Ali moram da kažem, što te dalje čitam to mi sve to zvuči neuvjerljivije i više nisam siguran dali uopšte da se upuštam u tu literaturu, prema kojoj inače gajim izvjesni respekt.
Ukoliko nisi siguran i ako ti sve deluje neuverljivo, onda se nemoj upustati u anticku, srednjovekovnu i renesansnu literarutu. Tek ces od toga da prokuvas.
Tradicionalna astrologija mi izgleda kao neka sektaška nadgradnja horoskopiji na bazi metafizičkih spekulacija kasne antike. To je utisak koji sam stekao na osnovu tvojih izlaganja, koja su mi uostalom neprozirna kao i ranije, u smislu da kad te čitam, doima mi se kao da da čitam neku medicinsku dizertaciju namjenjenu kolegama i ne laicima. Ali ne toliko zbog same materije nego zbog forme (kad smo već kod Aristotela) u koju to sve pakuješ. Npr. ne razumijem zašto koristiš tako nesvakidašnju riječ “arbitrarno” kad već postoji opšterazumljiva riječ “proizvoljno”.
Tradicionalna astrologija ne moze biti sektaska, vec main stream, sektaska moze biti samo moderna, ono sto se odvaja od dogamtske prethodnice, to je sektasenje. Drugi deo tvog iskaza, da je astrologija zasnovana na metafizickim spekulacijama pozne antike je tacna. Ja se ovde i ne obracam laicima, vec kolegama. Za laike vodim skolu, imam dovoljno polaznika koji ne odustaju lako, pamtim i troje koji su odustali, ali znas kako, svi moji ucenici su doktori bilo fizike, bilo filozofije, imam i jednog filologa od pre neki dan, pa umetnika. Kako bilo da se uzme, radi se o ljudima sa odlicnim prethodnim obrazovanjem i razvijenom sposobnoscu za ucenje tako da kod mnogih nivo ne moram da spustam. Rec arbitrarno u srpskoj stvarnosti i nije retka, nije nesvakidasnja, svako malo je cujem na vestima, ali, u mom slucaju, tehnikalije stranog porekla su posledica samo jedne stvari. Citam na engleskom jer literature na srpskom i hrvatskom nema dovoljno pa mi udje pod jezik taman dovoljno duboko da, s obzirom da mi um radi brzo, ja ne razmisljam da li cu upotrebiti stranu ili domacu, racunam sagovornik razume obe kao sto i razume. Ne koristim je da bih tebe fascinirala, vec po automatizmu. Svakog pesnika prepoznas po stihu bez da znas ko je pesmu pisao, ako si citao neke njegove ranije.
Zato me sve to podsjeća na sektaški opskurantizam: ti kao visoka svećenica glavom u metafizičkim oblacima i ne želiš da se sagneš šegrtu, on se sam mora sagnuti i podvrgnuti nizu inicijacija da bi prošao kroz kapije mudrosti. Mislim, materija je dovoljno žilava sama po sebi, zašto joj nabacivati još više kore?
Da bi tradicija astrologije bila opskurantivna ono sto joj je sledilo bi moralo biti oslobodjeno i progresvino, ali se tako nesto nije desilo. Desilo se urusavanje sistema i otvaranja vrata besmislu iza kojeg stoje lose namere poremecenih promotera nove duhovnosti, koja se u pravilima novog doba snasla taman toliko da vas sve danas smatraju ludacima ako se, eto, interesujete, bavite "kojecime". Evo jedne pitke preporuke sto se literature tice, u poslednjim poglavljima lepo opisano gde je astrolog do 17. a gde od 19. veka sto se drustvene vrednosti tice i zasto je to tako. "Istorija zapadne astrologije". Dz. Tester. No, i ne moras se latiti ni ovoga ako ti je mrsko, svrati do Frolija i njegove "Prave astrologije", lako i pitko je objasnio o kakvom haosu se radi i kakvim ljudima. Ja jesam u metafizickim oblacima vrlo cesto i van astrologije putem dijalektike, segrte nemam, ucenike da i vrlo lako se spustam kada prezentujem i objasnjavam tehnike. To se moze videti i na ovom forumu i FB Dijalozima. Milion puta ponovima ako treba i dovoljan broj to i nauci, taman onoliko koliko i treba da usvoji. Uostalom, citirali smo vise puta navode starih autora zasto astrologija ne bi smela da bude prezentovana populusu, vec samo izabranima. Elitizam iza ovog nije iz hira, vec svesnosti da se sve devalvira umnozavanjem bez ikakvog kritickog standarda i da svako nije za sve. Zasto bi bio za astrologiju. Od 19. veka astrologija je srusena, ostale su krhotine jos neko vreme da bi se i one pogubile vrlo brzo. Tako polupana, haoticna, postala je mamac za svakog sto je u prethodnoj njenoj istoriji bilo iskljuceno. Materija je zilava kazes, ja ne znam da sam ista u zivotu ucila, a da to nije bilo zilavo i da knjige nisam u besu bacala preko sobe. Ne razumem zasto ne bi bilo tesko i zilavo? Nego, vi ste navikli, naucili da to ne sme biti tako jer se vodite ispraznom pricom o intuiciji. Ne zato sto intuicija nema znacaj u astrologiji, vec zato sto je put do inspiracije, pre nego intuicije, put kalkulacije. Da bi ovo razumeo tim putem moras i da prodjes, a to znaci da naucis tehnike koje su daleko lakse za usvojiti od bilo cega sto se izucava na bilo kom fakultetu. E, tek onda ce da ti sine inspiracija o kojoj Bonati tu i tamo prozbori koju. Kada je covek pripremljen, kada nije. Inicirati te sigurno necu ja, niti bilo ko drugi, jedino samog sebe mozes da iniciras.
Jasno mi je da je astrologija uvjek imala neki metafizički kontekst, ali i taj kontekst je historičan i prvobitni fundamenti astrologije leže u historijskoj mrčini, a kako mi izgleda ti hoćeš da polažeš pravo na neki “istinski” fundament astrologije sterilisane od svih naknadnih taloženja, i to mi ima zadah sektaštva.
Ne polazem ja pravo ni na sta, to nije moje, samo prosledjujem kako stvari stoje, a sta je istina na svakome je da proceni prema svojim sposobnostima. Postoji samo jedan fundament, a isti je srusen i natalozen haosom kojecega jer se nista ni sa cim ne dovodi u skladnu vezu na takav nacin da svaki pojedinacni deo moze da objasni neki drugi bez da se zalazi u subjektivisticke impresije kojima, na nivou tela astrologije, nema mesta. Ajde jos jednom, sektasi mogu biti jedino moderni astrolozi, ne tradicionalni jer se, valjda, odvajas od glavnog, prethodnog, fundamentnog, a ne od samog sebe. Ukoliko izraz sektasenje zelis da primenis na nas ovde, u smislu da smo neka verska grupa, gresis jer nismo i nemamo organizaciju, niti vodju. Ja govorim za sebe i u svoje ime. Da imamo organizaciju onda bi rec kult vise odgovarala od sekta. Kad smo vec kod kultasenja. Tome su daleko skloniji modernisti. Ta ovde u Srbiji jedan takav radi na vrlo opskurnom modu.
štaviše nije isključeno da se horoskopija bazira na diverznim psihološkim samoobmanama, limitiranim privatnim statistikama od oka, po slektivnom sjećanju i osjećanju
Itekako, ali ne kod tradicionalista, vec modernista koji veruju da se statistikom astrologija moze obradjivati pa ubede sebe da je nesto onakvo kakvo jeste na osnovu dva primera poklapanja ili cak i jednog, najcesce licnog. Posledica toga je da prema subjektivnoj oceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti egzaltacija Merkura mora biti prebacena u Vodoliju ili Skorpiju.
Npr. elementi nisu ništa drugo nego idejni odslik agregatnih stanja. To je banalnost koju je stari homo metafizikus slutio a nije mogao nego da izmistificira teologijom, kao što je radio sa nebrojeno stvari koje su kasnije od strane empirijskih nauka demistificirane, najviše u oblasti objašnjavanja prirode.
Idejni, da, kao i sve kada govorimo o Zodijaku, ali stari homometafizikus je pre elementa na njihovo mesto postavio geometrijske figure. Elementi nesto kasnije ulaze u pricu, na samom kraju antike iako ih par Grka pominje i ranije. Ovde govorim o astrologiji, ne filozofiji.
Naravno da zodijački znakovi nemaju samo psihološki karakter. To nisam ni tvrdio. Oni imaju svaki po jednu određenu suštinu koja se različito deducira u ovisnosti o konstelaciji. Ja se upravo bavim tim apstrakcijama i karakteri su tu samo izvedenice.
Onda smo se na ovom nivou razumeli. Jednako su radili i oci astrologije kako idejnu polaznicu izvesti ka konkretizaciji i naucili nas na koji se nacin to radi.
Kad pišem pišem o tipusu i nejgovoj imunosti na činjenice, mislim u kontekstu neke vrste fiziognomske vještine, na kvintesencu iskustva koji se opaža samo intuicijom koja “zgušnjava” konkretno iskustvo u neopipljive ideje (i ne opipljive pojmove) koje se samo slikama mogu ocrtati. To je nešto što je očigledno potpuno na suprotnom polu od tehnokratije i dogmatizma tradicionalnog zvjezdoznanstva.
Ni najmanje nije suprotno tehnokratiji tradicionalne astrologije, vec je samo suprotno poretku stvari, kada se sta i u koju svrhu radi. Ja u svojim analizama slobodno konstruisem slike coveka na osnovu redosleda pa znam kada govorim o fizickim atributima, kada o temperamentu, kada o signifikatoru duse i ponasanja, kada o kvalitetu karaktera, kada o almutenu. No, ja o svemu ovome ne izvodim zakljucke iskljucivo na osnovu ascendentnog znaka jer je isti samo deo kruga personalnih faktora, ali kada pocnem od ascendenta onda od sastojaka poput vlazan, ljudski, topao, cvrst, zimski, visok, u bukvalnom ili prenesenom znacenju, sklapam konstrukciju prvog startetra. Ili, mogu na to dodati i dekanat jer ima vrlo zanimljivih opisa dekanata u okviru svakog znaka pa onda idem dalje. I svako od nas je slobodan da izabere svoj sklop reci i da svoju sintezu, ali mi nikada od introvertnog melanholika necemo videti ekstravertnog sangvinika, ni ja, ni Miki, ni Ivan, ni Goran jer imamo konsenzus o pravilima. Inspiracija ce svakog od nas odvesti u pravcu neke specificnosti koju jedan vidi, a drugi ne, ali da cemo se drasticno razlikovati u opisu coveka, necemo.
Negde si pomenuo da egzaltacije nemaju smisla. Gresis. Da, i one su izvedene iz astronomije, ovoga puta iz odbitka od ose ekvinocija. Ono sto prolecni ekvinocij znaci na nebu simbolicki se prenosi na kvalitet svake planete prema onom znaku koji joj u odnosu na startno Sunce u Ovnu i sledujuci Mesec u Biku pripada po redu stvari. Kao i kod domicila gde se startuje od luminara i letnjeg tropika i ovde se krece od njih i prolecnog ekvinocija.