11
12
Mundana astrologija / Odg: Mundane aktuelnosti
« Poslednja poruka od strane Miki poslato Oktobar 29, 2021, 06:08:52 posle podne »Playlista Mundane aktuelnosti
https://www.youtube.com/watch?v=EtrYN86rifw&list=PL6ueDMto1qW4t03qoUDO827KNJWmGJtyY
https://www.youtube.com/watch?v=EtrYN86rifw&list=PL6ueDMto1qW4t03qoUDO827KNJWmGJtyY
13
Mundana astrologija / Mundane aktuelnosti
« Poslednja poruka od strane Miki poslato Oktobar 29, 2021, 06:08:09 posle podne »U cilju unapređenja informisanja na okolnosti mundane astrologije postavljam novu temu.
14
Scriptorium / Mesto astrologije u sistemu antickih znanja
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Jun 17, 2019, 11:57:46 posle podne »Almagest, u originalu naslovljen Matematicki sastav (mathematike syntaxis) je najobimnije i verovatno najuticajnije Ptolomejevo delo. U astroloskom Tetrabiblosu, na samom pocetku, on se poziva na matematicku prethodnicu izlozenu u Almagestu cime je nedvosmisleno postavio uputstvo o integralnoj interpretaciji ova dva naslova. Prvo poglavlje ovog dela sluzi kao podloga za filozofski uvod samog dela citiranjem najveceg njegovog filozofskog prethodnika, Aristotela. Tim citatom Ptolomej proklamuje licnu filozofsku bliskost sa aristotelijanskim pravcem, ali ne i ekskluzivnu. Na startu Almagesta on potvrdjuje Aristotelovo ispravno razlikovanje teorijske i prakticne filozofije i prisvaja njegovu trojnu podelu teorijskih nauka na fiziku, matematiku i teologiju. U Tetrabiblosu Ptolomej vrlo srcano brani korisnost i naucnu mogucnost astrologije ne razdvajajuci kvalitativno astronomiju od astrologije. Razdvaja ih prema ciljevima kojima sluze. Ono sto mi danas nazivamo astronomijom Ptolomej objasnjava kroz svrhu predvidjanja ciklusa i konfiguracija nebeske sfere na osnovu kojih astrologija objasnjava fizicke promene u sublunarnom svetu. Ovde ja vazno uociti jasnu vezu izmedju fizickih promena i sublunarnog dela univerzuma, jer prema Ptolomeju i vecini anickih mislilaca, fizicke promene pripadaju samo tom svetu i iste su uzrokovane "telima" centralnog dela univerzuma, odnosno, prvim pokretom iz neprikazane sfere univerzuma. Fizickih promena nema na nivou planetarnih sfera.
Aristotel sve intelektualne aktivnosti deli na tri kategorije: prakticne, produktivne i teorijske. U Metafizici klasifikuje tip inteligencije, odnosno, vrstu razumevanja prema principu kretanja predmeta odredjene studije:
"U produktivnim naukama izvor kretanja je u onome ko stvara (proizvodjacu), a ne u stvarima koje stvara, bilo da se radi o umetnosti ili nekoj drugoj sposobnosti. Slicno je i sa prakticnim znanjima, kretanje nije u stvarima na koje se deluje, vec u agentu (izvrsiocu). Ali nauka prirodne filozofije za predmet ima stvari koje u sebi imaju izvor kretanja zbog cega je jasno da prirodna nauka nije ni prakticna, ni produktivna, vec teorijska..."
Produktivno i prakticno razumevanje, dakle, za predmet ima stvari cije je kretanje eksterno uzrokovano dok teorijsko (apstraktno) razumevanje za predmet ima stvari sa unutrasnjim, samosvojnim kretanjem. Teorijsko znanje Aristotel deli na fizicko, matematicko i teolosko. Predmeti ovih nauka se kvalifikuju prema dihotomiji karakteristika: 1. Da li je predmet istrazivanja odvojiv ili neodvojiv od druge vrste predmeta. 2. Da li je pokretan ili nepokretan. Predmet je pokretljiv ako je u iskustvu promenljivosti. Nepokretni predmet ne trpi nikakve promene. Vrstu promena on izlistava u svom cuvenom delu (cesto pominjanom u teoriji astrologije) "O generaciji i korupciji". Pored promena iz naslovnice nabraja jos: izmene/promene, rast, umanjenje, mesanje i kretanje iz mesta u drugo mesto (poziciju). Uparivanje karakteristika odvojiv/ neodvojiv sa pokretljiv/nepokretljiv odredjuje kojoj vrsti teorijskih nauka pripada predmet konkretnog istrazivanja. Aristotel tvrdi da su fizicki objekti neodvojivi i okretni, teoloski odvojivi i nepokretni, a matematicki nepokretni, ali po pitanju odvojivosti se koleba jer kaze:
"Ocigledno je iz prilozenih konsideracija da je fizika vrsta teorijske nauke i da je matematika, takodje, teorijska, ali u ovom momentu nije sasvim jasno da li su njeni predmeti istrazivanja (njeni objekti) nepokretni i odvojivi od materije. Jasno je, ipak, da neke grane matematike razmatraju stvari u svojstvu nepokretne i odvojene od materije." Na drugom mestu okoncava izraz sa: "...ali primarna nauka se bavi samo onim stvarima koje su i odvojene i nepokretne." S obzirom da teologija barata sa predmetom bozanskog, Aristotel teologiju definise kao prvu nauku, primu philosophiu:
"Svi uzroci moraju biti vecni, ali ovi narocito jer su to uzroci vidljivih bozanskih stvari. Otuda postoje tri teorijske filozofije: matematika, fizika i teologija jer ako je bozansko prisutno u svemu, pristuno je i u posebnoj vrsti prirode zbog cega najcasnija od svih nauka se bavi najcasnijom vrstom subjekata."
Aristotelova teologija je kasnije, od strane Andronika sa Rodosa, svrstana u ono sto danas poznajemo kao metafiziku, tacnije meta ta fiziku, kao ono sto po svom sadrzaju dolazi pre, odnosno, posle fizike. Predmet teologije, odnosno, metafizike je, prema dihotomnim karakteristikama, odvojen i nepokretan (nepromenljiv), vecan, bozanski i predstavlja finalni uzrok vidljivih objekata.
Aristotel predmete nauka kvalifikuje prema njihovim karakteristikama. Predmet metafizike je prvi jer je "najcasniji" kako on kaze, dok su predmeti matematike i fizike umanjeni u tom kvalitetu. Iako medjusobno eksplicitno ne rangira fiziku i matematiku, istoricari nauke zakljucuju da je matematika medijalna naucna sfera izmedju donje fizike i gornje metafizike, mada postoje jasni navodi koji obrcu poziciju u hijerarhiji u korist fizike prema matematici.
Ptolomej u prethodnom kontekstu
Ptolomej u Amalgestu izlaze sopstvenu verziju ove Aristotelove price. Startuje sa izjavom: "Pravi filozofi Sajruse, su sasvim u pravu kada razlikuju teorijski deo filozofije od prakticnog." Za razliku od Aristotela, on ne ukljucuje produktivna znanja u podelu, ali se zato poziva imenom na Aristotela u vezi sa podelom teorijskih znanja. Ipak, Ptolomej ne kategorizuje predmete nauka prema dihotomiji Aristotelove kvalifikacije. Postujuci aristotelijansku tradiciju on priznaje materiju, formu i kretanje za karakteristike svih stvari, ali ne primenjuje set ovih karakteristika na predmete nauka. Umesto toga on identifikuje nauke sa setom opazivih ili neopazivih objekata istrazivanja. Na primer, Ptolomej tvrdi da teologija (metafizika) istrazuje "prvi uzrok prvog pokreta univerzuma". Ovaj uzrok on identifikuje sa Aristotelovim Prvim pokretacem. Iako Prvog pokretaca izricito ne pominje u Almagestu, u Optici se poziva na njega kao primer nepokretnog entiteta. Naziva ga "onim sto se prvo krece" (quod primo mouet). Njegova opaska o Prvom pokretacu u Optici potkrepljuje identifikaciju sa "prvim uzrokom" u Almagestu. Ptolomej za razliku od Aristotela kao dve karakteristike Prvog pokretaca istice nepokretnost i neopazivost (nevidljivost).
"Prvi uzrok prvog pokreta univerzuma, ako se jednostavno uzme, moze se zamisliti kao nevidljivo i nepokretno bozanstvo. Filozofija koja se bavi ovim moze se nazvati teologijom jer ta vrsta aktivnosti, negde u najvisim dosezima univerzuma, se moze jedino zamisljati jer je u potpunosti odvojena od opazive stvarnosti."
U portretisanju Prvog pokretaca Ptolomej dalje objasnjava kako se kretanje odnosi prema fizickim i matematickim objektima. Razmatrajuci fizicke objekte naziva ih "vecno pokretnim" identifikujuci ih sa perceptibilnim objektima sublunarnog sveta:
" Vrstu teorijske filozofije koja istrazuje materijalnu i pokretnu prirodu i koja se tice culnih osobina: belo, vrelo, slatko, mekano i tome slicno, mozemo nazvati fizikom jer su te osobine prisutne unutar kvarljivih stvari ispod lunarne sfere." Ptomej jasno predmet fizike postavlja unutar sublunarnog okvira. Fizicki objekti se stalno krecu, ali se i stalno menjaju i propadaju. Karakterisu ih osobine koje culno opazamo kao sto su slatkoca, mekoca itd. Sve sto danas predstavlja predmet hemije, fizike, biologije, prema Ptolomejevoj kategorizaciji, pripada fizici u sirem smislu, odnosno, sublunarnom delu univerzuma.
Ptolomej je adaptirao Aristotelovu tripartitnu podelu teorijske filozofije (teorijskih znanja) na fizicku, matematicku i teolosku. I dok u savremenom svetu diskurs izmedju naucne i metafizicke tradicije ostaje markantan, u grcko-rimskom svetu teologija je bila nauka ravnopravna sa fizikom i matematikom sa kojom je cinila pomenutu celinu. U uvodu Almagesta Ptolomej definise te tri nauke, objasnjava njihove odnose i predmete istrazivanja i otkriva njihove saznajne granice, tacnije da li za rezultat daju znanje o predmetu ili samo pretpostavke i po ovome je Ptolomej ekskluzivni autor posebne podele filozofskih disicplina, odnosno, posebne varijante Aristotelove trihotomije. Prema Ptolomeju teologija i fizika su samo verovatne u saznajnom kapacitetu dok jedino matematicka znanja, matematicka filozofija, doprinosi sigurnom i neospornom znanju. Astrologiju uvrstava u matematicke filozofije. Svoj stav on potkrepljuje konstruisanjem i primenjivanjem posebnog naucnog metoda u skladu sa njim (stavom). U 1.1 Almagesta, posle definisanja vrsta znanja, dodaje da, dok teologija i fizika iznose tek puko nagadjanje, matematika daje cvrste pretpostavke o prirodi teoloskog predmeta i znacajno doprinosi fizickim istrazivanjima. Ovim stavom on u praksu uvodi primenu matematike na teologiju i fiziku u cilju izvlacenja konkretnih rezultata.
Sto se matematike tice Ptolomej njene objekte kvalifikuje prema formi i kretanju. Njihova svrha je u istrazivanju oblika, broja, velicine, mesta i vremena. Matematiku rangira jasno izmedju fizike i teologije (metafizike). Bozansko je, kako on kaze, neopazivo, fizicko je opazivo, a matematicko se moze razmatrati sa i bez pomoci cula. Matematicki objekti mogu biti apstrahovani iz svih postojecih stvari, smrtnih i besmrtnih, fizickih ili teoloskih. Matematika je po Ptolomeju nauka univerzalnog jezika, izraz zakona sveukupne univerzumske gradje i zato je saznatljiva nezavisno od cula.
"Njen (matematicki) predmet pada u sredinu izmedju druge dve jer, kao prvo, moze biti shvacen uz pomoc i bez pomoci cula i, kao drugo, odnosi se (sadrzan je) u svim postojecim stvarima bez izuzetka, smrtnim i besmrtnim: u stvarima koje se vecno menjaju u njihovoj neodvojivoj formi, oni se menjaju sa njima, dok u vecnim stvarima, onim koje imaju etericnu prirodu, cuva njihovu nepromenljivu formu nepromenljivom."
Dakle, predmet matematike je culno opaziv, ali nepromenljiv, fizike je opaziv i promenljiv, a metafizike neopaziv i nepromenljiv.
Ovo se lakse mozda moze razumeti ako se prisetimo srednjoskolskih lekcija koje smo, gotovo svi, prosli. Znanja (episteme) Platon je prvi podelio na teorijska i prakticna. Terijska su ona koja podlezu umnom i razumskog razmatranju i koja oplemenjuju dusevni nivo coveka. Suprotna njima su niza, prakticna znanja koja se odnose na spretnost i umeca materijalnih stvaranja razlicitih vrsta, zanate, medicinu, gradjevinsku vestinu, umetnost itd. Aristotel ide dalje ka podeli na tri glavne grupe znanja: teorijska, prakticna i pojeticka.U skladu sa tim razlikuje i nacine zivljenja. Apoalusticki model zivota je proizvodjacko-potrosacki koji je usmeren na materijalno sticanje i stvaranje i culno uzivanje. Znanja koje ovo omogucuju su, kao i kod Platona, sve vestine gore pomenute (pojeticke nauke). Prakticka znanja i prakticki zivot ticu se politike i ucestvovanja u javnim delatnostima drustva, takodje i ekonomije koju su Grci razumevali kao umece vodjenja domacinstva pre svega, ne kao mi danas u smislu politicke ekonomije. Najvisi nivo zivljenja i saznavanja proizilazi iz teorijskih znanja koja coveka, vise ili manje, udaljavaju od svakodnevnog, prakticnog i javnog zivota. Po Aristotelu jedino takav, teorijski zivot obezbedjuje nezavisnost i srecu za coveka, odnosno, istinsko samozadovoljstvo. Taj se zivot tice izucavanja teorijskih filozofija, teorijskih znanja. Aristotel znanja deli na osnovu odnosa prema predmetu znanja. U teorijskim filozofijama principi se nalaze u samom predmetu znanja, onaj ko saznanje moze samo to, da saznaje i shvata. U prakticnim znanjima principi su jednako u predmetu i saznavaocu istrazivacu, da bi u pojetickim naukama polazista bilia u samom coveku stvaraocu koji kao akter daje oblik necemu. U pojeticke nauke, dakle, uvrstio je retoriku, poetiku i dijalektiku kao vestinu zakljucivanja, dokazivanja i pobijanja. Prakticke nauke su se odnosile na politiku, ekonomiju, ali i etiku, a najvise, teorijske, na matematiku, fiziku i teologiku. Ptolomej, za razliku od njega, ovu poslednju podelu zasniva na dvema karakteristikama predmeta, na promenljivosti/nepromenljivosti i opazivosti/neopazivosti. Astrologiju je, u skladu sa tim, postavio u matematicku filozofiju jer je predmet njenog istrazivanja opaziv, ali nije promenljiv.
U naslovu astroloske biblije stoji: "Matematicki traktat iz cetiri dela ili Tetrabiblos Klaudija Ptolomeja."
Ova podela odavno vise nije aktuelna prema prirodi velikih istorijskih promena koje su usledile. Astrologija vise nije deo celine sa astronomijom i zanimljivo bi bilo videti na koji nacin je danas mozemo klasifikovati u odnosu prema drugim grupama znanja. Ona, ne samo da vise nije nauka u najekskluzivnijem smislu te reci kod starih Grka, vec cesto nije akademski prihvatljiva ni kao efemeran, fenomenoloski predmet izucavanja neke savremene nauke (mada se stvari po tom pitanju menjaju). Danas je astrologija divinacija, vrsta divinacije kako je naucni recnici ponegde podvode. Ptolomejevo razumevanje astrologije kao prognostike na osnovu jedne matematicke discipline (astronomije) danas se mozda moze svesti samo na slozenu divinaciju na osnovu nekih matematickih zakonitosti. Matematika je kod Grka imala siri opseg od savremene matematike. Kod Platona osim artimetike u nju su spadale dve vrste geometrije (prostorna i cvrstih tela), astronomija i harmonici.
Aristotel sve intelektualne aktivnosti deli na tri kategorije: prakticne, produktivne i teorijske. U Metafizici klasifikuje tip inteligencije, odnosno, vrstu razumevanja prema principu kretanja predmeta odredjene studije:
"U produktivnim naukama izvor kretanja je u onome ko stvara (proizvodjacu), a ne u stvarima koje stvara, bilo da se radi o umetnosti ili nekoj drugoj sposobnosti. Slicno je i sa prakticnim znanjima, kretanje nije u stvarima na koje se deluje, vec u agentu (izvrsiocu). Ali nauka prirodne filozofije za predmet ima stvari koje u sebi imaju izvor kretanja zbog cega je jasno da prirodna nauka nije ni prakticna, ni produktivna, vec teorijska..."
Produktivno i prakticno razumevanje, dakle, za predmet ima stvari cije je kretanje eksterno uzrokovano dok teorijsko (apstraktno) razumevanje za predmet ima stvari sa unutrasnjim, samosvojnim kretanjem. Teorijsko znanje Aristotel deli na fizicko, matematicko i teolosko. Predmeti ovih nauka se kvalifikuju prema dihotomiji karakteristika: 1. Da li je predmet istrazivanja odvojiv ili neodvojiv od druge vrste predmeta. 2. Da li je pokretan ili nepokretan. Predmet je pokretljiv ako je u iskustvu promenljivosti. Nepokretni predmet ne trpi nikakve promene. Vrstu promena on izlistava u svom cuvenom delu (cesto pominjanom u teoriji astrologije) "O generaciji i korupciji". Pored promena iz naslovnice nabraja jos: izmene/promene, rast, umanjenje, mesanje i kretanje iz mesta u drugo mesto (poziciju). Uparivanje karakteristika odvojiv/ neodvojiv sa pokretljiv/nepokretljiv odredjuje kojoj vrsti teorijskih nauka pripada predmet konkretnog istrazivanja. Aristotel tvrdi da su fizicki objekti neodvojivi i okretni, teoloski odvojivi i nepokretni, a matematicki nepokretni, ali po pitanju odvojivosti se koleba jer kaze:
"Ocigledno je iz prilozenih konsideracija da je fizika vrsta teorijske nauke i da je matematika, takodje, teorijska, ali u ovom momentu nije sasvim jasno da li su njeni predmeti istrazivanja (njeni objekti) nepokretni i odvojivi od materije. Jasno je, ipak, da neke grane matematike razmatraju stvari u svojstvu nepokretne i odvojene od materije." Na drugom mestu okoncava izraz sa: "...ali primarna nauka se bavi samo onim stvarima koje su i odvojene i nepokretne." S obzirom da teologija barata sa predmetom bozanskog, Aristotel teologiju definise kao prvu nauku, primu philosophiu:
"Svi uzroci moraju biti vecni, ali ovi narocito jer su to uzroci vidljivih bozanskih stvari. Otuda postoje tri teorijske filozofije: matematika, fizika i teologija jer ako je bozansko prisutno u svemu, pristuno je i u posebnoj vrsti prirode zbog cega najcasnija od svih nauka se bavi najcasnijom vrstom subjekata."
Aristotelova teologija je kasnije, od strane Andronika sa Rodosa, svrstana u ono sto danas poznajemo kao metafiziku, tacnije meta ta fiziku, kao ono sto po svom sadrzaju dolazi pre, odnosno, posle fizike. Predmet teologije, odnosno, metafizike je, prema dihotomnim karakteristikama, odvojen i nepokretan (nepromenljiv), vecan, bozanski i predstavlja finalni uzrok vidljivih objekata.
Aristotel predmete nauka kvalifikuje prema njihovim karakteristikama. Predmet metafizike je prvi jer je "najcasniji" kako on kaze, dok su predmeti matematike i fizike umanjeni u tom kvalitetu. Iako medjusobno eksplicitno ne rangira fiziku i matematiku, istoricari nauke zakljucuju da je matematika medijalna naucna sfera izmedju donje fizike i gornje metafizike, mada postoje jasni navodi koji obrcu poziciju u hijerarhiji u korist fizike prema matematici.
Ptolomej u prethodnom kontekstu
Ptolomej u Amalgestu izlaze sopstvenu verziju ove Aristotelove price. Startuje sa izjavom: "Pravi filozofi Sajruse, su sasvim u pravu kada razlikuju teorijski deo filozofije od prakticnog." Za razliku od Aristotela, on ne ukljucuje produktivna znanja u podelu, ali se zato poziva imenom na Aristotela u vezi sa podelom teorijskih znanja. Ipak, Ptolomej ne kategorizuje predmete nauka prema dihotomiji Aristotelove kvalifikacije. Postujuci aristotelijansku tradiciju on priznaje materiju, formu i kretanje za karakteristike svih stvari, ali ne primenjuje set ovih karakteristika na predmete nauka. Umesto toga on identifikuje nauke sa setom opazivih ili neopazivih objekata istrazivanja. Na primer, Ptolomej tvrdi da teologija (metafizika) istrazuje "prvi uzrok prvog pokreta univerzuma". Ovaj uzrok on identifikuje sa Aristotelovim Prvim pokretacem. Iako Prvog pokretaca izricito ne pominje u Almagestu, u Optici se poziva na njega kao primer nepokretnog entiteta. Naziva ga "onim sto se prvo krece" (quod primo mouet). Njegova opaska o Prvom pokretacu u Optici potkrepljuje identifikaciju sa "prvim uzrokom" u Almagestu. Ptolomej za razliku od Aristotela kao dve karakteristike Prvog pokretaca istice nepokretnost i neopazivost (nevidljivost).
"Prvi uzrok prvog pokreta univerzuma, ako se jednostavno uzme, moze se zamisliti kao nevidljivo i nepokretno bozanstvo. Filozofija koja se bavi ovim moze se nazvati teologijom jer ta vrsta aktivnosti, negde u najvisim dosezima univerzuma, se moze jedino zamisljati jer je u potpunosti odvojena od opazive stvarnosti."
U portretisanju Prvog pokretaca Ptolomej dalje objasnjava kako se kretanje odnosi prema fizickim i matematickim objektima. Razmatrajuci fizicke objekte naziva ih "vecno pokretnim" identifikujuci ih sa perceptibilnim objektima sublunarnog sveta:
" Vrstu teorijske filozofije koja istrazuje materijalnu i pokretnu prirodu i koja se tice culnih osobina: belo, vrelo, slatko, mekano i tome slicno, mozemo nazvati fizikom jer su te osobine prisutne unutar kvarljivih stvari ispod lunarne sfere." Ptomej jasno predmet fizike postavlja unutar sublunarnog okvira. Fizicki objekti se stalno krecu, ali se i stalno menjaju i propadaju. Karakterisu ih osobine koje culno opazamo kao sto su slatkoca, mekoca itd. Sve sto danas predstavlja predmet hemije, fizike, biologije, prema Ptolomejevoj kategorizaciji, pripada fizici u sirem smislu, odnosno, sublunarnom delu univerzuma.
Ptolomej je adaptirao Aristotelovu tripartitnu podelu teorijske filozofije (teorijskih znanja) na fizicku, matematicku i teolosku. I dok u savremenom svetu diskurs izmedju naucne i metafizicke tradicije ostaje markantan, u grcko-rimskom svetu teologija je bila nauka ravnopravna sa fizikom i matematikom sa kojom je cinila pomenutu celinu. U uvodu Almagesta Ptolomej definise te tri nauke, objasnjava njihove odnose i predmete istrazivanja i otkriva njihove saznajne granice, tacnije da li za rezultat daju znanje o predmetu ili samo pretpostavke i po ovome je Ptolomej ekskluzivni autor posebne podele filozofskih disicplina, odnosno, posebne varijante Aristotelove trihotomije. Prema Ptolomeju teologija i fizika su samo verovatne u saznajnom kapacitetu dok jedino matematicka znanja, matematicka filozofija, doprinosi sigurnom i neospornom znanju. Astrologiju uvrstava u matematicke filozofije. Svoj stav on potkrepljuje konstruisanjem i primenjivanjem posebnog naucnog metoda u skladu sa njim (stavom). U 1.1 Almagesta, posle definisanja vrsta znanja, dodaje da, dok teologija i fizika iznose tek puko nagadjanje, matematika daje cvrste pretpostavke o prirodi teoloskog predmeta i znacajno doprinosi fizickim istrazivanjima. Ovim stavom on u praksu uvodi primenu matematike na teologiju i fiziku u cilju izvlacenja konkretnih rezultata.
Sto se matematike tice Ptolomej njene objekte kvalifikuje prema formi i kretanju. Njihova svrha je u istrazivanju oblika, broja, velicine, mesta i vremena. Matematiku rangira jasno izmedju fizike i teologije (metafizike). Bozansko je, kako on kaze, neopazivo, fizicko je opazivo, a matematicko se moze razmatrati sa i bez pomoci cula. Matematicki objekti mogu biti apstrahovani iz svih postojecih stvari, smrtnih i besmrtnih, fizickih ili teoloskih. Matematika je po Ptolomeju nauka univerzalnog jezika, izraz zakona sveukupne univerzumske gradje i zato je saznatljiva nezavisno od cula.
"Njen (matematicki) predmet pada u sredinu izmedju druge dve jer, kao prvo, moze biti shvacen uz pomoc i bez pomoci cula i, kao drugo, odnosi se (sadrzan je) u svim postojecim stvarima bez izuzetka, smrtnim i besmrtnim: u stvarima koje se vecno menjaju u njihovoj neodvojivoj formi, oni se menjaju sa njima, dok u vecnim stvarima, onim koje imaju etericnu prirodu, cuva njihovu nepromenljivu formu nepromenljivom."
Dakle, predmet matematike je culno opaziv, ali nepromenljiv, fizike je opaziv i promenljiv, a metafizike neopaziv i nepromenljiv.
Ovo se lakse mozda moze razumeti ako se prisetimo srednjoskolskih lekcija koje smo, gotovo svi, prosli. Znanja (episteme) Platon je prvi podelio na teorijska i prakticna. Terijska su ona koja podlezu umnom i razumskog razmatranju i koja oplemenjuju dusevni nivo coveka. Suprotna njima su niza, prakticna znanja koja se odnose na spretnost i umeca materijalnih stvaranja razlicitih vrsta, zanate, medicinu, gradjevinsku vestinu, umetnost itd. Aristotel ide dalje ka podeli na tri glavne grupe znanja: teorijska, prakticna i pojeticka.U skladu sa tim razlikuje i nacine zivljenja. Apoalusticki model zivota je proizvodjacko-potrosacki koji je usmeren na materijalno sticanje i stvaranje i culno uzivanje. Znanja koje ovo omogucuju su, kao i kod Platona, sve vestine gore pomenute (pojeticke nauke). Prakticka znanja i prakticki zivot ticu se politike i ucestvovanja u javnim delatnostima drustva, takodje i ekonomije koju su Grci razumevali kao umece vodjenja domacinstva pre svega, ne kao mi danas u smislu politicke ekonomije. Najvisi nivo zivljenja i saznavanja proizilazi iz teorijskih znanja koja coveka, vise ili manje, udaljavaju od svakodnevnog, prakticnog i javnog zivota. Po Aristotelu jedino takav, teorijski zivot obezbedjuje nezavisnost i srecu za coveka, odnosno, istinsko samozadovoljstvo. Taj se zivot tice izucavanja teorijskih filozofija, teorijskih znanja. Aristotel znanja deli na osnovu odnosa prema predmetu znanja. U teorijskim filozofijama principi se nalaze u samom predmetu znanja, onaj ko saznanje moze samo to, da saznaje i shvata. U prakticnim znanjima principi su jednako u predmetu i saznavaocu istrazivacu, da bi u pojetickim naukama polazista bilia u samom coveku stvaraocu koji kao akter daje oblik necemu. U pojeticke nauke, dakle, uvrstio je retoriku, poetiku i dijalektiku kao vestinu zakljucivanja, dokazivanja i pobijanja. Prakticke nauke su se odnosile na politiku, ekonomiju, ali i etiku, a najvise, teorijske, na matematiku, fiziku i teologiku. Ptolomej, za razliku od njega, ovu poslednju podelu zasniva na dvema karakteristikama predmeta, na promenljivosti/nepromenljivosti i opazivosti/neopazivosti. Astrologiju je, u skladu sa tim, postavio u matematicku filozofiju jer je predmet njenog istrazivanja opaziv, ali nije promenljiv.
U naslovu astroloske biblije stoji: "Matematicki traktat iz cetiri dela ili Tetrabiblos Klaudija Ptolomeja."
Ova podela odavno vise nije aktuelna prema prirodi velikih istorijskih promena koje su usledile. Astrologija vise nije deo celine sa astronomijom i zanimljivo bi bilo videti na koji nacin je danas mozemo klasifikovati u odnosu prema drugim grupama znanja. Ona, ne samo da vise nije nauka u najekskluzivnijem smislu te reci kod starih Grka, vec cesto nije akademski prihvatljiva ni kao efemeran, fenomenoloski predmet izucavanja neke savremene nauke (mada se stvari po tom pitanju menjaju). Danas je astrologija divinacija, vrsta divinacije kako je naucni recnici ponegde podvode. Ptolomejevo razumevanje astrologije kao prognostike na osnovu jedne matematicke discipline (astronomije) danas se mozda moze svesti samo na slozenu divinaciju na osnovu nekih matematickih zakonitosti. Matematika je kod Grka imala siri opseg od savremene matematike. Kod Platona osim artimetike u nju su spadale dve vrste geometrije (prostorna i cvrstih tela), astronomija i harmonici.
15
Scriptorium / Doriforija
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 29, 2019, 03:46:02 posle podne »Iako smo, u svrhu edukacije astrologa, vise puta (kao i o vecini tema iz astrologije) pisali o konceptu doriforije, trud do kraja nije urodio plodom, pa se desilo da neki (konkretno Bazant i Lucic-Gajic-Bogoslovov) zakljuce da niko pouzdano ne zna sta je to doriforija jer su izdvojeno procitali jedan citat samo jednog autora. Ukoliko niste sposobni da sami dugorocno i sistematicno izucavate tradicionalnu astrologiju, dozvolite da vam oni koji to jesu budu i oslonac u traganju za odgovorima na neka teorijska pitanja. Nemojte dezavuisati tradiciju samo zato sto o njoj ne znate dovoljno. Kao i u slucaju potpuno pogresnog zaljucka o fortuni (cija formula ne samo da se obrce, vec se ista usloznjava prema nekim izvorima tamo gde vladajuca svetla nisu dovoljno dobro integrisana u horoskopu zbog cega svetlo iz suprotne sekte moze preuzeti primat prema proceni astrologa), tako i po pitanju kopljonose imamo vise mogucih situacija, odnosno, vrsta koje se zasnivaju na principima aspekata, sekti i helijackih pozicija planeta. Tri, odnosno, cetiri doriforijske situacije se navode u izvorima. Jedan od ranijih koji spominje sve situacije je Hefestion u 17. poglavlju. Doriforija postoji kada planeta u sopstvenom domicilu ili egzaltaciji na uglu formira aspekt sa planetom koja je, takodje, u svom domicilu ili egzaltaciji, poput Marsa u Jarcu u opoziciji sa Mesecom ili Jupiterom u Raku. Druga vrsta doriforije postoji kada svetlo formira aspekt sa nekom planetom, a koja se nalazi na uglu ili se samo svetlo nalazi na uglu. Za Sunce je bolje da je u aspektu sa deksternom dnevnom planetom (JU,SA), za Mesec sa sinisternim inferiorcem (ME,VE) ili nocnim superiorcem MA, ali je moguca i veza sa planetom iz suprotne sekte iako se takva doriforija smatra slabijom. Po snazi idu redom aspekti trigona, kvadrata, opozicije i sekstila, ali se i ovo moze relativizovati u skladu sa drugim kvalifikacijama ako je, na primer, planeta iz sekstilne doriforije iz iste sekte, na jednom od dva ugla, u sopstvenom domicilu ili egzaltaciji dok je trigonska iz kontrasekte, bez znacajne esencijalne pozadine i sl. Kao i u svemu pozeljno je sto vise kvlifikacija uzeti u obzir. Treca vrsta doriforije tice se helijacke faze u odnosu na Sunce i pozicije u odnosu na Mesec. Za Sunce doriforna je planeta koja je oko 15 stepeni ispred njega, za Mesec oko 7 iza njega (u teoriji se pominje i ceo znak iza Meseca). Indirektna doriforija, kao cetvrta vrsta, postoji kada planeta aspektuje 15. stepen desno od Sunca, odnosno, 7. levo od Meseca. Hefestion kaze da i svetla mogu da vrse ulogu kopljonose za planete iz sekte ukoliko se nadju na uglu. Kvalifikovana doriforija postojace onda kada se vise ovih situacija stekne u jednoj. Na primer planeta se nadje izmedju Sunca i padajuceg Meseca. Tipican primer za ovu situaciju je natal Novaka Djokovica koji izmedju Meseca i Sunca ima Veneru i Jupiter. Obe su istocno od Sunca, a zapadno od Meseca dok je Venera domicilna u znaku ugla. Istovremeno Mesec je u sinisternom kvadratu sa parnjakom Marsom, preko recepcije u separaciji, prenoseci svetlo na duplo dorifornog Jupitera, cime se veza izmedju Marsa i Jupitera preko uzajamne recepcije pojacava iako su oba kadentna.
16
Scriptorium / Teurgija
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Novembar 14, 2018, 11:05:36 posle podne »"S obzirom da je Univerzum trostruk, podeljen u tri sveta: Elementalni, Nebeski i Intelektualni (umni), u kojem svaki inferiorni biva upravljan od strane superiornog iz kojeg prima sve vrline. Na takav nacin, prema tom redu, najvisi (onaj iz kojeg izvire sve) preko andjela, nebesa, zvezda, elemenata, zivotinja, biljaka, metala i kamenja prenosi iz sebe vrline sopstvene omniopotentnosti na nas ovde. Uman covek shvata da zbog ovoga nije suprotno razumu verovati u mogucnost naseg uzdizanja kroz svetove, do samog Izvora svega, Tvorca svih stvari, Prvog uzroka iz kojeg sve potice. I da na taj nacin, ne samo uzivamo u prepoznavanju vrlina stvari, vec da iste privlacimo iz visih svetova...Oni koji tako cine, u skladu sa zakonom hijerarhije, potvrdjuju Istinu uz pomoc svakovrsnih inteligencija, a kroz svete ceremonije religija...
Magija je sposobnost cudesnog svojstva, prepuna uzvisene misterije. Ona u sebi sadrzi najdublju kontemplaciju najsvetijih stvari i znanje o svojstvima svetova, o slaganju izmedju stvari koje proizvodi cudesne efekte tako sto udruzuje njihova svojstva kroz prinosenje jednih ka drugim, udruzujuci i preplicuci ih medjusobno prema svojstvima superiornih tela. Magija je najsavrsenija i najvisa nauka, sveta i najvisa filozofija. Tako vidimo da se filozofije dele na prirodne, matematicke i teoloske gde prirodna uci o prirodi stvari u ovom svetu elemenata, traga za njihovim uzrocima, efektima, vremenu, mestu, nacinima, dogadjajima, njihovoj celini i delovima...No, matematicka flozofija uci nas kvantitativnosti prirodnih tela koja se prostiru u tri dimenzije, takodje kretanju nebeskih tela...Na kraju teoloska filozofija uci nas o tome sta je bog, sta je njegov um, sta je inteligencija, a sta andjeo, sta je demon, a sta dusa, religija sta je i cemu sluze njeni rituali, ceremonije, hramovi i svete misterije...Ova nam je filozofija predata iz davnina od mudrih poput Zoroastera, Abarisa Hiperborejca, Eudoksa, Hermipa, Merkura Trismegista, Porfirija, Jambliha, Plotina, Prokla, Orfeja Tracanina, Apolonija iz Tijane, Demokrita iz Abdere, Pitagore, Empedokla, Platona i mnogih drugi koji su putovali dalekim morima kako bi naucili ovu vestinu...I svako ko je ikada pozeleo da nauci ovo, ako prethodno nije naucen prirodnoj filozofiji koja otkriva okultna svojstva stvari i matematici i aspektima i figurama izmedju zvezda, i na kraju vrhovnoj od sviju filozofija, teologiji, nece biti sposoban da shvati racio i logiku magije. Ne postoji magicni cin koji ne obuhvata ova tri sveta, ova tri svojstva."
Henri Kornelije Agripa, vitez, doktor oba zakona, savetnika Njegovog Svetog Velicanstva Cara i sudija Vrhovnog suda.
U prepoznatljivom duhu neoplatonizma i Aristotelove podele znanja Agripa pise uvod u jedno od najznacajnijih dela tradicionalne magije. Prema iznetom saznajemo neposredno da je magija vestina povezivanja stvari prema njihovim okultnim svojstvima ili vestina uticanja na nize svetove iz visih, a prema modelu neoplatonisticke hijerarhije bica, kroz cinove elementarne (najnize) magije, astroloske intervencije prema izabranim vremenskim trenucima ili ceremonija najvise magije (teurgije). Astrologija, kao deo matematicke filozofije i umeca koje za predmet ima medijalni svet nebesa, jednako se koristi i prema cinima nize i ceremonijama visoke magije.
U skladu sa konceptom onoga sto danas poznajemo kao tradicionalni kosmos koji je sacinjen od delova i najvisa od svih magija je teoloska, ceremonijalna, poznatija pod nazivom teurgija sto u prevodu sa grckog znaci bozanski cin (posao, delo). Sta je teurgija i po cemu se ona razlikuje od prirodne, elementalne magije? Ako se cvrsto drzimo hijerarhije datog modela videcemo da se i magijski ciljevi uskladjuju sa nivoima istih. Elementalna magija za cilj ima manipulaciju prirodnih sila intervenisanjem u domenu okultnih, ne fizickih zakona. Ako je priroda jednaka telu na nivou mikrokosmosa i ako, u saglasju sa tim, i prirodna magija za cilj ima dejstva na nivou tela prirode, onda je cilj teurgije na nivou duha prema istom principu jer se duh nalazi na vrhu ovog modela. Teurgija je skup tradicionalnih religijskih rituala prociscenja u ruhu platonizma. Prociscenje se odnosi na "skidanje" nizih delova sopstva u svrhu uspostavljanja osnove za visu filozofsku kontemplaciju. Tokom prvih vekova nase ere teurgija se razvijala kroz fuziju razlicitih skola platonizma i tada popularnog okultizma iz kojeg ce se razviti hermetizam kao misticna tradicija civilizacijskog Zapada paralelno sa drugm granama gnosticizma. Najvazniju ulogu u uoblicavanju teurgijske prakse odigrao je Jamblih, predstavnik sirijskog krila novoplatonisticke filozofije. Za razliku od svog ucitelja Porfirija i jos vise utemeljivaca ove filozofije, Plotina pre njega, Jamblih nije smatrao da je cilj henoze moguce ostvariti uz pomoc intelekta i intelektualne kontemplacije, vec jedino prevazilazenjem granice pojmljivog, a kroz misticna stanja do kojih se dolazi uz pomoc rituala razlicitih religijskih formi mediteranskog sveta, a najvise kroz ceremonije egipatske religije. Jamblih je na vise mesta prekinuo tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Plotina, recimo, on je verovao da je dusa u celini zarobljena u materijalnom. Plotin je stajao na stanovistu da samo nizi deo duse ucestvuje u telesnom i svetovnom dok simultano njen visi deo ostaje na nivou Intelekta, odnosno, Duha odakle je u stanju da posmatra razlicite nivoe stvarnosti preko razlicitih oblika divinacija. Teurgija je praksa fokusiranja uma na transcendentalno, ali ne kroz cistu filozofsku i dijalekticku formu , vec kroz trans do kojeg se dolazi uz pomoc religijskih obreda. Cilj teurgije je prosirenje percepcije realnosti, ali i uvodjenje coveka u proces prepoznavanja sudbine i njenog prihvatanja kroz prvi stepen transcendentnog iskustva prizivom dajmona zastitnika o kojem smo na vise mesta vec govorili. Kao najvisi oblik magije za konacni cilj ima neposrednu interakciju sa Izvorom (Bogom) i neposredno iskustvo sjedinjenja. U delu koje se pripisuje Jamblihu "O egipatskim misterijama" on nas uvodi u obicaje i rituale egipatskog svestenstva, a u svrhu dostizanja henoze, nadtelesnog iskustva duse zivog coveka. Delo pocinje u formi niza pitanja koje svesteniku postavlja skeptik Porfirije, Jamblihov ucitelj o tome kakva su nebesa, sta je dusa, sta su nebeska bica itd. Jamblih je konkretno izabrao za sebe kult Serapisa, grcko-egipatkog bozanstva, za ovu svrhu. Religijska forma, zapravo, sluzi kao sredstvo, neka vrsta unutrasnjeg jezika duse u komunikaciji sa transcendentnim. Cak je i Plotin u jednom periodu svog ucenja podsticao teurgiju kao efikasnu tehniku postizanja henoze kroz meditaciju i kontemplaciju, ali od Porfirija stvari pocinju intenzivnije da se ritualizuju u pravcu invokacijskih obreda visih instanci bica. Jamblih je teurgiju razumeo kao cin imitacije bogova i u Egipatskim misterijama se da primetiti da se teurgija moze razumeti i kao oblik ritualizovane kosmogonije. Dok je Plotin introvertno postizao ovaj cilj, Jamblih je isti vise objektivizovao kroz teatralni uvod pripremne imitacije istinskog unutrasnjeg sadrzaja. Teurgijske obrede uvek vodi svestenik, a iste prati niz posmatraca u izolovanom i uredjenom ambijentu koji imitira cistotu visih instanci. Ukoliko bi svestenik primetio bilo kakav znak ometanja perfekcije, u vidu upada ruzne zivotinje, kasljanja, zevanja ili nemira posmatraca, ritual bi bio prekinut jer se smatralo da je sve znak za nesto i ako isti nisu lepi onda ni obred nece iniciranog povezati sa ciljanim nebeskim entitetima. Prvi cin teurgije odnosio se na prizivanje dajmona zastitnika rodjenog otkrivanjem njegovog imena na razlicite nacine. Posle toga dajmon preuzima proces vodjenja subjekta ka visim stepenima henoze.
Kako je svaki novoplatonicar ubacivao nesto svoje u tok platonisticke tradicije na kraju anticke epohe tako je i Jamblih doprineo mozda i najdrasticnijim izmenama inicijalnog koncepta. Ne samo po pitanju nacina postizanja cilja i osvescivanja duse, vec i po pitanju kosmoloskog modela mislio je drugacije. Kako smo prethodno zakljucili da je kosmoloski model osnova bez koje nije moguce umno uzdizanje shvaticemo odakle andjeli i demoni u poznijim tradicijama upravo kroz specificnosti modela koje je predlozio ovaj filozof.
"Jedno (Hen) prethodi svim bicima, nepokretno je, vecno u samoci sopstvenog jedinstva. Iz tog jednog javlja se Vrhovni Bog, Samorodjen, Izvor svih stvari, Dobro, Koren, Bog bogova, Prvi uzrok koji sebe otkriva kroz Svetlost. Iz nje se izliva Inteligibilni svet ili Univerzum Ideja, Um, Nus i inteligibilni bogovi pripadaju ovom svetu. Iz njega dalje istice Dusa sveta kojoj pripadaju bozanske intelektualne forme predstavljene vidljivim telima planeta (planetarnih bogova). Ovome slede hijerarhije razlicitih nadljudskih bica, arhandjeli, arhonti (kosmokratori), andjeli, dajmoni..." En Besant.
Jamblih, ne samo da je umnozio stepene hijerarhije bica, vec je Plotinovom Jednu dodao prvo Jedno koje je apsolutni, neizrecivi prvi princip. Hijerarhija iz tog prvog Jednog dalje izgleda ovako:
2. Drugo Jedno kao kreativni izvor Prvog Jednog iz koga se manifestacija sukcesivno odvija.
3. Dijada ogranicenog i neogranicenog.
4. Noeticka monada kao najnizi deo celokupnogi sveta Jednog. Prelazni princip.
5. Nivo Paradigme, prvi element noeticke trijade, Cisto Bice u kojem se nalaze duhovne forme koje nisu isto sto Ideje po sebi.
6. Drugi element noeticke trijade, Zivot.
7. Nus i njegovi arhetipi (Ideje).
8. Psihicka monada kao prelazi stepen do Duse sveta.
Najvisi bogovi (redovi andjela) su razvrstani u tri reda:
1.Suprakosmicka bica van uobicajenog razumevanja.
2.Nebeska bica koja su shvatljiva racionalnim umom.
3.Mundani, interkosmicki bogovi (andjeli) koji ukljucuju razlicite vrste nizih entiteta poput bogova, andjela i heroja.
Ova niza bozanstva mogu se razlicito numericki kvalifikovati. Moze ih biti 12 ili 36 (broj znakova Zodijaka i broj egipatskih dekana), 360 kao broj stepeni kruga o kojima Materno govori. 21 hegemon, 42 boga prirode kao i nebrojeno mnogo nebeskih zastitnika (idios daemona) svake pojedinacne duse i naroda.
Dajmoni su nizi entiteti podeljeni u dve klase dajmona u uzem smislu i heroja. Dajmoni nisu isto sto i demoni srednjovekovnog hriscanstva! Poput heroja blizi su onome sto hriscanstvo naziva andjelima. Oni sluze volji visih bogova (andjela), manifestuju njihovu dobrotu i daju oblik njihovoj superiornoj bezoblicnosti. Visi bogovi imaju vecu univerzalnu moc i nadleznost, dajmoni vec samo ogranicenu. Oni su aktivni principi visih bogova dok, njima po rangu bliski, heroji su usredsredjeni na ascenzije individualnih dusa. Poput dajmona oni predstavljaju most izmedju visih nivoa bica i individualnih dusa zemaljskog sveta.
Nisu svi dajmoni nosioci uloge zastitnika duse i njene zivotne svrhe. Najveca grupa dajmona personifikuje neki prirodni zakon. Druga grupa je nadlezna za nagrade i kazne dok najvisa grupa dajmona pomaze visim entitetima u nagradjivanju duhovno razvijenih ljudi.
Na kraju lanca Jamblihovih nebeskih bica stoje psuchai achrantoi ili ciste duse koje imaju tek deo moci dajmona i heroja, ali jednako sluze ascenzivnom procesu.
Dajmon u astrologiji
Jamblih za razliku od Porfirija nije podrzavao praksu pronalazenja zastitnika kroz natalni horoskop jer je smatrao da andjeo prevazilazi nivo jednog simbola, jedne planete. Ovo, moguce, ima smisla u ranijim metodama gde je dajmon predstavljen kroz vladara termina vladajuceg svetla ili znaka u Mesecevom sledu, ali je poznija, srednjovekovna, praksa izgleda bila svesna ovoga te je razvila slozenije i sveobuhvatnije metode od kojih je Ezrina i najobuhvatnija i koja integrise svetla, ascendent, fortunu i prenatalni sizigijum.
"Istina o Dajmonu ne otkriva se nama samo kroz jedan deo neba, vec kroz citav kosmos i njegovu viseslojnost kroz koju dusa pada u svet generacije." Jamblih ovde misli na helenisticke astroloske tehnike kuriosa i oikodespotesa. Logicka nedostatnost ovih faktora delimicno biva nadomestena razvojem srednjovekovnog almutena koji rezultira iz sticaja horoskopskih fatora cime se zadovoljava Jamblihov zahtev za celinom neba. Pronalazenje imena dajmona putem astrologije objasnio je Agripa u Okultnoj filozofiji. Pet metoda: metod ascendenta i kuca, haldejski metod, metod hajlega, Ptolomejev metod i arapski metod (ove tehnike javno ne obrazlazem, one su deo materije skole koju vodim).
U helenistickom periodu javljaju se prvi horoskopski faktori u vezi sa institutom dajmona zastitnika. Prorogator, oikodespotes i kurios. Prorogator ce postati hajleg u srednjovekovnoj astrologiji. Oikodespotes je domicilni vladar prorogatora i tice se kvaliteta zivotnog puta rodjenog dok kurios opisuje koliko se uspesno covek nosi sa istim. Kod Porfirija stvar je jednostavna. Kada se odredi prorogator iz svetala oikodespotes postaje vladar znaka istog. Kurios je nesto komplikovaniji za odredjivanje i odnosi se na nekog vladara nekog vaznog mesta u horoskopu sa zahtevom da bude dobro integrisan zodijacki, mundano i helijacki. Oikodespotes i kurios, zapravo, imaju vrlo slicnu ulogu i mogu se uporediti sa funkcijom dajmona i heroja iz Jamblihove nebeske hijerarhije. Firmik Materno najvazniju planetu natala definise na sledeci nacin:
"Neki su rekli da je vladar karte planeta u povoljnoj kuci horoskopa, u svom domicilu ili terminu. Drugi su pak istog pronalazili iz Sunca i Meseca, odnosno, njihovih termina. Po trecima vladar horoskopa je vladar znaka egzaltacije u kojem se nalazi Mesec, a po cetvrtima vladar znaka u koji Mesec ulazi posle rodjenja."
Vaznije od izbora tehnike je razumevanje uloge vladara natala. Ne samo da simbolizuje kvalitet izabrane subine, vec je i simbol razloga otelotvorenja duse i nacina na koji se ta uloga iznosi. Intervencije u vezi sa dajmonom za svrhu imaju, ne samo najvise duhovne i misticne aspiracije, vec, pre svega, podsecanje na sudbinu i njeno ponovno svesno prihvatanje. Nikako njenu izmenu. Niza elementalna magija za predmet ima manje razloge, privremene svetovne ciljeve. Teurgija se bavi vecim i trajnijim zahtevima koji se ticu postizanja dusevnog mira kroz secanje na izbor duse. Ako uporedimo sa skolama moderne magije primeticemo nekoliko bitnih razlika. Moderna ucenja ne govore o modelu sa kojim Agripa pocinje uvod u svoje veliko delo i za koji kaze da bez njega nikakva magija nije moguca jer um nema konceptualni oslonac. Kako nema kosmoloskog modela, nema ni kosmogonijskog toka. Iz toga dalje proizilazi da licnost i dusa nisu razdvojene, da razlozi i zelje licnosti bivaju izjednaceni sa razlozima i zeljama duse. Vrlo nalik psihoanalizi. Bez hijerarhije licnost/dusa su slobodne da kreiraju univerzum kakav zele. Teoretski. U praksi se ne desava nista trajno jer se pomak, zapravo, ne ostvaruje. Sve sto se desava jeste okretanje licnosti oko razlicitih modela ponasanja i racionalizacije.
Magija je sposobnost cudesnog svojstva, prepuna uzvisene misterije. Ona u sebi sadrzi najdublju kontemplaciju najsvetijih stvari i znanje o svojstvima svetova, o slaganju izmedju stvari koje proizvodi cudesne efekte tako sto udruzuje njihova svojstva kroz prinosenje jednih ka drugim, udruzujuci i preplicuci ih medjusobno prema svojstvima superiornih tela. Magija je najsavrsenija i najvisa nauka, sveta i najvisa filozofija. Tako vidimo da se filozofije dele na prirodne, matematicke i teoloske gde prirodna uci o prirodi stvari u ovom svetu elemenata, traga za njihovim uzrocima, efektima, vremenu, mestu, nacinima, dogadjajima, njihovoj celini i delovima...No, matematicka flozofija uci nas kvantitativnosti prirodnih tela koja se prostiru u tri dimenzije, takodje kretanju nebeskih tela...Na kraju teoloska filozofija uci nas o tome sta je bog, sta je njegov um, sta je inteligencija, a sta andjeo, sta je demon, a sta dusa, religija sta je i cemu sluze njeni rituali, ceremonije, hramovi i svete misterije...Ova nam je filozofija predata iz davnina od mudrih poput Zoroastera, Abarisa Hiperborejca, Eudoksa, Hermipa, Merkura Trismegista, Porfirija, Jambliha, Plotina, Prokla, Orfeja Tracanina, Apolonija iz Tijane, Demokrita iz Abdere, Pitagore, Empedokla, Platona i mnogih drugi koji su putovali dalekim morima kako bi naucili ovu vestinu...I svako ko je ikada pozeleo da nauci ovo, ako prethodno nije naucen prirodnoj filozofiji koja otkriva okultna svojstva stvari i matematici i aspektima i figurama izmedju zvezda, i na kraju vrhovnoj od sviju filozofija, teologiji, nece biti sposoban da shvati racio i logiku magije. Ne postoji magicni cin koji ne obuhvata ova tri sveta, ova tri svojstva."
Henri Kornelije Agripa, vitez, doktor oba zakona, savetnika Njegovog Svetog Velicanstva Cara i sudija Vrhovnog suda.
U prepoznatljivom duhu neoplatonizma i Aristotelove podele znanja Agripa pise uvod u jedno od najznacajnijih dela tradicionalne magije. Prema iznetom saznajemo neposredno da je magija vestina povezivanja stvari prema njihovim okultnim svojstvima ili vestina uticanja na nize svetove iz visih, a prema modelu neoplatonisticke hijerarhije bica, kroz cinove elementarne (najnize) magije, astroloske intervencije prema izabranim vremenskim trenucima ili ceremonija najvise magije (teurgije). Astrologija, kao deo matematicke filozofije i umeca koje za predmet ima medijalni svet nebesa, jednako se koristi i prema cinima nize i ceremonijama visoke magije.
U skladu sa konceptom onoga sto danas poznajemo kao tradicionalni kosmos koji je sacinjen od delova i najvisa od svih magija je teoloska, ceremonijalna, poznatija pod nazivom teurgija sto u prevodu sa grckog znaci bozanski cin (posao, delo). Sta je teurgija i po cemu se ona razlikuje od prirodne, elementalne magije? Ako se cvrsto drzimo hijerarhije datog modela videcemo da se i magijski ciljevi uskladjuju sa nivoima istih. Elementalna magija za cilj ima manipulaciju prirodnih sila intervenisanjem u domenu okultnih, ne fizickih zakona. Ako je priroda jednaka telu na nivou mikrokosmosa i ako, u saglasju sa tim, i prirodna magija za cilj ima dejstva na nivou tela prirode, onda je cilj teurgije na nivou duha prema istom principu jer se duh nalazi na vrhu ovog modela. Teurgija je skup tradicionalnih religijskih rituala prociscenja u ruhu platonizma. Prociscenje se odnosi na "skidanje" nizih delova sopstva u svrhu uspostavljanja osnove za visu filozofsku kontemplaciju. Tokom prvih vekova nase ere teurgija se razvijala kroz fuziju razlicitih skola platonizma i tada popularnog okultizma iz kojeg ce se razviti hermetizam kao misticna tradicija civilizacijskog Zapada paralelno sa drugm granama gnosticizma. Najvazniju ulogu u uoblicavanju teurgijske prakse odigrao je Jamblih, predstavnik sirijskog krila novoplatonisticke filozofije. Za razliku od svog ucitelja Porfirija i jos vise utemeljivaca ove filozofije, Plotina pre njega, Jamblih nije smatrao da je cilj henoze moguce ostvariti uz pomoc intelekta i intelektualne kontemplacije, vec jedino prevazilazenjem granice pojmljivog, a kroz misticna stanja do kojih se dolazi uz pomoc rituala razlicitih religijskih formi mediteranskog sveta, a najvise kroz ceremonije egipatske religije. Jamblih je na vise mesta prekinuo tradiciju svojih prethodnika. Za razliku od Plotina, recimo, on je verovao da je dusa u celini zarobljena u materijalnom. Plotin je stajao na stanovistu da samo nizi deo duse ucestvuje u telesnom i svetovnom dok simultano njen visi deo ostaje na nivou Intelekta, odnosno, Duha odakle je u stanju da posmatra razlicite nivoe stvarnosti preko razlicitih oblika divinacija. Teurgija je praksa fokusiranja uma na transcendentalno, ali ne kroz cistu filozofsku i dijalekticku formu , vec kroz trans do kojeg se dolazi uz pomoc religijskih obreda. Cilj teurgije je prosirenje percepcije realnosti, ali i uvodjenje coveka u proces prepoznavanja sudbine i njenog prihvatanja kroz prvi stepen transcendentnog iskustva prizivom dajmona zastitnika o kojem smo na vise mesta vec govorili. Kao najvisi oblik magije za konacni cilj ima neposrednu interakciju sa Izvorom (Bogom) i neposredno iskustvo sjedinjenja. U delu koje se pripisuje Jamblihu "O egipatskim misterijama" on nas uvodi u obicaje i rituale egipatskog svestenstva, a u svrhu dostizanja henoze, nadtelesnog iskustva duse zivog coveka. Delo pocinje u formi niza pitanja koje svesteniku postavlja skeptik Porfirije, Jamblihov ucitelj o tome kakva su nebesa, sta je dusa, sta su nebeska bica itd. Jamblih je konkretno izabrao za sebe kult Serapisa, grcko-egipatkog bozanstva, za ovu svrhu. Religijska forma, zapravo, sluzi kao sredstvo, neka vrsta unutrasnjeg jezika duse u komunikaciji sa transcendentnim. Cak je i Plotin u jednom periodu svog ucenja podsticao teurgiju kao efikasnu tehniku postizanja henoze kroz meditaciju i kontemplaciju, ali od Porfirija stvari pocinju intenzivnije da se ritualizuju u pravcu invokacijskih obreda visih instanci bica. Jamblih je teurgiju razumeo kao cin imitacije bogova i u Egipatskim misterijama se da primetiti da se teurgija moze razumeti i kao oblik ritualizovane kosmogonije. Dok je Plotin introvertno postizao ovaj cilj, Jamblih je isti vise objektivizovao kroz teatralni uvod pripremne imitacije istinskog unutrasnjeg sadrzaja. Teurgijske obrede uvek vodi svestenik, a iste prati niz posmatraca u izolovanom i uredjenom ambijentu koji imitira cistotu visih instanci. Ukoliko bi svestenik primetio bilo kakav znak ometanja perfekcije, u vidu upada ruzne zivotinje, kasljanja, zevanja ili nemira posmatraca, ritual bi bio prekinut jer se smatralo da je sve znak za nesto i ako isti nisu lepi onda ni obred nece iniciranog povezati sa ciljanim nebeskim entitetima. Prvi cin teurgije odnosio se na prizivanje dajmona zastitnika rodjenog otkrivanjem njegovog imena na razlicite nacine. Posle toga dajmon preuzima proces vodjenja subjekta ka visim stepenima henoze.
Kako je svaki novoplatonicar ubacivao nesto svoje u tok platonisticke tradicije na kraju anticke epohe tako je i Jamblih doprineo mozda i najdrasticnijim izmenama inicijalnog koncepta. Ne samo po pitanju nacina postizanja cilja i osvescivanja duse, vec i po pitanju kosmoloskog modela mislio je drugacije. Kako smo prethodno zakljucili da je kosmoloski model osnova bez koje nije moguce umno uzdizanje shvaticemo odakle andjeli i demoni u poznijim tradicijama upravo kroz specificnosti modela koje je predlozio ovaj filozof.
"Jedno (Hen) prethodi svim bicima, nepokretno je, vecno u samoci sopstvenog jedinstva. Iz tog jednog javlja se Vrhovni Bog, Samorodjen, Izvor svih stvari, Dobro, Koren, Bog bogova, Prvi uzrok koji sebe otkriva kroz Svetlost. Iz nje se izliva Inteligibilni svet ili Univerzum Ideja, Um, Nus i inteligibilni bogovi pripadaju ovom svetu. Iz njega dalje istice Dusa sveta kojoj pripadaju bozanske intelektualne forme predstavljene vidljivim telima planeta (planetarnih bogova). Ovome slede hijerarhije razlicitih nadljudskih bica, arhandjeli, arhonti (kosmokratori), andjeli, dajmoni..." En Besant.
Jamblih, ne samo da je umnozio stepene hijerarhije bica, vec je Plotinovom Jednu dodao prvo Jedno koje je apsolutni, neizrecivi prvi princip. Hijerarhija iz tog prvog Jednog dalje izgleda ovako:
2. Drugo Jedno kao kreativni izvor Prvog Jednog iz koga se manifestacija sukcesivno odvija.
3. Dijada ogranicenog i neogranicenog.
4. Noeticka monada kao najnizi deo celokupnogi sveta Jednog. Prelazni princip.
5. Nivo Paradigme, prvi element noeticke trijade, Cisto Bice u kojem se nalaze duhovne forme koje nisu isto sto Ideje po sebi.
6. Drugi element noeticke trijade, Zivot.
7. Nus i njegovi arhetipi (Ideje).
8. Psihicka monada kao prelazi stepen do Duse sveta.
Najvisi bogovi (redovi andjela) su razvrstani u tri reda:
1.Suprakosmicka bica van uobicajenog razumevanja.
2.Nebeska bica koja su shvatljiva racionalnim umom.
3.Mundani, interkosmicki bogovi (andjeli) koji ukljucuju razlicite vrste nizih entiteta poput bogova, andjela i heroja.
Ova niza bozanstva mogu se razlicito numericki kvalifikovati. Moze ih biti 12 ili 36 (broj znakova Zodijaka i broj egipatskih dekana), 360 kao broj stepeni kruga o kojima Materno govori. 21 hegemon, 42 boga prirode kao i nebrojeno mnogo nebeskih zastitnika (idios daemona) svake pojedinacne duse i naroda.
Dajmoni su nizi entiteti podeljeni u dve klase dajmona u uzem smislu i heroja. Dajmoni nisu isto sto i demoni srednjovekovnog hriscanstva! Poput heroja blizi su onome sto hriscanstvo naziva andjelima. Oni sluze volji visih bogova (andjela), manifestuju njihovu dobrotu i daju oblik njihovoj superiornoj bezoblicnosti. Visi bogovi imaju vecu univerzalnu moc i nadleznost, dajmoni vec samo ogranicenu. Oni su aktivni principi visih bogova dok, njima po rangu bliski, heroji su usredsredjeni na ascenzije individualnih dusa. Poput dajmona oni predstavljaju most izmedju visih nivoa bica i individualnih dusa zemaljskog sveta.
Nisu svi dajmoni nosioci uloge zastitnika duse i njene zivotne svrhe. Najveca grupa dajmona personifikuje neki prirodni zakon. Druga grupa je nadlezna za nagrade i kazne dok najvisa grupa dajmona pomaze visim entitetima u nagradjivanju duhovno razvijenih ljudi.
Na kraju lanca Jamblihovih nebeskih bica stoje psuchai achrantoi ili ciste duse koje imaju tek deo moci dajmona i heroja, ali jednako sluze ascenzivnom procesu.
Dajmon u astrologiji
Jamblih za razliku od Porfirija nije podrzavao praksu pronalazenja zastitnika kroz natalni horoskop jer je smatrao da andjeo prevazilazi nivo jednog simbola, jedne planete. Ovo, moguce, ima smisla u ranijim metodama gde je dajmon predstavljen kroz vladara termina vladajuceg svetla ili znaka u Mesecevom sledu, ali je poznija, srednjovekovna, praksa izgleda bila svesna ovoga te je razvila slozenije i sveobuhvatnije metode od kojih je Ezrina i najobuhvatnija i koja integrise svetla, ascendent, fortunu i prenatalni sizigijum.
"Istina o Dajmonu ne otkriva se nama samo kroz jedan deo neba, vec kroz citav kosmos i njegovu viseslojnost kroz koju dusa pada u svet generacije." Jamblih ovde misli na helenisticke astroloske tehnike kuriosa i oikodespotesa. Logicka nedostatnost ovih faktora delimicno biva nadomestena razvojem srednjovekovnog almutena koji rezultira iz sticaja horoskopskih fatora cime se zadovoljava Jamblihov zahtev za celinom neba. Pronalazenje imena dajmona putem astrologije objasnio je Agripa u Okultnoj filozofiji. Pet metoda: metod ascendenta i kuca, haldejski metod, metod hajlega, Ptolomejev metod i arapski metod (ove tehnike javno ne obrazlazem, one su deo materije skole koju vodim).
U helenistickom periodu javljaju se prvi horoskopski faktori u vezi sa institutom dajmona zastitnika. Prorogator, oikodespotes i kurios. Prorogator ce postati hajleg u srednjovekovnoj astrologiji. Oikodespotes je domicilni vladar prorogatora i tice se kvaliteta zivotnog puta rodjenog dok kurios opisuje koliko se uspesno covek nosi sa istim. Kod Porfirija stvar je jednostavna. Kada se odredi prorogator iz svetala oikodespotes postaje vladar znaka istog. Kurios je nesto komplikovaniji za odredjivanje i odnosi se na nekog vladara nekog vaznog mesta u horoskopu sa zahtevom da bude dobro integrisan zodijacki, mundano i helijacki. Oikodespotes i kurios, zapravo, imaju vrlo slicnu ulogu i mogu se uporediti sa funkcijom dajmona i heroja iz Jamblihove nebeske hijerarhije. Firmik Materno najvazniju planetu natala definise na sledeci nacin:
"Neki su rekli da je vladar karte planeta u povoljnoj kuci horoskopa, u svom domicilu ili terminu. Drugi su pak istog pronalazili iz Sunca i Meseca, odnosno, njihovih termina. Po trecima vladar horoskopa je vladar znaka egzaltacije u kojem se nalazi Mesec, a po cetvrtima vladar znaka u koji Mesec ulazi posle rodjenja."
Vaznije od izbora tehnike je razumevanje uloge vladara natala. Ne samo da simbolizuje kvalitet izabrane subine, vec je i simbol razloga otelotvorenja duse i nacina na koji se ta uloga iznosi. Intervencije u vezi sa dajmonom za svrhu imaju, ne samo najvise duhovne i misticne aspiracije, vec, pre svega, podsecanje na sudbinu i njeno ponovno svesno prihvatanje. Nikako njenu izmenu. Niza elementalna magija za predmet ima manje razloge, privremene svetovne ciljeve. Teurgija se bavi vecim i trajnijim zahtevima koji se ticu postizanja dusevnog mira kroz secanje na izbor duse. Ako uporedimo sa skolama moderne magije primeticemo nekoliko bitnih razlika. Moderna ucenja ne govore o modelu sa kojim Agripa pocinje uvod u svoje veliko delo i za koji kaze da bez njega nikakva magija nije moguca jer um nema konceptualni oslonac. Kako nema kosmoloskog modela, nema ni kosmogonijskog toka. Iz toga dalje proizilazi da licnost i dusa nisu razdvojene, da razlozi i zelje licnosti bivaju izjednaceni sa razlozima i zeljama duse. Vrlo nalik psihoanalizi. Bez hijerarhije licnost/dusa su slobodne da kreiraju univerzum kakav zele. Teoretski. U praksi se ne desava nista trajno jer se pomak, zapravo, ne ostvaruje. Sve sto se desava jeste okretanje licnosti oko razlicitih modela ponasanja i racionalizacije.
17
Natalna astrologija / Upotreba triplicitetnih vladara prema Andarzagaru
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 06, 2018, 06:04:07 posle podne »Revoluciju u upotrebu triplicitetnih vladara od ranog srednjeg veka u astrologiji sprovodi relativno misteriozni persijski astrolog Andarzagar o cijem radu saznajemo posredno, preko drugih astrologa. Ne zna se pouzdano ni kada je ziveo pa je nekoliko vekova u opticaju. Za razliku od Grka koji su triplicitete tumacili relativno restriktivno (istini za volju i kod Doroteja vec postoje naznake ovoga, poput triplicitetnih raspodela znaka u 4. kuci koji nose razlicito znacenje) ovaj astrolog produbljuje mogucu delineaciju elementalnih dispozicija tako sto, osim vladara pojedinih tematskih celina horoskopa (vladara kuca), u ravnopravnu nadleznost postavlja i vladare elementa. Svaka kuca tako dobija, ne jednog, vec cak cetiri moguca vladara. Ascendentom u celini vlada vladar znaka u koji pada i isti predstavlja osobu u prvoj liniji, ali posebno gledano, tek prvi vladar elementa znaka na ASC simbolizovace prirodu i karakter osobe u uzem smislu, dok ce drugi elementalni vladar simbolizovati njegovo telo u specificnijem opisu, a treci smrt. Treci, pomocni vladar elementa, u vecini tematskih celina objedinjuje i koriguje znacenja prva dva i nosi posebno trece znacenje. Na mom primeru: ASC u Le, rodjenje dnevno, prvi vladar elementa je SO u Pi u 8. i ono opisuje moju prirodu, karakter, voljnost, zudnost, mane...JU je drugi vladar i stoji u Co u 6. (prilicno me dobro fizicki opisuje) i treci SA dodaje prethodnoj dvojici ponesto od svoje simbolike, korigujuci njihova cista znacenja i dodatno odlucuje o kraju mog zivota. SO kao vladar ASC u znaku Le nece za sve imati jenak znacaj jer ce za rodjene nocu JU imati prednost u opisu licnosti, a SO u opisu fizikusa, obrnuto je za Le na ASC kod onih rodjenih danju. O temi smo vec vise puta govorili, ponovicu tekst sa foruma. Temu ponavljam inspirisana jucerasnjim tekstom o petoj kuci za koji je Goran dao link jer je sa ovom temom neposredno povezan.
JEDNO CARSTVO TRI VLADARA
Triplicitetni vladari elemenata, od svih deriviranih specificnosti tradicionalnog astroloskog predmeta, najupornije ostaju u upotrebi, prakticno, preko 1000 godina. Prvobinto afirmisani kroz Dorotejevo delo koje se, pre svega, zasnivalo na triplicitetnoj podeli univerzalnih signifikacija planeta, vladare tripliciteta u istom maniru nasledjuju i srednjovekovni arapski autori. Dva, odnosno, tri opsta pristupa se mogu izdvojiti u posebne celine u vezi sa ovom temom. Prva, najjednostavnija, je celina koja triplicitete postavlja kao nosioce vremena, prakticno, kroz podelu pojedinacnih sektora na tri zivotna perioda gde se prvom vladaru dodeljuje prva trecina zivota u vezi sa znacenjem kuce, drugom druga trecina i trecem poslednja. Al Hajat, recimo, predstavlja autora koji objedinjuje sve moguce nivoe interpretacije ove vrlo tradicionalne specificnosti. Pre razmatranja posebnih delova natalnog dijagrama on pocinje sa cuvenom Dorotejevom procenom opstih preduslova kvaliteta rodjenja kroz triplicitetne vladare svetla vremena i znaka na ascendentu, s tim sto u vezi sa znakom ascendenta, zanimljivo, pravi malu kvalifikaciju objedinjujuci ih sa domicilnim vladarima prva tri mundana ugla. Tako, prvi vladar znaka na ascendentu tek u poredjenju i otkrivanju veze sa vladarem domicila tog znaka, svedoci o opstem kvalitetu zivota u prvoj njegovoj trecini. Drugi vladar tripliciteta se dovodi u vezu sa domicilnim vladarem MC-a, odnosno, 10. znaka od ascendenta, a treci sa vladarem descendenta. U sustini, ovaj mali kvalifikovan doprinos Dorotejevom metodu nije nista drugo do spoj dva pristupa potpuno istoj stvari.
Dorotejeva triplicitetna dispozicija univerzalnih signifikacija planeta zadrzava se i kod ovog autora koji u delu natalne tematike, koja govori o potomstvu, niz raznorodnih pravila okoncava procenom triplicitetnih JU dispozotora jer je JU prvi univerzalni signifikator plodnosti i potomstva. Jednako tako, u delu o braku, VE je ta koja niz okoncava sa svojim triplicitetnim dispozicijama kao univerzalni signifikator spajanja. Al Hajat je jedan od onih autora koji je prosirio moguce tumacenje tripliciteta jer je iste iz mundanih segmenata upotrebio za signifikaciju razlicitih stvari koje jedna horoskopska kuca simbolizuje. Tako, recimo, stariju bracu vidi kroz prvog vladara triplciteta treceg znaka od ascendenta, srednju kroz drugog, a najmladje kroz treceg. Vladari tripliciteta u analizama gotovo svih mundanih kuca ravnopravni su sa vladarem domicila znaka u koji kuca pada i on na to izricito i upucuje. Povremeno, u vezi sa pojedinim temama natala, poput teme o smrti i kraju zivota, poziva se na jedan sticajni faktor, tzv. almuten koji se dobija zbirom dostojanstava prirodnih signifikacija, derivacija i mundanih vladarstava. Tradicionalna astroloska teorija tako otkriva neverovatnu sirinu koja nam je dopustena u pristupu tumacenju. Vladari tripliciteta su jedna od tih stvari koje doprinose otkrivanju viseslojnosti jedne kuce i samo jedna planete. JU ce tako simbolizovati opsti kvalitet beneficija na svim nivoima, prvog nosioca potomstva, prvog nosioca materijalnog blagostanja i svetovne afirmacije, ali i sve ono na sta se odnose kuce cijim domicilnim, triplicitetnim ili almutenskim zbirom vlada. Jedan faktor na ovaj nacin postaje najveca beneficija i najveca maleficnost, recimo, jer se moze desiti da ugaoni JU vlada almutenskom dispozicijom tacke fortune, ali i almutenskom dispozicijom faktora smrti (asc, 8. znaka, 4, 7 i 8. znaka od svetla vremena ili tacke fortune). “Sto me hrani, to me ubija” bila bi adekvatna deviza za ovakve situacije.
Al-Andarzagar je persijski astrolog iz ranog srednjeg veka (ne zna se pouzdano kada je ziveo). Znacajan za nasu pricu ovde je po tome sto je triplicitete rasporedio prema podeli stvari koje pripadaju jednoj mundanoj kuci. Iako i on zadrzava trend procene opstih uslova zivota kroz vremenski raspored vladara tripliciteta, specifican je jer prvi uvodi i drugi nacin tumacenja ove stvari. Tako prvi vladar tripliciteta znaka na ascendentu simbolizuje osnovni temperament i prirodu rodjenog, njegove zudnje i zavisnosti (najvece karakterne slabosti) kao i opsti kvalitet njegovog zivota u prvoj trecini. Drugi vladar tripliciteta se vise odnosi na fizicki deo licnosti, fizcku vitalnost i drugi deo zivota prema opstem kvalitetu. Treci vladar je korektivni, kvalifikuje oba prethodna dodatno i posebno simbolizuje smrt rodjenog.
Drugu kucu rasporedjuje samo preko vladarstva nad vremenom, u opstem maniru i trendu, ali se ovde namece kao vrlo opravdano pitanje da li je legitimno vladare tripliciteta znaka 2. kuce rasporediti kao i u slucaju ascendenta. Logika koja se namece iz ovog pristupa je logika “vecih i uobicajenijih stvari na prvom mestu” koja se tice onoga sto nam prvo pada na pamet kada govorimo o nekoj kuci. U slucaju 2. to je novac i to su pokretne materijalne vrednosti, zbog cega postaje logicno prvom vladaru tripliciteta dodeliti vladarstvo nad ovim stvarima. Drugi vladar odlazi na ono sto je u drugoj liniji odredjeno kroz teoriju da pripada ovoj kuci. Najcesce su to pitanja hrane, odece i materijalnih sredstava za odrzavanje potreba tela. Na trecem nivou u 2. nalazimo mnogo toga, od advokata, reprezenata, zastupnika, svih onih koji nas na neki nacin profesionalno podrzavaju, ali i psiholoske interpretacije poput samopouzdanja i samovrednovanja. Treci vladar tripliciteta znaka 2. prema iznetoj logici prezentovanoj od pomenutog autora, vlada ovim stvarima.
Treca kuca, kao i slucaju znatno poznijeg Al Hajata, se rasporedjuje prema starosti brace i sestara.
Prvi vladar tripliciteta 4. simbolizuje oca i muske pretke, drugi vladar domovinu i nekretnine, treci kraj svih stvari i zatvaranje na duzi period.
Prvi vladar elementa 5. znaka simbolizuje potomstvo, drugi zudne kapacitete licnosti, a treci glasnike i ambasadore.
Sesta se kuca rasporedjuje na sledeci nacin: 1. bolesti i fizicki integritet, 2. podredjeni, 3. korist od istih i zivotinje koje nam sluze kao i zatocenistva.
Sedmo polje: 1. supruznik/ljubavni partner, 2. oponenti, 3. saveznici.
Osma kuca: 1. smrt, 2. stare stvari, 3.nasledstva.
Deveta kuca: 1. putovanja, daljine, 2. religioznost i duhovne aspiracije, kvalitet i forma duhovne afirmacije, 3. visa znanja, nauke, astrologija.
Deseti znak (kuca, polje): 1. svetovna vlast, visok polozaj i cast, 2. slava i, zanimljivo, hrabrost, 3. istrajnost i upornost u delu i nazoru.
Jedanaesta kuca: 1. vladar tripliciteta simbolizuje nadu i optimizam, 2. prijatelje, a 3. korist od istih.
Dvanaesta kuca : 1. neprijatelji, 2.srecu u nesreci i 3. velike zivotinje.
Dorotejevi tripliciteti na kojima su izgradjene sve ove metode su:
vatra: SO,JU,SA danju, obrnuto za prva dva nocu
zemlja: VE,MO,MA danju, obrnuto za prva dva nocu
vazduh: SA,ME,JU danju, obrnuto za prva dva nocu
voda: VE,MAMO danju, obrnuto za prva dva nocu
U mom konkretnom slucaju (17.3.1972. 13.45. Beograd), recimo, astrologija, prema ovom metodu, nije prezentovana vladarem 9. znaka, MA, jer 9. od asc je Ar, vec Sa u Ge u 11. jer je treci nosilac tripliciteta 9. znaka. Mozemo, naravno, ovo primenjivati i na kuce prema projekcionoj podeli prostora, stvar izbora. U tom slucaju, MO na mc-u u 9. bi bio signifikator “moje” astrologije, ali se cini da SA u ME znaku daleko vise odgovara.
JEDNO CARSTVO TRI VLADARA
Triplicitetni vladari elemenata, od svih deriviranih specificnosti tradicionalnog astroloskog predmeta, najupornije ostaju u upotrebi, prakticno, preko 1000 godina. Prvobinto afirmisani kroz Dorotejevo delo koje se, pre svega, zasnivalo na triplicitetnoj podeli univerzalnih signifikacija planeta, vladare tripliciteta u istom maniru nasledjuju i srednjovekovni arapski autori. Dva, odnosno, tri opsta pristupa se mogu izdvojiti u posebne celine u vezi sa ovom temom. Prva, najjednostavnija, je celina koja triplicitete postavlja kao nosioce vremena, prakticno, kroz podelu pojedinacnih sektora na tri zivotna perioda gde se prvom vladaru dodeljuje prva trecina zivota u vezi sa znacenjem kuce, drugom druga trecina i trecem poslednja. Al Hajat, recimo, predstavlja autora koji objedinjuje sve moguce nivoe interpretacije ove vrlo tradicionalne specificnosti. Pre razmatranja posebnih delova natalnog dijagrama on pocinje sa cuvenom Dorotejevom procenom opstih preduslova kvaliteta rodjenja kroz triplicitetne vladare svetla vremena i znaka na ascendentu, s tim sto u vezi sa znakom ascendenta, zanimljivo, pravi malu kvalifikaciju objedinjujuci ih sa domicilnim vladarima prva tri mundana ugla. Tako, prvi vladar znaka na ascendentu tek u poredjenju i otkrivanju veze sa vladarem domicila tog znaka, svedoci o opstem kvalitetu zivota u prvoj njegovoj trecini. Drugi vladar tripliciteta se dovodi u vezu sa domicilnim vladarem MC-a, odnosno, 10. znaka od ascendenta, a treci sa vladarem descendenta. U sustini, ovaj mali kvalifikovan doprinos Dorotejevom metodu nije nista drugo do spoj dva pristupa potpuno istoj stvari.
Dorotejeva triplicitetna dispozicija univerzalnih signifikacija planeta zadrzava se i kod ovog autora koji u delu natalne tematike, koja govori o potomstvu, niz raznorodnih pravila okoncava procenom triplicitetnih JU dispozotora jer je JU prvi univerzalni signifikator plodnosti i potomstva. Jednako tako, u delu o braku, VE je ta koja niz okoncava sa svojim triplicitetnim dispozicijama kao univerzalni signifikator spajanja. Al Hajat je jedan od onih autora koji je prosirio moguce tumacenje tripliciteta jer je iste iz mundanih segmenata upotrebio za signifikaciju razlicitih stvari koje jedna horoskopska kuca simbolizuje. Tako, recimo, stariju bracu vidi kroz prvog vladara triplciteta treceg znaka od ascendenta, srednju kroz drugog, a najmladje kroz treceg. Vladari tripliciteta u analizama gotovo svih mundanih kuca ravnopravni su sa vladarem domicila znaka u koji kuca pada i on na to izricito i upucuje. Povremeno, u vezi sa pojedinim temama natala, poput teme o smrti i kraju zivota, poziva se na jedan sticajni faktor, tzv. almuten koji se dobija zbirom dostojanstava prirodnih signifikacija, derivacija i mundanih vladarstava. Tradicionalna astroloska teorija tako otkriva neverovatnu sirinu koja nam je dopustena u pristupu tumacenju. Vladari tripliciteta su jedna od tih stvari koje doprinose otkrivanju viseslojnosti jedne kuce i samo jedna planete. JU ce tako simbolizovati opsti kvalitet beneficija na svim nivoima, prvog nosioca potomstva, prvog nosioca materijalnog blagostanja i svetovne afirmacije, ali i sve ono na sta se odnose kuce cijim domicilnim, triplicitetnim ili almutenskim zbirom vlada. Jedan faktor na ovaj nacin postaje najveca beneficija i najveca maleficnost, recimo, jer se moze desiti da ugaoni JU vlada almutenskom dispozicijom tacke fortune, ali i almutenskom dispozicijom faktora smrti (asc, 8. znaka, 4, 7 i 8. znaka od svetla vremena ili tacke fortune). “Sto me hrani, to me ubija” bila bi adekvatna deviza za ovakve situacije.
Al-Andarzagar je persijski astrolog iz ranog srednjeg veka (ne zna se pouzdano kada je ziveo). Znacajan za nasu pricu ovde je po tome sto je triplicitete rasporedio prema podeli stvari koje pripadaju jednoj mundanoj kuci. Iako i on zadrzava trend procene opstih uslova zivota kroz vremenski raspored vladara tripliciteta, specifican je jer prvi uvodi i drugi nacin tumacenja ove stvari. Tako prvi vladar tripliciteta znaka na ascendentu simbolizuje osnovni temperament i prirodu rodjenog, njegove zudnje i zavisnosti (najvece karakterne slabosti) kao i opsti kvalitet njegovog zivota u prvoj trecini. Drugi vladar tripliciteta se vise odnosi na fizicki deo licnosti, fizcku vitalnost i drugi deo zivota prema opstem kvalitetu. Treci vladar je korektivni, kvalifikuje oba prethodna dodatno i posebno simbolizuje smrt rodjenog.
Drugu kucu rasporedjuje samo preko vladarstva nad vremenom, u opstem maniru i trendu, ali se ovde namece kao vrlo opravdano pitanje da li je legitimno vladare tripliciteta znaka 2. kuce rasporediti kao i u slucaju ascendenta. Logika koja se namece iz ovog pristupa je logika “vecih i uobicajenijih stvari na prvom mestu” koja se tice onoga sto nam prvo pada na pamet kada govorimo o nekoj kuci. U slucaju 2. to je novac i to su pokretne materijalne vrednosti, zbog cega postaje logicno prvom vladaru tripliciteta dodeliti vladarstvo nad ovim stvarima. Drugi vladar odlazi na ono sto je u drugoj liniji odredjeno kroz teoriju da pripada ovoj kuci. Najcesce su to pitanja hrane, odece i materijalnih sredstava za odrzavanje potreba tela. Na trecem nivou u 2. nalazimo mnogo toga, od advokata, reprezenata, zastupnika, svih onih koji nas na neki nacin profesionalno podrzavaju, ali i psiholoske interpretacije poput samopouzdanja i samovrednovanja. Treci vladar tripliciteta znaka 2. prema iznetoj logici prezentovanoj od pomenutog autora, vlada ovim stvarima.
Treca kuca, kao i slucaju znatno poznijeg Al Hajata, se rasporedjuje prema starosti brace i sestara.
Prvi vladar tripliciteta 4. simbolizuje oca i muske pretke, drugi vladar domovinu i nekretnine, treci kraj svih stvari i zatvaranje na duzi period.
Prvi vladar elementa 5. znaka simbolizuje potomstvo, drugi zudne kapacitete licnosti, a treci glasnike i ambasadore.
Sesta se kuca rasporedjuje na sledeci nacin: 1. bolesti i fizicki integritet, 2. podredjeni, 3. korist od istih i zivotinje koje nam sluze kao i zatocenistva.
Sedmo polje: 1. supruznik/ljubavni partner, 2. oponenti, 3. saveznici.
Osma kuca: 1. smrt, 2. stare stvari, 3.nasledstva.
Deveta kuca: 1. putovanja, daljine, 2. religioznost i duhovne aspiracije, kvalitet i forma duhovne afirmacije, 3. visa znanja, nauke, astrologija.
Deseti znak (kuca, polje): 1. svetovna vlast, visok polozaj i cast, 2. slava i, zanimljivo, hrabrost, 3. istrajnost i upornost u delu i nazoru.
Jedanaesta kuca: 1. vladar tripliciteta simbolizuje nadu i optimizam, 2. prijatelje, a 3. korist od istih.
Dvanaesta kuca : 1. neprijatelji, 2.srecu u nesreci i 3. velike zivotinje.
Dorotejevi tripliciteti na kojima su izgradjene sve ove metode su:
vatra: SO,JU,SA danju, obrnuto za prva dva nocu
zemlja: VE,MO,MA danju, obrnuto za prva dva nocu
vazduh: SA,ME,JU danju, obrnuto za prva dva nocu
voda: VE,MAMO danju, obrnuto za prva dva nocu
U mom konkretnom slucaju (17.3.1972. 13.45. Beograd), recimo, astrologija, prema ovom metodu, nije prezentovana vladarem 9. znaka, MA, jer 9. od asc je Ar, vec Sa u Ge u 11. jer je treci nosilac tripliciteta 9. znaka. Mozemo, naravno, ovo primenjivati i na kuce prema projekcionoj podeli prostora, stvar izbora. U tom slucaju, MO na mc-u u 9. bi bio signifikator “moje” astrologije, ali se cini da SA u ME znaku daleko vise odgovara.
18
Natalna astrologija / Solarni povratak na starogrcki nacin
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 06, 2018, 06:02:41 posle podne »"Posto odredimo poziciju zvezda (planeta) na dan rodjenja u godini koju analiziramo, ascendent povratka godine izracunavamo na sledeci nacin: dok Sunce jos uvek boravi u znaku u kojem je bilo u vreme rodjenja, tragamo za trenutkom u kojem ce Mesec u odnosnoj godini doci do stepena na kojem je bio u natalu. Taj trenutak odredice i ascendent u toj godini." Vetije Valens, V knjiga Antologije.
Ovo je kvalifikovan metod solarnog povratka koji podrazumeva, ne povratak Sunca na natalni stepen i minut, vec povratak Meseca na natalni stepen (ne obavezno i minut), a prvi put za period u kojem Sunce prolazi kroz natalni znak. Kombinacije su takve da mozemo kombinovati ovako izracunate kuce sa pozicijama planeta u trenutku egzaktnog povratka Sunca ili sa pozicijama planeta za tako iskombinovan solar. Ono sto je najvaznije, sudeci po Valensu, je da uocimo da li nesto egzaktno pada na osu horizonta i da li ista nesto egzaktno zahvata u natalu.
Dakle, uradite softverski uobicajen solarni povratak za poziciju Sunca pa onda odredite posebne vrhove kuca za poziciju povratka Meseca dok je Sunce u natalnom znaku (nezavisno od toga da li je ili ne blizu natalnog stepena) i kombinujte planete iz egzaktnog povratka unutar rasporeda kombinovanog povratka ili gledajte samo planete iz ovog drugog. Kada sam rodila acendent kombinovanog povratka bio je egzaktno na vladaru moje 5. kuce. Kada sam upoznala sadasnjeg supruga Mesec iz kombinovanog povratka bio je tacno na descendentu istog. Za vreme jedne druge, vazne, emotivne veze, Sunce je bilo na DSC kombinovanog povratka. Podrazumeva se da se i ostali hronokratori rasporedjuju unutar povratka i tumace na nacin koji sam vise puta izlagala interpretirajuci Masarove prediktivne metode i njihovu kombinatoriku. Obavezno posmatrajte vladara profekcione godine i vladara terminske distribucije. Na raspolaganju, dakle, imamo, ne jedan, vec dva solarna povratka.
Ovo je kvalifikovan metod solarnog povratka koji podrazumeva, ne povratak Sunca na natalni stepen i minut, vec povratak Meseca na natalni stepen (ne obavezno i minut), a prvi put za period u kojem Sunce prolazi kroz natalni znak. Kombinacije su takve da mozemo kombinovati ovako izracunate kuce sa pozicijama planeta u trenutku egzaktnog povratka Sunca ili sa pozicijama planeta za tako iskombinovan solar. Ono sto je najvaznije, sudeci po Valensu, je da uocimo da li nesto egzaktno pada na osu horizonta i da li ista nesto egzaktno zahvata u natalu.
Dakle, uradite softverski uobicajen solarni povratak za poziciju Sunca pa onda odredite posebne vrhove kuca za poziciju povratka Meseca dok je Sunce u natalnom znaku (nezavisno od toga da li je ili ne blizu natalnog stepena) i kombinujte planete iz egzaktnog povratka unutar rasporeda kombinovanog povratka ili gledajte samo planete iz ovog drugog. Kada sam rodila acendent kombinovanog povratka bio je egzaktno na vladaru moje 5. kuce. Kada sam upoznala sadasnjeg supruga Mesec iz kombinovanog povratka bio je tacno na descendentu istog. Za vreme jedne druge, vazne, emotivne veze, Sunce je bilo na DSC kombinovanog povratka. Podrazumeva se da se i ostali hronokratori rasporedjuju unutar povratka i tumace na nacin koji sam vise puta izlagala interpretirajuci Masarove prediktivne metode i njihovu kombinatoriku. Obavezno posmatrajte vladara profekcione godine i vladara terminske distribucije. Na raspolaganju, dakle, imamo, ne jedan, vec dva solarna povratka.
19
Natalna astrologija / Odg: HOROSKOPSKI FAKTORI BRAKA I LJUBAVI PREMA VETIJU VALENSU
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 06, 2018, 05:51:47 posle podne »Najcesce navodjena pravila u vezi sa brakom i ljubavnim partnerstvima redovno se ticu znaka 7. kuce, vladara ove kuce, tacke braka (najvaznija, u smislu najcesce navodjena, je tacka sa Saturnom i Venerom u formuli) i Venere, jednako preko njene osnovne pozicije i aspekata koje prima i vladara tripliciteta znaka u koji pada. Dorotej je autor koji Veneru postavlja u prvi plan, jednako u muskim i zenskim rodjenjima i jednako prema njenim triplicitetnim dispozitorima. Sedma kuca i nekolicina tacaka dolaze tek posle Venere kod ovog autora. Ptolomej opet u muskim nativitetima prednost daje Mesecu, u zenskim Suncu, dok Venera i Mars spadaju u natalne signifikatore seksualnosti itd. No, Vetije Valens je posebno zanimljiv jer pricu o braku pocinje sa Mesecom. Na pocetku svog pisanja, kod opstih opisa planeta, za Mesec kaze da predstavlja: "zivot, telo, majku, izgled, vid, negu, starijeg brata, kraljicu, vlasnistvo, materijalnu srecu, grad, masu ljudi, putovanja, lutanja i zajednicki zivot, odnosno, legalni brak." Kao i u svemu Vetije prvo pise o opstim znacenjima u odnosu na sve grane astrologije. Tako je Mesec u mundanoj katarhai jednako grad ili je narod u nekom mundanom ciklusu ili je kraljica zbog radovanja u 3. kuci, koja je sedma od radovanja Sunca u 9. Mesec je i jedan od faktora procene materijalne situacije pa je uvek ravnopravan uz vladara 2. i njegovu tacku, tacku fortune i po ovom pitanju. Kao univerzalni horoskopski faktor kosignifikuje, prakticno, svako pitanje svakog horoskopa, jednako natalnog, horarnog ili mundanog. Zanimljivo ja da kao univerzalni zenski simbol Mesec kod Valensa simbolizuje i starijeg brata zbog radovanja u trecoj kuci. Mesec tako univerzalno vlada ovim delom horoskopa, ali po Haldejskom redosledu pada u 7. (Ovo Lili spominje na kraju tradicionalne astroloske epohe). No, ovde je Valens zanimljiv jer Mesecu u Mesecevim derivacijama dodeljuje jos jedan nivo znacenja u vezi sa pitanjem braka. Posle 7. kuce i Venere, Mesec je najvazniji faktor, odnosno, dve tacke u kojima Meseceva simbolika participira, a to su tacke duha i fortune. Pre ovoga na jednom mestu kaze da posebno mlad mesec simbolizuje brak u nekim ciklusima. Fortuna i duh su tacke odnosa muskog i zenskog svetla pa je u muskim rodjenjima: "Mesto braka tacka duha, u zenskim se o ovom pitanju valja suditi prema tacki fortune jer ova mesta sjedinjuju Sunce i Mesec. Jednako za muskarce i zene neophodno je proceniti stanje ovih tacaka, kvadrate i opozicije koje primaju, njihove vladare i videti da li su oni benefici ili malefici."
Uobicajena je derivacija od fortune kao alternative ascendentu pa se brak prosudjuje po sedmom znaku od ove tacke, no kod Valensa Mesec, fortuna i duh imaju ekskluzivno znacenje i za ovo pitanje po sebi. Dakle, fortunu ne gledamo kao drugi ascendent, vec tacku braka i mesto braka u rodjenjima zena. Duh je mesto braka u natalima muskaraca. Pokusajte sa ovim. Pogledajte koje aspekte prima, narocito kvadrate i opozicije jer i kod Doroteja planeta u kvadratu sa tackom braka je najvaznija po ovom pitanju. Gde stoji fortuna, odnosno, duh, u kakvoj kuci i gde je vladar znaka u kojima se nalazi. Par vrlo konkretnih informacija cete dobiti samo na osnovu ovog. Dakle, fortuna je mesto braka u natalima zena, tacka duha u natalima muskaraca.
Uobicajena je derivacija od fortune kao alternative ascendentu pa se brak prosudjuje po sedmom znaku od ove tacke, no kod Valensa Mesec, fortuna i duh imaju ekskluzivno znacenje i za ovo pitanje po sebi. Dakle, fortunu ne gledamo kao drugi ascendent, vec tacku braka i mesto braka u rodjenjima zena. Duh je mesto braka u natalima muskaraca. Pokusajte sa ovim. Pogledajte koje aspekte prima, narocito kvadrate i opozicije jer i kod Doroteja planeta u kvadratu sa tackom braka je najvaznija po ovom pitanju. Gde stoji fortuna, odnosno, duh, u kakvoj kuci i gde je vladar znaka u kojima se nalazi. Par vrlo konkretnih informacija cete dobiti samo na osnovu ovog. Dakle, fortuna je mesto braka u natalima zena, tacka duha u natalima muskaraca.
20
Natalna astrologija / HOROSKOPSKI FAKTORI BRAKA I LJUBAVI PREMA VETIJU VALENSU
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 06, 2018, 05:50:43 posle podne »1. 7. kuca sa vladarem i aspektima
2. Venera prema sopstvenoj poziciji, svim mogucim kvalifikacijama, ali i prema kvalifikacijama njenog dispozitora. Takodje, manje primetno, ali prisutno kod ovog autora je i pozivanje na stanje Venerinih znakova, ne samo Venere.
3. Cetiri relevantne tacke braka. Vetije je ovde specifican jer dve primarne hermeticke tacke dovodi u vezu sa ovim pitanjem s obzirom da fortuna i duh predstavljaju fokusnu tacku odnosa luminara projektivanu od ascendenta. Fortuna, kao lunarna tacka, tako simbolizuje i tacku braka i ljubavi u zenskim nativitetima, duh kao solarna isto to u muskim.
Vetije je specifican sto tacke konstruise u zavisnosti od pola rodjenog. Zenska tacka braka, pored tacke fortune, dobija se na osnovu distance izmedju Meseca i Marsa koja se odbija od stepena ascendenta. Muska u obzir uzima rastojanje izmedju Sunca i Venere, a prema stepenu ascendenta. Vetije objasnjava i logiku koja lezi iza obe ove formule i poziva se na egzaltacije. Naime, Venera vlada znakom koji je 7. u odnosu na solarnu egzaltaciju, a Mars vlada 7. znakom od znaka lunarne egzaltacije.
Aforizama u ovom poglavlju negove Antologije ima toliko pa cu nabrojati samo neke i to one koje se mogu smatrati generalijama nezavisno od ovog autora.
Kada govori o Veneri njena pozicija u kardinalnom ili znaku dve figure uvek svedoci o visebrojnosti ili nestabilnosti neke vrste kada su ljubav, brak i ljubavne veze u pitanju. Ubedljivo najgora od svih mogucih kombinacija je njena veza sa Saturnom, posebno preko kvadrata i opozicije. Cak i kada je Venera dostojanstvena veza sa Saturnom je kvari pa ce, po njemu, zena sa takvom planetarnom kombinacijom privlaciti paznju socijalno nisko rangiranih muskaraca, ruznih muskaraca, bolesnih ili starih musakraca. Negativna je cak i veza Venere i Merkura jer isti, sa jedne strane, daje partnera koji je previse posvecen merkurijanskim prioritetima i ucenjima da bi imao snage za venerijanske. Takodje, i Merkur moze biti simbol veze sa drustveno nisko rangiranim muskarcima.
Suprotno ovome veza sa Jupiterom ukazuje na partnere i partnerke iz vise drustvene hijerahije.
Ako Saturn kulminira, a Venera je na donjem uglu ili veza ide preko linije zapda i severa (kvadrat) je posebno losa konfiguracija koja ukazuje na partnera/partnerku iz nizih drustvenih nivoa. Vetije je prilicno opterecen vezom Venere i Saturna koju smatra najgorom mogucom kada su ljubavne prilike rodjenog u pitanju.
Nezavisno od toga da li je ili ne Venera angularna, aspekt sa Saturnom iz sukcedentne ili angularne njegove pozicije dace neku vrstu seksualne divergencije i neadekvatnosti, bilo da je sama osoba promiskuitetna i besramna, bilo da se upusta u seksualne i ljubavne veze sa "nedostojnim" partnerima. Ovo "nedostojan ili nevredan, manje vredan" se moze komentarisati u vrlo razlicitim kontekstima negativnih vrednosnih kvalifikacija. Dakle, momci, ako ste ubogi, ruzni, nemate para, poziciju, bas nikakvu zivotnu infrakstrukturu ili cak nemate ni morala, tragajte za zenom sa losim aspektom izmedju Venere i Saturna. Jednako vazi i obratno. Muskarci sa ovim aspektima nailaze na ruzne, starije, neugledne, nemoralne i svakojako devastirane zenske prema Valensu:)))
Jupiter, kao sto sam vec rekla, simbolizuje svemu ovome suprotno. Daje ugledne, imucne, ucene, pristojne, lepe, moralne partnere...Sam Jupiter, ako je povezan sa losim konfiguracijama Venere i Saturna, ublazice lose startne indicije istog.
Od drugih aforizama mogu se izdvojiti sledeci:
Mesec u solarnom orbisu, pod solarnim zracima, je generalno los za ljubav i brak. Mars i Venera kada su preblizu Suncu simbolizuju ceste i duge tajne veze i afere, paralelne ljubavne zivote. Ovo je narocito pojacano postavkom signifikatora u kardinalnim znacima.
Veza Marsa i Venere preko beneficnog aspekta simbolizuje brak posle duzeg perioda varanja partnera kada se prvi partner ostavlja zbog drugog.
Mesec i Venera u istom znaku, uz istovremenu aspektualnu vezu sa Jupiterom i Marsom, daje incestne ljubavne veze ili vezu/brak sa daljom rodjakom u natalima muskaraca.
Neobicnih aforizama ima jos mnogo, narocito u delu gde govori o pomenutim tackama pa ih ovde necu iznositi jer svako moze da procita i sam. Delo je online dostupno na netu.
Da ponovim. Osnovni faktori natala za procenu kvaliteta ljubavnih veza su: 7. znak od ascendenta, skupa sa vladarem i planetama u njemu, Venera, skupa sa njenim vladarem i aspektima koje sama prima, te opstim kvalifikacionim preduslovima, tacke braka, sto su za zenu fortuna i tacka koja se dobija rastojanjem od Meseca do Marsa odbijenim od ascendenta, a za muskarca to su tacka duha i tacka braka koja se dobija rastojanjem od Sunca do Venere, a prema ascendentu. Sve se racuna, znak, kuca, aspekti prema tacki i aspekti i stanje njenog vladara. Pogledajte posebno da li se neka planeta ponavlja po osnovu veze sa pomenutim faktorima. Ta ce planeta, svakako, imati posebnog znacaja u proceni. Na mom primeru to je, svakako, Merkur u Ar u 9. jer je dipozitor vladara 7. vladar tacke fortune, Vetijeve zenske tacke braka, ali i osnovne tacke braka sa Saturnom u formuli (sve tri padaju u znak Vi). Na kraju isti cak vlada i Venerinim terminom.Ako takva planeta postoji, ista ce uvek biti najveci donosilac promena u vezi sa ovim pitanjem (ali ne i jedini). Njeno univerzalno, slucajno i znacenje prema poziciji u kuci dace prvi nivo znacenja u odnosnom pitanju, pa ce ciklusi te planete posebno biti tretirani u traganju za predikcijama ovog tipa.
2. Venera prema sopstvenoj poziciji, svim mogucim kvalifikacijama, ali i prema kvalifikacijama njenog dispozitora. Takodje, manje primetno, ali prisutno kod ovog autora je i pozivanje na stanje Venerinih znakova, ne samo Venere.
3. Cetiri relevantne tacke braka. Vetije je ovde specifican jer dve primarne hermeticke tacke dovodi u vezu sa ovim pitanjem s obzirom da fortuna i duh predstavljaju fokusnu tacku odnosa luminara projektivanu od ascendenta. Fortuna, kao lunarna tacka, tako simbolizuje i tacku braka i ljubavi u zenskim nativitetima, duh kao solarna isto to u muskim.
Vetije je specifican sto tacke konstruise u zavisnosti od pola rodjenog. Zenska tacka braka, pored tacke fortune, dobija se na osnovu distance izmedju Meseca i Marsa koja se odbija od stepena ascendenta. Muska u obzir uzima rastojanje izmedju Sunca i Venere, a prema stepenu ascendenta. Vetije objasnjava i logiku koja lezi iza obe ove formule i poziva se na egzaltacije. Naime, Venera vlada znakom koji je 7. u odnosu na solarnu egzaltaciju, a Mars vlada 7. znakom od znaka lunarne egzaltacije.
Aforizama u ovom poglavlju negove Antologije ima toliko pa cu nabrojati samo neke i to one koje se mogu smatrati generalijama nezavisno od ovog autora.
Kada govori o Veneri njena pozicija u kardinalnom ili znaku dve figure uvek svedoci o visebrojnosti ili nestabilnosti neke vrste kada su ljubav, brak i ljubavne veze u pitanju. Ubedljivo najgora od svih mogucih kombinacija je njena veza sa Saturnom, posebno preko kvadrata i opozicije. Cak i kada je Venera dostojanstvena veza sa Saturnom je kvari pa ce, po njemu, zena sa takvom planetarnom kombinacijom privlaciti paznju socijalno nisko rangiranih muskaraca, ruznih muskaraca, bolesnih ili starih musakraca. Negativna je cak i veza Venere i Merkura jer isti, sa jedne strane, daje partnera koji je previse posvecen merkurijanskim prioritetima i ucenjima da bi imao snage za venerijanske. Takodje, i Merkur moze biti simbol veze sa drustveno nisko rangiranim muskarcima.
Suprotno ovome veza sa Jupiterom ukazuje na partnere i partnerke iz vise drustvene hijerahije.
Ako Saturn kulminira, a Venera je na donjem uglu ili veza ide preko linije zapda i severa (kvadrat) je posebno losa konfiguracija koja ukazuje na partnera/partnerku iz nizih drustvenih nivoa. Vetije je prilicno opterecen vezom Venere i Saturna koju smatra najgorom mogucom kada su ljubavne prilike rodjenog u pitanju.
Nezavisno od toga da li je ili ne Venera angularna, aspekt sa Saturnom iz sukcedentne ili angularne njegove pozicije dace neku vrstu seksualne divergencije i neadekvatnosti, bilo da je sama osoba promiskuitetna i besramna, bilo da se upusta u seksualne i ljubavne veze sa "nedostojnim" partnerima. Ovo "nedostojan ili nevredan, manje vredan" se moze komentarisati u vrlo razlicitim kontekstima negativnih vrednosnih kvalifikacija. Dakle, momci, ako ste ubogi, ruzni, nemate para, poziciju, bas nikakvu zivotnu infrakstrukturu ili cak nemate ni morala, tragajte za zenom sa losim aspektom izmedju Venere i Saturna. Jednako vazi i obratno. Muskarci sa ovim aspektima nailaze na ruzne, starije, neugledne, nemoralne i svakojako devastirane zenske prema Valensu:)))
Jupiter, kao sto sam vec rekla, simbolizuje svemu ovome suprotno. Daje ugledne, imucne, ucene, pristojne, lepe, moralne partnere...Sam Jupiter, ako je povezan sa losim konfiguracijama Venere i Saturna, ublazice lose startne indicije istog.
Od drugih aforizama mogu se izdvojiti sledeci:
Mesec u solarnom orbisu, pod solarnim zracima, je generalno los za ljubav i brak. Mars i Venera kada su preblizu Suncu simbolizuju ceste i duge tajne veze i afere, paralelne ljubavne zivote. Ovo je narocito pojacano postavkom signifikatora u kardinalnim znacima.
Veza Marsa i Venere preko beneficnog aspekta simbolizuje brak posle duzeg perioda varanja partnera kada se prvi partner ostavlja zbog drugog.
Mesec i Venera u istom znaku, uz istovremenu aspektualnu vezu sa Jupiterom i Marsom, daje incestne ljubavne veze ili vezu/brak sa daljom rodjakom u natalima muskaraca.
Neobicnih aforizama ima jos mnogo, narocito u delu gde govori o pomenutim tackama pa ih ovde necu iznositi jer svako moze da procita i sam. Delo je online dostupno na netu.
Da ponovim. Osnovni faktori natala za procenu kvaliteta ljubavnih veza su: 7. znak od ascendenta, skupa sa vladarem i planetama u njemu, Venera, skupa sa njenim vladarem i aspektima koje sama prima, te opstim kvalifikacionim preduslovima, tacke braka, sto su za zenu fortuna i tacka koja se dobija rastojanjem od Meseca do Marsa odbijenim od ascendenta, a za muskarca to su tacka duha i tacka braka koja se dobija rastojanjem od Sunca do Venere, a prema ascendentu. Sve se racuna, znak, kuca, aspekti prema tacki i aspekti i stanje njenog vladara. Pogledajte posebno da li se neka planeta ponavlja po osnovu veze sa pomenutim faktorima. Ta ce planeta, svakako, imati posebnog znacaja u proceni. Na mom primeru to je, svakako, Merkur u Ar u 9. jer je dipozitor vladara 7. vladar tacke fortune, Vetijeve zenske tacke braka, ali i osnovne tacke braka sa Saturnom u formuli (sve tri padaju u znak Vi). Na kraju isti cak vlada i Venerinim terminom.Ako takva planeta postoji, ista ce uvek biti najveci donosilac promena u vezi sa ovim pitanjem (ali ne i jedini). Njeno univerzalno, slucajno i znacenje prema poziciji u kuci dace prvi nivo znacenja u odnosnom pitanju, pa ce ciklusi te planete posebno biti tretirani u traganju za predikcijama ovog tipa.