Kuce horoskopa-koncept i poreklo

U seriji tekstova koje nameravam da pisem na temu horoskopskih kuca, koncepta i porekla ovog dela astroloskog predmeta, pocinjem sa kratkom i svedenom istorijom Zodijaka. Kako je nastao, gde je nastao, zasto je nastao i kako se menjao. Inspirisana nedavnom raspravom na temu u kojoj sam tvrdila da sam Zodijak ne predstavlja, makar u pocetku, nikakvu arhetipsku sliku 12 tipologija koje se prepoznaju intuitivnim uvidom, prepricavam autorski tekst Debore Holding na temu o istoriji Zodijaka. Naglasavam da se radi o prepricavanju, ne prevodjenju i da je deo mojih konstrukcija pomesan sa njenim, a na osnovu licnog prethodnog znanja iz istorije astrologije. Posle ovog teksta, a u okviru iste teme, kroz postove pisacu o konceptu horoskopije kroz prethodnicu Platonove i Aristotelove filozofije (metafizicki koncepti istosti i drugosti implementirani u Timeju u objasnjenju dva nebeska kretanja i Nepokretni pokretac kao inicijator svih kretanja deriviranih iz prvog pokreta), te Ptolomejeve konstrukcije i zavrsiti celu temu matematickim objasnjenjem najstarijih mundanih sistema kako bih dokazala da je identifikovanje znaka, kuce i planete posledica greske, a ne filozofskog stava modernih astrologa.

Vecina savremenih pokusaja da se objasni poreklo oblika zodijackih sazvezdja zavrsava se na mitskoj referenci. Kakav bi to moguci kulturoloski napredak bio ovekovecen dovodjenjem u vezu imena i skupa zvezda koje leze duz ekliptike, jer nije dovoljno povezati znak Ovna, sazvezdje istog imena, sa mitom o argonautima i Suncem ili Blizance sa prolecnim kisama. Neophodno je desifrovati sta je tako solarno u Ovnu, a merkurijansko kod ovog drugog. Klasicni mitovi su sadrzajno puni drama i zapleta i kao sve price potekle iz naroda zaista i otkrivaju istine o ljudskom iskustvu, no veza sa znacima, ma koliko se mi trudili da je desifrujemo, ostaje zamagljena jer nas pocetak mita odvodi u praistoriju i osim slucajnih sugestija vise nista mitski period Grcke nece direktno povezati sa hiljadu godina kasnije nastalim horoskopskim Zodijakom.

Pre kopanja po mitskoj dubini sazvezdja neophodno je razumeti Zodijak kao sistem i kao astronomsku (matematicku) konstrukciju. Vise od jednog veka ova strana medalje je bila potpuno nepoznata piscima i interpretatorima moderne astrologije. Zodijak koji danas znamo, stozerni deo astroloskog predmeta, pojavio se relativno kasno u istoriji, negde oko 6. v.p.n.e. Veruje se i da je njegovo poreklo ekskluzivno vavilonsko, ali cinjenica da neka sazvezdja nisu postojala kod vavilonskih naroda (poput Ovna) ukazuju na medjukulturnu mesavinu i uticaje, narocito sa Egiptom posle osvajanja istog od strane Asiraca, jednog u nizu naroda iz Mesopotamije. Najstarija kompilacija astronomskog znanja perioda do 7. v.p.n.e. sadrzana je u asirskom tekstu Mul Apin serije pod nazivom "Zvezde Pluga" iz vremena Asurbanipala. Ovaj je dokument znacajan kao svedocanstvo tadasnjeg astronomskog nasledja . Asirski astrolab, uredjaj za trasiranje zvezda, aranzirao je nebo u tri linije koje se presecaju na istocnom horizontu. Sredisnji segment sadrzi delove sazvezdja Riba, Ovna, Bika i Plejada. Gornja linija pokriva Raka, Lava i Velikog medveda, a juzna Skorpiju, Strelca, Jarca i Vodoliju. Dalje se ovaj trostruki krug delio na 12 jednakih delova kako bi se meseci u godini povezali sa izlaskom odredjenog dela neba, odredjenog sazvezdja. Dakle, u upotrebi je bilo 18 sazvezdja koj su trasirala putanje Sunca i Meseca, 12 koje upotrebljavamo i danas i sest vanekliptickih koji ce u razvoju biti spojeni u celinu poznatu kao Zodijak. Zodijacki znaci su nastali kao posledica redefinisanja ovog sistema koji se pokazao nedostatnim. Jedna od glavnih mana je meteoroloska nevidljivost zvezda i nejasna granica izmadju sazvezdja. Resenje je vodilo u pravcu potpuog redefinisanja konstelacija koje su lezale duz ekliptike. Tako su astrolabovi dugo delili sferu na 12 jednakih znakova kako bi uspostavili vezu izmedju lunarnih meseci i solarne godine. U svom pocetku Zodijak je bio samo prigodan nebeski merni uredjaj, bez ikakve veze sa astroloskom aktivnoscu. Efekti planeta u astroloske svrhe zasnvala su se na vezi sa vidljivim konstelacijama, ne Zodijakom kao takvim.

Prvi veliki problem u astroloskoj adaptaciji Zodijaka bila je precesija. Buduci da je Zodijak krug neohodno je odrediti njegovu pocetnu tacku. Astrolozi su pokusavali da usklade isti sa cetiri glavne kardinalne tacke iz kojih se smenjuju godisnja doba. Tacka preseka ekvatora i ekliptike tokom jednog ljudskog zivota prividno ostaje na jednom mestu, ali za par vekova postaje lako primteljivo da se stelarna pozadina pomera ka zapadu u odnosu na prethodnu epohu. No, potreba da se pouzdano ustanovi pozicija vernalne tacke za drevne civilizacije je bila od primarne vaznosti zbog obreda i svetkovina u cast budjenja prirode i pobede zivota nad smrcu sto je uduvek simbolicki pokrivano prolecnim ekvinocijem. Astrolozi te rane epohe za zadatak su pre svega imali da iz religijskih i drustvenih razloga tacno ustanove ekvinocij kako bi postavili kalendar. Oni nisu koristili tropski Zodijak, on jos uvek nije postojao.

Problem postavljanja fiksnog Zodijaka javlja se tek na kraju klasicnog grckog perioda, u periodu kada astrolozi nisu vise puki posmatraci svestenici, vec filozofi fokusirani na matematicke podele i odnose medju zvezdama. Kulturoloski pomak pomerio je i astroloski fokus sa pukog pracenja kretanja zvezda na filozofka pitanja sta su to zvezde, od cega su napravljene i sta ih drzi na nebu. Nakon sto je Aleksandar Veliki ujedinio tri kraljevstva Egipat, Asiriju i Grcku u 3. v.p.n.e. helenska civilizacija se radja u teznji da rekapitulira drevne sisteme Egipta i Vavilona i spoji ih u integralni filozofski paket koji postaje deo nasledja Zapadnog sveta. Helenisticka astrologija pojavljuje se u bitno razlicitoj formi od one koja je praktikovana u Mesopotamiji.

Tokom ovog procesa znanje o pokretljivoj vernalnoj tacki postaja zamagljeno po svojoj vaznosti. Prvi astrolozi s kraja klasicne grcke epohe postavljali su je negde na pocetak do polovinu znaka Ovna. Sam Manilije svedoci o konfuziji po ovom pitanju: "Neki pripisuju moc ove tacke na 8. stepen znaka, drugi na 10. ali ima i onih koji je vezuju za 1."

Rani grcki astrolozi imali su sredstvo da tacno odrede vernalnu tacku, ali nisu imali filozofski interes za to. Iako je Hiparh obezbedio nesporan dokaz za ovu astronomsku cinjenicu astrolozi su preferirali da je zanemare u ime ideje da nebesa deriviraju iz cetiri fiksne, nepokretne tacke. Prikrivanje ove inherentne mane prvog dela astroloskog predmeta razotkriva visi filozofski interes. U vreme zenita horoskopije, na pocetku hriscanske ere, sideralni i tropski Zodijaka su se poklapali manje-vise. Sta su astrolozi mogli da ucine? Da dva milenijuma vaznog Ovna odbace i Ribe postave na njegovu poziciju? Samo znacenje znakova zavisilo je od sezonskih karakteristika i aktivnosti sto bi dovelo do potpune reevaluacije simbolike znakova. Velika dilema je proizasla iz ovoga. Zodijak, efikasni matematicki sistem i prva astronomska referenca, toliko vazan za tadasnji svet, razdvojiti od filozofskog i simbolickog stabla.

Smatra se da je na Ptolomeja pala odgovornost da postavi filozofski stav i preuzme odgovornost preuzimanja simbolicke veze izmedju znakova Zodijaka i ciklusa godisnjih doba i o tome svedoci na pocetku Tetrabiblosa.

Od tog doba cinjenica da fiksni pocetak tropskog Zodijaka zahvata zvezde nekog drugog sazvezdja, a ne istoimenog, postaje stvar drugog reda jer Zodijak se zauvek odvaja od sfere zasvezdja. Zapravo, Ptolomej nije resio nista, niti je zauzeo definitivan filozofski stav. Kao najuceniji matematicar svoje epohe on je samo ponudio resenje konstatujuci aktuelnu situaciju tadasnjeg poklapanja dva razlicita Zodijaka.

 Ne prestajem da se iznenadjujem svaki dan kada otkrijem novog ljubitelja astrologije koji ovo ne zna. Da grcki mit skoro nikakve veze nema sa astroloskim Zodijakom, da je stvar inicijalno vavilonska i kalendarska, jer su narodi Medjurecja na sasvim drugaciji nacin ustrojili predmet astrologije, a da su Grci samo preuzeli zodijacki kalendar njihove pozne epohe i sa nivoa sredstva za izracunavanje vremena svetkovina preneli isti na nivo pitanja o ociglednom, na nivo filozofije. Imamo epohu kalendara u svrhu postovanja bogova i epohu filozofske racionalnosti.U obe Zodijak je startno matematicka referenca, ali se svrhe upotrebe i interpretacije bitno razlikuju. Gde se kod Vavilonaca moze pronaci prica o tipu Raka ili Lava? Nigde. Astrologija u haldejsko doba, kao prvo, nije sluzila za analizu licnosti uopste, vec za predvidjanje dogadjaja od opsteg znacaja, kao drugo, cak i na tom nivou Zodijak nije bio deo astroloskog predmeta uopste, to postaje tek kod Grka sa sasvim razlicitih pozicija. No kod njih, osim u deskripciji dekana, Sunce nije dovodjeno u vezu sa tipom licnosti, vec horoscopus, ascendent. Ubacicu i deo o dekanima iz egipatskih sazvezdja koja su inkorporirana u matematicki Zodijak i pokazati da su Grci, po pitanju opste tipologije na osnovu Sunca, razlikovali, ne 12, vec 36 tipova. I dekani, kao i Zodijak u celini, takodje imaju veze sa kalendarom, ali egipatskim. Ovde se racva druga moguca tema, tema o 12 solarnih znakova nekakvih univerzalnih tipova ljudi kao produkt moderne i popularne astrologije. Pocetna ideja mi je bila da objasnim zasto znak i kuca nisu isto i kako se uopste razvijala ideja o podeli prostora, o horoskopiji. Sta su ta dva kretanja, ko ih i gde pominje i kako se iz filozofske prethodne reference uoblicava celo telo horoskopije, gde svaki pojedinacni deo crpi razlog iz neceg prethodnog i opsteg.

Horoskopske kuce, prema sadrzinski zanimljivoj definiciji jednog modernog astrologa, predstavljaju krug iskustava u numerickom redu. I dok bih se sa prvim delom iskaza mogla sloziti, sa delom u kojem govori o numerickom sledu vec ne. Kao i vecina i ovaj autor stvarima pristupa parcijalno, bez prethodne analize kako se do rezultata, u tehnickom smislu, dolazi. Numericki red korespondira kretanju planeta kroz Zodijak, ali u astrologiji kretanje neba od istoka prema zapadu, dnevno kretanje, otkriva dublju signifikaciju. Ptolomej se poziva na isto nazivajuci ga Primarnim kretanjem koje nadilazi prirodno kretanje planeta kroz Zodijak. Englski pesnik Dzefri Coser iz 14. veka stihovima objasnjava vaznost hijerarhije kretanja:

"Kretanje Prvo Firnamenta strogog
Odvlaci zvezde kroz dnevni im svit
Vukuci ih od jutra do smrti
Da Prirodi pruzi drugaciji lik."

Iako na prvi pogled moze delovati kontradiktorno ovom poretku, numericki sled je, zapravo, zasnovan, upravo, ne njemu. Poreklo numerickog sleda i dnevne rotacije jednako je u dvostrukim egipatskim casovima. Kuce su poredjane u smeru suprotnom kazaljkama na satu jer je to smer izlaska zvezda prema istocnom horizontu. Za moderne ucenike astrologije veliki je napor potreban da se u potpunosti shvati anticka empirijska osnova koja je dobrim delom zadrzana i u modernoj astrologiji. Zbog nemogucnosti da se ucenje prihvati kao integralno mnogi su pribegli precicama koje su rezultirale fundamentalnim greskama poput izjednacavanja kuca i znakova Zodijaka. Simbolicka vaznost ciklusa, kojt se svakodnevno odigravaju oko nas i koje bismo tako lako primetili da ponekad pomerimo svoj pogled sa statike softverske slike ka zivom nebu, lako bi se otvorila u svojoj jasnoci kroz percepciju cula vida. Sunce izlazi na istoku, kulminira na jugu, zalazi na zapadu. Zodijacke mere postavljaju planetarne pozicije duz ekliptike, ali na univerzalnom nivou, nivou koji nema nikakve veze sa znacenjem planeta na jednom posebnom, individualnom, izdvojenom planu. Trag dnevnog kretanja neba odnosi se na konkretnu tacku, konkretnog trenutka vremena koje se nikada u tom paru ne moze ponoviti. Jedna od osnovnih fukcija horoskopskih kuca je, upravo, to, definisanje nebeskih pozicija u odnosu na prostor i lokalno vreme. Podela kuca, makar inicijalno, se razvija iz ove cinjenice, cinjenice dnevnog kretanja neba. Zodijacki znaci su posledica univerzalnog kretanja u smeru smene godisnjih doba. U udzbenicima za geografiju osnovne skole oba kretanja se objasnjavaju kroz kvalifikaciju privida geocentricne perspektive. Kako se Zemlja rotira oko sopstvene ose u pravcu zapad-istok tako posmatracu deluje da se nebo krece u pravcu istok-zapad. Drugo Zemljino kretanje je revolucija oko Sunca koja stvara privid godisnjeg kretanja Sunca u pravcu suprotnom od dnevnog kretanja.

Grci vrlo rano, bitno ranije od pocetka same horoskopije, svedoce o razlici izmedju ova dva kretanja i znacaju iste. U Timeju u odeljku 40C gde govori o obrtanju Zemlje i kretanju nebeskih tela Platon svedoci: "Zemlju medjutim, nasu hraniteljku, koja se vrti oko same ose protegnute kroz svemir odredio je (Demijurg) za cuvara i tvorca noci i dana, kao prvu i najstariju medju bogovima sto su se unutar neba rodili. Kretanje ostalih nebeskih tela u obliku kola, njihove naporedne polozaje...pa onda koji od bogova (planeta) se medjusobno srecu, koji koga sobom zaklanja i u kojim se vremenskim razmacima svaki pojedini skriva donoseci strah ili predznake buducih dogadjaja ljudima koji nisu sposobni pravilno da rasudjuju-o svemu tome govoriti bez posmatranja modela bio bi uzaludan posao." Desilo se da se takav uzaludan posao obavlja vec drugi vek od kada je astrologija postala nesto drugo, nesto bez sistema, ali sa pretenzijama nekakve vrlo slobodne, intuitivne doktrine. U delu pre ovoga, u "O Nebeskim bogovima" kaze: "...Svakom od ovih bogova dodelio je dva kretanja, jedno u istom smeru i ravnomerno, jer u sebi uvek isto o istome promislja, a drugo koje se odvija u zavisnosti od kruzenja Istog...Svaki je medjutim nepokretan i stoji u mestu u odnosu na pet kretanja kako bi u najvecoj mogucoj meri stremio najboljem. Iz tog se razloga rodise zvezde, koje ne lutaju, bozanska i vecita bica...One pak koje lutaju postale su po uzoru na ove."

Spoljasnji krug koji naziva Isto (kretanje Istog) je najvisi i polazi iz sfere zvezda nekretnica. To kretanje obuhvata oba pola i meridijan na taj nacin rasporedjujuci oblike zvezdane sfere (Zodijaka). Unutrasnji krug kretanja, sa druge strane, je kretanje koje znaci po redu zauzimaju i planete prema njima. Razlog zbog kojeg spoljasnji krug naziva Isto lezi u prividnoj nepokretnosti zvezdanih pozicija, dok unutrasnje kretanja imenuje Drugim zbog varijabilnosti planetarnih putanja i ociglednog njihovog pomeranja.

Isto i Drugo (istost i drugost) su metafizicke kategorije, dvostruke generalije iz kruga pet osnovnih pored bitka, Mirovanja/Kretanja i Jedan/Mnostvo (broj). Kao eksplicitne kategorije pojavljuju se jos u Parmenidu (129c) i Sofistu (254c). Ovaj model od dva nivoa kategorija, iako se proteze na ceo univerzum, isti deli, takodje, na dva dela. Kategorije istinskog bica (bitka), Istosti, Mirovanja i Jedinstva su iz Platonovog gornjeg nivoa, dok ostaci iz parova pripadaju nizem. Isto je fundament koji omogucava samoidentifikovanje definitivnog sadrzaja Formi, dok je Drugo fundament koji omogucava pluralitet bica. Iz ovoga sledi da je kretanja Istog primarno u odnosu na kretanje Drugog, odnosno, da dnevna rotacija neba predstavlja sustinskiji izraz idejnog. Platonovih pet glavnih kategorija iz viseg nivoa su kategorije Inteligibilnog nivoa bica.

Ako se pozovemo na Aristotela, njegova cetiri uzroka stvari i objasnjenje o svrsi univerzuma u percepciji stalnog kretanja svega u svetu i sveta samog, zakljucujemo da nesto mora uticati na isto, ali da lanac uzroka ne moze biti beskonacan. Izvor svih kretanja, razlog svih kretanja i svrha vidi se u Nepokretnom pokretacu koji je cista aktualnost, nema potencijal za promenu, niti moze biti dejstvovan/pokrenut necim drugim. Primum Mobile je prvi i finalni uzrok koji uzrokuje sva druga kretanja, ali ne fizicki, vec na osnovu privlacnosti prema sebi samom. Sve u Univerzumu je privuceno Bogom (Nepokretnim pokretacem), odnosno, Dobrim i njegovom perfekcijom zeleci konstantno da ga imitira. Stoga Primum Mobile uzrokuje kretanja u svemu ostalom.

http://www.astronewnet.com/images/housdiv.gif

 Slika sa linka iznad je dvodimenzionalna predstava sleda konstrukcije horoskopskog prostora. Slika dole je umetnicka predstava primarnog kretanja neba koje se incira iz Nepokretnog pokretaca (Zodijaka), odnosno, iz idealne sfere ako se pozovemo na Platona. To kretanje je perfektno jer proizilazi iz dela neba koje se ne krece u odnosu na planetarno koje je nesavrseno usled ociglednog kretanja. Zato je ono Drugo dok je zvezdano Prvo prema Platonovim kategorijama.

http://www.brogilbert.org/dante_canto26-29/dante_primum_mobile.JPG

 "Podela na 12 kuca horoskopa je zasnovana na Zemljinoj dnevnoj rotaciji i odnosi se na iskustvene okolnosti pojedinca poput odnosa, finansija, putovanja itd. Podela na 12 znakova Zodijaka, sa druge strane, zasnovana je Zemljinoj godisnjoj revoluciji oko Sunca." Americka asocijacija astrologa.

Da bi se razumelo kakve ovo veze ima sa demantijem analogije izmedju znaka i kuce jos jednom cemo pogledati slike dole. Prva slika prikazuje tacke dnevne rotacije. Istocna tacka od koje strelica krece ka liniji lokalnog meridijana u desno. Presek tog nebeskog kruga sa krugom ekliptike daje ono sto svi znate kao MC i o cemu vrlo rado govorite svaki dan dok tragate za slavom i popularnoscu. Kako je perspektiva geocentricna (podsetimo se da postoje dva kretanja iz ove perspektive, dnevno i godisnje) imamo i coveculjka u sredini. Iznad njegove glave je zenit sto nije isto sto i MC! Strelica koja se oznacava kao kretanje uzdizanja iznad horizonta usmerena je pravcu zapada tvoreci tako linju horizonta ili onoga sto znamo kao ASC-DSC. U tom kretanju od istoka do zapada Sunce, planete i sfera zvezda nekretnica, dakle, celo vidljivo nebo rotira od istoka prema zapadu jer Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, lokalno podne ostvaruje u tacki MC a, a najvisu poziciju pravog ugla u odnosu na liniju horizonta u zenitu. Dakle, dnevno kretanje je kretanje u pravcu istok-zapad.

Slika 2. je prikaz sekundarnog ili zodijackog kretanja. Imamo dva nebeska kruga kao relevantna. Ekliptiku, prividnu liniju po kojoj se Sunce u nasoj vizuelnoj percepciji krece i nebeski ekvator koji predstavlja projekciju/produzetak zemaljskog na nebesku sferu. Vidimo da isti nisu paralelni, vec se ukrstaju pod odredjenim uglom zbog nagiba Zemljine ose. Znaci Zodijaka nisu nista drugo do ekliptika, putanja Sunca na godisnjem nivou, u smeru suprotnom od kazaljke na satu, odnosno, od zapada ka istoku ako poredimo sa obrnutim dnevnim. Cetiri prekretne tacke oznacavaju i cetiri kardinalna znaka sa kojima godisnja doba pocinju. Sunce je u zenitu na nivou ovog kretanja u znaku Raka dok je u zenitu na nivou dnevnog u MC u koji moderni astrolozi dovode u vezu sa znakom Jarca, a vidimo da analogija u odnosu na kulminaciju Sunca od dnevnog ka godisnjem u vezu dovodi, ne 10. kucu i znak Jarca, vec 10. kucu i znak Raka. U prethodnom postu objasnila sam da numericki sled kuca (1,2,3...) predstavlja egipatske dnevne sate o kojima cu u temi i dekanima. Jarac, koji kao deo Zodijaka, predstavlja 1/12 ekliptike prema analogiji korespondira, ne sa 10. vec 4. kucom dnevne ponoci jer je Sunce ispod horizonta dok je na godisnjem niovu u zimskom tropiku ispod ekvatora. Predstavljeno na ravni geografske karte to izgleda kao na slici 3. Rak je iznad ekvatora, Jarac ispod ekvatora kao sto je 10. kuca iznad horizonta, 4. ispod. Analogija izmedju dnevnog i godisnjeg kretanja moguca je jedino ako poredimo samo Sunce i kvalitet njegovog sjaja.

Mnogo puta ste od strane tradicionalnih astrologa culi pricu o mundanim kvadrantima i njihovoj analogiji sa godisnjim dobima i znacima. Prvi kvadrant od ASC do MC je sangvinican kao prolece od Ar do Ca, drugi kvadrant je kolerican kao leto od Ca do Li, treci je melanholican kao jesen od Li do Co i cetvrti flegmatican kao zima od Co do Ar. Ako se vratimo na prve dve slike primeticemo da potez od ASC do MC, koji odredjuje prvi mundani kvadrant, ide u smeru od istoka do zapada, dok prolece odredjuje potez od Ar do Ca na drugoj slici, u suprotnom pravcu. Prva slika je slika koja prikazuje ono sto Platon naziva Istim, a Aristotel Prvim kretanjem. Druga slika prikazuje ono sto Platon naziva Drugim, a Aristotel ubraja u jedno od deriviranih kretanja iz Nepokretnog pokretaca I dalje se posle ovoga mozete pitati zasto ne bismo sve to odbacili i Platona i sve Grke posle njega i njihove prevazidjene teorije kada znamo da je kosmos danas drugaciji.Odgovor na to je vrlo jednostavan i otkriva se kroz pitanja: Kako ste dosli do 12 znakova Zodijaka? Kako konstruisete horoskopske kuce? Da li je kosmos moderne astrologije do kraja drugaciji od grckog s obzirom da i dalje sve odredjujete iz geocenticne perspektive? Ako odbacite Grke, odbacili ste jednako i Zodijak i horoskop. U narednom postu bice reci o nacinu na koji pravimo kuce horoskopa prema jednom od vise izabranih sistema.

 Dnevno kretanje i osnova za odredjivanje horoskopskih kuca.

https://yukonastronomicalsociety.files.wordpress.com/2016/02/diurnal-motion.jpg?w=300

Godisnje kretanje i osnova za odredjivanje znakova Zodijaka.

http://centralastronomyclass.pbworks.com/f/1212024884/4.gif

Isto to na planu geografske karte.

http://taylorsciencegeeks.weebly.com/uploads/5/9/2/0/59201005/315077866.jpg

 Za razumevanje nacina na koji astrolog deli horoskopski prostor prethodno se moraju savladati osnovni elementi nebeskog plana, odnosno, osnovni nebeski krugovi. U prilozenoj dvodimenzionalnoj slici neba crvena linija predstavlja horizont, zelena ekliptiku, zuta nebeski ekvator i poslednja, koja deli nebeski krug kroz centar na dva jednaka dela, je primarna vertikala. Peti krug koji ulazi u metodu kalkulacije kao osnovna referenca jeste dnevni poluluk. Nebeske krugove mozemo sagledati i kroz trodimenzionalni plan kako je prikazano na drugoj slici.

Horizont je linija koja ivici zeleni plan prostornog pozicioniranja. Taj plan ima cetiri tacke koje obelezavaju cetiri strane sveta. Ekliptika je na slici predstavljena sivim prstenom u kosini sa simbolima zodijackih znakova. Meridijanski krug ivici spoljasnju granicu i tacka u kojoj sece ekliptiku je ono sto nazivamo MC om, dok je tacka koja sa linijom horizonta zatvara prav ugao zenit. Kako se graficki prikaz odnosni na horizontski sistem nedostaje nam nebeski ekvator koji nije nista drugo do Zemljin prosiren u nebeski prostor. Dnevni poluluk je zamisljena kriva koja opisuje prostor na nebu od izlaska do zalaska neke nebeske tacke. Dva poluluka su u upotrebi, dnevni i nocni. Na 3. slici dole se vidi sta su to lukovi prelaska.

Sistemi podele horoskoskog prostora ima mnogo, ali osnovni princip se sadrzi u podeli nekog od ova cetiri kruga ili dnevnog poluluka na jednake delove tako sto se isti, na razlicite nacine, projektuju na plan ekliptike (ukoliko nisu eklipticki po sebi poput celih znakova i jednakih kuca). Dakle, koji god sistem da izaberemo, sta bilo da nam bude referenca u podeli neba, rezultat moramo preneti na ekliptiku. Kako krugovi nisu isti, ne leze na istoj ravni i pod istim uglom, kuce horoskopa najcesce nisu jednake izuzev ekliptickih sistema u koje spadaju celi znaci i jednake kuce.

Plasidus je, iako tradicionalni mundani sistem, najpopularniji u modernoj astrologiji. Prema osnovnoj podeli spada u sisteme dnevnih polulukova (ili vremenski sistem) jer prostor deli izmedju dva nebeska kruga: horizonta i meridijana, ali ne po ekliptickom, vec in mundo osnovu, sto znaci da deli vreme koje je Suncu potrebno da predje od ascendenta do MC a prema meri aktuelnog dobnog sata (to su realni casovi, ne konvencionalni i zavise od doba godine i geografske pozicije). U osnovnoj ideji isti je kao Porfiri sistem, s tim sto Porfiri deli eklipticku longitudu izmedju dva kruga na tri jednaka dela, a Plasidus vreme dnevnog luka na tri jednaka dela. Svaka kuca predstavlja dva planetarna sata jednake duzine prema aktuelnom peridu godine pa tako vrh 12. kuce predstavlja poziciju ascendenta u primarnoj rotaciji dva sata kasnije, 11. kuca cetiri itd. Stepen ascendenta progresirace ka meridijanu sporije leti, kada je obdanica duza, nego zimi kada je kraca od noci. Postoje autori koji smatraju da se radi o vrlo starom, originalnom sistemu, zasnovanom na antickoj meri "dvocasovnog casa" koji je odredjivao uzdizanje sazvezdja i zvezda u roku od 24h. Kako se sistem bazira na podeli dnevnog poluluka smatra se i najpogodnijim sistemom za metodu ekvatorijalnih direkcija, odnosno, primarnih direkcija u antickom, ne modernom smislu. Iako je koncept jednostavan, kalkulacija nije jer zahteva priagodjavanje latituda na osnovu casovnih krugova. Smer kretanja na poslednjoj slici pokazuje znacaj primarne rotacije o kojoj sve vreme govorimo. Kuca se racuna od acendenta, preko 12. 11. do MC a. Smer poznat kao numericki sled (1,2,3) posledica je nocnog poluluka iz kojeg zvezde krecu ka 12.kuci. Posednji cas 24 casovnog ciklusa je drugi deo 1. kuce, polovina ka ascendentu. Nebo iz nocnog poluluka prema sledu casova krecu u izlazak dnevnog dela celine. Setimo se da je Zodijak inicijalno bio mera godisnjeg vremena dok su kuce posledica mere dnevnog. Kuca horoskopa se konstruise na toj osnovi koja ima svoje filozofsko, matematicko i astrolosko obrazlozenje. Znak je suprotnost kuci prema sva tri nivoa posmatranja kako je gore vec receno. Mozemo ignorisati sva tri opravdanja i drzati se analogije znak-kuca, ali bi bilo pozeljno da se ista elaborira makar prema jednom od ova tri osnova. Astrolosko obrazlozenje po sebi se smatra najslabijim argumentom zbog proste cinjenica da horoskopija zavisi od prethodna dva, od matematicke i filozofske podrske. Argument "intutivno se oseca istovetnost energija na nivou znaka i rednog broja kuce" je, priznacete, za racionalne ljude neadekvatan. Sistem ne postoji ako mu delovi nisu racionalno povezani. Problem modernistickog gledanja na stvar je problem nedostatka argumentacije, a ne nase rezigniranosti kako lenji umovi vole da zapaze.

 Iako je i u modernoj astrologiji podela kuca na angularne, sukcedentne i kadentne zadrzana, pitanje sta te reci znace savremeni astrolozi ne analiziraju, niti se pitaju za racio takve podele. Angularne kuce su kuce solarnih dnevnih prekretnica: ascendent-jutro, MC-podne, descendent-vece, IC-ponoc. Etimologija reci sukcedentan vodi ka latinskom sub i cedere u znacenu prici blizu dok kadentna potice od cadens, cadere u znacenju padanja. Pa sta je sto sto 2, 11. ili 5. kucu vodi ka necemu i sta to 6. ili 3. odvlaci u pad od necega. Ugao je referenca, ali isti to moze biti jedino iz perspektive dnevne, ne numericke rotacije jer 5. ka uglu 4. ide u smeru kazaljke na satu dok 3. od 4. ide po istom osnovu. Jedna dolazi, druga odlazi od ugla. Sukcedentna kuca je kuca u uspinjanju, a da bi se uspela moguce je samo ako ide ka, ne od ugla. Zvezda iz 5. se uspinje ka cetvrtoj kuci, dok zvezda iz 3. se udaljava od nje. Zato su kadentne kuce mesta najmanje snage. Analogija fiksnih kuca i kardinalnih znakova postoji samo na nivou odrednica u raspodeli krugova. Kardinalni znak menja, pomera, pokrece, fiksna kuca konzervira, drzi, obezbedjuje. Fleksibilni znak povezuje prethodno sa sledecim dobom, mesa oba (zato je dupli jer stoji kao medjuperiod izmedju dva doba uzimajuci od oba poneku karakteristiku), vreme Blizanaca mesa prolecne kise sa toplotom leta. Kadentna kuca ne vodi ka novoj stozernoj tacki, vec odvodi od nje. Dok sukcedentna nagovestava sled kulminacije narednog ugla, fiksni znak nagovestava da posle njega sledi pad doba ciji je najizrazitiji predstavnik. Bik je fiksni znak, drugi po redu, ali posle njega ne sledi obratnica, vec kadencija proleca Blizanaca, dok je 2. kuca uspinjuca jer posle nje sledi ugao i dnevna obratnica istocnog horizonta.

 Prva podela iz koje se kasnije razvijaju ostale, slozenije, jeste mundani kvadrantni sistem koji se u teoriji jos zove sistem centra ili kardines sistem. Dakle, prvi matematicki horoskopi sadrzali su 4 mundana dela karte omedjena sa 4 nebeske tacke koje su se odnosile na cetiri strane sveta. Horoscopus je istok, meridijan jug, tacka zalaska je zapad i donji meridijan sever.Prvi horoskopi funkcionisali su u okviru ova 4 mundana dela i o ovome ima reci u jednom starom hermetickom delu, u glavi XXIV gde stoji: "O cetiri cetvrtine osobe i o tome kako mozete spoznati cetiri covekova doba po osnovu njegovog rodjenja. Pocetak je horoskop (asc).Od njega do medium caelija je istocna, muska cetvrt i ova cetvrt oznacava prvo doba zivota. Od stepena mc do occasusa stoji zenska i meridijanska cetvrtina koja pokriva srednje doba. Ovo je juzni meridijanski kvadrant. Treca cetvrt je od occasusa do donjeg meridijana, to je muska cetvrt i oznacava prvu starost. Poslednja cetvrt od ic-a do asc je severna i zenska i oznacava krajnju i iznurenu starost". Rana astrologija je vrlo kratko delovala u okviru ove cetiri celine. U istom delu dalje se kaze: "Ako je MO u asc, a VE u cetvrti zalaska, a MA u mc, onda ce se roditi dete ropkinje ili neke osobe nizeg drustvenog polozaja..." Zanimljivo je to da bi, po ovom principu, i danas mogli da tumacimo sve vrste horoskopa gde kavadranti oznacavju doba zivota, a planete sve ostalo prema svojoj univerzalnoj simbolici. Posle kvadritoposa na istorijsku scenu u Hiparhovo doba i vek posle njega stupa oktatopos, mundani sistem osam kuca koji se dobijao prostom podelom svakog kvadranta na dva dela tako da svaka kardinalna tacka ima dve kuce, jednu koja se dize pre nje u pravcu primarne rotacije i jednu koja izlazi posle. Znacenja tih kuca su ista kao i danas. Kako kvadritopos predstavlja cetiri glavne strane sveta, tako i oktatopos ima veze sa jos cetiri sporedne strane, izmedju glavnih. Na jednom mestu se kaze da osim u vezi sa stranama sveta ove horoskopske kuce imaju veze i sa vetrovima koji su se, takodje, kvalifikovali prema stranama sveta. Najraniji izvori koji govore o podeli prostora jesu Hermes i Asklepije. To su kriptovana imena prvih astrologa koji su birali istorijske i mitske licnosti ciji je znacaj do tog trenutka bio dovoljno veliki da obezbedi fokus na ozbiljnosti racija koji su ti astrolozi uvodili u horoskopiju. Izvor pripisan Asklepiju svedoci o znacenju oktatoposa na nacin koji spominje i Firmik sedam vekova kasnije.

Osam strana sveta koje definisu horoskop. Posle ovog spomenucemo i egipatske dekane kao jedan od impulsa za podelu prostora na 12 kuca prema 12 dnevnih i 12 nocnih sati. Tako se u ovoj igri zvanoj radjanje horoskopije paralelno pojavljuju ideje o stranama sveta i podeli dnevnog vremena na 24 casa sto je uveliko vec bila praksa drevnih Egipcana.