Dominus geniturae (vladar horoskopa, vladar geniture)

Zemljani znaci su vezani za novac pa je Venera u zemljanom Jarcu pritom u 2. kuci i ovaj Saturn u 8. nekako najdominantnija prica za novac . Mislim da je Jupiter vise uticao na bavljenje naukom, obrazovanje, sto kazes potrebu da stalno ucis i da se nadogradjujes u intelektualnom smislu jer je u vazdusnom znaku koji tezi intelektualnim stvarima. Mada mundano je Jupiter u 2. kuci pa onda ima sigurno i on uticaj na tematiku tog polja i mozda bavljenje bas necim vezanim za novac.

Da li je vladar geniture kod mene Mars? Nekako mi deluje najpre on, evenualno Saturn. :confused:

Ne znam Ganci, ja citam ovo sto je Natasa pisala, i mogu reci, meni je recimo MA vladar ponasanja po Liliju ( doduse to je izracunao Astro fox, program Ultijev ), mada meni taj MA zaista puno boji karakter, duada mog vladara JU pada na natalni MA, dok duada MA pada bas na natalnog JU, sto je vrlo interesantno, uz cinjenicu da mi je MA po Liliju i vladar ponasanja... :confused:

Trebalo bida jeste Mars  kod ganci jer je egzaltiran i ugaon, stetu mu nanosi retrogradnost ali mislim da nema drugog kandidata jer je Jupiter u losoj kuci i takodje retrogradan.

Izgubljena I knjiga helenističkog astrologa Antioha kojeg Retorijus naziva Atinski, a koja je
dostupna jedino u vidu anonimne vizantijske rekapitulacije iz srednjeg veka, u poslednjem 29.
poglavlju sadrži pravilo za određivanje oikodespotes-a. Ranije se smatralo da je Antioh Atinski
živeo u drugoj polovini II veka nove ere (Franc Cumont), ali najnovija istraživanja ga smeštaju
negde na sam početak hrišćanskog razdoblja.

Prema Antiohu, oikodespotes se određuje na sledeći način:

Najpre se odredi predominator. Predominator je dominantno svetlo, koje se određuje na
osnovu sekte i prisustva luminara u korisnom, upotrebljivom mestu. Polazna konstatacija je da
Helios dominira danju, Selena noću. Ukoliko je Sunce na istoku tada ima apsolutnu dominaciju,
zato što vlada obdanicom; međutim ukoliko pada u pravcu zapada i Selena je pri tom na istoku,
tada Selena ima predominaciju. Ukoliko se Selena nađe u postascenziji ASC a Helios pada sa
istoka, Selena će opet biti predominator. Ali ukoliko oba svetla padaju ka zapadu, tada će sam
ASC biti predominator. Ovo važi za dnevna rođenja.

Za noćna rođenja ukoliko se Selena uzdiže na istoku tada je ona predominator bez obzira na
položaj Heliosa. Ako Selena pada ka zapadu dok je Helios u postascenziji ASC, tada je Helios
predominator. Ukoliko su oba svetla ispod zemlje na uglovima ili postascenzijama,
Selena će zbog sekte imati predominaciju. Ali ako Selena pada sa uglova, dok je Helios na
jednom od uglova, tada će Helios biti predominator. Ukoliko oba svetla padaju sa uglova, tada
je ASC predominator, slino kao u slučaju dnevnog rođenja.

Kada se na ovaj način utvrdi predominator, oikodespotes je terminski vladar stepena u kome se
predominator nalazi.

Antioh dalje navodi da je u svrhu dalje analize potrebno ustanoviti zodijački i mundani položaj
oikodespotes-a, da li predaje svedočanstvo ASC ili Seleni, kao i da je ovaj postupak osnov za
sva dalja prosuđivanja natala.

Kada govori o pronalaženju oikodespotes-a, Antioh ga predstavlja kao domicilnog vladara natala, kako bi ga razlikovao od vladara natala. Radi se, dakle, o dva planetarna vladara, među kojima je jedina razlika samo u načinu određivanja:

Domicilni vladar je određen vladarem termina u kojem se nalazi predominator, dok je vladar znaka u kojem je predominator vladar natala. Ova razlika u kasnijoj astrološkoj praksi brzo nestaje sa scene; dolazi do njihovog "ujedinjenja" u nešto što znamo samo kao vladar natala (geniture). Pofiri tako pozivajući se na izgubljeni Antiohov original dalje detaljno obrazlaže pronalaženje ova dva vladara natala, dok u jednom tekstu koji se pripisuje Retorijusu (koji takođe koristi originalni Antiohov tekst) razlika između ovih i ne postoji.

Bez pozivanja na razliku izmedju vladara domicila i termina na taj nacin, vrlo slicno razmilja i Pavle iz Egipta/Aleksandrije u delu o oekadespotesu, s tim sto on isti dovodi u vezu sa davaocem zivotnih godina jer su termini, njihov zbir, osnove za vece planetarne godine. Ono sto je interesantno u gomili finesa sa istom polaznom osnovom je, da ni kod Pavla, ni kod Ptolomeja, a moguce ni kod hipoteticki originalnog Doroteja, nemamo zahtev za aspekt izmedju, u istoriji poznije nazvanih, hajlega i nekog mu dispozitora/alkohodena da bi ovaj prvi ispunio zadatu ulogu.

Da. Tek sa razvojem arapske astrologije nastaje uslov da alkohoden, pored toga što je terminski vladar hajlega, mora i da ga aspektuje. Mislim da kroz ovaj dijalog zapravo polako otkrivamo poreklo hajlega i alkohodena, i da ovi nisu nativno arapski pronalasci. 

Neoplatonista Porfiri (232-304), autor dela Uvod u Ptolomejev Tetrabiblos, takođe navodi set pravila za određivanje vladara geniture. Neka od njih su:

• Domicilni vladar MC-ja, ukoliko je pozicioniran na povoljnim mestima;
• Planeta na MC, ukoliko vladar MC ne ispunjava gorepomenuti zahtev;
• Planeta na postascenziji MC-ja;
• Terminski vladar stepena ASC, Meseca i/ili Fortune;
• Planeta u svom domicilu ili terminu;
• Planeta na početku helijačkog izlaska ili zalaska, koja postiže nakon 7 dana od rođenja. Ukoliko ih je više od jedne, prednost dobija ona koja prva izlazi na istoku;
• Terminski vladar prenatalnog susretanja ili prenatalne opozicije Meseca i Sunca.

Na kraju ovog pasusa Porfiri napominje kako je pronalaženje vladara geniture dugotrajan i najkomlikovaniji postupak od svih delineacija.

To je, zapravo, vrlo subjektivan postupak i zavisi, vise nego bilo sta drugo u natalnoj astrologiji, od vere i usredsredjenosti samog interpretatora. Ne postoji objektivna metoda za pronalazenje vladara natalnog trenutka vremena kao sto postoji objektivan pristup utvrdjivanju domicilnog ili almutenskog vladara asc recimo.  Ja sam sklona da za vladara geniture uzmem vladara domicilnog znaka 3. dana nakon rodjenja, tacnije, 48. sat od rodjenja po isteku jer se taj 3. dan uklapa u folklore mnogih naroda Evrope i Bliskog istoka i vezuje sa andjele koji "dodeljuju" sudbinu deteta. Kod Firmika je ovo jedna od stavki koju on definise kao znak u MO sledu posle rodjenja. Naravno, i stepen i termin te pozicije su vazni pa dobro integrisan vladar domicila moze biti ogranicen losom planetom na stepenu starta 3. dana...

Da, Porfiri daje prednost domicilnom vladaru Meseca 3. dana od rođenja kao vladaru geniture. Ali i on ističe ograničenje da luminari ne mogu biti vladari geniture, što je potpuno u skladu sa ranijom tradicijom. Tako Rimljanin navodi da ukoliko se Mesec nađe natalno u Blizancima naredna dva znaka koja pripadaju Suncu i Mesecu preskaču, i da Merkur preuzima ulogu vladara geniture kao despotes Device...

Kod Materna jednako.

Jos jedan pogleda na prirodu i ulogu Almutena geniture. Sta je sudbina, kako bismo je mogli razumeti, koliko smo slobodni i sta preduslovljava nase izbore u delu iz Mita o Eru. Za razliku od hriscanskog grcki dajmon ima dugu, kontinuiranu istoriju od Homera do samog kraja antike. Iako se razumevanje ovog pojma tokom istorije menjalo izvesna obelezja se zadrzavaju. Jedno od njih je da je dajmon bice izmedju coveka i boga i ne obavezno zlo. Platon u "Odbrani Sokratovoj" svedoci da je on imao daimonona koji ga je redovno upozoravao u formi unutrasnjeg glasa na greske koje je, na taj nacin, izbegavao, ali mu nikada nije sugerisao konacni, drugi izbor. Ipak, Sokratov dajmon nije prikazan kao personifikovana sila, vec kao znak, kao kvalitet duse i samosvesnosti. U Simposiumu svestenica Diotima dajmona opisuje kao nebesku fakultativnost, kvalitet, ascenzivnu silu koja interpretira i prenosi ljudske stvari bozanskim i bozanske ljudskim. Ljubav je tako dajmonska, okultna, sila, ne selstijalno bice. Kao aktivnost, fakultativnost, poriv, svaki bog (nebesko bice) moze da vrsi dajmonsku ulogu na neki nacin. O dajmonima sam nesto govorila na temi https://www.facebook.com/groups/astroloskidijalozi/permalink/1316886411664033/

Daleko pre Jambliha se, kao sto vidimo, razvila tradicija nebeskog cuvara. Kalodaemons (dobri) i kakodaemons (losi) duhovi, i njihov rimski pandan genius, u hriscanstvu ce se rasclaniti na andjele cuvare i demone. Svako od nas, prema Grcima, jednako moze da ima dobrog ili loseg gardijana, u zavinosti od preepohalnog izbora o kojem Platon govori u 10. knjizi Drzave (Republike), u Mitu o Eru. Na ovom mestu Platon na treci nacin govori o prirodi dajmona kao nebeskom, duhovnom bicu koje nadgleda i sprovodi ljudsku sudbinu.

Iz detaljnog i dugackog razgovora junaka ovog Platonovog dijaloga, koji za temu ima pricu o povratku iz mrtvih Era ratnika posle 12 dana boravka u onostranosti, zakljucujemo o jednom slozenom i vrlo bogatom eshatoloskom modelu duse koji pocinje trenutkom smrti. Dva otvora, dva ulaza i izlaza dusa ka zemlji i nebesima, izmedju kojih se pozicioniraju nebeske sudije, je pocetna slika koja kulminira govorom o svetlosnom stubu duginih boja koji drzi nebesa i upravlja njihovim kretanjima. Na granicnicima te svetlosti stoji Ananke, Nuznost, cije obrtanje uslovljava obrtanje svih sfera. Svetlosno vreteno je sacinjeno od omotaca i unutrasnjih slojeva kojih ima ukupno sedam. Celo vreteno se okrece u jednom pravcu dok se njegovi unutrasnji delovi krecu u suprotnom u razlicitim brzinama/ritmovima. Vreteno se, dakle, okrece prema ritmu koji uslovljava Nuznost dok na pojedinim delovima celine stoje sirene. Svaka od njih ispevava sopstveni glas kao jedan jedinstveni ton, a iz svih osam tonova (omotac i sedam delova) usaglasava se jedinstvena harmonija. Oko Ananke (Nuznosti), na jednakim rastojanjima i sopstvenim tronovima, sede njene tri kceri, tri mojre: Lahesa, koja upravlja prosloscu, Klota, koja vlada sadasnoscu, i Antropa, nebeska predstavnica buducnosti. Klota je ta koja svojom desnom rukom dodiruje spoljasnji omotac svetlosnog stuba razdvajajuci na taj nacin vremenske intervale. Antropa radi isto sto i prva sestra, ali levom rukom dok Lahesa pomaze sestrama u oba obrtanja.

"Kada su, dakle, duse tamo dospele morale su odmah da stupe pred Lahesu iz cijeg narucja je tumac bozje volje uzeo kocke i uzore zivota i rekao-Ovo je rec (logos) device Lahese, kceri Anankine. Evo, pocinje period drugi, smrtonosan za smrtni rod. Nece sudbina vas kockom birati nego cete vi sudbinu izabrati. Vrlina je bez gospodara, ko je ceni imace je vise, ko je ne ceni imace je manje, svako prema svome. Krivica je u biracu, bog nije kriv."

Iz ovoga, ne samo da prepoznajemo zakonitost prenosa okultnog zakona putem kretanja kroz osam nebesa, dva glavna pravca obrtanja koja se sadrze i u astroloskom predmetu (primarno i sekundarno kroz kretanje omotaca i sedam slojeva), vec i razumevanje sudbine. Dusa je ta koja pre rodjenja bira svoj zivot prema prethodno oblikovanom kvalitetu koji prenosi iz prethodne egzistencije. Vrlo detaljno i raznovrsno se prica dalje razlaze kroz paterne zivota i izbore istih od strane razlicitih dusa, do trenutka kada Lahesa svakoj od njih dodeljuje pratioca dajmona koji ce biti cuvar njenog zivota i izvrsitelj njenog izbora. Dajmon dalje odvodi dusu do druge seste Klote i na kraju do trece Antrope i na taj nacin zatvara krug sudbine koji ostaje nepovratan. Posle sestara, na polju koje naziva Letinim, iz reke Amalete duse piju tecnost. Ona koja popije vise zaboravlja sve preepohalno, ona koja popije manje nesto od secanja zadrzava i prenosi u zemaljski zivot. Duse na kraju zaspivaju i u sredini sna bivaju izbacenje u sopstveno rodjenje.

"A taj vesnik sa onoga sveta (tj. Er) objavi da
je onaj tumač božje volje ovako rekao: ,,I onoga ko poslednji"
pristupi, ako pametno odabere, skladnoga bića
čeka život ugodan, ne zao. Ni prvi koji bira neka ne bude
nemaran, ni poslednji obeshrabren."

Pošto je tumač božje volje te reci izgovorio — pričaše
dalje Er — pristupi onaj koga je kocka odredila da
bude prvi, pa izabra najveću tiranidu. Zbog nerazumnosti
i pohlepe, on nije pri izboru ο svemu dovoljno promislio,
pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla sudbina sadržana: da se sopstvena deca pojedu, a i druga
zla. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio, počeo je da
nariče i da samog sebe udara. Pošto se nije držao onoga
na šta je tumač božje volje bio prethodno upozorio, on
nije optuživao samog sebe zbog tih zala, nego kob slučaja
(tyhe), demone, i sve drugo samo ne sebe. Taj pak bese
jedan od onih koji su došli s neba; on je svoj prethodni
život proživeo u jednoj uređenoj državi, a vrlinu je stekao
d po navici, bez filozofije. Er je još rekao da među onima
koji su došli s neba nije bilo malo onih koji su se tako
prevarili, jer u nevoljama nisu bili izvežbani. A mnogi
od onih koji su došli ispod zemlje nisu svoj izbor činili
u takvoj žurbi, jer su se i sami namučili i muke drugih
videli.

Eto zbog toga za većinu duša nastaje smena zla i
dobra, a još i zato što ta smena zavisi od slučaja koji se
u bacanju kocki nalazi. No ako bi se neko, pri svakom
povratku u život na ovom svetu, na zdrav način bavio
filozofijom, i ako ga izbor pomoću kocke ne bi bacio na
poslednje mesto, onda se možda smemo usuditi da, po
onome što nam je sa onoga sveta poručeno, tvrdimo da
takav čovek ne bi bio srećan samo u ovozemaljskom životu,
nego da bi mu i put iz ovozemaljskog života na onaj
svet, kao i povratak otuda ovamo, bio bez prepreka i nebeski,
a ne izrovan i podzemni.

I tako je, Glaukone, priča (mythos) sačuvana i nije
izgubljena. A ona će i nas sačuvati, ako joj budemo verovali,
i sigurni u sebe prebrodićemo Letu, reku zaborava,
i dušu svoju nećemo ukaljati. No ako meni budete verovali,
držaćemo se ustanovljenog: duša je besmrtna i
može u sebe primiti sva zla, jednako kao i sva dobra;
ići ćemo uvek onim putem koji vodi prema gore, i uvek i
svuda ćemo uz pomoć razboritosti upražnjavati pravičnost.
Tako ćemo i sebi samima i bogovima biti prijatelji,
i u ovozemaljskom životu dobijati nagrade koje pravičnost
zaslužuje, kao što pobednici u igrama idu okolo po
d stadionu prikupljajući ih. Tako ćemo valjano delati i u
ovozemaljskom životu i na onom hiljadugodišnjem putu,
ο kojem smo u priči govorili."

 Ovom pricom se zavrsava mozda i najvaznije Platonovo delo. Vrlo astrolosko u svojoj sustini jer govori o vremenu, nuznosti, planetarnim sferama, kretanjima i svemu onome sto je, par vekova posle njega, i formalno uoblicilo predmet astrologije. U ovaj mit je uklopljena i Platonova kosmologija. Omotac (sfondilon) iz svetlosnog stuba koji se pominje je, zapravo, sfera zvezda nekretnica koja se u primarnom obrtu okrene za 24 casa dok 7 slojeva, 7 zvezda lutalica, uobicajeno kruze u zodijackom smeru. Na ovaj nacin Platon govori o dva vidljiva kretanja o kojima smo vise puta ovde govorili i koja ce postati standard Aristotelove i Ptolomejeve kosmologije. Sfere, nosaci planeta. su nevidljive pa Platon govori o omotacima koji se nalaze jedan u drugom i u krajnjem okviru u osmom sto je ukupan broj sfera planeta i nekretnica. Platon cak dodeljuje i boje planetama. Saturn i Merkur imaju najintenzivniju zutu boju, Zevs (Jupiter) je beo, Mars crven, a Venera, poput Jupitera, nosi slicnu belinu. Platon govori i o brzinama sfera (omotaca) prema direktnom i retrogradnom kretanju cak. Njegovo primitivno i mitolosko strukturisanje kosmosa ostavlja prostora za siru interpretaciju, ali u celini ovaj deo odrazva astrolosku vezu nebeskih kretanja i ljudke sudbine. Kosmicke sirene koj pevaju u kontinuitetu pojedinacne tonove je ideja pitagorejskog porekla o muzici nebeskih sfera. Nuznost je antropomorfna sila koja skupa sa cerkama mojrama potpomaze kretanja sfera. Klota upravlja primarnim kretanjem zvezda nekretnica, Antropa peva o buducnosti novorodjenih ljudi zbog cega upravlja kretanjima planeta iz cijih sfera u zemaljski svet descendiraju njihove duse. lahesa je svedok proslosti koju ni bogovi ne mogu da promene i koja je sadrzana jednako u sadasnjosti i buducnosti. Prema tadasnjem verovanju Grka ukupna kolicina zivota je nepromenljiva zbog cega je i broj individualnih dusa konstantan. Posledicno i ukupan broj zivotnih obrazaca je takav. Sloboda duse da izabere sadrzi se u mogucnosti biranja zivotne forme unutar postojeceg broja, pod uslovom da je zivotni obrazac slobodan i da vec nije izabran od neke druge duse koja je po odluci kocke dobila prednost u izboru. Svaka dusa je slobodna da se izbori za vrlinu, ona nikome nije unapred sudjena, pre rodjenja. Ako je vrlina znanje, a znanje je secanje, svaka dusa ce izabrati svoju narednu sudbinu prema kolicini i kvalitetu tog znanja/secanja kojim raspolaze u trenutku vrsenja izbora. Telesnost je izvor zaborava, a umnost izvor secanja/znanja. Zlo potice od neznanja u culnom svetu. Izbor koji dusa izvrsi je sudbonosan jer od njega zavisi i neko naredno radjanje. Zivot zlocinca ogranicava jer ne dzovoljava veliki prostor za preobrazaj duse koji je, prema Platonu, moguc jedino kroz dijalektiku i saznanje. Jos manje izgleda ima dusa koja je izabrala zivotinjsku formu. Bavljenje filozofijom, uz ogranicenja koja namece sudbina, obezbedjuje srecu u ovom zivotu Ljudske duse se nazivaju efemernim (jednodnevnim) gde se zivot simbolicki vidi kao dan, a smrt kao noc. Jedan zivot je jednak jednom danu, a postmortem egzistencija je jednaka jednoj noci. Dajmon za koji se dusa hvata je esencija zivotne sudbine, cuvar forme zivota i ona sila koja ce sudbinu odrzavati u pravcu njenog potpunog ostvarenja. Procitajte "Republiku" (Drzavu) i Timaj obavezno svi koji ste zainteresovani za osnove tradicionalne astrologije.