Forum tradicionalne astrologije
Astrološke diskusije => Scriptorium => Temu započeo: Ile Januar 26, 2013, 06:48:00 posle podne
-
Helenistička astrologija
Naslov “helenistička astrologija” u sebi obuhvata, ne samo praksu astrologa koji su bili Grci, t.j. Heleni, niti astrologiju koja se praktikovala u okvirima grčke kulture isključivo, već se odnosi na sve astrološke pisce i praktikante koji su koristili antički grčki jezik kao način izražavanja. Zato se, gotovo konvencionalno, danas koristi naziv „helenistička astrologija“ za astrologiju koja se praktikovala negde od 2 veka p.n.e, pa sve do 6-7 veka n.e.
Kako je nastala ova astrologija je stvar istraživanja i postoje različite teorije. Neki smatraju da je ova astrologija nastala od mitske ličnosti koja se zove Hermes, čoveka koji je najverovatnije živeo negde oko 2 v. p.n.e. i koji je napisao svoju teoretsku konstrukciju iz koje se sve kasnije počelo razvijati. Čuveni Jambikus svedoči da je čovek koji je preneo egipatske misterije na grčki jezik bio neko ko je poznavao filozofiju, odnosno atinsku filozofiju. Drugi smatraju da ova astrologija nije nastala od jedne ličnosti isključivo, već da se ona razvila spontano, tokom dugog niza godina opservacija nebeskih fenomena i zapisivanja istih kao svojevrsnog dokaza korelacije između nebeskih fenomena i događaja ovde na Zemlji, što na mundanom (svetovnom), što na ličnom, individualnom planu. Ova tradicija potiče iz Mesopotamije i Egipta. Neki opet smatraju da ovu astrologiju treba nazivati grčko-rimskom astrologijom, a ne „helenističkom“ jer postoje astrolozi iz ove epohe koji su bili Rimljani i pisali na latinskom jeziku. Primer za to je čuveni Firmikus Maternus. Pored Hermesa, postoje još dve mitske figure po imenu Nehepso i Petoziris na koje se gotovo svaki autor iz helenističkog doba poziva. To su te tri veoma bitne ličnosti koje su najverovatnije živele oko 2-3 veka p.n.e, i koje su postavile osnove helenističke astrologije, kakvu mi poznajemo danas, kroz dela koja su nam dostupna za proučavanje.
Helenistička astrologija ushićuje svojim konceptima koji su filozofskog i metafizičkog tipa. Ona ima jednu posebnu kosmologiju koju treba proučiti, ako bi želeli da shvatimo njene koncepte i praksu. Ne postoji neposredna veza između nebeskih konfiguracija, međuodnosa planeta (kao što su aspekti, njihove helijačke faze, kretanje itd.) i događaja u ljudskoj svesti, kako to moderna astrologija uči. Nebeski fenomen, poput Saturna u Vodoliji, ne ostvaruje direktan uticaj na događaj koji se odvija u čovekovoj psihi, kako to moderna psihološka astrologija uči. Taj nebeski fenomen, koji se da posmatrati, ima svoje mesto u tzv. "Kosmičkoj Duši".
Ovaj kosmološki model je bio svojstven gotovo svim većim filozofima antike. Filozofi kao što su Aristotel, Platon, stoici, pa čak i epikurejci. Kosmos je u okviru ovog freim-a bio živo biće, koje ima svoje Telo i svoju Dušu. Ono što se dešava u "Kosmičkoj Duši", ili "Kosmičkoj Svesnosti", ima korelaciju sa događajima u našem životu, a konsekventno utiče i na našu psihu, ali poenta je da se ne radi o korelacija između ovih nebeskih fenomena i čovekove individualne svesnosti, u smislu korelacije „jedan na jedan“. Takav vid psihologizacije potiče od Kanta, a svoj vrhunac je ostvario u ličnosti Karla Gustava Junga, za kojeg se slobodno može reći da je uzrok nastanka moderne psihološke astrologije. Helenistička astrologija u sebi sadrži terminologiju koja je povezana sa celokupnim svetonazorom te epohe. Pored filozofskih pincipa i kosmologije bazirane na toj filozofiji, helenistička astrologija u sebi sadrži i terminologiju izvedenu iz same gramatike, retorike i legalne paradigme. Radi se o svojevrsnom kosmičkom jeziku. Astrološki faktori, kao što su konfiguracije ili aspekti, imaju svoj izvor ili analogiju ako volite, u legalnim paradigmama. Na primer, grčka reč koja se koristi za domicilnog vladara, ili ono što se kasnije počinje nazivati recepcijama (kad neki vladar daje recepciju planeti koja se nalazi u njenom znaku) je dekhomai (δεχομαι), što u prevodu znači: „da se pruži gostoprimstvo“, „neodbijanje prijateljstva“, „da se čuje glas gosta“ itd, što je vrlo dobra asocijacija na to kakav odnos imaju domicilni vladar i planeta koja se nalazi u njenom domicilu.
Takođe, moguće je povući logiku od legalne paradigme, koja pretpostavlja potojanje svedoka u nekom pravnom slučaju u sudnici. Analogija sa Kosmičkim sudom je veoma objašnjiva sama po sebi, gde je svaki vladar neke planete, ustvari, svedok pred kosmičkim sudom u korist te planete. Zato su postojala vladarstva kao što su domicilni vladar, egzaltacioni, triplicitetni i terminski vladari. Čini se da dekanski vladar nije imao ulogu dispozitorstva, kako se to koristilo i numerisalo u kasnijoj arapskoj tradiciji. Svaki zasebni vladar je zasebni svedok pred Kosmičkim sudom i daje svoje ingerencije u odnosu na planetu kojom vlada. Negativnim se uticajem smatrala situacija kada planeta ne vidi znak kojim vlada, jer upravo je njeno svedočanstvo na neki način umanjeno u prilog stvari koje ta kuća označava kao i planeta koje se u tom znaku nalaze. Popularni termin koji se danas za ovo koristi jeste „averzija“, što znači da planeta ne vidi svoj znak ili planete u tom znaku, preko aspekata koji su se koristili u to doba: sekstil, trigon, kvadrat i opozicija. Polusekstili, polukvadrati i sl, nisu postojali u to vreme. Logika je bila optička, da bi planeta svedočila, ona je morala da vidi svoj domicil, egzaltaciju, termin itd. .
Koncept Sudbine je bio dobro razvijen u to doba, pa su tako postojala uglavnom 3 tipa Sudbine.
Heimarmene je bio koncept sudbine koji se povezuje sa dužnošću. To je ona sudbina koja je data čoveku kao njegova dužnost, zadatak koji on treba da ispuni u ovom svetu. Ananke je sudbina koja je povezana sa neophodnošću. To je onaj deo Sudbine koji čovek mora pretrpeti, to je ono što je njegovo i neophodno, ono što se mora desiti. U Grčkoj mitologiji ovaj tip sudbine je predstavljen ženom koja drži vreteno i to je jedna od tri Sudbine (Moire) koje donose krajne odluke, a njeno se prebivalište nalazi na početku Kosmosa, zajedno sa Saturnom. Pronoja je treći vid sudbine koja se povezuje sa Promišlju, ili onim što se kasnije naziva Božjom promisli. Stoički su filozofi verovali u ovakav tip sudbine i oni su bili saglasni sa filozofijom prema kojoj je svaki događaj u ljudskom životu vođen upravo od strane ove sudbine, Božijom promisli. Koncept sudbine unutar astrološkog sistema se vidi i po upotrebi reči moira za svaki zasebni stepen zodijaka. Svaki zasebni stepen (na grčkom moiria) nosi posebnu sudbinu. Zato su helenistički astrolozi smatrali da dve planete koje se aspektuju sa istog stepena ( ne unutar jednog stepena orbisa, već sa istog stepena!) donose nešto dublje, nešto značajnije na sudbinskom planu.
Još jedan interesantan kocept, i veoma pogrešno shvaćen danas, a i u prošlosti su se koplja dizala zbog toga, jeste koncept kauze, ili na grčkom aetion. Od ove je reči kasnije nastala nauka o uzrocima (aitia). To je reč koja označava uzrok, kauzu, odgovornost za nešto što se desilo. Ptolomej je bio prvi koji je pričao o nebeskom uticaju, njegova je logika bila takva da ako planete uzrokuju pomeranja u gornjem delu atmosfere i ako time uzrokuju plime i oseke, vreme i atmosferu, onda, prema toj logici, sasvim sigurno, će uticati i na nas, ljudska bića na Zemlji. Ovo nije gledište do kojeg su držali raniji astrolozi (ili oni koji su živeli oko njegovog vremena). Ptolomej, svojim naučnim umom, nije želeo da gleda na astrologiju i planete kao na nešto što se događa u Kosmičnom Umu, on je želeo da planete vidi kao uzroke. Ono što Ptolomej čini jeste distorzija jedne tradicije i jednog kosmološkog pogleda na stvari koji su imali raniji astrolozi, a koji je bio više inkliniran metafizičkoj ravni, i tako je u astrologiju uveo svoj naučni pogled na ove stvari.
Transmisija helenističke astrologije kroz Persijance i Arape nije prošla bez posledica po astrološke faktore koje su kasniji astrolozi nasledili. Postoji očigledna modifikacija o kojoj se danas vode žestoke rasprave oko to da li su pozniji astrolozi jednostavno načinili jednu evoluciju astrologije, koja je praktikovana u helenističko doba, ili su jednostavno otišli u pogrešnom smeru, modifikujući osnovne segmente te astrologije. Na primer, neki (Šmit) smatraju da se u helenističko astrološko doba, 3. kuća nije odnosila na „kraća putovanja“ niti 9. na „duga putovanja“, već da je to arapska pogrešna modifikacija. 3. je kuća bila povezana sa familijarnim vezama, pa tako, ako neko putuje da poseti svog brata, to je putovanje povezano sa 3. kućom, bez razlike koliko je to putovanje zaista kratko ili dugo, ono ipak spada u 3 kuću. Sa druge strane, 9. kuća nema veze sa dugim putovanjima, već sa putovanjima koja se preduzimaju u turističke svrhe ili u svrhu posete nekom proročištu, poput Delfskog proročišta. Ako ja živim samo 2km od Delfskog proročišta i idem na put da bih posetio to proročište, takav put će spadati u putovanje povezano sa 9. kućom, a ne 3. prema logici kratkoće samog putovanja.
Dugo se verovalo da su Dorotejeva "Poema" i Ptolomejev "Tetrabiblos" bili ono na čemu su arapski astrolozi primarno zasnivali svoju astrologiju iako Al Biruni svedoči da je Abu Mašar veliki deo svoje astrologije bazirao na Valensovoj "Antologiji". Mašalah je takođe znao za Valensovu knjigu što Vetijusa Valensa svrstava u velike izvore helenske astrologije, i to sa pravom, jer su Mašalah i Abu Mašar imali najveći uticaj na srednjevekovno latinsko doba i evropsku renesansu.
Čini se da su helenistički astrolozi koristili sistem kuća-znak. Koristili su i dinamičke podele za određivanje snage neke planete. Valens u 3. knjizi svoje "Antologije" opisuje jedan takav sistem koji je kasnije poznat kao "Porfiri sistem" mundane podele. U ovom trenutku nemamo dokaze koji bi nas pokrenuli u smeru potvrde na koji su tačno način helenski astrolozi koristili podele za određivanje horoskopskih kuća. Gotovo svi praktični primeri koje imamo iz tog doba koriste sistem kuća-znak.
-
Jedno veliko Hvala Nataši što je koregovala ovaj tekst i sve njegove gramatičke greške.
Njeno izuzetno poznavanje srpskog jezika daje meni još veču motivaciju da naučim ovaj preljep jezik.
-
Hvala i tebi sto pises za nas internet prostor.
-
Mr. Spasev,
odlicno je imati tebe na nasoj strani ;)
-
Odlicna tema, meni licno zbog iniciranja price o Ptolomeju. Da li ste razmisljali zasto je Ptolomej, uprkos svom specificnom pristupu stvarima, toliko cenjen bio od strane poznijih astrologa, zasto su ga nazivali "kraljem", "bozanstvenim"...? Da li ste mozda primetili kojem filozofskom pravcu pripadaju ti velikani koji se pozivaju na njega i da li znate koje prvi i pravi inicijator odvajanja nizih od visih kosmickih uzroka? Ne bih da sama pisem i izvodim zakljucke bez uvoda, ali tema je, svakako, zanimljiva.
-
Mr. Spasev,
odlicno je imati tebe na nasoj strani ;)
Haha prvo sam mislio da je čuveni Lihin kad sam pročitao ono Mr. ;D
Ne znam da li Nataša zna o Lihina. lol
Nataša, Ptolomej je bio kako več znaš, grandiozno ime i prezime (Claudius Ptolomej) u njihovom "naučnom" svetu, isto kao što je Aristotel bio grandiozno ime što se filozofije tiče. Pa kad se pominjao Aristotel, dovoljno je bilo da se samo kaže Filozof, a to je podrazumevalo Aristotel.
Tema "zašto je bio toliko cenjen i poštovan" je zaista intrigantna i misteriozna u isto vreme. Možemo primetiti da kasniji astrolozi, brilijantni ljudi, kao Umar, su veliki deo svoje astrologije bazirali upravo na Ptolomeja.
Ptolomejova je Geografija bila osnovni uđbenik za učenje geografije sve do 15 stolječe.
Njegovo astronomsko delo Almagest je bilo takođe neprevaziđeno delo, čuveni "strah i trepet", sve do evolucije astronomije posle Kopernika. Bio je izvrstan matematičar, geograf, astronom, i šta još ne.
Valjda je sve to dalo sav taj glamur oko njegovog imena i sve što on piše. Mnogo od njegove astronomske pa i astrološke teorije, u to vreme nisu bili podvrgnuti ispitivanjima i kritičkog naučnog pogleda kakav mi poznajemo danas.
Mislim da se tu krije razlog zašto je svaka njegova reč vredila "zlato" za ljude u to vreme.
-
Ali cenili su ga i umovi poput Ibn Arabija, recimo. Tesko da je njemu izmakla osnova kritike koju danas upucujemo Klaudiju. Gotovo svi Arapi da znam, pa posle njih Evropljanin Bonati, su ga vanredno cenili, a sami su zastupali jednu drugaciju filozofiju. Ja sam temu negde nacela kada sam pisala o magiji ovde i napomenula da su neoplatonisti izneli najbolji opis astroloskog mehanizma. Iako vecina veruje da su neoplatonosti (prema imenu koje nose) neki novi platonisti, oni su, zapravo, filozofi koji su donekle pomirili i pomesali, isprepletali Aristotelovu i Platonovu filozofiju. Citava klasicna i kasnija helenska grcka epoha, vrlo grubo je bila podeljena prema filozofiji ova dva velikana. Astrologiju ovo nije mimoislo. Za razliku od spiritualno orjentisanog Platona, Aristotel je daleko vise fizicar u prirodnjackom smislu reci i Ptolomej je, to se i zna u teoriji, cisti aristotelovac. U to vreme uzroci medjudejstava kosmickih nivoa uopste se nisu dokazivali, vec su se samo objasnjavali. Percepcija stvarnosti bila je jedini oslonac. Za razliku od nas danas, oni su bili "naivni" jer su verovali da prvi i poslednji uzrok svih stvari povezuje ista inicijalna stvar koju je Aristotel video u prvom pokretu i prvoj materiji. Ono sto je Klaudije ucinio jeste da je, na neki nacin, hijerarhizovao, uslovno receno, univerzalne uzroke. Kako se manifestacija poklapa na svim nivoima, za to doba je bilo sasvim normalno da se fizicki uzrok prema poreklu stavi u istu ravan sa metafizickim. Astrologija i astronomija su bili celina, zakon i logos celog univerzuma i njihovi mehanizmi su se posmatrali kao integralna, ali hijerarhicna celina. Ja sam onomad i rekla da ono sto je uticaj tada, danas je simbol, jer posle naucne revolucije uzroci promena (generacije i korupcije) u ovom svetu vise nisu istog porekla. I dok je fizicki uzrok Ptolomeja tek najblizi i najnizi oblik prve manifestacije, danasnjem naucniku taj fizicki uzrok ostaje sve i svja. Fizicaru danas ne mozes dokazati pprimum mobile ili Aristotelovu kristalnu sferu i zato je naucniku fizicki uzrok sve, ali Ptolomeju to je tek ona promena koja je najbliza lunarnoj sferi, koja pripada sublunarnom i koja je integrisana u fizickom svetu, ali preko neopazivih etericnih kategorija. Uopste nema sumnje da je Klaudije bio aristotelovac i, onako kako su mene ucili filozofiji, Aristotel je inicijator, prvi zacetnik onoga sto ce se 20 vekova posle njega izroditi u naucni metod. Neoplatonisti, koji istorijski na scenu dolaze posle Ptolomeja, ovo su izgleda razumeli. Razumeli su da je univerzum hijerarhizovan, ne samo na idejnom, vec i na fizickom nivou i da sve nivoe povezuje jedna, prva nit koju monoteisticki mistici nazivaju hipodinamijom postojanja. Ovo je savremenoj nauci totalno strano i neprihvatljivo, ali Ptolomeju nije bilo i zato je on klasik. Srednjevekovni Arapi sigurno nisu spadali u korpus ucenih ljudi koji nisu mogli da prepoznaju ovakvu njegovu revoluciju. Ta "revolucija" i nije bila do kraja njegova vec inicijalno Aristotelova, a Arapi su bili, ili aristotelovci ili neoplatonisti, sto znaci aristotelovci jednim delom. Neoplatonizam objedinjuje sve uzroke, sa svih nivoa kosmicke hijerahije i zato su plima i oseka jednako astroloska i astronomska stvar kao i laboratorijski nedokaziv prvi pokret iz kristalne sfere iznad vidljivog kosmosa. Onog trenutka kada su ovi uzroci razdvojeni i kada su poceli da se postuju samo oni koji se laboratorijski mogu, ne samo objasniti, vec i dokazati, nastala je naucna (materijalisticka) revolucija. Fizicka sila nije nesto sto je strano i sto ne pripada onome sto su hermetisti platonisti nazivali kosmickom dusom, vec je ona uzrok elementalnih korupcija i zato Ptolomej njima, koji su u kosmicku dusu verovali, nije bio cudan. On je "samo" odvojio nize od visih uzroka. Prosto, to mu je bila specijalnost dok je gore pomenutom Ibn Arabiju, recimo, specijalnost bila platonisticka idejna sfera, ali i ta Ptolomejeva fizicka sila i Platonova idejna sfera pripadaju integralnoj celini hijerarhizovanog kosmosa koja se unistava i dezavuise stupanjem na istorijsku scenu naucnog metoda.
-
Mislim da postoji knjiga koju se kanim da pročitam a koja bi nam razrešila mnogo dileme oko niže i više manifestacije i aristotelov sistem kauza.
Knjiga o koju pričam je Ibn Rushd aka Aveorroes - De Caelo. Nažalost, ne vidim da je prevedena na engleski, a mrsko mi je da je čitam na latinski. To su komentari na Aristotelov On the Heavens.
-
Pitaj nekog profesora filozofije. Njih barem ima svuda. To su bazicni principi i ako i ima razlicitih intepretacija, sve je to moralo biti predjeno na osnovnim studijama. Ipak, vrlo kratko, Ptolomeju se moglo da afirmise fizicki kauzalitet, nama danas to vise nije dozvoljeno zbog promena koje su se umedjuvremenu desile i koje su dovele do odvajanja fizike od metafizike.
-
Ja cu se potruditi da u narednom nekom periodu izlozim sistem Aristotelovog kretanja onako kako je to meni nastavnica filozofije u gimnaziji objasnila. Ona je, da bi nam to najjednostavnije objasnila, napravila pokretni model sfera u obliku kupe, sa rotirajucim drvenim kuglicama i inicirala taj metafizicki prvi pokret. Problem sa modelom bio je taj sto potpuno haoticno kretanje elemenata u sublunarnoj sferi nije mogla da prezentuje jer, prema Aristotelu, svaki element od cetiri ontoloska ima drugacije kretanje u odnosu na savrseno sfericno iz visih planetarnih sfera. Posledica toga je naizgled haoticna manifestacija svih kretanja u nasem, zemaljskom, svetu. Prvi pokret istovremeno sve stavlja u kretanje, ali prema razlicitim ritmovima i oblicima putanja. Aristotel je dokazano u krivu kada je priroda fizickog kretanja u pitanju, ali je u pravu iz perspektive opservacionog utiska, kao i u slucaju velikih astronomskih sistema. Dakle, moj izvor nije glamurozan vec uciteljski, bazicni i stoga vrlo koristan za pocetnike. Kada budem isla do mojih potrazicu skriptu njenih objasnjnja i sastaviti tekst. Sve sto se na netu moze naci prilicno je izolovano, konfuzno i ponekad kontradiktorno.
-
Preneseno iz udžbenika filozofije ''Filozofija'' Arna Anzenbachera, str. 72.-77. :
Sustav razlika
Sada ćemo radi pregleda pokušati zajedno misliti sve tri aktualno-potencijalne razlike /bitak - bit, forma - materija, akcidens - supstancija). Pritom, dakako, može biti riječ samo o diijalektičkom sklopu u kojemu pokazani momenti ono zbiljsko proizvode kao rezultat. Polazimo od razlike bitka i biti :
Akt bitka (aktualnost svih akata i savršenost svih savršenosti) recipira se (prima) i limitira (ograničuje) u sustavu biti (pasivne, limitirajuće potencije). Limitacija se u biti zbiva tako da bitak time stupa u razliku forme i materije te tako dobiva odredbu prirodne, materijalne supstancije. Forma i materija se nadalje u prirodnoj supstanciji rastvaraju u properijatete, dakle u one akcidense koji slijede iz supstancije kao takve. Iz međusobna djelovanja supstancija slijede slučajni akcidensi, koji dovršavaju odredbu konkretne supstancije, pravog bića. Rezultat je prirodna supstancija u njezinoj punoj konkretnosti. Naravno, s tim se dijalektičkim sklopom ne slažu svi ontolozi. To ovisi prije svega o tome do kojeg se stupnja temeljitosti ontološko pitanje protegne. Mnogi ontolozi eliminiraju ovdje izloženo pitanje, koje potječe od ARISTOTELA, i praktički se ograničuje na analizu kategorija ili na sažetak rezultata prirodnih znanosti.
Ontološka kauzalnost
Načelo kauzalnosti (lat. causa = uzrok) različito se formuliralo: ''Sve, što biva, nužno biva zbog nekog uzroka (PLATON), ''Ništa ne biva bez razloga'' (AUGUSTIN), ''Sve se promjene zbivaju po zakonu spoja uzroka i učinka'' (KANT). Načelo kauzalnosti filozofijski je važno u barem tri smisla :
- u ontološkom smislu : tu je riječ o tome da se načelo kauzalnosti razumije kao načelo bitka
- u transcedentalnom smislu (ja-filozofija) : tu je riječ o tome da se načelo kauzalnosti razumije kao transcedentalno načelo spoznaje
- u znanstveno-teorijskom smislu : tu je riječ o tome da se načelo kauzalnosti razumije kao metodičko načelo istraživanja pojedinih znanosti.
Ta tri aspekta isprva jedan drugome nikako ne proturječe.
ARISTOTELOV nauk o uzrocima
ARISTOTEL, koji je filozofiju odredio kao znanost o zadnjim uzrocima, to je pitanje diferencirao u četiri smjera :
Uzrok nekog bića je, dakle, najprije ono što ga konstituira (nutarnji uzrok). U slučaju neke kuće bila bi to s jedne strane forma koja odgovara graditeljevu planu, a s druge građevinski materijal, dakle, materija od koje je kuća načinjena. No, uzrok je bića i svrha, ono ''radi čega'' njegova tubitka. Svrha potiče na nastajanje bića, dakle mobilizira djelatne uzroke. Tako je svrha kuće stanovanje i graditelji grade radi te svrhe.
Uzroci :
1) nutarnji
~ 1a) Što? /formalni uzrok/
~ 1b ) Iz čega? / materijalni uzrok/
2) vanjski
~ 2a) Čemu? /svršni uzrok/
~ 2b) Otkuda? /djelatni uzrok/
Filozofija pita o zadnjim uzrocima. Zadnji formalni uzrok je supstancijalna forma, zbog koje biće pripada svojoj vrsti. Zadnji materijalni uzrok je prva materija, kao zadnje ''iz čega''. Pitanje o zadnjem djelatnom uzroku i o zadnjoj svrsi bića, dakle o zadnjim vanjskim uzrocima, od PLATONA je filozofiju dovodilo pred problem filozofske teologije. Sljedeće je razmišljanje dokazivalo neotklonjivost tog pitanja : Svako je biće po svojoj supstancijalnoj formi usmjereno prema cilju i svrsi. Kako kozmos nije kaos, među svrhama mora biti i nekog reda, pa tako i neke zadnje svrhe. Problem o kojemu je ovdje riječ je problem teleologije (grč. telos = cilj , svrha) i na njega ćemo se vratiti. Pitanje o prvom djelatnom uzroku neposredno je slijedilo iz analize odnosa akta i potencije.
Kauzalnost i nauk o aktu i potenciji
Načelo kauzalnosti poglavito se razumije kao načelo djelatne uzročnosti pa se utoliko razlikuju kauzalnost i teleologija. Načelo kauzalnosti kao načelo djelatne uzročnosti možemo iz nauka o aktu i potenciji prikazati na sljedeći način:
Ništa ne može istodobno i u jednakom smislu biti u aktu i u potenciji, jer bi inače nastalo proturječje. Čaša ne može istodobno biti aktualno i potencijalno puna; ili je aktualno puna i potencijalno prazna, ili je aktualno prazna i potencijalno puna. Budući da je sada svaka promjena prijelaz iz potencije u akt, a ono što se mijenja ne može istodobno biti oboje, akt mu mora pridolaziti od nečega drugog, koje je samo u aktu. To drugo je djelatni uzrok. TOMA AKVINSKI to izvodi na sljedeći način :
Ali ništa se iz potencije ne može prevesti u akti osim nekim bićem koje je u aktu; tako ono što je aktualno toplo, recimo vatra, djeluje na drvo, koje je potencijalno toplo, tako da ono postaje aktualno toplo, te ga time mijenja i preobražava. Nemoguće je da jedno te isto može u jednakom smislu istodobno biti u aktu i u potenciji, nego ono to može samo u različitom smislu. Jer ono što je aktualno toplo ne može istodobno biti potencijalno toplo, nego je potencijalno hladno. Nemoguće je, dakle, da je nešto u jednakom smislu i na jednak način pokrečuće i pokrenuto ili da sebe samo pokreće. Prema tome, sve je, što se kreće, pokrenuto od nečeg drugog. (STh, 1, 2, 3). Primjeri kojima se služi TOMA vremenski su uvjetovani, ali ipak dobro oslikavaju argumentaciju.
Načelo kauzalnosti u antici se najprije javilo u sljedećem obliku : ništa se ne pokreće samo. Sve što se kreće pokrenuto je od nečega drugog. Ali tri izložene razlike akta i potencije otkrivaju tri različite smisaone razine ontološke kauzalnosti:
~ Supstancija - akcidens : tu je riječ o kauzalnosti na polju akcidentalne promjene, koja se najprije razmotrila na primjeru kretanja. Materijalna je supstancija u svojoj trenutnoj akcidentalnoj određenosti rezultat raznih djelatno-uzročnih mnogih činitelja. Nijedna akcidentalna ne slijedi bez djelatnog uzroka.
~ Materija - forma : i svaka supstancijalna promjena (nastajanje i propadanje) u znaku je kauzalnosti. Prva materija ne proizvodi formu, već joj formalni akt mora biti dodijeljen od nekog djelatnog uzroka. nijedna supstancija nije uzrok sebe same.
~ Bit - bitak : sa strane biti, njezino aktuiranje bitkom je neobjašnjivo. Sve konačno, ako je konačno, uzrokovano je.
Slijedi još jedna važna konzekvencija : ništa nije dovoljan razlog za neki učinak savršeniji no što je ono samo. Uzrok objašnjava učinak samo ako je savršenost učinka ne nadmadušuje savršenost uzroka (odnosno njegove aktivne potencije). Nijedan uzrok ne može dodijeliti više aktualnosti nego li je ima.
Vidjet ćemo kako je znanstveno-teorijski pojam kauzalnosti neusporedivo slabiji od ontološkog koji rezultira iz nauka o aktu i potenciji. Ta je dva pojma kauzalnosti nužno držati striktno odvojenima. Znanstveno-teorijski pojam orijentira se isključivo prema praksi pojedinih znanosti u kojima nalazi svoj smisao i značenje. On nema ništa zajedničko s ontološkom ili transcedentalnom analizom.
Sažetak
~ Sve je zbiljsko rezultat dvaju momenata. To su moment aktualnog bitka, dakle akta, i moment mogućeg bitka, dakle potencije.
~ Neko stanje nazivamo dijalektičkim ako se može pojmiti samo kao rezultat dvaju suprotstavljenih momenata koji se odnose jedan na drugi.
~ U akcidentalnoj promjeni pokazuje se aktualno-potencijalna razlika akcidensa i supstancije. Akcidensi su odredbe supstancije koje se mogu promijeniti dok supstancija ostaje jednakom. Supstancija se pojavljuje samo u svojim akcidensima.
~ Kategorije su najviši rodovi predikata koje možemo izreći o biću. Svaki predikat pripada nekoj kategoriji.
~ U supstancijalnoj se promjeni (nastajanje i propadanje) pokazuje aktualno-potencijalna razlika forme i materije. Prirodna je supstancija rezultat tih momenata. Prva materija, kao pasivno-potencijalni princip neodređene odredivosti, utemeljuje kontingenciju, individualnost i jedinstveno-mnoštven karakter prirodne supstancije.
~ Po TOMI AKVINSKOM, aktualno-potencijalna razlika bitka i biti pokazuje najtemeljniju ontološku strukturu te tako objašnjava bitnu konačnost bića.
~ Ontološki pojam kauzalnosti slijedi iz nauka o aktu i potenciji : kako ništa ne može istodobno i u jednakom smislu biti i u aktu i u potenciji, ništa nije uzrok sebe sama. Svaka akcidentalna promjena, svaka supstancijalna promjena i svo konačno biće uopće zahtijevaju dovoljan uzrok.
~ Aspekt jedinstva potječe iz supstancijalne forme, a aspekt mnoštva (kvantitete) iz prve materije.
-
Hvala Tora, mnogo. Ostaje da dodamo pricu o njegovoj fizici i kretanjima sfera.
-
Kako bi Torin post zaista mogao da se razume, valjalo bi, koga to interesuje i kada bude imao slobodnog vremena dovoljno da se koncentrise, da procita o sustini metafizike. Sigurna sam da vecina pogresno razume ovaj pojam. Ovo sto cu vam dole dati, citajte pazljivo i citajte dugo. Ja nisam mogla da vam prepricam jer je stvar toliko obimna i toliko usporena da ritmom dva koraka unazad, jedan napred, nije moguce dati smisleni sazetak za nekoliko postova na forumu. Obavezno za procitati i citati kroz duzi vremenki period. Ne moze se o Aristotelu i Platonu bez ove prethodnice. Uopste, pristup filozofiji ne poznaje precice i brzake i zato nije stvar popularna za ucenje, ali jeste stvar bez koje se astrologija i sam Ptolomej ne mogu razumeti. Astrologija je nastala unutar vrednosnih referenci presokratovske filozofije, zatim Platonove (skupa sa njim pitagorejske), Aristotelove i stoicke, a rezultat posebne astroloske filozofije, u pravom svetlu i sjaju, otkrice se kroz neoplatoniste. Fizika i meta ta fizika odnose se jedna prema drugoj kao posebno prema opstem, kao regionalno prema globalnom. U tekstu cete prepoznati kategorizacije u vezi sa predmetom antickih disciplina koje sam iznosila ovde na forumu, u jednoj replici u vezi sa inspiracijom u astrologiji i u tekstu "Izmedju vere i gnoze". Razumevanje odnosa izmedju fizike antike i prve fizike (metafizike) moze objasniti Ptolomejev nacin koji nije nista drugo do objedinjavanje fizickog i metafizickog, prema principu odnosa opsteg i reginonalnog (pojedinacnog) jer ih "prvi pokret" objednjuje i to je, za ta vremena, bila ne tako neobicna stvar. Fizicka zakonitost je samo niza manifestacija prve uzrocnosti koja se manifestuje u nasem delu univerzuma. Obizorm da je univerzum uredjena celina, te zakonitosti ne mogu biti izvan nje i njoj suprotne. Problem za astrologiju nastaje onog trenutka kada fizicku zakonitost opredelimo kao prvu referencu (scijentifkujemo predmet). Metafizika objasnjava sirinu ove panuniverzumske konstante koja se jednako odnosi na fiziku (zakonitosti elementalnog nivoa) i na etericne Aristotelove sfere. Kretanja njima svojstvena nisu jednoobrazna, ali im je pocetna vrednost zajednicka. Ja cu, kako sam obecala, napisati jos jedan tekst o Aristotelovoj fizici i kretanjima, a ovo najiskrenije preporucujem za dugu i temeljnu kontemplaciju. Nemojte zuriti. Pojmovi poput bica, supstancije i njene derivacije aksidensa, u prilozenom su detaljno objasnjeni. Necu dalje o ovome, preuzmite i citajte dugo i vise puta. Tradicionalni astrolozi bez razumevanja ovih stvari nisu se ni mogli baviti astrologijom. Inace, sam Aristotel astronomiju uvek naziva astrologijom. Rad pripada doktoru filozofije, diplomcu beogradskog Filozofskog fakulteta i profesoru ontologije na Filozofskom fakultetu Novosadskog univerziteta. Referenca dovoljno akademska da se na istu mozemo pozivati. Generalni problem u vezi sa filozofijom jeste njen nedovoljno jasan jezik. Prvo sto ste se, najverovatnije, pitali kada ste se susretali sa filozofskim izlaganjima, jeste "zasto mora ovako komplikovano, cemu taj besciljni izraz...". Mora, iz prostog razloga sto, kada se jednom iz prvog izvora, na savremene jezike, prevede filozofska kategorija i pojedinacni pojam, gotovo je nemoguce za isti naci i sinonim. Ja sam se usudila, a to nije dozovljeno tek tako raditi, da za aksidense recimo upotrebim izraz derivacija. Prva od nekoliko najtezih zadataka u pristupu ovako apstraktnom razmisljanju jeste pronalazenje odgovarajuce reci. Zato bi bilo dobro da pojmove na koje nailazite u tekstu, a koji vam se cine nedovoljno dobro objasnjeni, izdvojite na papir ili elektronski dokument i kako dalje u tekstu nailazite na isti, kroz razlicite kontekste, izdvajajte i sva moguca objasnjenja i varijacije. Ovako sam ja radila. Ovako sam i naucena da radim.
"Mali broj ljudi shvata da se sudovi ne smeju ni olako ni neodgovorno donositi; jos manje je onih koji su spremni da se vrate Aristotelu i pokusaju da kod njega i njegovog ucitelja Platona potraze ne resenja vec podsticaj misljenju koji njihovim duhovnim svetom sve vreme provejava. Lako je nesto odbaciti, no mnogo je teze prazan prostor ispuniti novim smislom.
Mi zivimo u praznom prostoru, u prostoru koji su delom nasi prethodnici razgradili, ali u kojem mi, kao ubedjeni postmodernisti, nismo ostavili ni kamen na kamenu. Za iskorak napred mora se uciniti i dva koraka unazad; u prvom pokusaju analizirali smo ideju prve filozofije kao prvog koji je tako nazvao metafiziku-kod Aristotela."
Za ta dva koraka unazad u astrolosku proslost, da bi je u punom i pravom kapacitetu razumeli kroz umni i duhovni kontekst u kojem je nastala, valja nam se baviti tom prvom filozofijom.
http://www.uzelac.eu/Knjige/2_MilanUzelac_Metafizika.pdf
-
Takođe, za oni koji su zainteresovani za uvod u Aristotela a pri tom razumeju engleski, mogu im prosljediti audo fajlove od knjigu "Aristotel for Beginners". Naslov zvuči nju ejđerski, ali se radi o veoma dobrom uvodom, osobeno za oni koji su tabula rasa što se Aristotela tiče.
-
Razmišljanja na temu Kalamovog kozmološkog argumenta eminentnog američkog filozofa William-a Lane Craig-a http://www.youtube.com/watch?v=OxvwoesTRuU
-
Razmišljanja na temu Kalamovog kozmološkog argumenta eminentnog američkog filozofa William-a Lane Craig-a http://www.youtube.com/watch?v=OxvwoesTRuU
Vidiš, baš dobro kaže da su se ljudi u 21 stolječe toliko skoncentrisali da misle na materijalne kauze kao na jedina paradigma koja može i mora postojati, a često zaboravljaju na metafizičnu ili Efficient cause. Ako idemo religioznim hriščanskim putem, primetičemo ono što Bibilija i proroci piše o zadnje dane kad če vrlo malo ljudi verovati u Bog, ili ta Efficient kauza koja je pokrenula čitav Univerzum.
Ovo kako je Craig "ošamarao" jednog mladog entuzijastičnog ateista:
http://www.youtube.com/watch?v=C64tuvmZwgc
-
Ovo kako je Craig "ošamarao" jednog mladog entuzijastičnog ateista:
http://www.youtube.com/watch?v=C64tuvmZwgc
Poor baby :-\ :D
~
Razmišljanja pokojnog američkog filozofa i astrologa Arthur-a Young-a
http://www.youtube.com/watch?v=nXiZhpqyCsI
http://www.youtube.com/watch?v=OLqFKKXqajM
-
Sta je za slavnog Craig-a jedna takva poor baby, kad je vodeci EVOhead danasnjice R. Dawkins odbio uci u duel s njim ;)
http://blogs.telegraph.co.uk/news/timstanley/100112626/richard-dawkins-is-either-a-fool-or-a-coward-for-refusing-to-debate-william-lane-craig/
-
Sta je za slavnog Craig-a jedna takva poor baby, kad je vodeci EVOhead danasnjice R. Dawkins odbio uci u duel s njim ;)
http://blogs.telegraph.co.uk/news/timstanley/100112626/richard-dawkins-is-either-a-fool-or-a-coward-for-refusing-to-debate-william-lane-craig/
Sa njihove kvazidebate (''kvazi'' s obzirom da je Dawkins prvotno debatu odbio, pa ovo sučeljavanje nije smatrao debatom) u Mexicu (11.mj. 2010.) pod nazivom ''Ima li svemir svrhu?'' http://www.youtube.com/watch?v=Uaq6ORDx1C4, let us enjoy :)
-
Evo nešto od helenističke astrološke terminologije koje Šmit sugeriše:
Hour-marker ili marker-sata, za grčku reč "horoscopos". Reč koja je sastavljena od hora što znači "sat" i scopos što znači "gledanje". Šmit je skovao termin hour-marker, a ja prevodim marker-sata. To je isto što i ascendant.
Portion ili Porcija, za grčku reč moria. Ovo je "stepen" ili "degree" na engleski. Porcija je bolji prevod, jer grčka reč moria ima metafizički smisao i jeste povezana sa grčkom božicom ili jedna od sudbine koja dodeljuje sudbinske porcije svakome individualno.
Confine (Bound) ili Granica (množina Granice) je prevod za grčku reč horia. Ustaljeni naziv, termin, ili engl. terms, je takođe nejasan, ili bar ne toliko jasan kao reč "granica". Confine znači "keeping within limits". Engl. reč term dolazi od lat. terminus što je vremenska odrednica.
Termin možda i nije najloš naziv jer ipak grčka reč za horia veoma blizu reči hora što znači sat.
Helios je ekvivalent Sunca.
Selena je ekvivalent Meseca.
Kronos ekvivalent Saturna.
Zevs ekvivalent Jupitera.
Ares ekvivalent Marsa.
Afrodita ekvivalent Venere.
Hermes ekvivalent Merkura.
Zodijački znak, ja često koristim umesto kratku i nejasnu referencu "znak". Grčka je reč zodio ili zoidion.
Pivot (engl.) ili Stožer na srpski, je angularni zodijački znak.
-
U kompilaciju raštrkanih tekstova od Grčkih astrologa (ili oni koji su koristili Grčki jezik), po imenu: Catalogus Codicum Astrologorum Graecorum (Katalog Kodeksa Grčkih Astrologa) postoji jedan veoma kratak ali i veoma zanimljiv tekst koji nosi naslov: "Iznenađujuča poenta Petozirisa koja se odnosi na Harmoničnim Kvadratima". Ovo je Šmit preveo u svoju knjigu "The Astrological Record of the Early Sages", što je zapravo kolekcija najzanimljivijih spisa koje su "raštrkane" po ove CCAG kompliacje:
"Svi pretpostavljaju da su trigoni harmonični i da čine dobre stvari tokom čitavog života, ali oni greše. Zato što kvadrati imaju najsnažniju aktivnost što se tiče indikacije dobrih ili loših (niskih) stvari. Trigoni često daju ni dobru ni lošu konfiguraciju (t.j. osrednji su). I opet, od kvadrate oni koje su sa desne strane su aktivniji od oni koje su sa leve. Što se tiče opozicije, malefici su tegobni, ali benefici u opoziciju nikad nisu loši, niti između sobom, niti u odnos sa svetlama. Kronos i Ares su ekscesivno malefični u ovom figurom (t.j. opozicija) ako su u mogučnost da deluju dok stacioniraju."
Veoma kratak ali direktan pasus koji je baš dobar za kontemplaciju!
Ako na ovo nadovezem doktrinu o Svedočanstva koju Antiohus objašnjava u svoje spise, možemo načini interesantna komparacija.
Doktrina o Svedočanstva (engl. Testimony) je interesantna, i iako slična sa doktrinom gledanja, ili aspektiranja, čini se da ima drugu konotaciju. Grčka reč je marturia ili epimarturia, što bukvalno znači Svedoštvo i odnosi se na planete koje se gledaju po znacima trigonalno, sekstilno, tetragonalno i diametralno. Planete u ovim znacima čine svedoštvo jedno drugome, oni razmenuju svedočanstva.
Antiohus kaže da je trigonalna figura (schema, šema) simpatetična i od pomoči čak i ako je jedna od planete destruktivna (malefik), zato što u tom slučaju čini manju štetu. Suprotno od ovome, diametralna figura (opozicija) je destruktivna čak iako su planete benefici, figure koje su u opoziciji su suprotne (protivne), a najloše ako je malefik tu prisutan.
Heksagonalne (sekstilne) figure su bukvalno zakržljavenije (ne toliko močne) nego ostale.
Vidimo sad kako Antiohus, čini se, govori suprotno od Petozirisa. Petoziris kaže da benefici u dijametralnoj figuri ne čine štetu, t.j. ne rađa se šteta od takvu konfiguraciju ako su između sobom u dijametar ili su u dijametar sa nekom od svetala; dok Antiohus kaže kako su dijametare destruktivne čak iako su to benefici u pitanju.
Porfirij kao komentator ovih pasusa ispušta da upetlja benefike u ovo, t.j. jednostavno ignorira da ih spomene i pominje samo da su dijametare loši.
Serapio koji čini se ima isti izvor sa Antihousom, takođe kaže da su dijametralne opozicije benefika problematični, dok loše stvari malefika još snažniji.
Dalje Antiohus, objašnjavajuči ovu doktrinu o Svedočanstva kaže kako postoje dva vida figure, po znacima i po porcijama (stepenima), što ukazuje na to da su helenisti, kao i kasniji autori, pazili na konfiuracije u koje su uključene aplikacije, separacije i određen broj porcija istih.
-
To, valjda, ima veze sa tri modusa kretanja Univerzalnog duha (hermeticki pojam):kardinalnim (descendirajucim), fiksnim (ekspanzivnim) i fleksibilnim (intermedijalnim, poveznim) koji su superiorni u odnosu na cetiri elementalna stanja (4 elementa) i direktno ih kvalifikuju u manifestaciji. Tako, recimo, delovi Zodijaka elementalno suprotstavljeni, kvalitativno su povezani, poput Ar i Ca ili Ar i Co, dok su elemantalno istorodni, zapravo, suprotstavljeni prema modusu pravca kretanja Univerzalnog duha, poput fiksne Sc i kardinalnog Ca...Kako modusi u misticnoj paganiji imaju superiornu poziciju prema elementalnom svetu, jer ukazuju na pravac i intenzitet manifestacije, a ne na materijalnost iste, tako i kvadrati i neke opozicije dobijaju prednost u odnosu na elementalne trigone. Ovo sam procitala kod, ajd' pogodi koga ;D, Ibn' Arabija naravno. Ti kvaliteti, modusi, modaliteti kretanja i pravca svega sto je ikada postojalo, cega ima i cega ce biti, definisu stanje stvari u minimumu, maksimumu, sirini, visini, padanju i uzdizanju. U odnosu na esencijalno pasivnu elementalnost, modaliteti su aktivni, definisu element u konacnici i daju mu finalnu sliku ideje koju simbolizuje. Recimo, Pi bi bile samo voda bez prizora da fleksibilni kvalitet ne definise u konacnici njeno moguce znacenje. Prosto, prazna voda.
MA i SA nikako ne valjaju u povezu preko losih aspekata jer obe planete egzaltacije imaju u karidnalnim znacima koje, prema pomenutom autoru, vladaju svim promenama covekovog sveta, ekscesima, sukobima, nemirima i nestaticnostima. Kardinalnost tako simbolizuje vreme-prostor dimenziju, prvi pokret, ideju stvaranja (Ar), sam cin stvaranja (Ca), promene, sukobe, razvoje, evolucije (Li) i vremenske okvire dualne manifestacije (Co). Kako ovaj nas kardinalni svet nikada nije statican i uvek je u promenama, tako se i MA i SA sagledavaju kao prenosnici manifestujuce losih informacija. R SA, znamo iz prakse, redovno talasa, nosi nemire, skida glave s vrha hijerahije...R MA produzava u ratove, elementalne potrese i tragedije...SA je vreme, MA je pokret u vremenu, MO je generacija i korupcija, a VE moguca ravnoteza i drzanje na okupu kroz ponovno spajanje posle MA razdvajanja. MA (Ar) prvi pokret, SO egzaltacija (prva ideja), Li na 180 (prva promena posle prvog pokreta), egzaltacija SA (prvi sukob i prvo neposlusanje (180 od SO egzaltacije) i VE domicil (ponovna ravnoteza, smirivanje, idemo dalje. Ca (prvo materijalno stvaranje, ovaj svet u celini), JU egzaltacija kao ekspanzija celijskog mnostva i reprodukcija zivota, Co, kao negacija te bujnosti, SA smrt, podsecanje na vremenost i promenljivost, ali i egzaltacija MA pred nov ciklus u Ar. Zapravo, sve ovo ima veze sa solarnim ciklusom i njegovom prvobitnoscu.
-
Tako, recimo, delovi Zodijaka elementalno suprotstavljeni, kvalitativno su povezani, poput Ar i Ca ili Ar i Co, dok su elemantalno istorodni, zapravo, suprotstavljeni prema modusu pravca kretanja Univerzalnog duha, poput fiksne Sc i kardinalnog Ca
Fenomenalno. Mnogo se mistike krije u nase umeče, i zapravo me tvoj pasus potsetio na Valensa koji u IV knjizi priča o elementarnoj povezanosti ili nepovezanosti kao i mešanje kvaliteta elemenata znakova. Što zbog vežbanja memorisanja (jer čovek vrlo brzo zaboravlja) i što zbog vežbanja jezika, donosim to u prevodu.
Valens ovde priča o gubljenje obvrznice (loosing of bond) unutar tehnike koja se zove Afezis ili na engl. Zodiacal Releasing. U ovoj tehnici ako recimo na prvo nivo imamo Vodolija, čiji period zbog Kronosa traje 30 godina, na drugom nivou kako se afezis vrši po svim znacima u pravcu zodijaka, kad afezis dođe u znak Vodolije (opet) i ako recimo, ostaje još godina u koja bi se afezis vršio na drugo nivo, onda se taj afezis produžava ne od Vodoliju več od Lava (suprotnog znaka) i to je ono što se zove "Gubljenje Obvrznice".
Kako i da je, Valens kaže da po nekim, ovo gubljenje obvrznice se ne treba raditi u suprotnom znaku, več u znacima koji su povezani trigonalno (po triplicitetima umesto opozicije). Valens kaže da se ne slaže sa ovim i daje svoje razmišljanje i vrlo interesantne argumente o tematici:
"Neki astrolozi distribuiraju preostale kronokratore počinjajuči od znak koji leži trigonalno, ali ovo mi ne izgleda baš naučno (prirodno).
Isto kao i u kosmosu četiri elementa su u simpatiju između sobom, i svaki postaje živ i raste kad je povezan sa nekim drugim, tako i u distribucije neophodno je da se napravi transmisija od znak ka znaku, po naličju harmonije između njih. Na primer, zato što su vatra i vazduh elementi koji imaju tendenciju ka nagore, oni se daju mešati između sobom. Vatra, suv element, je hranjen (Schmidt kaže "promenjen") od blagosti vazduha, dok s druge strane, vatra ne dozvoljava vazduhu da preuzme ledenu ili tamnu prirodu, nego ga čini topao i nežan.
Na isti način logično je da Lav, vatreni znak, čini transmisiju preostalog perioda od nejgovog kronokratorstva Vodoliji, vazdušni znak, sa koji je u simpatiju, i za uzvrat, Vodolija transmitira svoj period Lavu.
Druga instanca: zemlja, suv element, hranjen je od vlažnosti i daje rađanje svemu što postoji, dok voda, distilirana od zemlje i zato rođena od iste, čuva simpatiju između ove dve. Pa tako, logično je da Rak, vlažni znak, i Jarac, zemljani znak, uzajamno čine transmisiju jedno drugo, kao što to čine Devica, zemljani znak, i Ribe.
Preostale znakove pokazuju istu razmjenu sa znakom koji je u opoziciji. Pa tako, sekvenca distribucije je napisana u smeru zodijačkih znakova: Ovan - vatreni, Bik - zemljani, Blizanci - vazdušni, Rak - vodeni, i znakovi u trigon sa ovih su od iste prirode. Konsekventno, ako činimo konekciju (gubljenje obvrznice) unutar trigone, mi čemo uvidjeti da je priroda onome koji predaje i onaj koji prima (transmiter i resiver) ista. Ne postoji mešanje, i svaki element če biti nadjačan od samog sebe.
Ako koristimo drugi metod, uvidetčemo da Helios počinje svoje kretanje (course) na ravnodeničnom tropiku u Ovnu i čini dane duže za jedan poluciklus. Onda, gublječi svoju obvrznicu (t.j. čineči konekciju sa, ili primopredaju?) u Vagi, počinje da skračuje dane. Helios u Raku zaustavlja obrazac povečavanje dužina dane, i kad je u Jarac, čini ovo isto da se desi noči, čineči svoju promenu u znak koji je u opoziciji. U istom maniru, Selena postaje mlada (mlad mesec), iskačuje se, onda u njezin ciklus čini gubljenje obvrznice (pun mesec) u znak opzicije. Kao konsekvenca, verujem, mi trebamo koristiti metod koji je opsam gore, što se tiče gubljenja obvrznica".
Interesantan je pasus tamo gde Valens kaže kako Vatra ne dozvoljava Vazduhu da preuzme hladnu ili tamnu prirodu. Svi mi znamo Aristotelovu klasifikaciju elemenata i njihove kvalitete. Ali Stoici kažu da je Vatra (topao element) - Zemlja (suv element) - Vazduh (hladan element) - Voda (vlažan element).
Da li je možda Aristotel pogrešio kad je prepisao Vazduhu toplotu i vlažnost? Evo nam "hranu" za dalje razmišljanje.
Postoje mnogo elemente kod Valensa koja opučuju na Stoicizam, iako jasno deklarisanje kod njega nema, u nijednom folozofskom pravcu.
Mali uvod u Stoicizma i njihove fizike-metafizike.
Za Stoike kosmos je jedan panteistički Bog koji je takođe materijalna substancija. Primitivna materija za istog je boženstvena esencija, ili pneuma, što je baza za sve što postoji.
Bog je ta primitivna substancija ili Pneuma, a svet je nastao kao emanacija Boga upravo zbog tenzije, pristiska koji je postojao u toj substanciji, pa se tako odvojila sila od materije, i svet je nastao. Ovaj svet ima svoje cikluse transformacije, cikluse koje su kontinuirano u toku. Prvi element koji se odvojio je bio vatra, a potom putem njegove kondenzacije je nastao vazduh koji je u vazdušno-isparivačkom stanju a zatim, u ovoj sekvenci nastaju voda i zemlja koji su očvrščavanje vazduha. Na svakom drugom nivou promene, dalje spuštajuči se po sekvenci, tenzija postaje manje snažna, t.j. opušta se a element pretvara u inertnu materiju.
Kako i da je, ne pretvara se celokupni element vazduh u voda ili zemlja, t.j. ne dešava se totalno slivanje i transformacija, več samo deo vazduha, pa tako i primordijalna substancija, nikad sebe ne sliva potpuno u 4 elementa. Bog kao primordijalna substancija, ostaje u svojoj tenziji, a sve što se od toj primordijalnoj substanciji emanira, producira, transformira u različite oblike, na kraju ciklusa opet vrača u ovoj primordijalnoj substanciji, ili Bog, t.j. biče absorbirano sve u Njemu, sve dok novi ciklus ne započne, i sve tako večno.
To je filozofija Stoika u kratkih crta, što se fizike i transformacija elemenata tiče. Vidimo da je Valensova demonstracija elemanata na neki način slična ovoj koju stoici imaju.
-
Sve su to varijacije na istu temu i za filozfiju je karakteristicno da ne postoji ispravno i neispravno. Ako cemo da budemo iskreni, sve je pocelo sa presokratovcima i filozofijom prirode, a ako cemo da budemo jos iskreniji, doci cemo do Vavilona i njegove elementalne kosmogonije. Kretanje elemenata kod stoika razlicito je od Aristotelovog ne primarno po tome sto su njihovi elementi sazeti (jednoobrazni) vec po tome sto su obelezje celog univerzuma, ne samo njegovog centralnog (sublunarnog) dela. Vise puta ponavljana istina je da astrlogija, zaista, nema definitivno odredjenje prema ovim stvarima, mozes kako hoces, prema sebi i svojoj veri, ali moras da imas neki odnos, percepciju i konzistentno razumevanje. Cetiri elementa posledice su direktne asocijacije na osnovno naturalno cetverstvo karakteristicno za geografije u kojima je astrologija stasala, a koje ima veze sa godisnjim dobima. Filozof koji je ovoj cinjenici prilazio iz pozicije urednije i detaljnije perspektive, obuhvatao je sve kroz jedno i izvlacio jedno iz svega. Pre primetnog cetverstva (to je tek sekundarna opservacija jer je vremenski prolongirana na smenu godisnih doba), percipira se dualnost jednog dana, dva perioda dana i noci, dva pola, dve suprotnosti u svemu (ne postoje tri, cetiri ili pet sebi suprotnih kategorija). Dualizam je prva i osnovna karakteristika svega postojeceg i isti se prenosi i na cetverstvo (dva pasivna i dva aktivna doba, dva tamna i dva svetla). Elementima, zaista, mozes prici i na celovit nacin tako sto ces cetverstvo sagledati kroz jednoobrazne manifestacije, ali je potpuno imanentno misaonoj logici iskombinovati iste i u okviru svakog postaviti dualisticki postulat. Dakle, dualizam mozes derivirati iz jednoobraznog postulata ili ga startno determinisati u okviru svake celine. Toplota i hladnoca jesu aktivni kvaliteti koji sebe dijametralnom suprotnoscu odredjuju. Toplota je sila ekspanzije, a hladnoca njoj suprotna sila kontrakcije. Ove dve sile deriviraju dva psivna kvaliteta, kvalitet suvoce i kvalitet vlaznosti. Mozes kako hoces.
Ako cemo u najgrubljim crtama da provucemo anticku grcku filozofsku istoriju kroz astrolosko bice i njegove karakteristike, zakljucicemo da grcka astrologija ima 4 roditelja i 1 pedagoga. Roditelji su joj fizicari prirode od kojih je nasledila elementalnu osnovu, stoici koji su joj preneli zakon simpatije (sinhroniciteta), zakon koji prema njima prozima na isti nacin ceo panteisticki univerzum, Platon koji je preneo ideju o svrsi i konacnici bivstvovanja preko i iznad planetarnih sfera i Aristotel, roditelj koji joj je podario mehanizam funkcionisanja svih delova njenog tela i mehanizam poveznosti sa telima koja ne pripadaju njoj, ali su sa njom povezana (sfere iznad manifestnog kosmosa i prvi pokret hipodinamije). Taj jedan "ucitelj" jesu Pitagorejci koji su sve ovo provukli kroz matematicke relacije i prvi zakon tetraktise koja odrazava, ne samo pokrete neoplatonistickog univerzalnog duha, vec i relacije izmedju elemenata preko odnosa prva 4 broja dekade kojima se zaokruzuje sve. Iz 1+2+3+4=10 sve mozes zakljuciti, da se sve sadrzi u svemu, poput 1,1+2,1+2+3. Jedan je prevremensko jedinstvo, 1+2 je dualni manifesatcija nastala izdvajanjem iz prvobitnog jedinstva i 1+2+3, manifestacija prvobitne (a u sustini sekundarne) dualnosti kroz tri prostorna pravca iiti tri modaliteta, kardinalni (dubina), fiksni (sirina), fleksibilni (visina). I sve dalje moze povezivati kroz princip circulus vitiosusa.
-
Grčka reč astrološke terminologije za ono što mi danas zovemo "termin" ili engl. "term", je horia, što je deminutiv od horos. Horos je granica, ograničenje (staviti nešto u granicama, t.j. ograničiti ga, što ne mora da znači u negativnom smislu).
Šmit daje neke interesantne asocijacije što se odnose ovog termina, i došao je do saznanje da horion (jednina) je bio povezan sa nekim ritualističkim kanonima. Na primer, kad Japanci piju čaj, oni imaju određene kanone kojima se treba čovek pridržavati da bi ispunio ceremoniju dosledno. Zato, kaže Šmit, da reč "konfine" ili "granice" je kompletno prikladan naziv ili prevod za horia.
Šmit dalje daje interesantno metafizičko objašnenje zašto je konfine bolji prevod nego termine. On kaže da planeta u konfine neke druge planete, mora se pridržavati kanonima planete koja je gospodar ("vladar") tih konfina. Mora da sljedi neke konvencije, ili pravila koja je ta planeta ili gospodarka granice naložila gospodarstvom tih nekoliko porcija ("stepena") koja su se grupisala u granica ("termina").
Dalje, nije ispravno reči da neka planeta "vlada" nekom drugom planetom, jer "vladarstvo" postoji samo kod slike (znake) i planete a ne između planete. Kad je recimo Afrodita u sliku Ovna, onda je njen domačin Ares, ali on ne "vlada" s njom. Da li vi "vladate" s vašim gostima? Ne, vi ste njihovi domačini a oni vaši gosti, isto kao što je Afrodita gost u sliku sa kojom vlada Ares.
Pa tako, Ares vlada sa slikom Ovna on je njegov Gospodar, Vladar, ali je on Domačin Afrodite. On če pokušati da joj da gostoprimstvo, ako gleda prema tom znakom i recimo, neki drugi uslovi za isto to gostoprimstvo su ispunjeni.
Ažuriraču ovo kasnije.
-
Probajte da zbrojite terminske dispozicije prema 7 planeta, asc i fortuni. Mozda dodjete do zanimljivih zakljucaka. Sada mi je palo na pamet. Recimo, moj asc prema Ptolomejevoj raspodeli Zodijaka, pada u ME termin, fortuna u VE termin, ME u ME termin, VE u ME termin, SA u ME termin, JU u VE termin, SO u SA termin MA u SA termin i MO u MA termin. Od 9 faktora, 4 su u ME terminima, u SA terminima 2, dva u VE i 1 u MA. Dominira ME. Mozda moze biti zanimljivo.
-
Kod mene je poprilicno ujednaceno :smiley:
Egipatski set
AC, MO, SA - termin ME
SU, MA, MC - termin MA
VE, ME - termin VE
POF, JU - termin JU
Ako dodam jos POS i SAN, MA postaje 'vodeci' princip sto me i ne cudi ;D
-
Ajmo dalje da pokusamo. Ko je od njih u vezi sa asc na neki nacin i koji je od njih mundano prominentniji, taj neka bude i najvazniji. Ovo, naravno, kada je rezultat uravnilovka.
-
Kako god da okrenem, nema da mrdnem od ME/MA kombinacije kao dominantne. ME u 1., duada MA na njemu ::)
-
Pa dobro i to nesto govori. Ipak, ME u 1. vladar 1. direktno vezan za asc.
-
Probajte da zbrojite terminske dispozicije prema 7 planeta, asc i fortuni. Mozda dodjete do zanimljivih zakljucaka. Sada mi je palo na pamet. Recimo, moj asc prema Ptolomejevoj raspodeli Zodijaka, pada u ME termin, fortuna u VE termin, ME u ME termin, VE u ME termin, SA u ME termin, JU u VE termin, SO u SA termin MA u SA termin i MO u MA termin. Od 9 faktora, 4 su u ME terminima, u SA terminima 2, dva u VE i 1 u MA. Dominira ME. Mozda moze biti zanimljivo.
Cini se da su i "dispozitorstva" ili racunanje "almutenstva" arapska nadavka koja potice od Ptolomeja ali se ne pominje nigde pre Ptolomeja. Valens ne prica o nikakvim "dispozicijama". Ali nema veze, samo sam hteo da uputim na ovo jer je tematika "Helenisticka Astrologija".
Kod mene marker sata po Egipatskim granicama pada u granice Kronosa.
Sreća pada u granice Afrodite. Selena pada u granice Hermesa, Ares u svoje Aresove granice, Kronos u Hermesove konfine ili granice, Afrodita u konfine Aresa, Zevs u konfine Hermesa, Hermes u konfine Zevsa i Helios u konfine Hermesa.
Hermes ima čak 5 konfine.
Ares 2.
Definitivno Hermes probija :smiley:
-
Terminska, triplicitetna, domicilna, egzaltacijska dispozicija su moji termini sa kojima radim. Nigde to nisam procitala.
-
Terminska, triplicitetna, domicilna, egzaltacijska dispozicija su moji termini sa kojima radim. Nigde to nisam procitala.
Aha. Ali ovo sa dispozicijama i almutenstva konfine je interesantna stvar. Jer zaista, kod mene Hermes probija a to je ocito po eto ovo moje interesovanje za Hermesovske tematike u zivotu.
Jesi li sama dosla do ove tehnike?
-
Kako god da okrenem, nema da mrdnem od ME/MA kombinacije kao dominantne. ME u 1., duada MA na njemu ::)
Hahaha Ares - bog rata koji u ovaj slucaj ratuje Recima! :D
-
Egipatski set:
Asc, ME - MA
SO, MA, JU - ME
MO - na ganici MA i VE, al neka bude VE
VE - SA
SA, PoF - JU
Asc je verovatno u granici SA, ali računam po službenom vremenu.
I kod mene dominira ME što je možda i dobro jer je mislim najbolje položena planeta kod mene.
-
Rekoh vam. Palo mi je na pamet dok sam citala tvoj poslednji post u vezi sa terminima. Nista posebno, ideja na blic. U srpskom ne mogu da nadjem odgovarajucu zamenu. Dispozicija mi tako lezi, pitka je i direktna. Kada pogledam sve moguce etimologije ove latinske reci, sasvim odgovara. Spontano sam do toga dosla.
Ovo u vezi sa sticajnim (almutenskim) terminskim faktorom. Ostavlja se na logiciranje da li ga ograniciti na personalne faktore samo (SO,MO, asc i fortuna) ili na sve planete. Nebitno u sustini. Samo razmisljam.
-
Rekoh vam. Palo mi je na pamet dok sam citala tvoj poslednji post u vezi sa terminima. Nista posebno, ideja na blic. U srpskom ne mogu da nadjem odgovarajucu zamenu. Dispozicija mi tako lezi, pitka je i direktna. Kada pogledam sve moguce etimologije ove latinske reci, sasvim odgovara. Spontano sam do toga dosla.
Ovo u vezi sa sticajnim (almutenskim) terminskim faktorom. Ostavlja se na logiciranje da li ga ograniciti na personalne faktore samo (SO,MO, asc i fortuna) ili na sve planete. Nebitno u sustini. Samo razmisljam.
Da, super, znaci Inspiracija ;D
Ali ima logike :thumbsup: Da, mozda i trebamo probati sa ogranicenje na personalnim faktorima, kao na primer: marker-sata, vladar marker-sata, Helios, Selena i Sreča,
U tom slučaju imam ovako:
Marker-Sata - Kronos.
Vladar Marker-Sata, Selena u Hermesove konfine.
Helios u Hermesove konfine.
Selena kao svetlo, u hermesove konfine.
Sreča u Afroditine konfine.
Svakako Hermes izbija :smiley:
-
Kod mene onda sticaj rasplinut. Jedino ako uvrstim u racunicu i vladara sata pa pogledam gde pada, ME dobija prevagu kroz dve pozicije.
-
A da li neko ima dve planete u natalnoj karti, koje su unutar 3 porcija aplikaciju bilo telesno ili putem figure u granice sa koje vlada isti planet?
Na primer Ares u 13-tu porciju Škorpijona i Zevs u 16-tu porciju Škorpijona, obe su planete u granice Hermesa dok Ares aplicira Zevsu unutar tri porcije: to se zove Susedstvo, ili Neighboring (možda "Susedni"), i akcentira ili intenzivira te planete. Ovo je veoma zanimljiv helenistički astrološki koncept.
-
Ile, Misliš kada postoji aplikacija dve planete koje su u istom terminu? A terminski vladar ih vidi i aspektuje? Ili nešto drugo?
Što se tiče terminskih vladarstava ako računam 5 ličnih faktora onda je najviše Ve, a moguće da i Me, ako je asc u Me terminu
Asc- Me ili Ju (nisam još sigurna)
vladar Asc- Ma
Sunce- Ve
Mesec-Me
Fortuna-Ve
+vladar sata- Ma
Ako uvedemo i vladara sata onda se i Ma javlja dva puta
A sa svim planetama dobijamo i dva puta Sa (Me i Ma termini) i jednom JU (Ju u svom terminu)
Tako da je kod mene prilično ujednačeno..
-
Sta je Smit po formalnom obrazovanju. Nemojte linkove, molim vas. Kratko, sta je zavrsio?
Mozda je lakse navesti ono sto nije zavrsio :D
http://www.astro.com/astro-databank/Schmidt,_Robert
-
Ajmo da nastavimo na tvoju poslednju inicijativu u vezi sa aspektima do 3 stepena, a preko terminske dispozicije (oprosti Ile, ali ovo je moj jezik i protiv toga ne mogu). ;)
Ja nemam planete u takvoj vezi, ali imam ME u okviru 3 stepena (u potencijalnoj aplikaciji jer je usporen pred r ciklus) 120 prema asc. Oba faktora u ME terminima. VE, takodje, na pola stepena do perfekcije sa stepenom asc, oba preko ME termina.
-
Ajmo da nastavimo na tvoju poslednju inicijativu u vezi sa aspektima do 3 stepena, a preko terminske dispozicije (oprosti Ile, ali ovo je moj jezik i protiv toga ne mogu). ;)
Ja nemam planete u takvoj vezi, ali imam ME u okviru 3 stepena (u potencijalnoj aplikaciji jer je usporen pred r ciklus) 120 prema asc. Oba faktora u ME terminima. VE, takodje, na pola stepena do perfekcije sa stepenom asc, oba preko ME termina.
Aha, znači ti gledaš u Ptolomejove granice.
Onda vidiš, u takav slučaj, Hermes je intenzivirajuči faktor, što me i ne čudi kod tebe.
-
Jesam, ja sam od pocetka u njegovom filmu. Tako mi se zapatilo i to sledim. Iako ne volim Aristotela narocito (daleko vise Platona), shvatila sam da je Klaudije, svesno ili nesvesno, potegao neke platonisticke ideje.
-
A propos Šmita, da ne budem pogrešno shvaćen ovo nije poziv za novu diskusiju već za razmišljanje oko čega se trebaju lomiti koplja ili ne
(https://www.tradicionalnaastrologija.com/forum/proxy.php?request=http%3A%2F%2Factastrology.com%2Fstyles%2Fprosilver%2Fimageset%2Ficon_post_target.gif&hash=0afd90f4fd627fa34da068f1a127991b439efdeb) (http://actastrology.com/viewtopic.php?p=371#p371)by Robert_Schmidt (http://actastrology.com/memberlist.php?mode=viewprofile&u=58) on Mon Mar 09, 2009 10:29 am I do not have any manuscripts. In my work I have had to rely on the descriptions that the editors of the critical editions give in their Latin prefaces.
Pitanje je bilo da li je imao neke originalne spise na osnovu kojih je utvrdio nešto, pitao ga je batko Kolev
-
http://www.astrologicon.org/ptolemy/ptolemy-tetrabiblos-1.html
originalna verzija Tetrabiblosa na starogrckom...
http://www.astrologicon.org/dorotheus/dorotheus-apotelesmatika1-4.html
Dorotej Sidonski
http://www.astrologicon.org/porphyry/porphyry-introduction-to-apotelesmatics-of-ptolemy.html
Porfirije Uvod u Ptolomejov Tetrabiblos
http://www.astrologicon.org/porphyry/porphyry-introduction-to-apotelesmatics-of-ptolemy.html
Rhetorius
http://www.astrologicon.org/bibliotheca/
Katalozi
Mozda nekom zatreba na izvornom grckom.
-
Lepo Mina, a sad ako hoćeš da daš pravi doprinos forumu, mogla bi neke stvari koje prepoznaješ kao bitne da prevedeš i iskoristiš ono što mi ostali nemamo a to je poznavanje jezika, da i ova tema ne bi postala poligon za jalove rasprave.
-
Tetrabiblos je prevodjen vise puta koliko sam upoznata, ukoliko u samom prevodu koji imate na engleskom Tetrabiblosa postoje pasusi ili poglavlja koja su po vama lose ili neprecizno prevedena recite koji je to deo i ja cu sa svojim skromnim znanjem prevesti sa grckog.
Isto vazi i za Retorijusovo delo i ostalα koji su na ovim linkovima, jer Valensa ne mogu trenutno da pronadjem online na grckom...
Dakle vi ste ih citali na engleskom, ja odredjene knjige imam naravno i na engleskom i prevod se lako da uporediti sa izvornog grckog...ukoliko ima nesto sto mislite da treba...
Uopste ne mislim Miki da se raspravljam ;)
-
Umoljava se Nataša da ne štedi na enteru, oči mi iskapaše :D.
-
Sace Nata da zavrsi najdosadniji od svih njenih tekstova. Taman uz kisu da vam krvni pritisak oborim i uspavam vas sve odreda :read2:
-
Molim te iz tri dela, nemoj da zagudiš 2000 redova u čast Homeru
-
Svaki zodijački znak, osim domicilnog poseduje još dva planetarna vladara. Ovi se zovu združeni domicilni vladari, i nalaze se međusobno trigonalno. O ovoj doktrini pisao je Antioh u 5. poglavlju I knjige. Ono što je specifično za ovog autora je da on ne govori o klasičnim "triplicitetima", izdvojenim grupama koje imaju svoje vladaoce, niti im određuje nikakvu elementalnu pripadnost! Ono što je bitno je da dodeljivanje elemenata triplicitetima nije svojstveno ni za druge helenističke autore, npr. za Trasila, Retorijusa, Ptolomeja čak i za Doroteja, koji svoju doktrinu umnogome zasniva baš na triplicitetima. Jasno je dakle, da postoje dve škole; jedna koja triplicitete povezuje sa elementima, druga koja to ne čini.
Schmidt smatra da je doktrina združenih domicilnih vladara bila osnov za razvoj sistema tripliciteta koje poznajemo danas.
Izložiću neka svoja razmatranja vezana za ovu tematiku.
znaci združeni domicilni vladari prema Antiohu
Ar So, Ju
Le Ma, Ju
Sa Ma, So
Ta Me, Sa
Vi Ve, Sa
Cp Ve, Me
Ge Ve, Sa
Li Me, Sa
Aq Ve, Me
Ca Ju, Ma
Sc Ju, Mo
Pi Ma, Mo
Kada iz svake triplictetne grupe uklonim planetu koja joj ne pripada po sekti i sortiram triplicitete prema prirodnom kretanju elemenata unutar sublunarne sfere, dobijam sledeća vladarstva:
D N
Ar
Le (vatra) So, Ju
Sa
Ge
Li (vazduh) Sa, Me
Aq
Ca
Sc (voda) Ma, Mo
Pi
Ta
Vi (zemlja) Me, Ve
Cp