Skorašnje poruke

Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 10
21
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:21:09 posle podne »
 Povremeno nailazimo na pitanja kako su stari uopste bilo sta racunali s obzirom da nisu mogli da odrede tacan cas u svakom trenutku. Pogresna pretpostavka. Vidimo da je i obican covek imao metode i sredstva da odredi cas dana ili noci. Matematicki su neuporedivo vestiji i uceniji bili od svih danasnjih astrologa. Nedostatak obuke u rucnom izracunavanju horoskopskih faktora i matematickih metoda je karakteristika savremenog astrologa. Kada bi se sve ovo uvelo kao obavezno u sistemu "sertifikovanja" znanja, vrlo mali broj bi prosao. Upravo je kompjuterska era degradirala obrazovanje savremenog astrologa jer su podaci dostupni na dugme, bez da se razume kako se do njih dolazi i sta isti matematicki i astronomski predstavljaju. Astronomija i astrologija su u to vreme bile dva dela jedne celine i bez jednog nisi mogao da razumes drugi.
22
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:19:55 posle podne »
 Deo Ptolomejeve tabele klima kroz 39 tacaka geografskih sirina izmedu ekvatora i polarnog kruga.
23
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:18:55 posle podne »
 Razvoj horoskopije u narednim decenijama uticace na pojavu posebne astroloske grane koju poznajemo pod nazivom katarhai sto je mnozna od katarche u znacenju poceci iz koje ce se vremenom razviti prvo elekciona, a onda i horarna astrologija. Sama katarhai ostace oznaka za sve horoskope koji nisu natali, pitanja u uzem smislu, elekcije i univerzalni mundani horoskopi prirodnih ciklusa. Novi sistem horoskopske astrologije bice prezentovan u knjigama izdatim pod imenima mitskih i istorijskih licnosti poput Hermesa, Anubija, Nehepsa, Petozirisa, Avrama, Asklepija itd. Ipak, nijedna od tih prvih knjiga do nas nije dosla netaknuta u izvornom obliku. Ono sto o njima danas, zapravo, znamo doslo je kroz komentare i citate potonjih astrologa. Ove knjige pratile su tablice planetarnih pozicija koje kasniji pisci nazivaju Vecitim tablicama (tabelama) koje su kostruisane prema epiciklicnom modelu. Moguce je da su u svoj sadrzaj ukljucivale i niz skracenih efemerida koje su se odnosile na razlicite astronomske cikluse planeta, poput Venerinog osmogodisnjeg. Kakva bila da im je struktura te tablice su davale pozicije prema fiksnom zodijaku koji mozemo nazvati "Aleksandrijan". Ovo bi mogla biti indicija da su tabele u pitanju izradjene pre Hiparhovih solarnih i lunarnih tabela koje su se svakako ticale tropskog Zodijaka. Ove tabele ostaju u upotrebi do 4. v.n.e. kada bivaju zamenjene Ptolomejevim.

Hiparh je taj koji je otkrio fenomen precesije u 2. v.p.n.e. On je sastavio prvi sveobuhvatni katalog zvezda, katalog Sunca i Meseca, kao i tabele proracuna eklipsi. Sve te tabele davale su pozicije prema fiksnom Zodijaku.

Na koji nacin je Grk konstruisao horoskop za svog klijenta? Sasvim lako ako je isti dolazio iz Aleksandrije. U ostalim slucajevima javljao se problem konverzije kalendara. Astrolog je nesumnjivo morao imati znanje o lunarnim kalendarima Grka i naroda Starog istoka i sigurno o rimskom aktuelnom kalendaru. Longituda mesta rodjenja izracunavala se prema metodu broja casova zapadno ili istocno u odnosu na Aleksandriju koja je bila startna referenca kao Grinic danas. Latitude su bile "klime" u koju je mesto padalo. Klime su predstavljale pojaseve gegrafskih sirina prema broju ekvinocijalnih sati najduzeg dana u godini. Svaki pojas je bio sirok nekoliko stepeni i tabele su se izradjivale za vreme izlazaka znakova u svakoj klimi. Astrolog koji nije imao tabele klima i nije poznavao metod korekcije prema datoj klimi pogresio bi poziciju Meseca i ascendenta. Stvar je bila sasvim laka za klijente rodjene u Egiptu. Egipcani su dnevno vreme merili prema godisnjim dobima od izlaska Sunca (dnevni casovi) i od njegovog zalaska (nocni). Astrolog bi prvo zabelezio stepen Sunca, kada je na istoku, a kada na zapadu. Ako, recimo, klijent izvesti da je rodjen peti cas dana astrolog je imao dva nacina da odredi ascendent petog dnevnog casa. Grubljom metodom koja je broj casova mnozila sa 15 stepeni i rezultat dodavala na poziciju Sunca. Drugi i precizniji nacin je bio konsultovanje tabele "ispitivanja casa" koja je precizno odredjivala duzinu sezonsko dnevnog casa tako sto se vreme dobnog dnevnog luka (od izlaska do zalaska sunca) konvertovao u ekvinocijalne sate.

Poseban problem sa kojim je astrolog morao da se nosi je da odredi kada dan zaista i pocinje jer su u vezi sa tim konvencije bile sasvim razlicite. Zemlje koje su koristile lunarni kalendar dan su najcesce pocinjale u vreme zalaska sunca. Rimljani su kao i mi danas dan startovali u ponoc, iako su duzinu dana sezonski prilagodjavali vremenu od izlaska do zalaska sunca. Egipcani su pak dan pocinjali izlaskom sunca.

Kada bi savladao sve prethodne prepreke i ispravno matematicki izracunao elemente horoskopa astrolog je na parcetu papirusa upisivao ime klijenta, datum i vreme rodjenja, pozicije planeta i izlazeci znak. Nije bilo neophodno da crta dijagram jer su pozicije kuca i planeta lako mogla biti vizualizovane. Prvi astrolozi nisu vodili racuna o astronomskom meridijanu. Juzna tacka se zamenjivala celim desetim znakom od ascendenta. Oko vek kasnije par astrologa pocinje d izracunava i poziciju MC a.

U vezi sa ovim valja objasniti kako je obican covek dolazio do podatka o tacnom vremenu u toku dana. Suncani casovnici korisceni su tokom dana, klepsidre (vodeni casovnici) tokom noci. Veci gradovi imali su suncane casovnike na centralnim pozicijama, ali su se pravli i u razlicitim velicinama, pa je bilo i vrlo malih, velicine dzepnih mehanickih casovnika koji su se lako mogli nositi sa sobom. Ovi portabl suncani casovnici pazljivo su morali da se postavljaju prema liniji solarne senke. Klepsidre su se koristile nocu i danju u vreme oblacnih prilika, kada se senka sunca nije mogla pratiti. Najjednostavnija klepsidra sastojala se od teglice sa malom rupom na dnu i iscrtanim linijama koje oznacavaju sate. Najuceniji astronomi su, svakako, koristili i najprecizniji uredjaj astrolab. Casovi su bili ranzirani drugacije nego sto su danas. Svitanje je padalo u 12. cas noci, a zalazak u 12. cas dana. Ako bi neko bio rodjen u prvom satu dana to je znacilo da je rodjen sat posle svanuca. Podne je bilo sesti cas dana, a ponoc sesti cas noci. Sredina drugog casa znacila je sat i po posle izlaska sunca itd.
24
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:18:28 posle podne »
...
25
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:17:48 posle podne »
 Sledece poglavlje u istoriji astrologije odvodi nas u Aleksandriju, kulturni i ekonomski centar helenskog perioda. Kulturne, religijske i naucne tradicije tri glavne etnicke grupe Grka, Jevreja i Egipcana, stapaju se u jednu. Posle izgradnje velike biblioteke od strane kralja Ptolomeja I Sotisa u 3. v.p.n.e. mnogi ucenjaci iz grckog govornog podrucja zavrsavaju u ovom gradu. Medju tim ucenjacima su i kreatori horoskopske astrologije. Prava imena prvih medju njima nisu poznata istoriji jer su birali pseudonime u imenima bogova, drevnih kraljeva, heroja ili legendarnih mudraca. Njihove knjige su izgubljene i sacuvani su samo razbacani fragmenti u delima poznijih autora iste epohe. Ipak, smatra se da su glavne karakteristike njihove astroloske teorije prenete i sacuvane na taj nacin.

U skladu sa tri glavne kulturoloske struje aleksandrijske populacije tog vremena sistem astrologije koji su konstruisali sadrzi sledece elemente:

1. Poznovavilonski navigacioni Zodijak, planete i fiksne zvezde, triplicitete znakova, egzaltacije, dodekatemorije i naglasak na eklipse u mundanoj astrologiji (ovo i Ptolomej preuzima u mundanom delu Tetrabiblosa gde se vidi jasno da eklipsama dodeljuje prvu ulogu u mundanim ciklusima).
2. Egipatski koncept 36 dekana, uz naglasak na izlazeci koji posledicno povlaci i izlazeci znak Zodijaka kao primarni faktor. Dekani su konkretizovani kroz 10 stepeni longitude unutar jednog znaka Zodijaka. Njihova imena do nas dolaze kroz grcku transliteraciju Firmika Materna, astrologa iz 4. v.n.e i Hefestiona Tebskog s pocetka 5. veka. Preko njih nam postaje poznata i podela na devetine (litourgoi, na grckom, munifices na latinskom) za koje se danas opravdano veruje da predstavljaju poreklo za indijske navamse.
3. Osobine grckih bogova i grcki filozofski koncepti, poput cetiri elementa, musko-zenski dualni princip i, najvaznije, sistem vladarstva nad znakom, koji se zasniva na udaljenosti planete od Sunca (tropika), su uvrsteni u predmet astrologije. Isti nisu bili poznati Vaviloncima i Egipcanima pre grcke epohe. Astronomski redosled planeta iskoriscen je i za dodeljivanje planetarnih vladarstava nad dekanima i dnevnih i nocnih sati. Iz poslednjeg su izvedena i planetarna vladarstva nad danima u nedelji.
4. Ovim elementima tvorci zapadne astrologije dodaju fundamentalne koncepte kuca, koji se u pocetku svodi na jednostavnu delineaciju od prvog znaka na istoku (danas poznatog kao ascendent), zatim dnevnu i nocnu sektu, planetarne aspekte, tacke i termine.

Najraniji horoskopski dijagrami bili su jednostavni i kruzni (iako se pogresno veruje da su kvadratni od pocetka), ponekad sa krstom unutar kruga koji je oznacavao kardinalne tacke dnevnog solarnog kretanja. Te prve karte, kao i danasnje, su crtane sa istokom sa leve strane i jugom na vrhu jer su na isti nacin Egipcani crtali geografske karte. Ptolomej ce izmeniti ovaj prvobitni nacin crtanja geografskih mapa sa zapadom i severom sa leve i gornje strane.

Sunce je ponegde predstavljeno malim krugom sa zrakom prikacenim na njega, dok je Mesec predstavljen zapadnim lukom (kresendom). Planete nisu imale simbole kao ni znaci. Mahom su njihova imena bila upisivana u kartu na odgovarajucem mestu. To je bilo sasvim dovoljno da se dalje detaljnije vizualizuju kuce, bez narocite potrebe za njihovim ucrtavanjem u ovaj osnovni dijagram koji je u pocetku sadrzao samo cetiri dela.
26
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:17:20 posle podne »
 Razlika izmedju vavilonske i grcke astrologije umnogome je nalik razlici izmedju precedentnog i kontinentalnog pravnog sistema. Za laike dovoljno je reci da izvori precedentnog prava, karakteristicnog za anglo-saksonski svet, predstavljaju sudske odluke koje, jednom donete, postaju presedan za slicne slucajeve u buducnosti. U evropskom pravu, koje za temlj ima institucije rimskog prava, izvor je, pre svega, u pisanom zakonu. Slicno ovom poredjenju je i odnos izmedju vavilonske i grcke astrologije. Vavilonska astrologija je deo sirokog religijskog konteksta gde su izvori za tumacenje nebeskih pojava sadrzani u prvim iskustvima istih. Tako, recimo, ako Venera izlazi ispred te i te zvezde, a oblak je crveno-purpuran sa leve ili desne strane zvezde, zakljucak je takav i takav i kada se jednom zapise iskustvo posle takvog fenomena, on postaje pravilo za kasnije ponavljanje izlaska Venere ispred iste konstelacija, a pod slicnim meteoroloskim uslovima. Kod Grka prethodno iskustvo vise ne znaci mnogo. Sa nivoa religije astrologija prelazi na nivo filozofskog misljenja pa izvor postaje pravilo konstruisano na osnovu nekog racia sa matematickim polazistem i izvedenicom. Interpretaciji prethodi pravilo na osnovu zakona koji konstituise telo astrologije, a ne na osnovu iskustva. Nedavno smo imali primer za ovo u vezi sa Abu Masarovom matematickom igrom mogucih velikih astroloskih ciklusa, koji nemaju nikakvu primenu i proveru u prethodnom iskustvu, a postaju okvir za interpretaciju u buducnosti. U Vavilonu ovo nije bilo moguce jer matematika nije bila razvijena. Tek na samom kraju vavilonske epohe, tacnije haldejske epohe, dobijamo obrise onoga sto ce Grci par vekova kasnije kreirati kao horoskopiju.
27
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:16:53 posle podne »
 Vavilonci su izmislili astrologiju u 2. milenijumu pre nove ere. Usvojili su sazvezdja koja su vec bila prepoznata od strane Sumeraca pre njih i tako su poceli da posmatraju i beleze nebeske fenomene. Do 16.v.p.n.e. sakupili su listu onih fenomena za koje su verovali da se odnose na vazne mundane dogadjaje. Ovo nam je danas poznato na osnovu brojnih pojedinacnih dokumenata i standardne kompilacije istih pod nazivom Enuma Anu Enlil koja je u nekoliko primeraka pronadjena u ostacima biblioteke iz vremena asirske vlasti i kralja Asurbanipala koji je vladao u 7.v.p.n.e. Kompilacija sadrzi 70 glinenih plocica na kojima je zapisamo 7000 znamenja. 50. i 51. tablica sadrze astronomske zapisa pod nazivom Mul.Apin serija.

Materijal sadrzan u ovim vavilonskim raspravama postali su poznati Jevrejima tokom njihovog ropstva pod Vaviloncima i dalje su presli na Persijance i Egipcane tokom perioda persijske dominacije u 6.v.p.n.e. Materijal dospeva i do severo-zapada Indije vek kasnije. Vazno je razumeti da je vavilonska astrologija bila primitivna forma mundane astrologije, ne i natalne, ali se, osim mundane, mogu nazreti zaceci elekcione jer neka znamenja govore o dobroj sreci u odnosu na pocetak neke aktivnosti. Tako recimo u jednom izvestaju o lunarnom pomracenju iz januara 673. g.p.n.e. astrolog pod imenom Nergal pise kralju Esarhadonu:

"Ako posmatranje zapocnete zarad dobrostanja kralja, grada i njegovog stanovnistva u ovo vreme, oni ce biti dobro. U pocetku godine poplava ce porusiti nasipe, ali kada se Mesec ponovo pomraci, kralju, gospodaru moj, tada mi pisi..."

Astrologija znamenja praktikovana je od strane astrologa koji su ujedno bili pisari,svestenici i egzorcisti. U vremenu pre 7.v.p.n.e. oni su tumacili nebeske fenomene neposredno posto se dese i ne previse unapred jer jos uvek nisu imali dovoljno znanja o planetarnim kretanjima. (Predikcija se uglavnom zasnivala na klimatskim pojavama koje su pratile vreme pojave planeta u odredjenom perodu. Moja primedba.)

Vavilonska sazvezdja sadrzala su i neka od zodijackih, ali se ukupan broj javlja tek u kasnom 5.v.p.n.e. Ona su, kao sto je to uvek sa sazvezdjima vidljivim na nebu, nejednake duzine, sa velikim razmacima izmedju nekih i nejasnim granicama. Vek kasnije, kada su Vavilonci savladali metode za izracunavanje planetarnih pozicija, bili su primorani da konstruisu krug od 360 stepeni koji su podelili na 12 jednakih delova. Njih danas poznajemo kao znake Zodijaka. Oni su nastali kao pogodan mehanizam za pracenje kretanja nebeskih tela, ne kao deo astroloskih predikcija. Vavilonci Zodijak nisu koristili u astroloske svrhe, vec svrhu matematickog izracunavanja pozicija onih nebeskih tela koja su koristili u astroloske svrhe. (Dakle, nikakvih 12 tipova licnosti nisu bili poznati jer Zodijak nije sluzio u astroloske svrhe uopste!). Ovaj prvi Zodijak, kao jedan od dva koje danas poznajemo kao eklipticke koordinatne sisteme, bio je sideralan sto znaci da je pratio prethodnicu sazvezdja.

Jedno od nejasnih nasledja ove pozne vavilonske tradicije jesu i tzv. "tajne kuce" planeta koje neki dovode u vezu sa egzaltacijama dok drugi istu negiraju. Sunce i Ovan, Mesec i Plejade, Merkur i Devica itd. Dodekatemorije su, takodje, po nekima pozno vavilonska zaostavstina kao i cetiri grupe od po tri znaka koji mnogo kasnije kod Grka, pocevsi od Valensa, bivaju dovedeni u kontekst grckih filozofskih praelemenata. Vavilonci elemente nisu poznavali!

U jednom trenutku, negde na prelazu izmedju 5. na 4. v.p.n.e. razvija se koncept natalne astrologije. Odredjivanje pozicija nebeskih tela u znacima, a u vezi sa tzv. "normalnim zvezdama". Normalne zvezde su nekretnice koje ne pripadaju zodijackim sazvezdjima, ali nisu daleko od ekliptike. Na pocetku astrologije Vavilonci su baratali sa zvezdama iz ukupno 18 sazvezdja. Jos uvek smo vekovima daleko od tipskog Zodijaka licnosti, ascendenta i horoskopskih kuca. Primer jednog protonatalnog astroloskog modela:

"Godina 77, mesec Siman. Cetvrti na peti cas noci, aristokrata je rodjen. Mesec je u Lavu, Sunce na 13. Blizanaca, Mesec raste u svom obliku od sredine do vrha (prva cetvrt)...Bice bogat, ostarice, biti popularan i iznad svoje brace..."

Kako se radilo o klijentu Grku astrolog je morao da pretvori grcki u aktuelni vavilonski kalendar kako bi uopste mogao da nadje pozicije planeta. Vavilonski Zodijak u to vreme pocinjao je na 5 stepeni longitude ispred ekvinocija pa je dodavanjem tog broja na tropsku longitudu odredjivalo pozicije planeta preciznije.

Rezime:

1. Vavilonska znamenjska astrologija pocela je da se kompiluje negde oko 16. v.p.n.e. Ista je sadrzavala iskljucivo aforizme na temu mundane astrologije. Grubi, kakvi su bili, predstavljaju samo vrlo opste principe za nebeske fenomene koji se odnose na kolektiv.
2.Ova astrologija, eventualno, zacinje seme za elekcionu astrologiu jer je poznata praksa odabira buduceg trenutka vremena pojave povoljnih znamenja za zapocinjanje nekog poduhvata.
3.U svom najkasnijem obliku ovakva astrologija prelazi na Persijance i dalje preko njih na Egipcane. U manjoj meri i na Induse. No, ni Persijanci, ni Egipcani nisu imali velike vajde od ovoga jos uvek (razvoj astrologije na ovim prostorima pocinje tek posle grcke recepcije astrologije!).
4.Rani Egipcani nisu imali sopstvenu astronomiju, ali su mapirali nebo u 36 sazvezdja poznatih kao dekani koji su originalno korisceni za odredjivanje vremena u toku noci. Dekani su imali izvestan misticni karakter u prostim kvalifikacijama "srecni i nesrecni". Ovi dekani kasnije bivaju integrisani u grcki Zodijak. Mnogi smatraju da, upravo, egipatski koncept izracunavanja nocnih casova vodi ka razvoju horoskopije, odnosno, ustanovljavanju metoda za izracunavanje ascendenta, onog dela ekiptike koji prati, upravo, odredjeni dekan.
5. Rani Indusi imali su samo rudimentarnu formu astrologije koja se zasnivala na lunarnim kucama (naksatrama). Nikakav Zodijak na pocetku ni kod njih nije postojao. Tzv. vedska astrologija, termin iz 20. veka, nije postojala u vedsko vreme! To sto su Indusi imali horoskope Bude i Rame znaci samo da su isti hipoteticke slike neba napravljene hiljadama godina kasnije, na pocetku nove ere, kada je recepcija preko Grka zavrsena.
6. Na kraju epohe vavilonske astrologije zacinje se i natalna. Osnova ove astrologije bile su konjunkcije planeta sa fiksnim zvezdama.
7. Vavilonci su izmislili krug i 360 stepeni, odnosno, matematicki Zodijak sa 12 jednakih podeoka od 30 stepeni koji je sluzio kao koordinatni mehanizam, ne u svrhu divinacije!
8.Vavilonski svestenik Beros uspostavio je skolu astrologije u Grckoj, na ostrvu Kosu negde oko 290. g.p.n.e. ali ni to jos uvek nije bila ona vrsta astrologije koju poznajemo kao horoskopsku i koja ce se tek vek kasnije poceti da razvija u Aleksandriji.
28
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:16:24 posle podne »
...
29
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:15:15 posle podne »
...
30
Scriptorium / Odg: Istorija astrologije
« Poslednja poruka od strane Nataša poslato April 03, 2018, 03:14:58 posle podne »
...
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 10