Prica o stepenima egzaltacija je jedna od prica o themi mundi, zodijackoj slici u vreme nastanka sveta, u vremenu pre vremena u kojem je manifestovano savrsenstvo svetlosti stvorenog univerzuma "omogucilo" svim planetama perfektnu udaljenost od stepena na kojem se manifestovanost stvaranja prvi put "otpustila". 19. redni stepen Ar je stepen na kojem se manifestacija sveta pokrenula. To je stepen punih 18 osnovnih stepeni kruga koji sopstvenim mnozenjem daje savrsenstvo kruzne celine. 19. redni stepen Ar je kvadratni koren ukupnog broja stepeni kruga i nosi drevnu misticnu konotaciju pocetka stvaranja. O stepeni Ar je apsolut van pojmljivosti, a 19. stepen je stepen stvaranja. SO 0 Ar je nepromenljivo i nepokrenuto SO apsolutnih transcedentnih sfera dok je 19. stepen stepen u kojem ovaj simbol pevazilazi sebe stavljajuci u pogon planetarne principe. Ovaj broj stepeni odgovara "oslobodjenju" od onoga sto zovemo "sub radiis" od aspekta "pod Suncevim zracima" koji se prostire od pozicije SO do punih 17. (redni 18) stepeni iza i ispred njegove pozicije. U vremenu stvaranja postojala je samo pozicija ispred SO, dakle napred kroz Ar u zodijackom smeru kretanja, ali ne i iza jer iza 0 Ar krug jos nije bio formiran. 0Ar bejase simbol vecnog i nepromenljivog apsoluta i zato se zodijacki smer smatra smerom obozenja jer je suprotan smeru primarnog kretanja posle Adamovog izgona iz raja koje mi danas poznajemo kao vreme. Dakle od 19Ar svetlo stvaranja se manifestuje i nastaje sve sto je ikada postojalo. Ovo je stepen sudbine iz kojeg je sve poteklo. Vizuelna velicina polovine solarnog diska koja se tice cuvenih 17 minuta zodijackog luka je, ujedno, i ispunjenje neophodno za svetlosnu manifestaciju kada se punih 17 stepeni, rednih 18. zaokruze i SO stupi na 19. i na taj nacin "oslobodi" sebe u stvaranju. Ovo je stepen za koji su narodi drevne Haldeje i Vavilona verovali da ima veze sa besmrtnoscu i izbavljenjem od smrti. Ova se ideja ostvarila kroz pricu o vaskrsu. Lunarna pozicija egzaltacije izvedena je iz broja stepeni potrebnih za lunarni kresendo, prvu vizuelnu pojavu mladog meseca posle perioda nevidljivosti i taj broj stepeni iznosi od 10 do 14. Pojava lunarnog srpa je samo jos jedna simbolicka nebeska manifestacija zivota posle apsoluta SO. Oslobodjenja od SO zraka je uslov za tu manifestaciju. 14 stepeni lunarne udaljenosti od 19 Ar pada na 3. Ta, a to je,ujedno, i broj koji je jednak broju dana od lunarnog kresenda do punog MO. Kada SO stigne do 3 Ta pun MO se ostvaruje na 3. Sc. Pocetak vavilonske nove godine u poznom periodu pocinjao je 1. Nisana, onda kada se mlad MO prvi put vizuelno pojavi na zapadnom horizontu posle zalaska SO u vreme prvog prolecnog meseca posle ekvinocija. Ova prica o uvecanju svetlosti nove lune u prolece preneta je u pricu o Vaskrsu i to je opste poznata stvar. Dakle, od SO simbola apsolutne svetlosti sveg stvaranja, pokrece se prica o stvaranju kroz simbolicku prizmu vidljivog neba prve religije nebeskih znamenja u drevnoj Mesopotamiji. Iz SO izvedena je pozicija MO, prvog i osnovnog vremenskog simbola najblizeg coveku i Zemlji. Prva astrologija iz njega je proizasla i iz 18 lunarnih sazvezdja i 28 lunarnih kuca o kojima sam govorila na starom forumu u "Zaboravljenim sitnicama". Razlog za ovo, verovatno, lezi u cinjenici da je MO najbrze, najblize i najuocljivije nebesko telo. Prva astrologija je bila astrlogija noci, lunarnih fenomena i kretanja preko nebeskog svoda. Ta prva, nomadska astrologija negde u 3. milenijumu p.n.e. pocinje da se spaja sa znamenjima SO i drugih planeta prerastajuci tako u solarnu, sedentarnu astrologiju kakvu danas poznajemo. Iz prvobitnih 18 sazvezdja lunarnih staza kao najvaznija izvucena su eklipticka, solarna. U najrazvijenijem periodu vavilonske nauke i kulture solarni zodijak je vec bio utemeljen i prica o egzaltacijama se iz predanja prenosi u ovo lunarno-solarno astrolosko razdoblje.
Stepeni egzaltacija su izvedeni iz prvobitnog SO stepena, simbola manifestacije stvaranja gde se na rednom 19. stepenu simbolicki SO "oslobadja" od pandanskog apsoluta na 0Ar, izlazeci iz podrucja onoga sto kasnije poznajemo kao "sub radiis", cuvenih 17 stepeni u tacki zapadnog horizonta u smeru zodijaka, suprotno od solarnog primarnog kretanja koje odgovara kretanju satnih kazaljki. Ovo je preneto u kasniju grcku astrologiju. Broj zodijackog stepena SO egzaltacije je broj kvadratnog korena ukupnog broja stepeni zodijackog kruga.
MO stepen egzaltacije je izveden na osnovu maksimalnog broja stepeni potrebnog za prvu vizuelnu pojavu mladog meseca na nocnom nebu, za pojavu tzv. lunarnog kresenda. Taj broj odgovara broju dana od mladog do punog MO.
JU i ME imaju egzaltaciju na 15. stepenima vodenog i zemljanog znaka. U heremtizmu ovi se stepeni nazivaju stepenima kontemplativne simetrije. Veruje se da dve planete vazdusnog tripliciteta, planete razuma i uma treba da stoje na polovini vodenog i zemljanog znaka kao simbol uravnotezenja kroz kontemplaciju, simbol umirenja strasti i zudnji koje simbolizuje voda, odnosno, unistenja materije ogrehovljenog coveka. Ovi se stepeni nalaze na gornjoj granici maksimalnog lunarnog orbisa u MO aplikaciji dovodeci ih u perfektnu vezu sa MO kroz zodijacko kretanje jer je MO brzi od njih.
SA je egzaltiran na 2 stepena od opizicije sa SO da bi bio u dozvoljenom separativnom aspektu od aspekta sa MA na 28 Co, a u aplikaciji sa 180 SO jer SO mora da nadjaca SA jer je SA pad i vreme kao posledica pada, a SO njegov oponent vanvremenski apsolut koji "unistava" vreme i smrt u aplikacionom kretanju kroz zodijak.
MA je egzaltiran na 28. stepenu jer mora biti u separaciji od SA i aplikaciji sa SO, a u Co jer SO mora da nadjaca malefike u zodijackom kretanju.
VE je egzaltirana na 27. zato sto u aplikaciji "umiruje" MA u zodijackom smeru, a pre izlaska iz znaka Pi.
Ovo su stepeni hypsomate, stepeni skrivenosti planeta. Siril Fegan je otkrio da su 786. godine. p. n. e. u Vavilonu tokom godine svih 5 planeta ostvarile svoj poslednji stepen vidljivosti pre zalaska SO, tzv. stepen helijackog zalaska, na stepenima koje danas poznajemo kao stepene egzaltacija. Te godine u aprilu mesecu MO je dostigao svoj prvi kresendo u vreme SO boravka na legendarnom stepenu stvaranja. Te je godine zbog toga izgradjen novi hram posvecen bogu Nebou koji se kasnije doveo u vezu sa Mekurom, bogom racunice i reci jer im je omoguci da kroz astronomsku racunicu i posmatranje "opravdaju" mitsku pricu o stvaranju. Iz ove godine je, verovatno, potekla i kasnija racunica dana Uskrsa. odnos SO i MO kod prvog mladog, odnosno, punog MO posle prolecnog ekvinocija. Ekvinociji i tropici su vavilonske stozerne nebeske tacke iz kojih je sva astrologija potekla i one se dovode u vezu sa 4 fiksne zvezde, cuvara 4 nebeske strane, 4 jahaca apokalipse, Aldebaranom, Regulusom, Antaresom i Fomalhautom koji se opet dovode u vezu sa arhandjelima Mihajlom, Gavrilom, Rafaelom i Urielom. Ovo su 4 vrata covekovog pada, 4 glavne zvezde sfere nekretnica koja zodijak odvajaju od ovog sveta vremena i prostora. Stepeni egzaltacije su stepeni izlaska kroz ista i povratka u stanje pre vremena. Zbog ovog se helijacki zalasci planeta smatraju povoljnim trenutkom izvodjenje magijskih rituala prociscenja od greha zarad prevazilazenja smrti. SO prelazak preko tacke ekvinocija u vreme mladog MO smatrao se trenutkom "otvaranja vrata" besmrtnosti. Iz ovoga su hermeticari izvukli pricu o vertikala krsta ekvinocija i horizontali tropika i ovo se prigodno poklopilo sa Bozicem i Vaskrsom. Iz ove 4 nebeske prekretne tacke Grci (Ptolomej) su opravdali vavilonske stepene egzaltacija. Na kraju ponavljam tekst o tome.
TA se zasniva na nepormenljivom predmetnom principu koji Zemlju i vidljivo nebo povezuje prema kretanju 7 haldejskih planeta, a u kontekstu 4 vavilonske nebeske tacke, 4 kardinesa iz cijeg ukrstanja proisticu sva zodijacka dostojanstva.
Vidim da je tema o nekim astroloskim fundamentima ponovo interesantna i da se aktivirala na MA. Mislim na dva osnovna zodijacka dostojanstva planeta:domicil i egzaltaciju, dve retke stvari koje su prezivele nespretnu i nesrecnu reformu astrologije novog doba.
Da bi objasnili njihovo poreklo neophodno je da razumemo iz cega su potekle ove ideje. Dva su izvora:Haldejski planetarni poredak i Solarno-Lunarni planetarni sektori u okviru njega. Haldejski poredak, kako mu ime kaze, potice iz oblasti i od naroda drevne Mesopotamije i Vavilona i, zajedno sa zodijakom 12 znakova, predstavlja najstarije, tzv. objaveljene osnove astrologije, koje se ne dovode u pitanje pa se i sve ono sto je iz njega principijelno izvedeno, takodje, nikada ne menja. Ova prva astroloska nacela, kada su dosla u Grcku izmedju VI i IV veka pre nove ere, inspirisala su razvoj grcke filozofije i njen pocetak kroz filozofe prirode, tzv. fizicare i presokratovsku misao. Ove fundamente Grci nikada nisu narusili i iz njih su dalje razvili astrologiju kakvu, u najvecem delu, danas poznajemo. Jedan od prvih grckih filozofa, Tales iz Mileta i sam je bio astrolog i licno je vodio neke astronomske tabele i predvideo jednu eklipsu maja 585. godine p.n.e. Ovo pominjem da bih ukazala na direktnu vezu prve grcke filozofije i astrologije koja se u to vreme tek pojavila u grckoj Maloj Aziji.
Da se vratim Haldejskom poretku. On se zasniva na redosledu planeta koje covek moze videti sa Zemlje u odnosu na njihov prolazak preko neba (u odnosu na zamisljeni obrt oko Zemlje, a stvarni obrt oko Sunca) i ucestalost njihovih izlazaka u istim zodijackim znacima na istoj geografskoj poziciji. Taj poredak izgleda ovako: SA-JU-MA-SO-VE-ME-MO. SA je najudaljenija planetarna sfera pa je SA potrebno najvise vremena da obrne krug u zodijackom smeru (priblizno 28 godina), a MO, najblizoj nebeskoj sferi, granici supralunarnog i sublunarnog dela kosmosa, najmanje (priblizno 28 dana). Ovde vidimo prvu simbolicku vremensku povezanost izmedju prve i zadnje sfere. Drugi izvor zodijackih dostojanstava su dva sektora unutar celog Haldejskog poretka. Kako je SO u sredini, prvi, gornji, spoljasnji, solarni ili muski sektor cine SA, JU i MA, a zenski, unutrasnji, lunarni cine VE, ME i MO. Dakle, po tri planete oko solarnog centra. Luminari odredjuju ove sektore jer se radi o najsjajnijim nebeskim telima koja, zbog takve prirode, imaju poseban metafizicki znacaj koji se prelama kroz brojne simbolike solarnog i lunarnog principa od musko-zensko, otac-majka, svesno-nesvesno, aktivno-pasivno do najvise metafizicke simbolike bozanske manifestacije u vezi sa granicom prema ontoloskom sredistu manifestovanog kosmosa koji predstavlja Zemlja, ispod lunarne sfere.
Domicili su izvedeni na sledeci nacin. Kako su Ca i Le najseverniji znaci (najseverniji jer se na 0 Ca nalazi letnji tropik i tacka u kojoj SO krece ka nebeskom jugu sa krajnje severne tacke nebeske hemisfere) dodeljeni su luminarima. Le, muski znak, muskom SO, a Ca, zenski znak, zenskom MO. Od ove dve zodijacke pozicije izvedeni su dalje solarni i lunarni zodijacki polukrugovi. Solarno ide od Le do Co (zimski i juzni tropik), a od Aq do Ca stoji lunarno zodijacki polukrug tako da se u svakom od polukrugova jedan znak moze pripisati svakoj od 5 planeta od kojih jedan ima aspekt ka SO znaku, a drugi ka MO sedistu dosledno sferama u njihovom kretanju iznetim u Haldejskom poretku. Iz ovog razloga SA pipadaju dva naspramna znaka oko zimskog tropika, Co i Aq jer je SA najudaljenija planetarna sfera od centralnog SO i prvog MO, a ovi znaci su najdalji od njihovih domicila. JU, koji stoji ispod SA sfere prema planetarnom poretku, pripadaju dva susedna znaka od SA sedista, Sa i Pi i on stoji u trigonu prema luminarnim kucama (jedan od izvora JU beneficnosti). Sledeci je MA, posle JU, koji dobija naredne kuce u dva polukruga, Sc i Ar koji stoje u kvadratnom odnosu prema luminarnim domicilima (jedan od izvora MA maleficnosti). Posle MA, prva posle SO koje je u centru, na pocetku lunarnog sektora, stoji VE koja dobija naredna dva znaka prema redosledu, a to su Li i Ta i oni stoje u sekstilu prema luminarnim kucama (jedan od izvora VE beneficnosti). Na kraju ostaje ME, pre granice sa sublunarnim svetom, i njemu pripadaju dva znaka odmah do luminara, Ge i Vi. Ovu cete semu najbolje razumeti prostim crtanjem i povlacenjem poveznih linija. Vrlo lako zaista.
Egzaltacije su izvedene na sledeci nacin. I ovde se krece od luminara, ali, za razliku od domicila gde je referentna, polazna tacka letnji tropik, ovde se polazi od prolecnog ekvinocija na 0 Ar. Iz ovog se razloga ovaj znak dodeljuje SO egzaltaciji jer, posle ove kosmicke tacke, dan postaje duzi, a SO zapocinje svoj tranzit prema muskom, severnom i visem nebeskom polukrugu dok u Li ide suprotno, pa analogno domicilnim vezama, Li postaje znak SA egzaltacije (setite se domicilne opozicije ) jer ova planeta stoji na suprotnom kraju od SO. MO dobija Ta jer, polazeci od Ar gde SO ima egzaltaciju, u Ta MO, posle konjunkcije sa SO u prethodnom znaku, povecava svoje svetlo i, naizgled svoju punocu i tezinu. Ta je sredisnji znak njegove prve faze ako se mlad Mesec uzme na 0Ar. Ovi znaci luminarnih egzaltacija su referentni zodijacki polaznici za egzaltacije drugih planeta. MA, prvi u spoljasnjem krugu od SO egzaltiran je u Co koji stoji 90 prema SO egzaltaciji. JU, iznad MA sfere, ima egzaltaciju u Ca, takodje 90 prema SO egzaltaciji i 180 prema susednom MA u Haldejskom redu. SA koji sam vec objasnila, stoji 90 prema obe planete spoljasnjeg kruga, MA i JU (Li prema Co i Ca). Primeticete lako da znaci egzaltacija spoljasnjeg planetarnog sektora (od SA do SO) jesu 4 kardinalna znaka i znaka 4 tacke nebeskih "kardinesa" koje sam vec negde pominjala i preko koji se ostvaruju antiscije i kontraantiscije planeta i po dva ekvinocija i tropika. Egzaltacije dve planete lunarnog, unutrasnjeg sektora, izvedene su na sledeci nacin. VE pripada Pi jer je 60 od MO sedista (VE pripada lunarnom sektoru), a ME, jedini koji ostaje, dobija direktnu opoziciju VE bas kao sto MA u odnosu na susednog JU ima egzaltaciju na 180. VE i ME u poretku stoje kao MA i JU i zato je Vi, a ne Ge ujedno domicil i egzaltacija ME. Za redne, egzaktne stepene ovih egzaltacija veruje se da su dati objavom i da se uzimaju kao pravilo u koje se ne sumnja. Nema materijalnih tragova o njihovom poreklu, za razliku od znakova egzaltacija, u smislu astronomske izvedenosti osim u navedenoj godini u prethodnoj prici.