odvojene i nepokretne." S obzirom da teologija barata sa predmetom bozanskog, Aristotel teologiju definise kao prvu nauku, primu philosophiu:

"Svi uzroci moraju biti vecni, ali ovi narocito jer su to uzroci vidljivih bozanskih stvari. Otuda postoje tri teorijske filozofije: matematika, fizika i teologija jer ako je bozansko prisutno u svemu, pristuno je i u posebnoj vrsti prirode zbog cega najcasnija od svih nauka se bavi najcasnijom vrstom subjekata."

Aristotelova teologija je kasnije, od strane Andronika sa Rodosa, svrstana u ono sto danas poznajemo kao metafiziku, tacnije meta ta fiziku, kao ono sto po svom sadrzaju dolazi pre, odnosno, posle fizike. Predmet teologije, odnosno, metafizike je, prema dihotomnim karakteristikama, odvojen i nepokretan (nepromenljiv), vecan, bozanski i predstavlja finalni uzrok vidljivih objekata.

Aristotel predmete nauka kvalifikuje prema njihovim karakteristikama.  Predmet metafizike je prvi jer je "najcasniji" kako on kaze, dok su predmeti matematike i fizike umanjeni u tom kvalitetu. Iako medjusobno eksplicitno ne rangira fiziku i matematiku, istoricari nauke zakljucuju da je matematika medijalna naucna sfera izmedju donje fizike i gornje metafizike, mada postoje jasni navodi koji obrcu poziciju u hijerarhiji u korist fizike prema matematici.

Ptolomej u prethodnom kontekstu


Ptolomej u Amalgestu izlaze sopstvenu verziju ove Aristotelove price. Startuje sa izjavom: "Pravi filozofi Sajruse, su sasvim u pravu kada razlikuju teorijski deo filozofije od prakticnog." Za razliku od Aristotela, on ne ukljucuje produktivna znanja u podelu, ali se zato poziva imenom na Aristotela u vezi sa podelom teorijskih znanja. Ipak, Ptolomej ne kategorizuje predmete nauka prema dihotomiji Aristotelove kvalifikacije. Postujuci aristotelijansku tradiciju on priznaje materiju, formu i kretanje za karakteristike svih stvari, ali ne primenjuje set ovih karakteristika na predmete nauka. Umesto toga on identifikuje nauke sa setom opazivih ili neopazivih objekata istrazivanja. Na primer, Ptolomej tvrdi da teologija (metafizika) istrazuje "prvi uzrok prvog pokreta univerzuma". Ovaj uzrok on identifikuje sa Aristotelovim Prvim pokretacem. Iako Prvog pokretaca izricito ne pominje u Almagestu, u Optici se poziva na njega kao primer nepokretnog entiteta. Naziva ga "onim sto se prvo krece" (quod primo mouet). Njegova opaska o Prvom pokretacu u Optici potkrepljuje identifikaciju sa "prvim uzrokom" u Almagestu. Ptolomej za razliku od Aristotela kao dve karakteristike Prvog pokretaca istice nepokretnost i neopazivost (nevidljivost).

"Prvi uzrok prvog pokreta univerzuma, ako se jednostavno uzme, moze se zamisliti kao nevidljivo i nepokretno bozanstvo. Filozofija koja se bavi ovim moze se nazvati teologijom jer ta vrsta aktivnosti, negde u najvisim dosezima univerzuma, se moze jedino zamisljati jer je u potpunosti odvojena od opazive stvarnosti."

U portretisanju Prvog pokretaca Ptolomej dalje objasnjava kako se kretanje odnosi prema fizickim i matematickim objektima. Razmatrajuci fizicke objekte naziva ih "vecno pokretnim" identifikujuci ih sa perceptibilnim objektima sublunarnog sveta:

" Vrstu teorijske filozofije koja istrazuje materijalnu i pokretnu prirodu i koja se tice culnih osobina: belo, vrelo, slatko, mekano i tome slicno, mozemo nazvati fizikom jer su te osobine prisutne unutar kvarljivih stvari ispod lunarne sfere." Ptomej jasno predmet fizike postavlja unutar sublunarnog okvira. Fizicki objekti se stalno krecu, ali se i stalno menjaju i propadaju. Karakterisu ih osobine koje culno opazamo kao sto su slatkoca, mekoca itd. Sve sto danas predstavlja predmet hemije, fizike, biologije, prema Ptolomejevoj kategorizaciji, pripada fizici u sirem smislu, odnosno, sublunarnom delu univerzuma.


 Ptolomej je adaptirao Aristotelovu tripartitnu podelu teorijske filozofije (teorijskih znanja) na fizicku, matematicku i teolosku. I dok u savremenom svetu diskurs izmedju naucne i metafizicke tradicije ostaje  markantan, u grcko-rimskom svetu teologija je bila nauka ravnopravna sa fizikom i matematikom sa kojom je cinila pomenutu celinu. U uvodu Almagesta Ptolomej definise te tri nauke, objasnjava njihove odnose i predmete istrazivanja i otkriva njihove saznajne granice, tacnije da li za rezultat daju znanje o predmetu ili samo pretpostavke i po ovome je Ptolomej ekskluzivni autor posebne podele filozofskih disicplina, odnosno, posebne varijante Aristotelove trihotomije. Prema Ptolomeju teologija i fizika su samo verovatne u saznajnom kapacitetu dok jedino matematicka znanja, matematicka filozofija, doprinosi sigurnom i neospornom znanju. Astrologiju uvrstava u matematicke filozofije.  Svoj stav on potkrepljuje konstruisanjem i primenjivanjem posebnog naucnog metoda u skladu sa njim (stavom). U 1.1 Almagesta, posle definisanja vrsta znanja, dodaje da, dok teologija i fizika iznose tek puko nagadjanje, matematika daje cvrste pretpostavke o prirodi teoloskog predmeta i znacajno doprinosi fizickim istrazivanjima. Ovim stavom on u praksu uvodi primenu matematike na teologiju i fiziku u cilju izvlacenja konkretnih rezultata.

Sto se matematike tice Ptolomej njene objekte kvalifikuje prema formi i kretanju. Njihova svrha je u istrazivanju oblika, broja, velicine, mesta i vremena.  Matematiku rangira jasno izmedju fizike i teologije (metafizike). Bozansko je, kako on kaze, neopazivo, fizicko je opazivo, a matematicko se moze razmatrati sa i bez pomoci cula. Matematicki objekti mogu biti apstrahovani iz svih postojecih stvari, smrtnih i besmrtnih, fizickih ili teoloskih.  Matematika je po Ptolomeju nauka univerzalnog jezika, izraz zakona sveukupne univerzumske gradje i zato je saznatljiva nezavisno od cula.

"Njen (matematicki) predmet pada u sredinu izmedju druge dve jer, kao prvo, moze biti shvacen uz pomoc i bez pomoci cula i, kao drugo, odnosi se (sadrzan je) u svim postojecim stvarima bez izuzetka, smrtnim i besmrtnim: u stvarima koje se vecno menjaju u njihovoj neodvojivoj formi, oni se menjaju sa njima, dok u vecnim stvarima, onim koje imaju etericnu prirodu, cuva njihovu nepromenljivu formu nepromenljivom."

Dakle, predmet matematike je culno opaziv, ali nepromenljiv, fizike je opaziv i promenljiv, a metafizike neopaziv i nepromenljiv.

Ovo se lakse mozda moze razumeti ako se prisetimo srednjoskolskih lekcija koje smo, gotovo svi, prosli. Znanja (episteme) Platon je prvi podelio na teorijska i prakticna. Terijska su ona koja podlezu umnom i razumskog razmatranju i koja oplemenjuju dusevni nivo coveka. Suprotna njima su niza, prakticna znanja koja se odnose na spretnost i umeca materijalnih stvaranja razlicitih vrsta, zanate, medicinu, gradjevinsku vestinu, umetnost itd. Aristotel ide dalje ka podeli na tri glavne grupe znanja: teorijska, prakticna i pojeticka.U skladu sa tim razlikuje i nacine zivljenja. Apoalusticki model zivota je proizvodjacko-potrosacki koji je usmeren na materijalno sticanje i stvaranje i culno uzivanje. Znanja koje ovo omogucuju su, kao i kod Platona, sve vestine gore pomenute (pojeticke nauke). Prakticka znanja i prakticki zivot ticu se politike i ucestvovanja u javnim delatnostima drustva, takodje i ekonomije koju su Grci razumevali kao umece vodjenja domacinstva pre svega, ne kao mi danas u smislu politicke ekonomije. Najvisi nivo zivljenja i saznavanja proizilazi iz teorijskih znanja koja coveka, vise ili manje, udaljavaju od svakodnevnog, prakticnog i javnog zivota. Po Aristotelu jedino takav, teorijski zivot obezbedjuje nezavisnost i srecu za coveka, odnosno, istinsko samozadovoljstvo. Taj se zivot tice izucavanja teorijskih filozofija, teorijskih znanja. Aristotel znanja deli na osnovu odnosa prema predmetu znanja. U teorijskim filozofijama principi se nalaze u samom predmetu znanja, onaj ko saznanje moze samo to, da saznaje i shvata. U prakticnim znanjima principi su jednako u predmetu i saznavaocu istrazivacu, da bi u pojetickim naukama polazista bilia u samom  coveku stvaraocu koji kao akter daje oblik necemu. U pojeticke nauke, dakle, uvrstio je retoriku, poetiku i dijalektiku kao vestinu zakljucivanja, dokazivanja i pobijanja. Prakticke nauke su se odnosile na politiku, ekonomiju, ali i etiku, a najvise, teorijske, na matematiku, fiziku i teologiku. Ptolomej, za razliku od njega, ovu poslednju podelu zasniva na dvema karakteristikama predmeta, na promenljivosti/nepromenljivosti i opazivosti/neopazivosti. Astrologiju je, u skladu sa tim, postavio u matematicku filozofiju jer je predmet njenog istrazivanja opaziv, ali nije promenljiv.

U naslovu astroloske biblije stoji: "Matematicki traktat iz cetiri dela ili Tetrabiblos Klaudija Ptolomeja."

Ova podela odavno vise nije aktuelna prema prirodi velikih istorijskih promena koje su usledile. Astrologija vise nije deo celine sa astronomijom i zanimljivo bi bilo videti na koji nacin je danas mozemo klasifikovati u odnosu prema drugim grupama znanja. Ona, ne samo da vise nije nauka u najekskluzivnijem smislu te reci kod starih Grka, vec cesto nije akademski prihvatljiva ni kao efemeran, fenomenoloski predmet izucavanja neke savremene nauke (mada se stvari po tom pitanju menjaju). Danas je astrologija divinacija, vrsta divinacije kako je naucni recnici ponegde podvode. Ptolomejevo razumevanje astrologije kao prognostike na osnovu jedne matematicke discipline (astronomije) danas se mozda moze svesti samo na slozenu divinaciju na osnovu nekih matematickih zakonitosti. Matematika je kod Grka imala siri opseg od savremene matematike. Kod Platona osim artimetike u nju su spadale dve vrste geometrije (prostorna i cvrstih tela), astronomija i harmonici.
astrološki tekstovi, izrada horoskopa, škola astrologije
www.tradicionalnaastrologija.com