Čemu služi taj hajz?Hajz (
hayz) je reč arapskog porekla koja opisuje planetu postavljenu srodno sa svojom prirodom, nastala kao prevod grčkog pojma
αίρεσις što znači sekta. Postoji nekoliko definicija u kojima se prikazuje način određivanja planete u hajzu i one se u pojedinim elementima razlikuju.
Jednu od definicija daje Vilijem Lili u uvodnom delu
Hrišćanske Astrologije:
"Hajz je kada je muška i dnevna planeta po danu iznad zemlje i u muškom znaku, kao i kada je ženska, noćna planeta po noći u ženskom znaku i ispod zemlje."
Dakle, reč je o srodnosti planete sa znakom i hemisferom u kojoj se nađe, a sve u kontekstu doba dana. I pored toga što za znakove koristi podelu na muške i ženske, Lili to poistovećuje sa podelom na dnevne i noćne planete, što je u skladu sa stavom pojedinih autora helenističkog perioda. To praktično znači da će dnevna planeta mnogo lakše iskazati svoju prirodu i da će benefičnije delovati ukoliko se nađe u muškom (dnevnom) znaku i ukoliko je karta dnevna, dok za noćnu planetu važi obrnuto. Međutim, njegovo određivanje hajza prema postavci iznad i ispod zemlje (tj. ose Asc-Dsc) je često kritikovano pod pretpostavkom da je pogrešno razumeo neke svoje prethodnike, iako gotovo identično nalazimo i u delu Vilijema Remzija
Astrologia Restaurata.
Stav većine srednjevekovnih autora može se prikazati Al Birunijevom definicijom:
"Pojmovi
hayyiz i
halb su međusobno povezani i dele jedno stanje, tj. kada je dnevna planeta iznad zemlje po danu, a ispod po noći, kao i kad je noćna planeta iznad zemlje po noći, a ispod po danu, onda se kaže da je ona u svom halbu.
Kada je dodatno ta planeta muška i u muškom znaku, ili ženska i u ženskom znaku, njeno stanje se naziva hajz i za planetu se kaže da jeste ili nije u svom hajzu. Može se primetiti da je hajz obuhvata halb, jer svaki hajz je i hlab, ali nije svaki halb ujedno i hajz.
Trebalo bi da se zna da je za Mars pitanje hajza drugačije od ostalih zato što je on istovremeno muška i noćna planeta. Ukoliko je iznad zemlje po noći, a ispod po danu i u muškom znaku, onda je on u svom hajzu."
Ovde se odvojeno posmatra položaj u odnosu na horizont, koji se naziva halb, i srodnost sa prirodom znaka koji predstavlja dodatak neophodan da bi se planeta smatrala da je u svom hajzu. Pored toga, podela na muške i ženske planete se jasno razdvaja od podele na dnevne i noćne.
Vezano za halb vidimo da gornja hemisfera nije isključivo dnevna, a donja noćna, kao što nas Lili upućuje, već će ta podela zavisiti od toga gde se nalazi Sunce. Pa tako, za dnevne planete je bolje kada se nalaze u istoj hemisferi gde je i Sunce, a za noćne u onoj suprotnoj. Ovakvo posmatranje ima najviše uticaja na Veneru jer kako se ona od Sunca vrlo malo udaljava, a pripada suprotnoj sekti, njene šanse da ispuni uslov halba i hajza su umanjene.
Traću, ništa manje zanimljivu, definiciju daje Johanes Šoner u svom delu
Opusculum Astrologicum:
"Hajz, ili srodnost, je kada je dnevna planeta iznad zemlje po danu ili ispod zemlje po noći, a noćna planeta ispod zemlje po danu, ili po noći iznad zemlje. Ili [srodnost je] kada se muška planeta nađe u muškom znaku i kvadrantu, i orijentalna je, ili kada se ženska planeta nađe u ženskom znaku i kvadrantu, i okcidentalna je.
Ovako posmatrano, dešava se ponekad da je planeta u sva tri hajza. Prvo, na osnovu dobada dana [i da li je planeta] iznad ili ispod zemlje. Drugo, na osnovu toga da li je znak muški ili ženski. Treće, na osnovu muških ili ženskih kvadranta, što ostali nazivaju usklađenost kvadranta."
Vidimo da se ovde uvodi još jedna mogućnost srodnosti planete sa položajem u kojem se nađe. Pojam orijentalnost se vezuje za položaj u istočnim-muškim kvadrantima koji obuhvataju XII, XI, X, VI, V i IV kuću, a okcidentalnost za zapadne-ženske kvadrante u koje spadaju IX, VIII, VII, III, II i I kuća. Takođe, jedna srodnost ne obuhvata drugu, već planeta može biti na više načina povoljno smeštena, ali se može posmatrati kumulativno.
I pored različitosti definisanja, važnost i upotreba hajza nije baš naglašena u delima tradicionalnih autora, pa se stiče utisak da se može poistovetiti sa nekim nižim osnovnim dostojanstvom, poput dekada (lica). No, da li je baš tako?
Dorotej u
Carmen Astrologicum ne daje direktno definiciju hajza, ali u opisima i aforizmima koje srećemo čitajući to delo možemo razumeti da srodnost planeta sa sektom, znakom, pa i mundanim položajem ima značajnu ulogu. Npr, kada piše o planetama, on navodi i sledeće:
"Uočite kako Saturn [manje] povređuje onoga ko je rođen po danu, a Mars onoga ko je rođen po noći, posebno ako je Mars u ženskom znaku, a Saturn u muškom znaku."
Zatim, kada opisuje planete na uglovima i u aspektima često naglašava prednosti ukoliko je dnevna planeta u dnevnom rođenju ili muškom znaku, odnosno noćna planeta u noćnom rođenju ili ženskom znaku, čak i kada su u pitanju malefici, dok za suprotno ukazuje na nedostatke, davajući ponekad prilično zastrašujuće opise. Na osnovu toga se može zaključiti da je izjednačavao srodnost po sekti i polu, kao što je Lili to kasnije činio.
Kad je reč o mundanom položaju Dorotej obraća pažnju na istočne i zapadne kvadrante, provlačeći tu srodnost kroz određene aforizme, ali jasno naglašavajući u poglavlju vezanom za Tačku braka:
"...dnevne planete se raduju na istoku, a noćne planete se raduju na zapadu."
Ako bi želili da napravimo sami neku definiciju i pripišemo je Doroteju onda bi ona mogla da glasi: Hajz je kada je dnevna planeta po danu u muškom znaku i istočnom kvadrantu, kao i kada je noćna planeta po noći u ženskom znaku i zapadnom kvadrantu.
Sve prethodno iznete definicije hajza same po sebi ne znače mnogo ukoliko ne razumemo njegovu suštinu, u čemu najviše može pomoći Dorotej koji se definisanjem nije bavio. On planeti daje snagu, omogućava joj da pokaže svoje pravo lice ili možda bolje reći pozitivniju stranu, izjednačavajući se time sa osnovnim dostojanstvom, pa čak i dobivajući prednost u odnosu na njega ukoliko je srodnost na više nivoa: prema sekti, znaku, hemisferi i kvadrantu.
http://astrosensa.com/