"S obzirom da je Univerzum trostruk, podeljen u tri sveta: Elementalni, Nebeski i Intelektualni (umni), u kojem svaki inferiorni biva upravljan od strane superiornog iz kojeg prima sve vrline. Na takav nacin, prema tom redu, najvisi (onaj iz kojeg izvire sve) preko andjela, nebesa, zvezda, elemenata, zivotinja, biljaka, metala i kamenja prenosi iz sebe vrline sopstvene omniopotentnosti na nas ovde. Uman covek shvata da zbog ovoga nije suprotno razumu verovati u mogucnost naseg uzdizanja kroz svetove, do samog Izvora svega, Tvorca svih stvari, Prvog uzroka iz kojeg sve potice. I da na taj nacin, ne samo uzivamo u prepoznavanju vrlina stvari, vec da iste privlacimo iz visih svetova...Oni koji tako cine, u skladu sa zakonom hijerarhije, potvrdjuju Istinu uz pomoc svakovrsnih inteligencija, a kroz svete ceremonije religija...
Magija je sposobnost cudesnog svojstva, prepuna uzvisene misterije. Ona u sebi sadrzi najdublju kontemplaciju najsvetijih stvari i znanje o svojstvima svetova, o slaganju izmedju stvari koje proizvodi cudesne efekte tako sto udruzuje njihova svojstva kroz prinosenje jednih ka drugim, udruzujuci i preplicuci ih medjusobno prema svojstvima superiornih tela. Magija je najsavrsenija i najvisa nauka, sveta i najvisa filozofija. Tako vidimo da se filozofije dele na prirodne, matematicke i teoloske gde prirodna uci o prirodi stvari u ovom svetu elemenata, traga za njihovim uzrocima, efektima, vremenu, mestu, nacinima, dogadjajima, njihovoj celini i delovima...No, matematicka flozofija uci nas kvantitativnosti prirodnih tela koja se prostiru u tri dimenzije, takodje kretanju nebeskih tela...Na kraju teoloska filozofija uci nas o tome sta je bog, sta je njegov um, sta je inteligencija, a sta andjeo, sta je demon, a sta dusa, religija sta je i cemu sluze njeni rituali, ceremonije, hramovi i svete misterije...Ova nam je filozofija predata iz davnina od mudrih poput Zoroastera, Abarisa Hiperborejca, Eudoksa, Hermipa, Merkura Trismegista, Porfirija, Jambliha, Plotina, Prokla, Orfeja Tracanina, Apolonija iz Tijane, Demokrita iz Abdere, Pitagore, Empedokla, Platona i mnogih drugi koji su putovali dalekim morima kako bi naucili ovu vestinu...I svako ko je ikada pozeleo da nauci ovo, ako prethodno nije naucen prirodnoj filozofiji koja otkriva okultna svojstva stvari i matematici i aspektima i figurama izmedju zvezda, i na kraju vrhovnoj od sviju filozofija, teologiji, nece biti sposoban da shvati racio i logiku magije. Ne postoji magicni cin koji ne obuhvata ova tri sveta, ova tri svojstva."
Henri Kornelije Agripa, vitez, doktor oba zakona, savetnika Njegovog Svetog Velicanstva Cara i sudija Vrhovnog suda.
U prepoznatljivom duhu neoplatonizma i Aristotelove podele znanja Agripa pise uvod u jedno od najznacajnijih dela tradicionalne magije. Prema iznetom saznajemo neposredno da je magija vestina povezivanja stvari prema njihovim okultnim svojstvima ili vestina uticanja na nize svetove iz visih, a prema modelu neoplatonisticke hijerarhije bica, kroz cinove elementarne (najnize) magije, astroloske intervencije prema izabranim vremenskim trenucima ili ceremonija najvise magije (teurgije). Astrologija, kao deo matematicke filozofije i umeca koje za predmet ima medijalni svet nebesa, jednako se koristi i prema cinima nize i ceremonijama visoke magije.
U skladu sa konceptom onoga sto danas poznajemo kao tradicionalni kosmos koji je sacinjen od delova i najvisa od svih magija je teoloska, ceremonijalna, poznatija pod nazivom teurgija sto u prevodu sa grckog znaci bozanski cin (posao, delo). Sta je teurgija i po cemu se ona razlikuje od prirodne, elementalne magije? Ako se cvrsto drzimo hijerarhije datog modela videcemo da se i magijski ciljevi uskladjuju sa nivoima istih. Elementalna magija za cilj ima manipulaciju prirodnih sila intervenisanjem u domenu okultnih, ne fizickih zakona. Ako je priroda jednaka telu na nivou mikrokosmosa i ako, u saglasju sa tim, i prirodna magija za cilj ima dejstva na nivou tela prirode, onda je cilj teurgije na nivou duha prema istom principu jer se duh nalazi na vrhu ovog modela. Teurgija je skup tradicionalnih religijskih rituala prociscenja u ruhu platonizma. Prociscenje se odnosi na "skidanje" nizih delova sopstva u svrhu uspostavljanja osnove za visu filozofsku kontemplaciju. Tokom prvih vekova nase ere teurgija se razvijala kroz fuziju razlicitih skola platonizma i tada popularnog okultizma iz kojeg ce se razviti hermetizam kao misticna tradicija civilizacijskog Zapada paralelno sa drugm granama gnosticizma. Najvazniju ulogu u uoblicavanju teurgijske prakse odigrao je Jamblih, predstavnik sirijskog krila novoplatonisticke filozofije. Za razliku od svog ucitelja Porfirija i jos vise utemeljivaca ove filozofije, Plotina pre njega, Jamblih nije smatrao da je cilj henoze moguce ostvariti uz pomoc intelekta i intelektualne kontemplacije, vec jedino prevazilazenjem granice pojmljivog, a kroz misticna stanja do kojih se dolazi uz pomoc rituala razlicitih religijskih formi mediteranskog sveta, a najvise kroz ceremonije egipatske religije. Jamblih je na vise mesta prekinuo tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Plotina, recimo, on je verovao da je dusa u celini zarobljena u materijalnom. Plotin je stajao na stanovistu da samo nizi deo duse ucestvuje u telesnom i svetovnom dok simultano njen visi deo ostaje na nivou Intelekta, odnosno, Duha odakle je u stanju da posmatra razlicite nivoe stvarnosti preko razlicitih oblika divinacija. Teurgija je praksa fokusiranja uma na transcendentalno, ali ne kroz cistu filozofsku i dijalekticku formu , vec kroz trans do kojeg se dolazi uz pomoc religijskih obreda. Cilj teurgije je prosirenje percepcije realnosti, ali i uvodjenje coveka u proces prepoznavanja sudbine i njenog prihvatanja kroz prvi stepen transcendentnog iskustva prizivom dajmona zastitnika o kojem smo na vise mesta vec govorili. Kao najvisi oblik magije za konacni cilj ima neposrednu interakciju sa Izvorom (Bogom) i neposredno iskustvo sjedinjenja. U delu koje se pripisuje Jamblihu "O egipatskim misterijama" on nas uvodi u obicaje i rituale egipatskog svestenstva, a u svrhu dostizanja henoze, nadtelesnog iskustva duse zivog coveka. Delo pocinje u formi niza pitanja koje svesteniku postavlja skeptik Porfirije, Jamblihov ucitelj o tome kakva su nebesa, sta je dusa, sta su nebeska bica itd. Jamblih je konkretno izabrao za sebe kult Serapisa, grcko-egipatkog bozanstva, za ovu svrhu. Religijska forma, zapravo, sluzi kao sredstvo, neka vrsta unutrasnjeg jezika duse u komunikaciji sa transcendentnim. Cak je i Plotin u jednom periodu svog ucenja podsticao teurgiju kao efikasnu tehniku postizanja henoze kroz meditaciju i kontemplaciju, ali od Porfirija stvari pocinju intenzivnije da se ritualizuju u pravcu invokacijskih obreda visih instanci bica. Jamblih je teurgiju razumeo kao cin imitacije bogova i u Egipatskim misterijama se da primetiti da se teurgija moze razumeti i kao oblik ritualizovane kosmogonije. Dok je Plotin introvertno postizao ovaj cilj, Jamblih je isti vise objektivizovao kroz teatralni uvod pripremne imitacije istinskog unutrasnjeg sadrzaja. Teurgijske obrede uvek vodi svestenik, a iste prati niz posmatraca u izolovanom i uredjenom ambijentu koji imitira cistotu visih instanci. Ukoliko bi svestenik primetio bilo kakav znak ometanja perfekcije, u vidu upada ruzne zivotinje, kasljanja, zevanja ili nemira posmatraca, ritual bi bio prekinut jer se smatralo da je sve znak za nesto i ako isti nisu lepi onda ni obred nece iniciranog povezati sa ciljanim nebeskim entitetima. Prvi cin teurgije odnosio se na prizivanje dajmona zastitnika rodjenog otkrivanjem njegovog imena na razlicite nacine. Posle toga dajmon preuzima proces vodjenja subjekta ka visim stepenima henoze.
Kako je svaki novoplatonicar ubacivao nesto svoje u tok platonisticke tradicije na kraju anticke epohe tako je i Jamblih doprineo mozda i najdrasticnijim izmenama inicijalnog koncepta. Ne samo po pitanju nacina postizanja cilja i osvescivanja duse, vec i po pitanju kosmoloskog modela mislio je drugacije. Kako smo prethodno zakljucili da je kosmoloski model osnova bez koje nije moguce umno uzdizanje shvaticemo odakle andjeli i demoni u poznijim tradicijama upravo kroz specificnosti modela koje je predlozio ovaj filozof.
"Jedno (Hen) prethodi svim bicima, nepokretno je, vecno u samoci sopstvenog jedinstva. Iz tog jednog javlja se Vrhovni Bog, Samorodjen, Izvor svih stvari, Dobro, Koren, Bog bogova, Prvi uzrok koji sebe otkriva kroz Svetlost. Iz nje se izliva Inteligibilni svet ili Univerzum Ideja, Um, Nus i inteligibilni bogovi pripadaju ovom svetu. Iz njega dalje istice Dusa sveta kojoj pripadaju bozanske intelektualne forme predstavljene vidljivim telima planeta (planetarnih bogova). Ovome slede hijerarhije razlicitih nadljudskih bica, arhandjeli, arhonti (kosmokratori), andjeli, dajmoni..." En Besant.
Jamblih, ne samo da je umnozio stepene hijerarhije bica, vec je Plotinovom Jednu dodao prvo Jedno koje je apsolutni, neizrecivi prvi princip. Hijerarhija iz tog prvog Jednog dalje izgleda ovako:
2. Drugo Jedno kao kreativni izvor Prvog Jednog iz koga se manifestacija sukcesivno odvija.
3. Dijada ogranicenog i neogranicenog.
4. Noeticka monada kao najnizi deo celokupnogi sveta Jednog. Prelazni princip.
5. Nivo Paradigme, prvi element noeticke trijade, Cisto Bice u kojem se nalaze duhovne forme koje nisu isto sto Ideje po sebi.
6. Drugi element noeticke trijade, Zivot.
7. Nus i njegovi arhetipi (Ideje).
8. Psihicka monada kao prelazi stepen do Duse sveta.
Najvisi bogovi (redovi andjela) su razvrstani u tri reda:
1.Suprakosmicka bica van uobicajenog razumevanja.
2.Nebeska bica koja su shvatljiva racionalnim umom.
3.Mundani, interkosmicki bogovi (andjeli) koji ukljucuju razlicite vrste nizih entiteta poput bogova, andjela i heroja.
Ova niza bozanstva mogu se razlicito numericki kvalifikovati. Moze ih biti 12 ili 36 (broj znakova Zodijaka i broj egipatskih dekana), 360 kao broj stepeni kruga o kojima Materno govori. 21 hegemon, 42 boga prirode kao i nebrojeno mnogo nebeskih zastitnika (idios daemona) svake pojedinacne duse i naroda.
Dajmoni su nizi entiteti podeljeni u dve klase dajmona u uzem smislu i heroja. Dajmoni nisu isto sto i demoni srednjovekovnog hriscanstva! Poput heroja blizi su onome sto hriscanstvo naziva andjelima. Oni sluze volji visih bogova (andjela), manifestuju njihovu dobrotu i daju oblik njihovoj superiornoj bezoblicnosti. Visi bogovi imaju vecu univerzalnu moc i nadleznost, dajmoni vec samo ogranicenu. Oni su aktivni principi visih bogova dok, njima po rangu bliski, heroji su usredsredjeni na ascenzije individualnih dusa. Poput dajmona oni predstavljaju most izmedju visih nivoa bica i individualnih dusa zemaljskog sveta.
Nisu svi dajmoni nosioci uloge zastitnika duse i njene zivotne svrhe. Najveca grupa dajmona personifikuje neki prirodni zakon. Druga grupa je nadlezna za nagrade i kazne dok najvisa grupa dajmona pomaze visim entitetima u nagradjivanju duhovno razvijenih ljudi.
Na kraju lanca Jamblihovih nebeskih bica stoje psuchai achrantoi ili ciste duse koje imaju tek deo moci dajmona i heroja, ali jednako sluze ascenzivnom procesu.
Dajmon u astrologiji
Jamblih za razliku od Porfirija nije podrzavao praksu pronalazenja zastitnika kroz natalni horoskop jer je smatrao da andjeo prevazilazi nivo jednog simbola, jedne planete. Ovo, moguce, ima smisla u ranijim metodama gde je dajmon predstavljen kroz vladara termina vladajuceg svetla ili znaka u Mesecevom sledu, ali je poznija, srednjovekovna, praksa izgleda bila svesna ovoga te je razvila slozenije i sveobuhvatnije metode od kojih je Ezrina i najobuhvatnija i koja integrise svetla, ascendent, fortunu i prenatalni sizigijum.
"Istina o Dajmonu ne otkriva se nama samo kroz jedan deo neba, vec kroz citav kosmos i njegovu viseslojnost kroz koju dusa pada u svet generacije." Jamblih ovde misli na helenisticke astroloske tehnike kuriosa i oikodespotesa. Logicka nedostatnost ovih faktora delimicno biva nadomestena razvojem srednjovekovnog almutena koji rezultira iz sticaja horoskopskih fatora cime se zadovoljava Jamblihov zahtev za celinom neba. Pronalazenje imena dajmona putem astrologije objasnio je Agripa u Okultnoj filozofiji. Pet metoda: metod ascendenta i kuca, haldejski metod, metod hajlega, Ptolomejev metod i arapski metod (ove tehnike javno ne obrazlazem, one su deo materije skole koju vodim).
U helenistickom periodu javljaju se prvi horoskopski faktori u vezi sa institutom dajmona zastitnika. Prorogator, oikodespotes i kurios. Prorogator ce postati hajleg u srednjovekovnoj astrologiji. Oikodespotes je domicilni vladar prorogatora i tice se kvaliteta zivotnog puta rodjenog dok kurios opisuje koliko se uspesno covek nosi sa istim. Kod Porfirija stvar je jednostavna. Kada se odredi prorogator iz svetala oikodespotes postaje vladar znaka istog. Kurios je nesto komplikovaniji za odredjivanje i odnosi se na nekog vladara nekog vaznog mesta u horoskopu sa zahtevom da bude dobro integrisan zodijacki, mundano i helijacki. Oikodespotes i kurios, zapravo, imaju vrlo slicnu ulogu i mogu se uporediti sa funkcijom dajmona i heroja iz Jamblihove nebeske hijerarhije. Firmik Materno najvazniju planetu natala definise na sledeci nacin:
"Neki su rekli da je vladar karte planeta u povoljnoj kuci horoskopa, u svom domicilu ili terminu. Drugi su pak istog pronalazili iz Sunca i Meseca, odnosno, njihovih termina. Po trecima vladar horoskopa je vladar znaka egzaltacije u kojem se nalazi Mesec, a po cetvrtima vladar znaka u koji Mesec ulazi posle rodjenja."
Vaznije od izbora tehnike je razumevanje uloge vladara natala. Ne samo da simbolizuje kvalitet izabrane subine, vec je i simbol razloga otelotvorenja duse i nacina na koji se ta uloga iznosi. Intervencije u vezi sa dajmonom za svrhu imaju, ne samo najvise duhovne i misticne aspiracije, vec, pre svega, podsecanje na sudbinu i njeno ponovno svesno prihvatanje. Nikako njenu izmenu. Niza elementalna magija za predmet ima manje razloge, privremene svetovne ciljeve. Teurgija se bavi vecim i trajnijim zahtevima koji se ticu postizanja dusevnog mira kroz secanje na izbor duse. Ako uporedimo sa skolama moderne magije primeticemo nekoliko bitnih razlika. Moderna ucenja ne govore o modelu sa kojim Agripa pocinje uvod u svoje veliko delo i za koji kaze da bez njega nikakva magija nije moguca jer um nema konceptualni oslonac. Kako nema kosmoloskog modela, nema ni kosmogonijskog toka. Iz toga dalje proizilazi da licnost i dusa nisu razdvojene, da razlozi i zelje licnosti bivaju izjednaceni sa razlozima i zeljama duse. Vrlo nalik psihoanalizi. Bez hijerarhije licnost/dusa su slobodne da kreiraju univerzum kakav zele. Teoretski. U praksi se ne desava nista trajno jer se pomak, zapravo, ne ostvaruje. Sve sto se desava jeste okretanje licnosti oko razlicitih modela ponasanja i racionalizacije.