Solidan slagvort Ile. Taman da iskoristim da ponovim jedan post sa astro-arta a propo dvojne dvinicajske prirode astrologije. Ovo, vidim, danas jos uvek vecina ne razume. Kako se dolazi do intuitivnog opazanja u astrologiji i cega je to posledica:
"rec inspiracija u antici nije imala jednako znacenje kao danas. primecujem da svi taj proces inspiracije vrlo apstraktno i naglo odvajaju od racionalne kontemplacije. sama rec u antici imala je veze sa intenzivnim pomacima duha i intelekta u odredjenom pravcu, prema odredjenom sistemu, a uvek od strane bozanske intervencije i nikada tako apstraktno i nejasno. divinacija i inspiracija, kao nacini saznavanja, imaju potpuno istu inicijaciju. divinacija predstavlja zakljucak o skrivenim stvarima na nacin koji je inspirisan Bogom, odnosno, visim sferama (zavisi od istorijskog trenutka i verskih i filozofskih obrazaca). u antici su se znanja delila na teorijska i prakticna, a ova teorijska dalje na znanja o nepromenljivim i neopazivim stvarima, znanja o nepromenljivim i opazivim i znanja o promenljivim i opazivim stvarima. znanja iz trece kategorije pripadala su fizici, ali ne fizici kao sto je mi danas razumemo vec fizici koja se odnosila na sve ono sto mi danas nazivao eksperimentalnom naukom (tu spada i fizika). znanja iz prve kategorije formirala su se iskljucivo na osnovu inspiracije (u antickom smislu reci gde se bozanska intervencija uzima kao neposredna, direktna prema ljudskom umu), znanja iz druge, matematicke grupacije, kojoj je pripadala i astrologija, formirala su se prema dva, da ih tako nazovem, uputa: divinacijskom (inspiracijom) i racionalnom kontemplacijom. znanja iz poslednje, najnize grupe fizickih znanja, iskljucivo racionalnom kontemplacijom. razlika izmedju divinacije (inspiracije) i racionalne kontemplacije je razlika na nivou pouzdanosti i slozenosti metoda. kod fizickih znanja racionalna kontemplacija uvek imam isto polaziste i isto ishodiste (metodi su unapred odredjeni i ograniceni, ne menjaju se). kod matematickih znanja, onih koji za predmet imaju nepromenljive, ali opazive ontoloske kategorije, saznanje mora odgovarati obema kategorijama pa inspiracija/divinacija odgovara nivou nepromenljivosti, a racionalna kontemplacija kategoriji opazivosti. u antici se na ovaj nacin prvo pristupalo bilo kakvom zakljucivanju o bilo cemu. prvo bi se kategorizovao predmet istrazivanja, hijerarhijski odredilo njegovo mesto, a onda se pristupalo odabiru metoda koji su morali biti u skladu sa predmetom. ocekivanja da se iskljucivo racionalnom kontemplacijom, svojstvenoj najnizim, fizickim saznanjima, rese pitanja iz predmeta matematickih znanja, u antici nisu bila legitimna. ovo u praksi znaci da izbor astroloskih metoda moze biti racionalan, ali zakljucak izveden iz metoda ne. bez racionalnog pristupa metodu, divinacija nije moguca i ovo astrologiju (matematicko znanje) odvaja od neposrednih divinacijskih tehnika koje imaju veze sa teoloskim znanjima. dakle, astrologija kao deo matematicke grupacije pretpostavlja dva pristupa, racionalni i inspiracijski kojim se finisira svestan odabir ove ili one tehnike. verujem da je svaki astrolog sa solidnim prakticnim iskustvom ovo prepoznao u trenucima kada se odlucuje da li ce jednu metodu da ispostuje do kraja ili ce joj pridruziti jos neku, ali samo u tom slucaju, i kada na osnovu jednog momenta (posvecivanja paznje samo jednom faktoru predmetne nebeske slike) donosi odluku. to je inspiracija u astroloskoj racionalnoj kontemplaciji. to nije odbacivanja i proizvoljno bacanje tehnika vec njihovo finisiranje i kombinovanje u pravcu divinacijske odluke. recimo, sva TA pravila pitanje dece tretirace na ovaj ili onaj nacin, kroz ove ili one kuce, uvek prvo od JU, a onda, nize do VE itd. izlaganje kojim tradicionalni autor ide redjajuci izbor faktora, prema principu prednosti, zadovoljava prvi nivo astroloskog saznanja dok drugi nivo finisira odluku odabirom koji od taksativnih navoda, u datom primeru, dobija preimucstvo, VE ili JU. vrlo cesto, odluka pada na osnovu brzog svodjenja utiska posle napornog intelektualnog sabiranja i oduzimanja, pogledom na jedan ugao, jednu dodekatemoriu, jedan cvor, koji se negde, u brzom prelasku preko dijagrama, ucini vecim nego u na pocetku procesa. to iznenadno, munjevito uocavanje jednog faktora i presudjivanje na ovu ili onu stranu jeste inspiracija i svi tako radimo, doslovni svi, i oni koji danas, 1500 godina posle antike, jos uvek veruju da je astrologija znanje koje se zasniva iskljucivo na racionalnoj kontemplaciji. ta odluka, finalna inspiracija o kojoj ovde govorimo nije toliko apstraktna, ali jeste iznenadna i munjevita i ima veze sa izdvajanjem jednog faktora iz razloga koji se ne moze racinalno objasniti. i uvek se radi o odabiru faktora jednog na ustrub drugog, iako taj drugi ima visu hijerarhijsku poziciju u izlaganju pravila. brojnost i slozenost pravila u TA posledica su ove cinjenice da se astrologija bavi etericnim stvarima iz koruptivne sfere. to povezivanje viseg i nizeg nivoa pretpostavlja saznanje karakteristicno za nize (racionalno presabiranje) i saznanje svojstveno visem (divinacija) jer za predmet ima vezu izmedju sfera. astrologija se tako poziconira i prema filozofiji, religiji i prema onome sto su drevni nazivali fizikama. zbog ovog njenog visokog dela (nepromenljivog nivoa univerzuma) niti jedna statistika nece imati rezultata u konacnom zakljucivanju, jer statistika pripada grupi metoda svojstvenih najnizim znanjima iz anticke perspektive, onome sto mi danas nazivamo naukom kao cedom ustolicenja naucnog metoda koja za predmet, iz anticke perspektive, ima opazive i promenljive kategorije. ono sto se desilo zapadnoj astrologiji tice se upravo divinacijskog njenog dela, on je nestao, on je relativizovan,a to je za posledicu imalo odbacivanje dogmi o homocentricnom i ogranicenom univerzumu. sada isto ovo pocinje da se desava na nivou primene metoda, odnosno, na nivou saznavanja, ako cemo recnikom antike. statistika u astrologiji nije moguca iz jednostavnog razloga posmatranja vremena kao integralne celine sastavljene od nikad istih momenata (najmanjih jedinica). inspiracija je onaj presudni faktor koji predikciju cini mogucom pri primeni nepormenljive metode na izmenjeni vremenski trenutak. u Tatrabiblosu, knjizi I, stavu 2. Klaudije ogovori o ovome i o razlozima gresaka u predkciji. nista u astroloskom vremenu ne moze se ponoviti na potpuno isti nacin. svaki novi vremenski trenutak time ogranicava apsolutnost primene jedne iskljucive metode uvek i u svim primerima. inspiracija povremeno omogucava uspesan prelaz izmedju nepromenljive tehnike i promenjene vremenske reference. u nauci nije tako, jedna metoda daje uvek isti rezultat, proverljiv i potvrdljiv. "
Dakle, astrologija je poput cardaka ni na zemlji, ni na nebu. Raspolucena preko etericne barijere, sa nogama u vreme-prostor dimenziji. Uvertira u ezoterijsko njeno bice sastoji se u vrsti gnosticke, matematicke kontemplacije koja pretpostavlja izucavanje i primenjivanje velikog broja, krajnje racionalnih, tehnika. Tek tada, najcesce iznenada, zreo i iskusan astrolog ostvaruje taj etericni i intuitivni uvid u astroloski zakljucak. Teorija kaze da jedino astrologija i alhemija imaju tu dvojnu karakteristiku dok druge divinacije ostaju prostije i direktnije u etericnosti (ezotericnost).