Neosetljivost na opseg

"A ja mislio da prvo obradimo temu velikih astrologa što su odrtavili u astrologiji a nisu naučili razliku znaka i sazvežđe. No i ne moraju jer već 20-30 godina uspešno prodaju muda za bubrege."

                                                                                                                                              Miki


Naslov teme sam izvukla iz teksta koji cu ovde kopirati (sa danasnjeg B92 portala je, autor Milivoje Cirkovic) i koji direktne veze nema sa astrologijom, ali vrlo lepo opisuje vrstu dominantne gluposti savremenog prosecnog konzumenta informacija, zabave i vesti. Neosetljivost na opseg ili u nasem astroloskom slucaju, neosetljivost na kvalitet informacije i prezentovanog sistema, stozerna je odrednica pravca i nacina na koji ljubitelji astrologije astrologiji pristupaju danas. Cinjenica je danas ontolosko bice nizeg ranga, a ne prvog kao sto je bila u antici i u ovome se krije prima causa masovnog nerazumevanja i neprihvatanja stvari o kojima pisemo i pricamo. Na fb-u pomenuti 'astrolog" nije nista drugo do paradigma ovakve uzrocnosti. Nemojte za lose uzeti cinjenicu da je autor teksta astronom, potpuno irelevantna cinjenica u ovom trenutku, registrovanje nedostatka osecaja za elementarnu logiku je poenta. Na ovaj nacin funkconise najveci broj savremenih astrologa i astroloskih konzumenata. Uprkos dostupnosti informacija i razgranatosti obrazovnih sistema savremeni covek je ispao gluplji u odnosu na svog antickog pretka.

"Smak sveta se desio juče
| Milivoje Ćirković/Elementarium.cpn.rs

Ili koliko nešto mora biti veliko da bismo ga primetili?

Skorašnji neuspešni (?) smak sveta od 21. 12. 2012, inspirisan tobožnjim krajem majanskog kalendara, bio je jako dobar povod da se razmisli i razgovara i o nekim ozbiljnim temama.

Prilika nije sasvim propuštena, mada se teško može reći da je bila iskorišćena kako treba i na globalnom i na lokalnom nivou. Pozitivni aspekt situacije se ogledao u podsećanju na brojne stvarne (za razliku od okultnih, pa makar i sa „majanskim“ predznakom) pretnje i izvore mogućeg smaka sveta, piše Milivoje Ćirković za Planetarijum.

Elementarna logika sugeriše da se o takvim stvarima mora govoriti unapred, a ne naknadno. Opet, živimo u svetu naknadne pameti u kome, na primer, veliki pisci često počnu da budu čitani ili, čak, dobiju iole pristojnu odrednicu na Wikipediji tek kad preminu (skorašnji i doista šokantni primer u svetskim okvirima je Ernesto Sabato, a lokalnih primera poput Radeta Konstantinovića takođe ima prilično). Stoga nije nikakvo čudo da bi se, u gručo-marksističkom duhu, da je do globalne katastrofe odista došlo, jedan deo vodećih medija verovatno odlučio da se tome posveti tek naknadno i „analitički“.

Tema o kojoj bih ovde želeo da kažem nekoliko reči je specifična kognitivna neobjektivnost koja se naziva neosetljivošću na opseg (ili neosetljivošću na veličinu). Ona je sveprisutna i u najvećem broju slučajeva ima tek komične posledice. Odličan primer su percepcije ekonomskih vesti: šta tačno govori ljudima kad pročitaju da je javni dug X milijardi evra ili da je neki korumpirani političar i veliki patriota proneverio Y stotina miliona dinara? Ništa, osim da je reč o nekom velikom broju, pred kojim treba reći „Ahhhh“ i ostati adekvatno impresioniran. Da li će neko primetiti ako se u tim vestima potkrade jedna nula više ili manje? U devet od deset slučajeva takve greške ostaju potpuno neopažene.

Svojevremeno su, prilikom velike opozicije Marsa iz avgusta 2003. godine, jedne ugledne beogradske novine sa velikim intelektualnim pretenzijama, napisale da će se Mars naći na oko 56 hiljada kilometara (!) od Zemlje. Da je to bila istina, kraj sveta bi se desio tada, jer bi objekat mase Marsa na toj udaljenosti izazvao plimnu silu oko tri hiljade puta veću od normalnog plimnog dejstva Meseca na našu planetu.

To bi proizvelo plimne talase visoke kilometrima koji bi opustošili sva priobalna područja planete, dok bi unutrašnjosti kontinenata bile podvrgnute zemljotresima intenziteta koji nije ni definisan na Rihterovoj skali; smrtnost bi se verovatno izražavala sa deset cifara, a kolaps civilizacije bi bio neumitan, a verovatno i izumiranje čoveka kao vrste. Naravno, novinski izveštaj je bio lažan: u pitanju je bila greška od „svega“ tri reda veličine. Mars je – veselo i bezbedno – prošao na nešto manje od 56 miliona kilometara od naše planete, koja je ostala da čeka još devet godina na naredni (i opet lažni) smak sveta.

Na telefonsku žalbu jednog našeg poznatog pisca i popularizatora nauke, a prevashodno retkog promotera razuma na ovim prostorima, da bi to bilo isto kao da su napisali da je Zagreb od Beograda udaljen oko 400 metara, velikani medijskog (dez)informisanja su samo slegli ramenima i ispravku nisu objavili. Znaju oni bolje kakva im je publika i koliko je neosetljivost na opseg jaka među naučno nepismenom/polupismenom populacijom.

Neosetljivost na opseg je dobro proučena u kognitivnoj psihologiji i teoriji odlučivanja, gde postoji dosta empirijskih istraživanja na ovu temu. Danijel Kaneman, dobitnik Nobelove nagrade i ko-autor najznačajnijih radova u teoriji odlučivanja, navodi primere u kome su ispitanici bili spremni da plate gotovo identičnu sumu za čišćenje jednog zagađenog jezera u Kanadi, kao i za čišćenje svih zagađenih jezera u regionu.

Isto tako, povećanje broja korisnika nekog socijalnog ili humanitarnog programa za deset puta obično rezultuje u povećanju spremnosti ljudi da se angažuju za svega par procenata (nalaz koji je, očigledno, od velikog praktičnog značaja, ma koliko bio a priori neočekivan). Sa druge strane, ne postoji ništa nalik konsenzusu u pogledu objašnjenja ove pojave: nekoliko objavljenih hipoteza uključuju prototipsku procenu vrednosti, logaritamsku skalu vrednosti (tzv. Veberov zakon), i druge mehanizme za objašnjenje pojave, ali se ne približavaju konačnom objašnjenju.

Ali stvari ne ostaju samo na nivou kurioziteta. Neosetljivost na opseg svoje ogoljeno i vrlo ružno lice pokazuje tek kad dođemo do ozbiljnog „smaka sveta“, tj. globalnih katastrofičkih rizika. Nije potrebno naročito elaborirati koliko je ovo ključna tema sa kojom se čovečanstvo suočava u ovom veku i milenijumu; po praktično konsenzualnom mišljenju celokupne naučne javnosti, sada se suočavamo sa većim pretnjama opstanku i dobrobiti ljudske vrste nego ikada tokom njenog postojanja na planeti. Nažalost, najveći deo pretnji je antropogene prirode (globalno zagrevanje, nuklearna zima, opasnost od zloupotrebe biotehnologije ili nanotehnologije u svrhe rata ili terorizma), mada ne treba u potpunosti zanemariti ni velike prirodne hazarde (sudare Zemlje sa kometama ili asteroidima, supervulkanske erupcije i slično).

Veličina ovih događaja – čiji se analozi mogu naći samo u geološkoj prošlosti planete, tokom epizoda masovnih izumiranja – je takva da je učenje “iz prošlog iskustva” očigledno lišeno svakog smisla. Da smo imali iskustva sa takvim događajima u prošlosti, sasvim sigurno ne bismo sad bili ovde i diskutovali o tome. Dakle, potrebne su nam drugačije, ne-istorijske procene rizika od ovakvih događaja – i velika istraživačka aktivnost na ovom polju tokom poslednje decenije dovela je do procena koje se nikako ne mogu smatrati optimističnim. Npr. ser Martin Riz, jedan od najvećih naučnika današnjice, u svojoj poznatoj knjizi Naš konačni čas procenjuje da je verovatnoća ljudskog izumiranja u ovom veku kao posledica zloupotrebe napredne tehnologije oko 50% – dakle, jednaka šansama koje dobijamo bacanjem novčića. Pitanje koje se neminovno postavlja jeste: da li preduzimamo nešto tim povodom, ili smo spremni da se sa tom vrstom “sudbine” pomirimo?

Kada se radi o tako velikim pretnjama, šokantno je uočiti da u savremenom društvu preovladava “pomirljiv” stav, moralno neprihvatljiv naročito u slučaju antropogenih rizika. Miriti se sa sudarom Zemlje sa velikom kometom koja dolazi iz spoljnog Sunčevog sistema po hiperboličnoj putanji sa kratkim vremenom upozorenja je jedna stvar; sasvim druga stvar je miriti se sa kataklizmom koju uzrokuje ljudski faktor kao što je globalno zagrevanje ili eventualni nuklearni rat. Dok bi se ono prvo i moglo – mada je i to etički nategnuto – tumačiti kao stoički mir pred neizbežnim (ili “Božjom voljom”), ovo drugo predstavlja čist kukavičluk, nemoral i kretanje linijom manjeg otpora.

Upotrebimo za momenat strah od kraja sveta prošlog 21. decembra kao primer, pretpostavivši nerealistično da je ta pretnja bila stvarna, kao što je stvarno globalno zagrevanje ili opasnost od nuklearne zime. Dakle, kako je moguće da neko ko bi se užasnuo na pomisao da će svi Jevreji (ili svi Romi ili svi Papuanci) biti ubijeni 21. decembra, može istovremeno biti pomiren sa idejom da će svi ljudi umreti tog istog 21. decembra? (Namerno uzimam taj proizvoljan datum da bih naglasio kako ova tragična neobjektivnost zapravo uopšte ne zavisi od specifičnosti događaja.) Zar to nije u direktnoj suprotnosti sa elementarnim logičkim načelom izraženom u najklasičnijem od svih klasičnih aristotelovskih silogizama:

Svi ljudi su smrtni.

Sokrat je čovek.

Sokrat je smrtan.

Naravno da jeste, ali očigledno da često nismo logična bića. I to se odnosi na druge oblike ispoljavanja iste neosetljivosti na opseg koji mogu zvučati još moralno neprivlačnije, najblaže rečeno. Sigurno je da bismo oštro osudili nekog ko bi rekao “nije strašno ako bi svi Jevreji izginuli”, mada ne gajimo sličan odnos prema nekom ko, tobože “stoički”, zaključuje da “nije strašno ako bi svet propao” (i pri tom, naravno, i svi Jevreji izginuli).

Ako bi vam neko rekao da postoji X% izgleda da će sva deca na planeti pomreti od gladi kao posledica nuklearne ili supervulkanske zime do kraja veka, to biste svakako primili kao zastrašujuću i uznemirujući vest, makar X bio i prilično mali broj poput 1. Sa druge strane, ako bi vam neko rekao da postoji X% verovatnoće da čovečanstvo izumre do 2100. godine, to većinom nije primljeno u toj meri uznemiravajuće, o čemu svedoči relativno opuštena recepcija Rizove knjige.

Inače normalni ljudi, koji bi bili šokirani idejom da je moralno opravdano ubiti dvogodišnje dete izgladnjavanjem, vrlo često sa pažnjom, pa i interesovanjem i simpatijama, slušaju notorne gluposti ekoloških ekstremista (poput Earth First! ili zloglasnog Unabombera) koji su svojim idiotskim stavovima o odbijanju savremene tehnologije očigledno spremni da, ne trepnuvši, osude na smrt od gladi stotine miliona dvogodišnje, trogodišnje, četvorogodišnje, itd. dece. Isto se odnosi na decidno odbijanje genetski modifikovane hrane, ukoliko je ista u stanju – a jeste – da mnogo dece spase smrti od gladi u najsiromašnijim afričkim zemljama.

Već sama pažnja koju takve zločinačke ideje često privlače u medijima, društvenim mrežama i blogosferi svedoči da je neosetljivost na opseg poprimila pandemijske razmere. Upravo je neosetljivost na opseg, spojena sa masovnom naučnom i filozofskom nepismenošću uzrok podrške koju demagozi i promoteri raznih vrsta postmodernog iracionalizma imaju u svim segmentima društva. Među njima su trenutno najopasniji religijski i ekološki demagozi, ali ima i brojnih drugih vrsta koji imaju sasvim konkretne i tragične posledice (negatori HIV-a kao uzročnika AIDS-a, npr.).

Najjezgrovitiji opis neosetljivosti na opseg dao je monstrum čije je samo postojanje imalo katastrofičke posledice na globalnom planu, Josif Visarionovič Džugašvili, u često citiranoj, ali samo retko shvaćenoj rečenici: Smrt jednog čoveka je tragedija, smrt miliona ljudi je statistika. Nažalost, to nije samo jezivi kuriozitet: to je način na koji ogroman broj ljudi razmišlja. I nigde se to bolje ne manifestuje nego na primeru globalnih rizika.

Jednom kada smo sa problemom neosetljivosti na opseg upoznati, ne deluje isuviše teško da svesno radimo na tome da tu neobjektivnost koja, kao i svaka druga neobjektivnost, smeta našem razmišljanju, korigujemo. Da li smo spremni da to učinimo? Da li ćemo iz (neuspele) propasti sveta nešto naučiti – ostaje, kao i uvek, samo na nama."

Vrlo zanimljiv tekst.

Zanimljiv je iz vise razloga. Autor teksta je ljuti protivnik astrologije (dokazao u ranijim svojim tekstovima), ali razlozi koje je protiv astrologije izneo mahom jesu opravdani i isti su oni koje mi iz TA korpusa upucujemo na racun moderne imenjakinje. Juce je na fb-u, na jednoj stranici, afirmisana, krajnje nesvesno i neznalacki, jedna od tih temeljnih gresaka savremene astrologije i ona se tice ideja koje stoje iza prica o sazvezdjima i znacima i istorijskom putu koji je astrologija presla izmedju te dve, u antici i jos vise u neoplatonizmu afirmisane, kosmoloske sfere. Argument o precesiji ekvinocija svu tezinu dobija iz perspektive ovako bahate uravnilovke koju izvode moderni astrolozi. Sto se ovog teksta tice, argument o kvantitativnosti je samo obrazac za argument o kvalitativnosti na koju se pozivamo. I poput hiljada kilometara koji su ofrlje uzeti umesto miliona u primeru o epicklicnom ciklusu Marsa, tako se i mi danas nosimo sa glupostima kolega iz modernistickog korpusa. Znaci i sazvezdja su tek jedna od mnogih. Tekst upucuje na strukturnu, dubioznu problematiku u nacinu na koji (ne)logicira savremeni covek. Iza toga ne lezi samo neobavestenost i neobrazovanost vec, cini se, genetska degeneracija na nivou odredjenih intelektualnih funkcija. Mi protiv toga ne mozemo pukim pozivanjem na istinu jer se ona nece primiti na tako neplodno tlo. Um TA astrologa pripada drugoj vrsti u odnosu na um modernog, rascep se desio jos u vreme renesanse, tada je pocelo i zaludni su nasi racionalni pokusaji da se ovi drugi privole pameti. Ne mogu se privoleti necemu sto im nije imanentno. U svetlu ovoga valja ih i razumeti. Autor je izneo jednu vrlo pametnu kvalifikaciju o umu postliberalnog iracionalizma. Upravo je tu negde srz ovoga sto zelim da kazem. Iracionalizam MA protiv racionalizma TA. Grcki je um suvo racionalan i to nikakve veze nema sa tim da li se radi o metafizickim ili fizickim okvirima (sama racionalna osnova se razlikuje u antici i modernoj nauci, ali i dalje to je racionalna, a ne iracionalna baza). Moderna astrologija je iracionalna, haoticna, bespredmetna, prosto apsurdna i nedorecena, ne u interpretaciji, vec u bazi i matrici.

Um TA astrologa pripada drugoj vrsti u odnosu na um modernog

otkud ti da moderni astrolog može imati um?
Da imaju um videli bi da se bave glupošću i potražili bi odgovore.

Um je apsolutna kategorija. Njegov kvalitet vec nije. Bez zajebavanja, ovo je ozbiljno uocena sustina stvari. Softverski su drugacije nastimovani svi ti koje mozemo svrstati u kateogoriju postliberalnih iracionalista. To cak daleko prevazilazi astrologiju kao takvu.

Kako biste kvalifikovali "neosetljivost' ovih sto uporno promovisu TA tehnika, ali i dalje "uvazavaju" transsaturne"? Za njih je karakteresticno da vrlo lako preuzimaju tudje ideje i naslove i da ne umeju da prepoznaju autorsko delo i originalnost vec sve trpaju u istu kosaricu prema mehanizmu prepisivacke epidemije. Na ovo se nadovezuje jos jedno pitanje, tema za sebe, a to je kako i kada prepoznajete autorstvo kod tradicionalnih astorloga danas? Ne mislim na ponavljanje i prepisvanje na svoj nacin vec na autentican novi doprinos starim temama.

Ne bi tu mnogo filozofirao. Neopredeljeni tradicionalisti, kategorija najsličnija jajarstvu, da odsvuda izjajare pomalo. Sa većinom njih sam polemisao, problem je što oni hoće da se "bave" tradicijom da bi bili egzotični u odnosu na konkurenciju, ali pritom samo pokažu nedostatak intelektualnih kapaciteta da shvate šta je uopšte astrologija. Zato vrlo lasno kopiraju tuđe tekstove, jer misle ako oni ne znaju, ne znaju ni drugi pa su i oni najverovatnije kopirali. Pa i tvoj tekst o Al Kindiju je oššišan od strane jednog pravog stručnjaka tradicije Jedina greška je bila što nije shvatio stvar i nije uvedeo da si ti iz tradicije po svojoj inspiraciji izdvojila esenciju, na način kako to nije ranije urađeno, pa se ofirao da je neinteligentni kopirant.

Jes'moja je prica u celini i nigde je naci nece iako citira od mene navedene izvore koje sam namerno i navodila ne bih li ih upecala jer nabrojani izvori uopste ne govore nista o tome sto sam rekla vec o necemu drugom. Na dva sam teksta primenila ovaj mamac i uhvatila ga kako moje izvore prosledjuje dalje iako stranicu od istih procitao nije, ali zanimljivo mi je ovo tvoje zapazanje da je motiv u zelji da budu 'egzoticni" u konkurenciji ostalih modernjaka, a ne u razumevanju astrologije. Koliko juce ili prekjuce citam jednog takvog, decko se frlja po vertikali samo tako i guzvanje prebacuje na horizontalu. Normalno, koristi transsaturne, ali na pitanje koju prediktivnu tehniku preporucuje, puna mu usta firdarija i profekcija, taman da pomisle pratioci da on o tome nesto zaista i zna. Sad' da sam upala sa pitanjem koliko godina i koje mesto u firdarskom sistemu pripada Uranu i kompaniji, verovatno bih bila iskljucena sa friend liste. I taj je sklon da uzme tudje, ali ga zabole cak i kada ga u tome prepoznaju. Samo nastavi da gura dalje. I to je jos jedna osobina, ignorica na argumente i samo napred ko da nista bilo nije jer ako odcute sagovornik mozda i ispadne lud u ocima ovih sto ne znaju nista.

Baci mi to na pp. moram da se smejem takvom stavu.
Čuo je od nekoga od nas da koristimo profekcije i fidarije, ali kao ni svi drugi nije shvatio da je osnovni prediktivni horoskop natalni
Međutim tragedija transsaturniza u tradiciji počinje sa hendom na žalost, sa Korijem, i sa bulumentom koja je sledila njih. Uostalom iz tog razloga su sa tri roberta pali na dva. Onaj jedini koji je znao šta radi ih je napustio.

Ima više od tri Roberta   
Na žalost, kod mnogih koji pokušavaju da uklope transsaturne možeš naći i poneki vrlo lep i poučan tekst, pa ti naprosto bude žao što nisu ostali dosledni u tome nego su šarali. Ljudi generalno ne shvataju da razlika nije samo u tehnikama i broju planeta, tako da je svaka dalja rasprava siguran put ka totalnom mimoilaženju razmišljanja, da ne kažem svađi i "brisanju".

Da razvijaju autorsko, a ne samo interpretatorsko i prevodilacko u sebi, razumeli zasto je TA nesto drugo, a ne puka primena tehnika. Autora je vrlo malo danas, na prste da ih pobrojis i ovde, naravno, mislim na TA astrologe i pisce.

Kad smo vec kod brisanja. Mene su danas izbrisali i to oni koji su me za astroloski savet svojevremeno potezali, ali mislim da se u ovom slucaju nije radilo o "razmimoilazenju misljenja" vec o prostoj zlobi ili guranju glave u pesak.

Ima više od tri Roberta   
 

Ne znam na koga ti misliš, ja sam pisao o prvoj postavci Project Hindsight ekipe
Robert Zoller, Robert  Schmidt i ona drtina Hand.
Pošto je Zoler kompletan autor, zahvačjujući urođenom talentu i Ričardu Lemaju, prvo je napušio onog majmuna Zoltana Mejsona, kojim se onaj izbezumljeni dedekanja Robert kori hvali kao njihovim zajedničkim učiteljem , a potom je ostavio i ovu dvojicu jer nisu kapirrali tradiciju.
Prevodioci su samo prevodioci pa makar preveli i EnMedurankija lično. To što je neko preveo 30-40 naslova ne znači ama baš ništa u astrologiji.
Ova pola baba-pola deda drtina, Hend, je posrao sve svoje prevode i filozofiranja debilskom knjigom o tranzitima, gde se proseravao na temu U(s)rana i ostalih transova.
Vrlo je bitno sledeće:
At the beginning of the project, Robert Zoller had the role of principal Latin translator, although he left in the first year
Čim je video sa kakvim šupcima ima posla zbrisao je.

Da razvijaju autorsko, a ne samo interpretatorsko i prevodilacko u sebi, razumeli zasto je TA nesto drugo, a ne puka primena tehnika. Autora je vrlo malo danas, na prste da ih pobrojis i ovde, naravno, mislim na TA astrologe i pisce. 

O ovome se radi, ali dok to shvate razni deBilčići, proći će mnogo vode Dunavom i Savom.
Unutar TA postoji mogućnost raznih kombinatorika, koje ne smeju jedino ići van doktrine hermetističkog korena. Svi stari autori su to radili, zato imamo brojna razmimoilaženja, ili bolje rečeno brojne različite priostupe istoj temi.

@Miki

Eto, naveo si još jednog Roberta (Kora) koji je poprilično pominjan od strane nekih astrologa sa ovdašnjih prostora.

Što se tiče Projekta Hindsight, ideja je za svaku pohvalu i ja zaista duboko žalim ako ljudi koji su u takvom projektu učestvovali nisu osetili potrebu se potpuno posvete tradicionalnoj astrološkoj filozofiji.

Naveo sam ga kao parodiju astrologa. Taj stručnjak je pobegao sa prve astrološke konferencije posvećene tradiciji. najavi je prezentaciju Morena, al zbrisao. A ti stručnjaci koji sa njim pokušavaju da kamufliraju svoje "delo" su upravo oni koje spominjem da im je cilj da budu "egzotični" u odnosu na ostale, ali esencijalno ne kapiraju šta je astrologija.

Kor nije tradicionalista i nije ni bitan za astrologiju uopste. To je jedan veseli cikica, otvoren prema svim zenama ovog sveta 

Nego, htedoh i ovo da kazem i zabelezim na ovoj temi o sustini modernjackog astroloskog razmisljala. Sinoc negde, na jednoj fb stranici, jednog naseg moderniste, iskoristim citiranje Lilija da neke stvari kratko objasnim. Recimo, kod njih ne postoje nivoi natala, sve im je sve i sve se recimo odnosi na licnost, svaka planeta, svaka kuca. I dok je to negde i tacno iz perspektive hijerarhizacije nivoa, nikako ne stoji iz perspektive prvog nivoa, onoga sto nazivamo osnovnim karakteristikama licnosti. Kod njih, ako imas VE u Pi, automatski te krase i egzaltirane VE osobine, nezavisno od toga gde ti je asc, koja planeta vlada asc, sa cim su u vezi MO i ME, a o almutenu da ne govorim. Tu negde lezi prvi razlog njihovog krajnje konfuznog izlaganja i nemogucnosti sinteze. Oni ne umeju da nivelisu natal i sve im se odnosi na licnost. Pokusah da im kazem da to ne ide tako i da kada Lili navodi osobine planete prema manifestaciji u licnosti, on misli na personalne faktore (asc, vladara, planetu u 1. i MO i ME), a ne na univerzalno stanje za svakog ko planetu ima u odredjenom znaku ili kuci. Odogovor je, naravno, bio kamuflirajuci, u stilu kako god, idemo dalje po mome, saraj po zodijaku i kucama. To je ta neosetljivost za opseg, ne moze se to njima objasniti, oni i dalje veruju da mi cepidlacimo. Ne vide sustinu pa to ti je. Trenutno mi je ovo vrlo zanimljivo da pratim i uocavam. Dakle, jedan od vecih njihovih problema je to da nemaju metodologiju za nivelisanje natalnog dijagrama i izdvajanje sta je sta u prvoj, drugoj i trecoj liniji. Sve planete nose i svoju univerzalnu simboliku prema kojoj se manifestuju u licnosti jer smo svi mi "sastavljeni" od rasutog solarnog jedinstva na 7 principa i cetiri kvaliteta, odnosno, 3 nacina. Mi sve u sebi sadrzimo, ali ne sadrzimo sve na prvom nivou onoga sto prepoznajemo kao licnost. Nesto ostane i za neke dubine i sve stvari izvan nas. Ovo nikako ne razumeju i samo prepisuju jedni od drugih. Ta kombinacija principa prema njihovom kvalitetu i snazi nas cini neponovljivim individuama, a ne manifestacija principa u prvom redu, prema pravoj i jedinoj liniji. Iz ovog razloga SO ne moze biti ta vrsta prvog licnog faktora jer ono simbolizuje jedinstvo tih principa izvan vremena i prostora, nas sustinski kapacitet za metafizicku reintegraciju. SO je to koje se razdvaja na ostale faktore u manifestaciji cija kombinacija manifestuje nasu personu, a ne SO preko znaka. Medjutim, ne mogu ovo da razumeju jer ne prihvataju i ne poznaju hermeticku misao na kojoj je astrologija formirana. Bez ove baze nema ni razumevanja zasto neki od nas insistiraju ne nekim stvarima. I to nikakve veze sa tolerancijom nema zaista.