Astroloska magija (intervencije i remedijale)

Izneti postovi predstavljaju tek skraceni uvod u primenjenu magiju. Tema ce biti izlagana u vise faza. Za sada, samo osnovne ideje koje valja asimilovati pre konkretnijih uputa. Pitajte slobodno ako vam nesto nije jasno ili ovim uvodom nije objasnjeno. Jezik moje interpretacije je tezak, ali ja drugacije ne umem pa je svako pitanje korisno za pojasnjavanje price.

ASTROLOSKA MAGIJA (ITERVENCIJE I REMEDIJALE)

U nedavno datom intervjuu na tri pitanja: sta tradiciju odvaja od moderne astrologije, po kom pincipu astrologija ishoduje i sta je svrha bavljenja astrologijom, Dzon Froli ponovo aktivira najvaznije teme koje nam stoje na raspolaganju uvek kada pomislimo da smo astroloski zasiceni i koje nas nanovo, u razmisljanju o astrologiju, mogu osveziti. U, za njega svojstvenom maniru krajnje jednostavnosti i usredsredjenosti ka jednoj jedinoj istini, na prvo pitanje, o sustini koja jednu astrologiju odvaja od druge, on je rekao da je to filozofija koja tradiciju oblikuje prema njenom duhu iz kojeg, prema veri i milosti, ishoduje svaka pojedinacna divinacija. Svrha astrologije nije ekskluzivno humanocentricna, prema obrascima savremenog humanizma, vec je bogocentricna, bas onako kako su to objasnjavali drevni autoriteti. Iako jednostavan u svom obrazlaganju Froli, kao i uvek, ostaje jasan do kraja samo onima koji su u astrologiji isli dalje od njegovog nauka, prema bibliografskim uputstvima koje je sam izneo i na koje je iskreno uputio. Navod o filozofiji, koja tradiciju markantno razdvaja od onoga sto danas definisemo kao moderna astrologija, je, zapravo, vrlo slozeno uputstvo jer je za astrologiju karakteristicno da ju je predmetno oblikovala, ne jedna specificna autorska filozofija, vec eklekticka filozofska ideja koja se formirala od najranijih dana vavilonsko-mesopotamijske civilizacije do pojave hriscanstva, zakljucno sa njim. Sama filozofija astrologije moze se podeliti na njen kosmoloski deo i deo koji objasnjava (ne i definise) strukturu makrokosmicke-mikrokosmicke relacije. Izvan ovih pitanja ne postoji ni tradicija kao takva. Sustinska karakteristika moderne astrologije jeste upravo odsustvo kosmologije i delimicno odsustvo defnicije predmetne strukture. Tradicionalnog astrologa opredeljuju jasni stavovi prema tri predmetna pitanja (nivoa) i tamo gde ovih tema nema, nema ni tradicionalne astrologije, cak i ako postoji prakticna primena tradicionalnih tehnika.  Astroloska magija, suprotno opsteprihvacenom uverenju da se radi o nekoj vrsti mehanike kojom se moze izaci izvan okvira natalnog trenutka rodjenja, ne funkcionise nezavisno od istog, vec u granicama koje isti namece. Za razliku od telurgije, magije kao sredstva za transmigraciju kosmckih uslovnosti, astroloska je vrlo zavisna od natalnog dijagrama osobe na koju se primenjuje. U tom smislu, interventna astrologija jeste integralni deo natalne astrologije, njena pomocna disciplina, a ne samostalna grana. Tehnicki, interventnu astrologiju jeste moguce odvojiti u nezavisan segment, ali iskljucivo zarad metodoloske discipline, ne i po osnovu predmeta kojim se bavi. Astroloska magija, u zavisnosti od nivoa intervencije, deli se na: jatromatematicke remedijale (medicinske intervencije), elekcione intervencije i korektivne remedijale 7 ontoloskih principa (7 tradicionalnih planeta). Da bi se razumeo mehanizam prema kojem magija funkcionise, pre istog, neohodno je asimilovati ideju o kosmologiji tradicije jer je kosmologija gradivna referenca u okviru cijih ogranicenja (granica) funkcionise mehanizam na relaciji sublunarnih i supralunarnih sfera koji se nekada, u astroloski dominantnom neoplatonizmu (mesavina Aristotelovih i Platonovih ideja), nazivao prosto “uticajem”, a danas, posle izdvajanja fizickih sila od pankosmicke uzrocnosti, “simbolizmom”. Iako naizgled razlicite stvari, uzrocnost neoplatoniste i simbolizam savremenog tradiconaliste jedno je te isto. O samom mehanizmu kasnije u tekstu. Sada valja pristupiti objasnjenju kosmoloske reference u cijim je okvirima stasala tradicionalna astrologija. Izvan Aristotelove kosmologije astrologija i njen magijski derivat nisu moguce. Jednako tako, izvan vere u hijerahiju svetova i Boga na vrhu iste, primena magije nije moguca. Kao sto je i receno na pocetku price, svrha astrologije u tradiciji sadrzana je u imperativu obozenja i povratka u bezvremeno stanje putem gnoze ili vere, ili kroz kombinaciju oba. Iz ovoga proishodi prva svrha magije iz grupe korektivnih remedijala. Ta svrha se sastoji u integraciji korumpiranih principa na nivou licnosti, a preko nekorumpiranih. Jednostavno receno, niti jedan planetarni ili elementalni princip nije moguce “popraviti’ direktnim upucivanjem na afirmaciju simbolike vec posredno, preko onog planetarnog ili elementalnog principa koji je zdravije integrisan na nivou licnosti. Ljubavni partner se ne moze naci pukim stavljanjem odgovarajuceg amuleta, sigile ili magicnog kvadrata, vec prethodnom integracijom onog horoskopskog simbola koji se odnosi na princip spajanja, a uz pomoc drugog simbola (principa) koji je u aspektnoj ili recepcijskoj vezi sa istim. Kao opsta remedijalna referenca za gotovo sve korektivne remedijale stoji almuten figuris, ontoloski simbol andjela cuvara, ali tek u kontekstu hijerarhije remedijalnih koraka gde se vladar geniture mora naci na vrhu izbora i u vezi sa posrednim remedijalnim faktorom (onom planetom ili elementom koji recepcijski ili preko aspekta integrise predmet intervencije). Integracija predmeta intervencije se na prvom nivou vrsi na unutrasnjem planu licnosti, preko izolacije, kontemplacije, vezbi integracije, odricanja, meditacije i posta, a tek posle ovog procesa moze se pristupiti izradi odgovarajuceg remedijalnog predmeta (sigile, kvadrata, amuleta). Nimalo jednostavan i brz zadatak. Tradicionalna astrologija u svakom svom primenjenom obliku odrazava princip povratka prvobitnom jedinstvu i precice nisu dozvoljene. Da se vratimo prvoj referenci, tj. kosmoloskom okviru Aristotelovog modela.

O NEBESIMA

Naslov se odnosi na Aristotelovo kosmolosko delo. Njegova polazna premisa bazirala se na elementalnom ustrojstvu svih fizickih tela i njihovom horizontalnom i vertikalnom kretanju (kretanju elemenata) prema kojem je vatra najbrza i najvisa, a zemlja najsporija i najniza na vertikali. Sve stvari u sublunarnom nivou su nesavrsene jer se sastoje iz mesavine elemenata, s tim sto jedan uvek prevladava, ali u kombinaciji sa sebi suprotnim elementom biva frustriran i stoga nesavrsen u manifestaciji. Sva tela prema svojoj vrloj (imanentnoj, urodjenoj, bozanskoj) prirodi poseduju sebi svojstven nacin kretanja i to kretanje nikada nije rezultat uticaja kretanja nekog drugog tela. Kruzno kretanje je posebna, superiorna vrsta kretanja koje Aristotel posebno razmatra i opredeljuje. Kako svakom kretanju korespondira odgovarajuca supstanca, nosioci tog superiornog kruznog pokreta jesu nebeska tela. Sama tela koja se krecu kruznom putanjom sacinjena su, prema njemu, od elementalno superiorne supstance razlicite u odnosu na zemaljska tela. Kako se ta tela, sacinjena od superiorne elementalne supstance, krecu savrsenim, kruznim kretanjem, i njima je prirodno svojstveno da budu sfericnog oblika. U antickoj Grckoj verovalo se da krug reprezentuje perfkeciju i da od svih kretanja, u skladu sa tim, kruzno, jednako tako, predstavlja superiornost sui generis.
Kretanje koje je iniciralo pocetak kretanja svih tela u kosmickoj hijerarhiji jeste primum mobile, prvo kretanje koje je dejstvovalo prema najvisoj od manifestovanih sfera fiksnih zvezda (kristalna sfera). Iz te granice kosmosa, vrlo laganim, prvim pokretom inicirano je kretanje svih inferiornih sfera istovremeno (osnova sinhronicitetne kauzalnosti). Osnova Aristotelove fizike jeste kretanje, ali ne bilo kakvo kretanje vec prirodno kretanje koje svaka stvar ima sama po sebi, nezavisno od druge stvari. Sva sui generis kretanja pustena su u promet u jednom trenutku silom prvog pokreta iz kristalne sfere materijalne granice kosmosa.
Centar univerzuma jeste Zemlja i sam univerzum nije beskonacan vec konacan. Materijalnost kosmosa ima svoju granicu i ovaj kvalitet se kvalitativno menja pocevsi od najnize lunarne sfere i sublunarnog sveta, preko planeta da bi se, u tom svojstvu, okoncala na nivou kristalne sfere. Iza ove materijalne zvezdane granice, univerzum se produzava preko druge svoje prirode, potpuno nematerijalne i duhovne u kojoj materijalne (manifestovane ) stvari ne mogu postojati. Ceo univerzum, njegov materijalni i duhovni deo, sacinjen je od ukupno 55 sfera.

MANIFESTACIJA SUPRAFIZICKE KAUZALNOSTI (BALON UNUTAR BALONA)

Citajuci drevne astroloske izvore nailazimo na vrlo direktnu konstataciju o izvesnim stelarnim zracima i neposrednim uticajima koje um savremenog astrologa vrlo lako mogu ( najcesce i jeste tako) pokrenuti u pravcu jednostavnog zakljucka o tome da su i drevni vezu izmedju neba i zemlje prihvatali pravolinijski i posledicno. Iz perspektive savremene fizicke nauke, drugacije ne moze ni biti, ali u to vreme, u vreme kada je Aristotelova nauka bila prva i poslednja referenca, na stvari ovog sveta gledalo se iz integralne perspektive. Integralno ovde podrazumeva objedinjenje fizickog i metafizickog predmeta. Osnovna zakonitost da se manifestacija poklapa na svim nivoima, tj. na nivoima svih 55 Aristotelovih sfera, otkriva jednu sveobuhvatnu filozofiju tadasnje nauke prema kojoj granica izmedju fizickih i parafizickih uslovnosti ne postoji na nacin determinisan tako da se predmet mora razdvajati. Fizika se danas definise kao nauka koja proucava ponasanje i interakciju materije u prostoru i vremenu dok su u to vreme, prema Aristotelovim zakonima, prostor i vreme bili tek svojstvo jedne polovine univerzuma, one polovine koja se prostirala ispod kristalne sfere. Savremena fizika definise tri, odnosno, cetiri fizicke sile: gravitacionu, elektromagnetnu i nuklearnu slabu i jaku. U to vreme banalnosti fizike elementalne materije, one materije koja gradi sublunarni svet, nisu mogle biti nesto sto se posmatra izvan sveukupnosti prirode univerzuma koja je, u to vreme, bila dualna na svim nivoima ispoljavanja. Dualno u univerzumu jeste nivo prostor-vreme (od zemlje do kristalne sfere) i nivo iznad kristalne sfere sa svim svojim podnivoima. U tom smislu, razlika izmedju savremene fizike i Aristotelove fizike je razlika izmedju predmeta fizike i metafizike. Savremena fizika se ne bavi, za predmet nema nista sto je izvan prostor-vreme dimenzije. U to vreme, jedno bez drugog se nije posmatralo. Manifestacija prvog pokreta (hipodinamije stvaranja) se zaista, u pravom smislu te reci, ostvaruje simultano na svim nivoima kosmicke hijerarhije i kada Al Kindi kaze “stelarni uticaj” ili “stelarni zrak” on pod tim jednostavnim izrazom obuhvata citavu filozofiju Aristotelove fizike, a ne samo zakonitosti elementalnog nivoa univerzuma u koji bi savremene fizicke zakonitosti mogli da smestimo. Uticaj Al Kindija nije isto sto i uticaj elektromagnentnog zracenja jer Al Kindijevi stelarni zraci nisu zraci solarne svetlosti vec zraci prime materie, prve materije stvaranja, prvi zrak one svetlosti koja je derivirala sve ostale i koja je gradivno sastavni deo svih nivoa univerzuma, svake celije, svakog atoma. Ta prima materia nema veze sa materijom u fizickom smislu te reci vec sa idejom o incijalnoj, osnovnoj supstanci stvaranja. Kada anticki ili srednjevekovni um kaze “uticaj” on pod time podrazumeva primum mobile i primu materiu, a ne njihove derivate. Derivati su ukljuceni, oni postoje, oni se priznaju, ali od njih se ne pocinje, sa njima se produzava prema centru univerzuma prvi impuls hipodinamije stvaranja. Plima i oseka naseg satelita odgovaraju derivaciji prvih principa i ta plima i oseka jesu posledica fizicke kauzalnosti i medjuzavisnosti, poslednji, elementalni nivo hipodinamije. Astroloski “uticaj” Meseca predstavlja visi nivo u odnosu na ovaj, ali i taj nivo je tek jedan u hijerarhiji posle prvog pokreta iz kristalne (zvezdane sfere). Nivo “uticaja” jeste medjuzavisan, ali se isti ne desavaju u razlicitim vremenskim trenucima vec istovremeno, simultano. Fizicke sile sublunarnog nivoa ne funkcionisu na ovaj nacin, sve iznad tog nivoa siroko obuhvata i sublunarne sile i sile ostalih sfera univerzuma. Kako je primum mobile u isto vreme “darivao” svaku pojedinacnu supstancu startom u prostor-vreme delu univerzuma, tako su sve supstance, same po sebi, ne jedna prema drugoj, ostvarile svojoj prirodi svojstveno kretanje. Kada se krece visa sfera, istovremeno (na osnovu prvog pokreta) krece se i niza, ali prema svojim zakonitostima. Jedna ne utice na drugu. Prvobitno jedinstvo nadkosmicke stvarnosti u manifestaciji se razvrstava prema onoliko nivoa koliki je i nivo sfere u tom poretku. Medjuprostor koji pripada planetama sadrzi 7 ontoloskih vrednosti manifesatcije koje u nadkristalnoj sferi predstavljaju jedinstvo po sebi i prema sebi. U manifesatciji to jedinstvo se razlaze na 7 velikih ideja, a tih 7 velikih ideja u sublunarnom svetu (nasem svetu) dalje se razlaze na hiljade mogucih, izmesanih manifesatcija. Nista ispod Meseca nije ciste planetarne prirode vec izmesane i kada kazemo da je nesto Venera na ovom svetu mi, zapravo, mislimo da Venera prevladava u prirodi ideje o toj stvari ili situaciji, ali da Venera nikako nije i jedino sto istu karakterise. Ovo je od prve vaznosti za razumevanje mehanizma magijskog delovanja. Astroloska magija predstavlja akciju usmerenu na objedinjavanje ideja sublunarnih supstanci prema odgovarajucem medijalnom, ontoloskom principu (odredjenoj planeti). Kako je sve na ovom svetu umnozeno i rasuto, magija se, tako, razume kao protivprirodno integrisanje razvrstanih delova jednog principa. Venera u nama i nasim zivotima moze znaciti veoma veliki broj stvari i kada se odlucimo da na sebe, u Venerin dan ili cas, stavimo amulet sa njenim misticnim simbolom, slikom ili sifrom, na taj nacin, bez da razumemo stvari, mi, vrlo grubo, objedinjujemo sve venerijansko u svom zivotu. Na najbanalnijem i najociglednijem nivou povodimo se za tim da je Venera simbol ljubavi, pritom zanemarujuci istinu o usitnjenoj i upojedinacenoj stvarnosti naseg mesta u univerzumu. Magije Venere integrisace sve sto je Venera u nasoj kosmickoj poziciji pa to jednako moze biti, ljubavno spajanje, ali i nezdrava celija koja se lako moze pretvoriti u malignu ukoliko Venera kod nas ima veze sa 6. ili 8. kucom, ili tackom bolesti, ili ta Venera vlada 7. pa uz ljubavnika u integraciju povucemo i nase suparnike. Prosta i direktna primena magijskog predmeta, bez prethodne faze o kojoj je nesto receno na pocetku izlaganja, integrisace bez kriterijuma sve sto jedan princip znaci u nasem zivotu. Prethodna, pripremna faza, introspektivne magije na nivou licnosti, omogucuje da se kasnije primenjeni predmet usmeri na samo jednu od mogucih manifestacija. Iz ovog razloga, od najvece je vaznosti da magiji ne pristupamo mehanicki i da istu ne primenjujemo ukoliko nismo vrsni poznavaoci ovih stvari. Na umu uvek treba da nam bude definicija magije kao protivprirodnog spajanja manifestacijom upojedinacenih stvari i da to upojedinacenje rasipa jedan planetarni princip na milione vise ili manje sitnih svojstava. Kada potegnemo za forsiranjem tog jednog ontoloskog principa mu povlacimo sve njegove delove u nasim zivotima, a ne samo zeljeni pa rezultat moze biti takav da elekcija za uzimanje lekovitog caja protiv obilnog menstrualnog krvarenja za posledicu dobije da se zaljubite u svog ginekologa jer caj i ginekolog, u vasem natalu, dele jednu te istu simboliku.
Mehanizam funkcionisana sfera univerzuma je simultan, ali prema ustrojstvu hijerarhije, prema vertikali, ne prema horizontali. Dva zakona vladaju manifestovanim i idejnim delom univerzuma: zakon simpatije (sinhroniciteta) i zakon hijerahije (spratova). Sinhronicitet obezbedjuje istovremeno kretanje iste ideje na razlicitim spratovima i prema razlicitim ritmovima, ali, istovremeno, ne sledbeno. Kada neki drevni mislilac kaze “uticaj” on misli na to da se niza sfera manifestacije (nizi sprat univerzumske gradjevine) ogleda u kretanju vise i obratno. Magijom mi, zapravo, ne izlazimo iz sudbinskog okvira jer niti jednom magijom nije moguce precicom integrisati princip koji u datom trenutku vremena nije integrisan. Magijom jedino posrednim putem, upucivanjem na princip koji je bolje integrisan, a koji je sa neintegrisanim principom u vezi, objedinjenjujemo njegove rasute ideje ka idejnoj celini. Sila kojom se to radi ne spada u red fizickih sila vec suprafizickih, odnosno, mehanizam kojim se ovo obezbedjuje jeste mehnizam “preskakanja sfera” gde se sa nivoa elementalnog rasipanja (sublunarnog nivoa) usmerava (mislju, idejom) na nivo ujedinjenog ontoloskog principa koji je tek 1/7 na nivou prvobitnog jedinstva izvan sfere zvezda nekretnica.
Telurgija, alhemijska magija, je najvisa od tri moguce magije prema hijerahiji. Telurgijom se tezi, ne samo za objedinjenjem jednog ontoloskog principa, vec za objedinjenjem svih 7 cime se izlazi izvan prostor-vreme dimenzije. Telurgija je tako vezana za hermeticku religiju, ne filozofiju jer se njome tezi za transcendiranjem kosmosa. Astroloska magija funkcionise u kosmosu. Najniza od svih magija je elementalna magija koja ujedinjuje elemente sublunarne sfere, a ne ontoloske principe. Izvan Aristotelove fizike razumevanje tradicionalne astrologije, hermetizma i astroloske magije, nisu moguci ni na teorijskom, a jos manje na prakticnom nivou primene. Razumevanje nije dovoljno, preduslov  je i vera u izneto i usvajanje ovakvog pogleda na univerzalno ustrojstvo. Verom i ritualima kontemplacije covek se postepeno uvodi u stanje koje dozvoljava posezanje za integracijom principa. Puko, brzo, bezuvodno posezanje za magijskim predmetom je pogubno.

U narednom tekstu o predmetima astrolske magije: amuletima, sigilama i magicnim kvadratima.

Tri najvaznija, za teoriju okultnog predmeta, tradicionalna izvora jesu "Corpus Hermeticum", "Picatrix", "O stelarnim zracima" i "Oklultna filozofija" Kornelija Agripe. O Al Kindiju, autoru pretposlednje navedenog naslova mozete citati u bazicnim bibliografskim referencama da je bio prvi medju arapskim filozofima, u antickom smislu te reci, i prvi medju peripateticarima. Sam naziv odnosi se na sledbenike Aristotela i, kasnije, poklonike aristotelijanske misli. Etimologija same reci je nasiroko objasnjavana i ovde o tome nece biti reci vec cu se istom posluziti zarad objasnjenja prirode oklultnog predmeta prema ovom autoru i interpretaciji koju je izneo Robert Hend. Verujem da ce ovo objasnjenje biti razumljivije svima koji prethodne tekstove nisu razumeli. Zarad preciznosti i autorstva naglasicu da su ideje iznete u prva tri teksta u potpunosti moje za razliku od ovog posta kojim prepricavam Hendovu misao na istu temu. Takodje, za razliku od mene, Hend se drzi prve linije inrepretacije okultnog mehanizma, linije koja ide od izvora, u hermetizmu zvanog "Jedno", ka manifestacije onoga sto ja nazivam "upojedinacenim principima". Sam magijski mehanizam nije objasnio i isti se bazira na prici koja sledi, ali u obratnom pravcu, od "upojedinacenog" ka "Jednom".

Al Kindi interpretira hermeticki, okultni princip jedinstvenog univerzumskog mehanizma koji na potpuno uniforman nacin i kroz uniformnu prirodu funkcionise iznad i ispod lunarne sfere. Setite se da kod Aristotela sublunarni svet ima razlicit gradivni kvalitet i vrlo razlicito prirodno kretanje od etericnih sfera medjuprostora, tj. planeta. U hermetizmu ovakva razlika ne postoji, ali se hijerarhija zadrzava. "Zraci" su osnovna jedinica ove mehanike i isti operisu na potpuno isti nacin na svim nivoima egzistencije. U modernom smislu reci, zraci o kojima ovaj autor govori pogresno se razumeju kao elektromagnetizam. Inicijalna greska u razumvanju ovog koncepta rezultirala je kauzalnim, mehanicistickim modelom savremenog okultizma. "Moramo biti obazrivi kada moderne okultne zrake ili moderni elektromagnetizam pripisemo Al Kindiju". Ovako u jednom delu svog komentara govori R. Hend. Pa u vezi sa cim nam to valja da budemo obazrivi? Al Kindijevi postulati propagiraju verovatno nekoliko objedinjenih kategorija (zakonitosti) poput lancanog kauzaliteta, lancanih informacija iz prvog izvora, tj. "Jednog" i drugih vrlina ove vrste koje se danas pripisuju okultnom i nadfizickom. Fizicki elektromagnetizam je tek na dnu ove hijerarhije, upravo onako kako sam objasnila u vezi sa Mesecevom plimom i osekom. I Hend insinuira objedinjenost fizickog i metafizickog kauzaliteta. Greska u razumevanju ovih stvari nastala je onog momenta kada se kauzalitet pokusao objasniti na najnizem nivou zakona fizike. Zrak Al Kindija i zrak savremenog fizicara nisu jedno te isto. Al Kindijev zrak je veci, stariji, nadredjen fizickom zraku, on je vise od njega, ali ga u sebi sadrzi poput svih ostali njemu subordiniranih vrlina.

Po Kindiju svaki deo kosmosa utice na drugi deo, odnosno, mikrokosmicka jedinica utice na drugu mikrokosmicku jedinicu. Na pocetku i na kraju sveg postojanja stoji "Jedno", Bog hermeticara, ultimativno, konacno Bice (postojanje po sebi). Jedna varijanta hermetizma, monoteisticka (o vrstama hermetizma pisano je u teksti "Izmedju vere i gnoze") u okviru jednog Boga prepoznaje njegovo drugo lice, tzv. Nusa koji reprezentuje fakultativnost znanja. Interakcija Jednog i Nusa radja Animu Mundi, tj. Dusu Sveta. Interakcija sva tri bozanska lica stvaraju Kosmos. U okviru samog Kosmosa sve je hijerarhicno pa i kvalitet stvorenih bica. Neki entiteti sadrze vrlinu "jednosti" tj. u sebi kao klicu imaju sva tri bozanska atributa na taj nacin imitirajuci primarni jedinstvo. Covek je jedno od tih bica sa sva tri metafizicka atributa u svojoj imanentnoj prirodnosti. Zraci koje emituju ti superiorni entiteti, medju kojima i covek, imaju najvecu efikasnost alternacije nadfizicke kauzalnosti. Iz ovog bozanskog kvaliteta, prema Kindiju, radja se i magijska moc coveka.

Ipak, makrokosmos, odnosno, kosmos kao prvobitno Jedno (Bog) superioran je izvor zraka koji formiraju univerzalnu (nebesku) harmoniju. Iako sve stvorene stvari emituju svoje zrake, nebeska harmonija koordinira sva derivirana zracenja kao ultimativna sila svih kauzalnosti. Ovo je u savrsenom skladu sa Aristotelovim primum mobile koji inicira sva supstantivna kretanja (sva pojedinacna kratanja stvorenih stvari). Na ovaj nacin sve se krece u svemu, sve utice na sve, ali ne iz sebe vec iz prvog izvora, harmonije sveta, odnosno, primum mobilea. Tako, iako na zemaljskom planu deluje da subjekat A deluje na subjekat B, veza je samo prividna jer ono sto se zaista desava je da subjekat C, tj. nebeska harmonija, koordinira istovremeno oba subjekta A i B obezbedjujuci da se sekvenca od A do B pravilno odrzi i izrazi. Na ovaj nacin on objasnjava sudbinu, s tim sto mudar covek (setimo se gorepomenutog da je covek jedno od superiornih bica koje u sebi ima klicu sva tri bozanska svojstva) moze modulirati tok zraka harmonije sveta kroz sebe (svoje vrline) na nacin da postane kooperativan sa sudbinom, ne i protiv nje, ne zrtva iste. Magijskom kontemplacijom on ne moze izbeci sudbinu, ali moze postati slobodan unutar nje. Jednostavno receno, moze krenuti nizvodno. Ovo je tipicno stoicko stanoviste i tako uocavamo pomenuti eklektizam tradicionalne astrologije i drugih okultnih vestina.

U narednom tekstu o sistematizaciji magije prema bliskoisticnom hermetizmu.

Tako cemo i nastaviti. Korak po korak. Pre konkretnijih stvarcica za koje je vecina zainteresovana, ovi uvodi se moraju asimilovati. Talismani su tema za sebe. O "duhovima" talismana o tom-potom. Nisu svi stari mistici na jednak nacin o ovome razmisljali. Valja sebe naterati da se shvati taj univerzalni metafizicki mehanizam oko kojeg se sporimo, evo vec dva veka. Pankosmicka kauzalnost, odnosno, pankosmicka sila koja je nadredjena, stoji iznad, fizickih sila elementalnog sveta i njima upravlja. Koncept u potpunosti neprihvatljiv savremenoj fizici. Vidim, bilo je i podsmeha na ovu temu, ali ne i ulaska u argumentovanu raspravu. Kazu, komedija, komicno...Pa sad, ako je Aristotel komican, onda ok. Aristotel je, kazu danas, prevazidjen, dokazano "u krivu". Zavisi kako se gleda, iz koje perspektive. Ako se spustimo na elementalni nivo materijalnog sveta kojem je prostor granica, onda je Aristotel da "umres od smeha". Ako se uzdignemo do nivoa koji je inspiracija misaonih bica, onda ce nam biti manje smesno. Kurslus je nastao u onom trenutku kada je astrolog modernog doba, onako kako su ga u skoli ucili da univerzum funkcionise, iste zakone potegao i na astrologiju, naravno, u startu neuspesno. I tako se i dans batrgaju. Ima i takvih koji tvrde da izvan materijalnog nicega i nema, ali kada dodju do mehanizma funkcionisanja stvari koje srcano brane, menjaju temu, argumentuju s nivoa emocija, dure se, negoduju. Astrologija je ovo i nista vise od ovoga, svidjalo se to savremenim nam kolegama.

Procitajte pomenuta dela. Teska jesu pa, ako zapne, citajte komentare istih, ali citajte ljudi nesto, da vam se ne bi desilo da u raspravi sa naucnicima pristanete na njihov jezik kojim ne govorite i koji ne razumete.

  Vidim, bilo je i podsmeha na ovu temu, ali ne i ulaska u argumentovanu raspravu. Kazu, komedija, komicno...Pa sad, ako je Aristotel komican, onda ok. Aristotel je, kazu danas, prevazidjen, dokazano "u krivu". 
 Astrologija je ovo i nista vise od ovoga, svidjalo se to savremenim nam kolegama.

Niko se pametan nije smejao, a prirodno je da budale smejanjem sebi i drugima podižu raspoloženje na "dvoru"
Šta je astrologija, bilo je moje pitanje upućeno skoro svim "kolegama" na koje je jedini odgovor bio banovanje po njihovim forumima ili isključennje iz njihovih grupica po FB-u. valjda da ne bi morali da otkriju veliku tajnu pred širokim narodnim masama.

Sramota njihova je i sramota moja jer istom esnafu pripadamo. Ovo je razlog mog upornog udaranja u isto zvono.

E moja nije, ako bi se ja stideo za svakog šizofreničara koji je hteo da se samoizleči astrologijom, ništa ne bi uradio.  Astrologija, ali i ostale duhovne discipline su takve da kusi, ludi, repati i alavi odmah hoće da ih "privatizuju" kao da je od njih sve počelo, ili da kidnapuju kakvo veliko ime iz istorije pa da se nakače kao naslednici lika i dela što smo pre dva dana videli kad je učenica htela da izreklamira tičerku pa je  izdala kao falsifikatora. http://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=443639765699289&id=251999501477473&comment_id=4246054¬if_t=share_comment

Odlicno, ako se ovde razvije zivlja astroloska rasprava, taman da pocnem da vezbam u primeni svoja moderatorska ovlascenja

Samo napred, opleti, opleti. Citaju oni iz prikrajka.

Odlicno, ako se ovde razvije zivlja astroloska rasprava, taman da pocnem da vezbam u primeni svoja moderatorska ovlascenja

Samo napred, opleti, opleti. Citaju oni iz prikrajka.

Citaju i ne ide im u glavu nikako, treba za to imati malo vise od 50 gr mozga i biti zainteresovan za nesto dublje od trenutnih tranzita PL 

Nego, svaka tebi cast na ovome i puno hvala 

Ima raznih citaca. Nije poenta u nerazumevanju metafizickog mehanizma, vec u tome sto neki ne mogu da veruju da neko iz astroloskog kruga tvrdi da magija i astrologija imaju nekakve veze jer, prema njima, astrologija je kao neka nauka koja nekako funkcionise, a kada ih pitas kako to, kojom silom i formulom objasnjavate kauzalnost, oni se oslone na potpuno nenaucnu argumentaciju o sili sakrivenoj, neotkrivenoj, ali, sasvim sigurno, postojecoj, pa se pozovu na plimu i oseku, ali kada ih fizicar pita: "Dobro, plima i oseka su objasnjene definisanom silom, jednom od 3, odnosno, 4 otkrivene, zasto onda, istom tom silom, ne dokazete sve finese u astroloskim tvrdnjama. Kako to da ista ta sila ne moze da se dokaze na horarnoj karti, simbolickim progresijama kada ista funkcionise prema kauzalnom sledu samo u realnom vremenu?" E, tu, pocinje infantilno afektiranje tipa slepci obezduhovljeni, ne veruju  ni u sta, darvinisti, scijentisti, bla, bla, bla...Kao sto je i meni odgovoreno u maniru doskocice, tako i naucnicima odgovaraju umesto da se potrude da shvate u cemu je stvar. Mogu da biraju, da nauce osnove fizike ili metafizike, onako kako je to 2000 godine tradicije obezbedilo. Ovo drugo je, odgovorno tvrdim, teze, ali i sa fizikom ce shvatiti da plima i oseka nisu isto sto i astroloski "uticaj" naseg satelita. Zamislite stanje uma savremenog astrologa koji svakodnevno funkcionise svestan da ovo ne moze da objasni i da ga bas briga sto ne moze. O cemu se tu radi, ako ne o psiholoskim definicijama? Problem sa recju magija kod savremenog, nedovoljno obrazovanog coveka, je u tome sto on magiju percipira kao nesto nize, prapotopsko, primitivno, nesto sto veze nema sa "naucnom" astrologijom koju oni zastupaju i tu ponovo, po principu vrzinog kola, dodjemo do tacke kada tu naucnost valja objasniti i definisti (to su dve odvojene situacije). Niti jednu ne zadovoljavaju, ali suvereno vladaju astroliskim prostorom. Evo, da zavrsim. Magija i astrologija nisu jedno te isto u primeni, astrolog ne mora da primenjuje magiju, ali magija i astrologija jesu jedno te isto na nivou funkcionisanja prema osnovnom okultnom mehanizmu. Da, okultnom, ne naucnom i tako ce biti sve dok se definicija savremene nauke ne promeni i vrati na nesto slicno na cemu se bazirala u ta davna vremena. Taj okultni mehanizam se manifestuje u razlicitim pravcima u ove dve discipline. U astrologiji on se zaustavlja u jednom vremenskom trenutku i jednoj prostornoj tacki, definisuci i otkrivajuci korelacije izmedju sfrera univerzuma u tom kontekstu. Dakle, astrologija definise vremenski trenutak. Magija se ostvaruje u obratnom smeru. Iz definisanog vremenskog konteksta njom se pokusava prevazilazenje istog, ali prema istoj uzlazno-silaznoj liniji, tj. prema kontekstu relacija sfera (planete i elementi u jednom horoskopskom momentu). Sve o cemu smo ovde govorili toga se ticalo. O primeni jos nigde nije bilo ni reci. Da sam umesto reci magija upotrebila astroloske intervencije ili samo remedijale, verujte, ista osoba koja u "madjije ne veruje" ne bi se oglasila jer ne razume o cemu se, u sustini, radi. "Remedijale" zvuce naucnije, to vec ima smisla Strahota.

Da, na kraju, valja reci da magija zaista funkcionise prema duhovnoj inicijaciji, ne fizickoj kakvoj su skloni okultisti novog doba. Molitva i verski obredi, verska primenjena tradicija, najjaca su magija od svih, pod uslovom da se veruje i kontemplativno udubljuje u to sto se radi i cemu se tezi. Ljudi vecinom sve mehanicki otaljavaju verujuci da je forma dovoljna i da ce se Svevisnji postarati za posledice. E, ni tako ne moze, cak ni onda kada se u Boga veruje. Da, necete verovati, ali mnoge nase "kolege" danas odricu Bozanski entitet kao takav, Bozansku posebnost i prvu uzrocnost. I ovo bi bilo ok da astrologija u koju veruju moze da opravda svoj materijalni koncept, ali ne moze na njihovu nesrecnu, pa glupost kojom nas blamiraju svakodnevno, pred pametnim ljudima, opstaje, hrani se i goji. Kako sve ima vek na ovom svetu, valjda ce i njihova glupost jednom umreti.

Sigurno ste culi, ako ne, i razmisljali o kvantnom paradoksu koji negde nazire ideju o inicijalnoj, osnovnoj informaciji unutar materijalne cestice. Svima, pa i meni, vrlo zanimljiv deo fizike, evo skoro 100 godina aktuelan i jos uvek neresen. Podseca me na ideju u suprafizickoj sili ili suprafizickoj informaciji koja koordinira faktorima u prostor-vreme dimenziji. Prilog je prilicno lak za pracenje i ne zahteva veliko predznanje iz ove nauke.

http://www.youtube.com/watch?v=0x9AgZASQ4k

Odličan prilog...
Uopšteno, mnoge teorije kvantne fizike teraju na razmišljanje i sve mi se čini da "oživljavaju" spoznaje koje verujem da su drevni imali.