"Kao astrolozi morate da poznajete i astronomiju i u ovoj lekciji govoricemo o srednjovekovnoj astronomiji. Mozete pomisliti-Ali ovo je moderno doba i cemu potreba da se razume srednjovekovna astronomija?
Srednjovekovna astrologija je izgradjena na kosmoloskom modelu, astronomskom modelu, koji je u isto vreme i model ljudske duse. Stavise, astrologija je deo sire celine koja ukljucuje hermetizam, neoplatonizam i Aristotelovu kosmologiju i da biste razumeli sta je to dusa neophodno je da prethodno shvatite kako su ove stvari povezane (kosmos i dusa pojedinca). Ovo ce posebno na vaznosti dobiti onog momenta kada pocnete sa sopstvenom praksom i astroloskom teorijom.
Srednjovekovna astrologija je nerazvijena na nivou psiholoskih teorija, ali je, naizgled paradoksalno, vrlo duhovno sadrzajna. Posebno u onom delu koji se tice koncepta ascenzije i descenzije duse (ascensio i descensio animae) koji je duboko ukorenjen u astrologiji o kojoj cemo uciti u ovom kursu. Koncepti ezotericne strane astrologije zasnovani su na filozofskim ucenjima Grka i pojedinim doktrinama razlicitih semitskih naroda."
Ovim recima Robert Zoler uvodi u ucenje astrologije polaznike njegove astroloske skole, a najbolji primer za ovo o cemu govori je nesumnjivo najvece delo srednjovekovne italijanske knjizevnosti, Danteova Bozanstvena komedija. Verovatno je malo ko o istom razmisljao kao o astroloskom delu, astroloskom izvoru, no videcemo da se, upravo, o tome radi. Kao sinkreticko delo anticke filozofije i hriscanskog misticizma ono govori o vezi ljudske duse i kosmosa, odnosno, o eshatoloskom uspenju i padu iste. Da se sve sadrzi u svemu i sve odrazava u svemu (deo u celini i celina u delu) svedoci i matematicka kompozicija ovog dela. Podeljeno na tri celine: Pakao, Raj i Cistiliste od kojih svako sadrzi 33 pesme koje sa uvodnom daju ukupno 100 pevanja. Celo delo je zasnovanu na broju 3 i savrsenom pitgorejskom broju 10 koje odrazva deset sfera tradicionanog kosmosa. I unutrasnja podela delova celine je simetricna. Pakao ima 9 krugova i predvorje sto ukupno cini deset delova. Cistiliste, takodje, ima devetku u sebi jer govori o sedam sfera ciscenja i dva uvodna predela koje opisuje kroz Plazu i Predcistiliste. Zemaljski raj je, takodje, deo ove celine sto ukupno ponovo daje 10. Raj se sastoji od devet nebesa i Empireja sto je u krajnjem broju ponovo 10. Dakle, sva tri dela odrazavaju Aristotelovu shemu univerzuma sa podlunarnim promenljivim elementalnim svetom generacije i korupcije, etericnim svetom planeta, sferom Zodijaka i Empirejom, predelom konacne transcendencije i bozanskog obitavalista. Svaki od tri glavna dela zavrsava recju zvezde i sve duse su razvrstane u tri kategorije prema osnovnoj vrsti (blazeni, pokajnici i gresnici). Tri zveri ometaju pesnika na pocetku puta, tri vodica ga vode.
"Tri onozemaljska kraljevstva u Bozanstvenoj komediji imaju strukturu usaglasenu sa shvatanjima grckog astronoma, matematicara i geografa iz II veka nove ere Klaudija Ptolomeja.On je tvorac takozvanog Ptolomejevog planetarnog sistema, koji je zasnovan na geocentricnoj teoriji: Zemlja predstavlja odredjenu nepokretnu tacku-centar celokupnog Suncevog sistema, planeta, zvezda i kometa, koji se oko nje i okrece. Taj sistem se odrzao sve do Kopernika, odnosno, do XVI veka. Zemlja je okruzena sa devet koncentricnih sfera koje se okrecu jedna unutar druge i sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta je nepokretna; to je nebo Empirej, boraviste Boga, andjela i blazenih. Devet neba su po redu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn, Zvezdano nebo i Prvo pokretno nebo. Prvih sedam neba ima u sebi odgovarajucu planetu dok je osmo ispunjeno nepokretnim zvezdama i sazvezdjima, a deveto, potpuno transparentno, naziva se Prvo pokretno nebo, jer svojim brzim kretanjem prenosi rotaciju na niza neba i regulise je." Dragan Mraovic.
Zanimljivo je da u prvi krug pakla, Limb, Dante smesta svog vodica Vergilija i brojne anticke mislioce i pesnike poput Homera, Ovidija, Aristotela, Platona, Sokrata, Talesa,Empedokla, Heraklita, Zenona, Hipokrata, Galena, Ptolomeja, Avicenu. Limb, iako na gornjoj granici najnizeg boravista duse, predstavljen je dvorcem u zelenilu, sa sedam vrata (sedam planetarnih izlaza) i generalno prijatnim ambijentom u kojem borave one duse koje su tezile spoznaji, ali zbog nedostatka vere (tipican argument vernika protiv filozofa) bivaju kaznjene vecnom zudnjom za Bogom kojeg ne mogase da spoznaju za zivota. Ptolomej je jedini astrolog koji je zasluzio ovakvu privilegovanu poziciju. Svi ostali koji su bili motivisani samo prema zaradi zarsavaju doboko u 8. krugu pakla, cetvrtom rovu, namenjenom onima u koje se nema poverenja, koji varaju i srljaju u uvid buducnosti klijenata, zbog cega su u paklu osudjeni sa glavama okrenutim unazad. Na taj nacin bivaju kaznjeni kroz laznu predstavu o stvarnosti jer vise nikada nece moci da proniknu u buducnost i zanavek ce ostati vezani jedino za proslost. Razmisljati o duhovnoj svrsi astroloije je, po Danteu, pozitivna duhovna orjentacija, gatanje profita radi negativna. Prvo vodi navise, drugo nadole, prvo daje sansu za ascenziju duse, drugo za descenziju. Gde smo mi kao astrolozi danas? Ako pazljivije obratimo paznju na Zolerove reci s pocetka teme doci cemo do zakljucka da i on razmislja poput Dantea. Svrha astrologije nije u prakticnoj nivelaciji stvarnosti, vec u religijsko-filozofskom uznosenju duse, onako kako i hermeticka doktrina svedoci. Motiv ascenzije ponavlja se dosledno od antickih vremena do renesanse. Ciceronov Scipionov san i govor o ascenziji neoplatonista Porfirija i Jambliha, te Kaldejska prorocanstva, najdirektnije su prilagodjene verzije prastare vavilonske astralne religije. I dok ovo pitanje zivi kao uvek aktuelno medju ozbiljnijim posvecenicima tradicionalne astrologije, u krugovima modernista jos uvek se isto ne postavlja. Postavljanje ovog pitanja posledicno otvara niz novih, poput kosmoloske nedostatnosti moderne astrologije i iz toga metodske nedoslednosti, eticnost i svrhu bavljenja astrologijom. Sto bi Robert Zoler na pocetku parafrazirao pretpostavljeno pitanje-cemu sve ovo u modernim vremenima. Vremena jesu moderna, ali astrologija nije.
Iako kroz svoje pisanje Dante nigde ne deli savete za ljubavne madjije i uputstva kako sebi privoleti muskarca ili kako zaraditi novac na kladionicama, deli svoje misljenje o astroloskoj simbolici i dubljem, manje profanom, znacaju kontemplacije astroloskih nebesa. Jos direktnije to je prikazano u njegovoj Gozbi, jednom drugom delu i o tome cu drugi put. U Bozanstvenoj komediji raj rasporedjuje na sledeci nacin. Ovaj deo je i najvise astroloski. U raju, kao i u druga dva dela, duse su rasporedjene u tri kategorije: svetovnu koju cine duse onih koji nisu ispunili zavet, duse onih koji su radili za dobro i ispunili zemaljsku slavu i duse onih dobrih ljudi koji nisu savladali ljubavnu ceznju i zudnju. Najnizi deo raja pripada planetama inferiornog dela Haldejskog poretka, unutrasnjem krugu Meseca, Merkura i Venere. Aktivna kategorija dusa u raju naseljava Suncevo, Marsovo i Jupiterovo nebo i tu su duse ucenih i onih koji su se za zivota borili za svoju veru i bili pravdoljubivi. Najvisi nivo planetarnog dela raja pripada Saturnovom nebu u kojem borave kontemplativne, sangvinicno-melanhholicne duse. Duse se u ljudskom obliku pesniku pojavljuju samo na nivou Meseca i vrhovnog Empireja, na ostalim novoima su u obliku svetlosti razlicitog sjaja jer se predstavljaju kao cista sustina. U Prvom pokretnom nebu Zodijaka fokusira Boga sa andjeoskim redovima koji za zadatak imaju da prvi pokret i svetlost prenose na niza nebesa.
Andjeli sa vrha hijerarhije, koju je davno pre Dantea ustrojio Dionizije Aeropagita, serafimi, kerubini i prestolja borave u Empireju (Zodijaku). Andjeli nizeg nivoa: poglavarstva, moci i gospodarstva su na Jupiterovom, Marsovom i Suncevom nebu. Andjeli treceg nivoa hijerarhije:knezovi, arhandjeli i andjeli su na Venerinom, Merkurovom i Mesecevom nebu. Raspored dusa na nebesima i ko zavrsava u vrhovnom Empireju pesniku objasnjavaju Betarice, njegova ljubav iz mladosti i sveti Bernard koji moli Bogorodicu da pomogne Danteu da vidi Boga i njegovu sustinu u cemu na kraju i uspeva dozivljavajuci misticno blazenstvo o kojem su svedocili mnogi umovi iz ljudske istorije. Zenski lik, venerijanski simbol, ljubav i objekt ljubavne ceznje, u svrhu dusevnog spasenja i duhovne ascenzije u drevnom platonistickom poimanju znacenja ljubavi/erosa i lepote.
https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/37/a4/75/37a475262fbff780f2492ef1d80216fc.jpg