O bojama i ukusima neba

To vec fah verzirani arhe filolog mora da nam prezentuje. Verujem da je to vec uradjeno. Da bi bilo sta tumacili, moramo poznavati aramejski i starogrcki ili koji vec drevni jezik na kome su spisi izneti. U to ne ulazim jer mi ne vredi.

Uostalom, uopste ne mora da stoji "pali", kod Enoha nigde ta rec nije napisana, ali stoji "kaznjeni", "pogresili", "proterani"...

Ima još verzija Enoha, bojim se da je taj prevod bio po sistemu što prevodicu milo to mu se i snilo....

Eh, zavera. Nemam tu verziju. Nije problem ni u verziji vec u najsirem kontekstu. Izmenjena verzija znaci i izmenjenu pricu u celini, falsifikat. Mozda, ali ja za to nemam dokaz. Pazi, mozda je i cela Biblija falsifikat po toj logici. Nije na meni, ja radim sa dostupnim. Mozda andjeli uopste ne postoje, mozda su oni samo izrazi (funkcije) nase individuacije u ovoj dimenziji. Fakultativnosti artikulacije licnosti koje ni sa cim drugim veze nemaju. Mirandola ih tako i naziva funkcijama.Mozda u nama, mozda objektivno izvan nas. Ceo hermetizam, suvi hermetizam antickih misterija, svodi ceo kosmos na subjektivnu integralnu celinu u kojoj je Bog pre stanje nadsvesti nego zasebni entitet. Iako pocinje kroz opis strukture, ne licnosti Boga, na kraju se svodi na subjektivno i unutrasnje. I tu nigde, ne da nema mesta za andjele, nego ni za koga do coveka i Boga (stanja) kojem se vraca, vise u pokusaju, no uspesno. Ovo shvatis tek kad dodjes do kraja trece faze ritualne inicijacije, odnosno, kada iskontempliras sve one vanredno komplikovane alegorije opisanih obreda i postupaka. Posle toga malo sta mozes da odlucis zaista. Verzije svetih spisa se sa ovim otkrivaju u jednom sasvim novom simbolickom sloju. Mogla bih to i na Novom zavetu da prezentujem kroz neki izabrani deo. I tu negde nas ceka opasnost prepoznavanja veceg broja mogucih izlaza iz jedne alegorijske, mitske ili zasebno simbolicke tacke. Tu vernici pocinju da alarmiraju da ne ulazimo u taj postupak jer stvar postaje opasna, ne kroz jasnu okupaciju nasih misli, vec kroz situaciju zbunjenosti. Sada shvatam neke stvari. Ima nesto u insistiranju renesansnih hermeticara na hriscanstvu, hriscanskoj liniji razdvajanja pre i posle Hrista. Ima antickih hermeticara, prehriscanskih mistika i onih posle Hrista i to nikako nisu iste stvari. O ovome razmisljam poslednjih godina, tu negde pokusavam svoj fokus da definisem u odgovoru kakva je moja vera, u sta verujem i sta neoplatonista hriscanin moze da znaci. Namerno kazem moze jer mi nemamo crkvu sa formalnom doktrinom. Niti jedan od nasih prethodnika nije u svemu imao isti stav sa svojim savernikom iz iste ili slicne struje. velika istina o hermetizmu i njegovim gnostickim pritokama i istokama. Veoma zapetljano.

Eh, zavera. Nemam tu verziju.

Nema zavere, samo lični odnos svakog prevodioca sa delom. Skrenuo sam pažnju na Aeropagita i treću glavu, 1. stav-to je suština odnosa tumača i nekod dela, objave ili događaja.
U Enohu je problem jesu li meleci čuvari ili meleci džini ili nešto treće.....

Pazi, mozda je i cela Biblija falsifikat po toj logici.

Ne može da bude, jer je toliko skrivene simbolike i višeslojnosti tako da koliko god je prekrajali, a jesu, ne mogu da izbrišu suštinu.
Pogledaj samo jev. po Luki, i priču o demonima tu, koliko je apstraktna

Ceo hermetizam, suvi hermetizam antickih misterija, svodi ceo kosmos na subjektivnu integralnu celinu u kojoj je Bog pre stanje nadsvesti nego zasebni entitet.

I nije zaseban entite, predstavio se u čoveku, stvorio ga po svom liku i tu je veza, a tu je i problem jer se jedan deo bića koja je On takođe stvorio nisu povinovali tome

Ima nesto u insistiranju renesansnih hermeticara na hriscanstvu, hriscanskoj liniji razdvajanja pre i posle Hrista. Ima antickih hermeticara, prehriscanskih mistika i onih posle Hrista i to nikako nisu iste stvari. O ovome razmisljam poslednjih godina, tu negde pokusavam svoj fokus da definisem u odgovoru kakva je moja vera, u sta verujem i sta neoplatonista hriscanin moze da znaci. Namerno kazem moze jer mi nemamo crkvu sa formalnom doktrinom. Niti jedan od nasih prethodnika nije u svemu imao isti stav sa svojim savernikom iz iste ili slicne struje. velika istina o hermetizmu i njegovim gnostickim pritokama i istokama. Veoma zapetljano.

Hrišćanstvo je višeslojno, mi danas i ne znamo koja je direktna Isusova poruka, i zašto je njemu trebao Novi savez, ako je njemu uopšte i trebao. Vidi jedan paradoks, ono što su englezi preveli kao "sin majstora drvodelje" u originalu je "sin velikog majstora"....
Biblija kakvu danas imamo je prikraćena za direktna objašnjenja, ostala su samo alegoriska, prikrivena u simboolici koju poznaje i prepoznaje hermetizam. Veujem da je tu ključ renesansnih hermetičara-filosofa koji su prepoznavanjem simboličke sličnosti opravdali svoj hermetizam skrivenom porukom hrišćanstva. Uostalom i Fulkaneli je čitao hermetizam sa poruka uklesanih na katedrale.....
Monoteistička religija je daleko starija od Hrišćanstva, i ima je u helenskoj filozofskoj misli više nego dovoljno. Nebitan je isti stav, jer različita je i terminologija koja sličnost podrazumeva, bitan je isti rezultat.....

Slazemo se, stvar interpretacije, ali kod vernika upravo ovakav stav predstavlja izvor skretanja od "ispravnog". Racionalizacija, viseslojnost, mikrokosmos-makrokosmos...Cuh nedavno osudu jednog vladike prema ovakvoj, kako on rece, panteistickoj interpretaciji. Jeste i nije panteisticka mislim, panteisticka i nadpanteisticka, ali ponovo se vratismo na startnu poziciju relativizacije tumacenja simbolike. Iz Boga u coveku, covek od Boga, covek prema Bogu...Vernici ce u ovome videti pravu opasnost. Sam Krouli je rekao da je covek Bog. Da li je? Naravno, mislio je u potencijalu, ali da li je covek Bog, da li covek moze da se integrise sa Bogom? U hriscanstvu ima i takvih ideja, nadrajskih interpretacija, konacnog obozenja. Neki, opet, raj pozicioniraju ispod konacne transcendencije cime se covekova pozicija donekle ogranicava, ali uvek imamo taj pristup da covek nije Bog ni u najboljem potencijalu. Razumes sta zelim da kazem. Neki su, slusala sam kako pricaju, govorili kako hermetizam krije luciferijanski momenat zauzimanja trona, onoga sto stoji u onoj mojoj slici iznad hiejrarhije andjela. Taj ljudski potencijal je problematican jer neki "po liku Bozijem" tumace na drugaciji nacin dok hermeticari to vide kao potencijalnu jednakost prema Bogu, odnosno, stanju, kao konacnicu za izabranu duhovnu elitu...Prvo krecu od Jednog, preko dva druga lica, dve manifestacije, pa onda okoncavaju sa eshatoloskim stanjem u kojem vise nema Boga vec integracije.

Covek od Boga ili covek iz Boga, tako bih najkrace opisala razliku izmedju pravovernog hriscanskog razumevanja ove stvari i hermetizma. Iako na prvi sluh zvuci isto, nije, velika je razlika. Hristos je rekao "mnogo je stanova u kuci Oca mojeg". U hermetizmu, ako i ima tih nivoa, oni se preskacu kroz integraciju mistickih, ekstaticnih izmena svesti. Gde su stanovi u hermetizmu? Mozda ih i nema. Ovde govorim o cistom hermetizmu. Dakle, nije isto da li covek "istekao" iz Boga i da li je covek stvoren od Boga. Distinkcija se tice jasne linije razdvajanja izmedju Boga i coveka.

Nije Bog stvorio samo čoveka, nego i čovečicu, pazi na tu "vrtešku"
Po liku Njegovom nije 1, nego 1+1, SO i MO......
to se posebno danas, u "pederska vremena" sklanja s'uma ljudima

Pricu sa homoseksualnim pojavama nikada nisam uspela da uklopim u ideju o ucelinjenju. Ne znam zasto sudbina nekima dodeljuje takvo iskusenje. Kako oni da se integrisu preko istopolnosti.  :confused:

U hermetickoj verziji, iz Boga nije proisteklo dvoje vec jedno, androgeno bice koje se u prolazu descenzije kroz planetarne sfere udvojilo i to se opisuje kao pad posle zaljubljivanja u stvorenu prirodu koja je bez coveka postojala kao kreacija. Citajuci dalja tumacenja ove pricice ispada da je covek emanativna posledica bozanskog sazimanja u procesu stvaranja. I ne samo on, vec cela tvorevina je udvojena u ispoljavanju. Povratak "gore" znaci ucelinjenje po ovom osnovu...Udvojenost se vidi, ne samo kroz direktnu polnost, vec kroz rodnost u najsirem smislu: nebo-zemlja, duh-dusa, telo-dusa, gore-dole, svetlo-tamno, SO-MO...Prema hermetizmu, dakle, rodnost je posledica manifestacije Bozanskog izvan Bozanskog, a u njemu, zapravo. Znas kako stoji u Corpus Hermeticumu za prvo lice Boga koje se naziva Jedno, Perfektno, Sve u Svemu. Ono sto nije ni musko ni zensko...Prvobitno jedinstvo je transrodno (nije obapolno, vec vanpolno) i tek u manifestaciji se prikazuje kao rodno, na materijalnijem nivou kao polno. I ovde vidimo razliku prema starozavetnoj verziji u kojoj Bog stvara i u okviru tvorevine rasporedjuje i coveka prvo, pa zensko iz njega. U hermetizmu nema rodnosti do manifestacije, nema muskog, niti zenskog isprva, tek kasnije...Niti jedan princip nije stariji...Na koji je nacin "polni" Adam mogao postojati pre "polne" Eve, nije mi jasno. Hermeticka verzija ima vise smisla.

Evo jedan link u kontekstu priče posrednika, čuvara, meleka, džina i ostalih između neba i zemlje
http://www.gnosis.org/naghamm/hypostas.html

potražiću još par bitnih za razumevanje priče

Još jedan pogled na nebesku hijerarhiju
https://app.box.com/s/754up7nvd8k7mbttz3wo

I kako funkcioniše odnos Neba i zemlje
https://app.box.com/s/wbgl1pwwthcby4q0dqug
https://app.box.com/s/t5sikk3n3o4hxtaryom8

Lepo i perfektno u svojoj jednostavnosti. Prvi link govori o pitagorejskom misticizmu u judeo-islamskoj odori, ovaj drugi o univerzalnom (okultnom) zakonu koji sve stvari povezuje u jednu celinu odvajajuci ih prema drugoj celini koju predstavlja Bog tvorac. Kako gore, tako dole cita se Bog prema Tvorevini i vice versa ili kako unutra, tako spolja, covek kao mikrokosmos prema Tvorcu makrokosmosu. Ide se i dalje u varijantama interpretacije, vidljiva tvorevina, nevidiljiva nemanifestacija inicijalnih ideja stvaranja, dusa, duh, milion puta receno, ali jos uvek neshvaceno od strane vecine astrologa. Citajte drugi link, jasna kritika modernstickog poimanja "uticaja" astroloskog neba. Jasno da jasnije ne moze biti. Prihvatite da zvezde ne uticu, one nas objasnjavaju bas kao sto i mi objasnjavamo njih. Slika nas samih, ne uzrok nasih specificnosti. Zvezde nisu izvan nas. Unutrasnji i spoljasnji kosmos jedno je te isto. Naucni kosmos sa ovim nema veze i zato astrologija, ajmo jos jednom, nije nauka. Ovo je prica o nasoj dusi i nicemu visem.

Treci naslov pod obavezno, taj je najbolji. Esencijalni platonizam u astroloskoj formi. Odgovor na pitanje koje mi je Ile jednom cini mi se postavio, zasto Platon u vezi sa astrologijom u mojoj interpretaciji. Mehanika i hijerarhija Aristotela i Platonova slika iskrivljenog odraza ovog sveta. Pa to u kontekstu odnosa theme mundi i natalne geniture, distorzija rodjene sudbine jednog coveka prema primordijalnom njegovom poreklu. Uporedite svoje natale sa themom mundi i pronadjite vezu koja prikazuje kapacitet za spasenje duse, reintegraciju duse u prvobitno stanje. Koga interesuje, jako lepo...

Novi linkovi za tekstove iz prethodne 2 poruke
http://www.scribd.com/doc/186273765/Kosmologija-Ibn-Sine
http://www.scribd.com/doc/186273991/Rene-Genon-Beleske-o-Angelologiji-Arapskog-Alfabetahttp://www.scribd.com/doc/186274350/Rodney-Blackhirst-Above-and-Below-Correspondence-in-Astrology http://www.scribd.com/doc/186274350/Rodney-Blackhirst-Above-and-Below-Correspondence-in-Astrology