Ima garancije, znaju to istoricari nauke. Nema dvojbe, zna se da je napredak krenuo sa poznim helenizmom, ali nije to bitno toliko. Nesto drugo mi sada izmice, a u vezi sa tom esencijom jednostavnosti na koju se pozivas. Za znanje je karakteristicno da konstantno ide napred, da evoluira. Taj put ima direktnu vezu (pocinje) sa padom nasih praroditelja, tako da se, sustinski, znanje uzima kao prvi osnov sveg greha, kao nesto sto nam najdirektnije ostri gordost i samobitnost. Definitivno, znanje je obrnuto proporcionalno vrlini, u prvobitnom smislu te reci. Iz ovog razloga cete kod tradicionalnih astrologa postantickih epoha primetiti freneticno pozivanje na Boga milostivog, Boga velikog, Boga sveprozirljivog...Veliki strah je odvajkada visio nad srcima umnih ljudi i sve dok je toga bilo, znanje je odrzavalo veru u cvrstim okvirima. Onog trenutka kada su okviri probijeni, iscureo je svaki smisao i zato se kaze da zivimo u poslednjim vremenima koja su pocela jos sa renesansom. U ovom kontekstu same mundane kuce uopste nisu "opasne" dok premisljanje o njima jos uvek nema veze, nije blizu tih okvira jer se radi o tehnickim postulatima, a kako tehnika mora biti uskladjena sa predmetom, razmisljanja na temu sta idejno karakterise odredjenu dijagramsku semu ispada da je pozeljna stvar. I upravo na tom nivou se , post festum, otkriva da sfericna trigonometrija utire put povezivanja prve, apstraktne ideje i matematickog rezultata. Tipicno pitagorejska stvar. Sve je stvar te ideje i nase vere u istu. Sistem celih znakova nije naivan zbog odsustva matematicke reference vec zbog totalnog nepoklapanja sa zemaljskom stvarnoscu koja je posledica per se divergencije u odnosu na prvobitnu ravnotezu, prevremensku ravnotezu. Gotovo da u sebi nosi rajsku esenciju pa je pitanje koliko mi danas vise mozemo da percipiramo duh takvog tumacenja. Mi smo ceda svojih vremena, a to znaci da smo obogaceni velikim istorijskim iskustvom koje nase kolege iz prvih astroloskih epoha nisu imale. Mudrost je sva u tome kako da to iskustvo iskoristimo. Kako je iskustvo raslo, menjali su se i sistemi, mundani sistemi, astroloske tehnike, ali se nije menjao predmet jer je on nepromenljiva kategorija. Sve te fine izmene u toku astroloske istorije posledice su, ja verujem, rasta umnosti do mogucih granica predmeta, sa svrhom obogacenja razumevanja i interpretacije. U tom smislu i interpretacije savremenih tradicionalnih astrologa su bogatije i detaljnije od interpretacija prvih i to se moze i dokazati. Dakle, mundani obrasci imaju daleko dublji smisao kao i astroloske tehnike. Poput religije koja prerasta primarne i uoblicava se kroz sekundarne izvore vere, do mere koja je ne preliva preko okvira predmeta, jer tada prestaje da bude ta i postaje nova religija. Apologetika hriscanstva je najpoznatija po ovome. Pozivanje na iskljucivu prvotnost skrenulo je neke hriscane ka novim denominacijama, a neke ka sektasenju. Nesto slicno se moze primetiti i u savremenim TA tendencijama. Svega ima, ali najmanje ima onih koji umeju da sagledaju ceo plan ovog duhovnog i misticnog prostranstva. Sve u svemu, ako kontempliramo na ove teme, individualni put ce nam se otvoriti. Ja sam tako dosla do zakljucka da je mom Le duhu, Plasidus najsrodniji i duhovno najopravdaniji (razlog sam objasnila u svom prethodnom postu, u vezi sa solarnom preciznoscu i osnovom samog sistema) i zato u mojoj praksi (to ste mogli i primetiti) isti veoma dobro radi. U skladu sa prvom idejom to ne znaci da ce i kod drugog astrologa raditi. Mi nesvesno biramo tehnike i modele (ili oni biraju nas mozda) i za sve njih je karakteristican taj jedan nepromenljivi momenat prve ideje. Moderna astrologija nema ni minimum kapaciteta da na ovaj nacin objasni svoje finese jer nema referencu. Kada imas referencu sa svakom sitnicom mozes da izadjes na kraj.