" Pogledaj sada, slicno, u skladu sa njihovim aspektima na SO, MO i tri planete, iskustvo rasta i smanjivanja njihovih vlastitih snaga. Jer, kroz rast od mladog MO do prve cetvrtine, Mesec vise proizvodi vlagu, u svom prolasku kroz prvu cetvrtinu do punoce-toplinu, od punog do poslednje cetvrtine-suvocu i od poslednje cetvrtine do pomracenja-hladnocu. Planete u istocnim aspektima proizvode vise vlagu kada rastu do svoje prve stanice, toplinu od prve stanice do vecernjeg izlaska, suvocu od vecernjeg izlaska do druge stanice, hladnocu od druge stanice do zalaska..."
Ovako Ptolomej prvi u zapadnoj tradicionalnoj astrologiji revidira starovavilonsku astrolosku tradiciju i istovremeno intervenise u istu. ova se tradicija primarno zasnivala na planetarnim ciklusima, u vremenima dok Zodijak jos uvek nije bio deo predmetne tradicije astrologije. Intervencija se, pre svega, zasniva na cinjenici ubacivanja temepramentalnog odredjenja u planetarne epiciklicne faze koje u protoastrologiji najstarijih vremena nije postojalo kao takvo vec se planetarno bozanstvo posmatralo ciklicno u smislu ocekivanja intenzifikacije i depresijacije njenog uticaja u zavisnosti od kolicine i vrste svetlosti koju emituje. osnovna Ptolomejeva ideja sadrzana je u "prebacivanju" temepramenta lunarne faze na planete pa tako dobijamo 4, odnosno, 5 takvih temperamentalnih situacija. do danas ostaje nejasno da li planetu tretirati preko njene osnovne i prirodne signifikacije i fazu uzeti samo kao odrednicu manifestacije njene simbolike u jednom vremenskom periodu ili na nju preneti, kako to Ptolomej sugerise, deo opste prihvacene grcke ideje o 4 elemetna, 4 doba i 4 stanja. vavilonska tradicija je tradicija koja se fokusira na snagu planete, a grcka vec stvari komplikuje remeteci osnovnu prirodu planete.
planete subsolarnog kruga (ME i VE) obzirom da nemaju potpun nebeski krug u odnosu na SO svoj ukupni ciklus dele prema istom principu pa tako njihov solarni sinodicki ciklus zapocinje konjunckijom sa SO kada su veoma slabe u manifestaciji i nekoj vrsti hibernacije. ovo odsustvo planetarnog efekta, tacnije kvalitativno pasivna manifestacija, dovodi se u vezu sa pasivnim i destruktivnim kvalitetom hladnoce.
posle ovoga nastupa ciklus helijackog zapadnog izlaska planete na 12-17 stepeni od SO u direktnom kretanju. ova se faza smatra veoma, veoma vaznom i svako ko u direktnom izlasku ima planetu u natalu posebno mora obratiti paznju na istu jer ce ona, najcesce, biti i najpotentniji planetarni faktor u natalu. Takva planeta, neretko, opisuje nacin na koji se osoba afirmise, ponasa, zaradjuje novac... u ovoj fazi planeta se polako zagreva, postaje toplija i vlaznija prema analogiji sa lunarnom fazom i prolecem u slucaju SO.
u prvoj stanici ME i VE i dalje idu direktno, ali polako usporavaju dok im se svetlost povecava. povecanje svetlosti direktno se dovodi u vezu sa povecanjem suvoce, a ista sa negativnim manifestacijama planete.
ove negativne manifestacije za inferiorne planete kulminirace u fazi retrogradne stanice kada se, u slucaju VE i ME, ista dovodi u vezu sa opozicijom koje superiorne planete imaju u svojim ciklusima prema SO. planeta je u ovoj fazi izuzetno suva i pocinje da se hladi. Ovi kvaliteti se mogu razumeti bukvalno kod odredjivanja temperamenta ili simbolicno u smislu negativne planetarne manifestacije. retrogradna stanica simbolizuje sukob planetarnog i solarnog principa te narusavanje ravnoteze.
posle retrogradnog starta inferirodna planeta ubrzava iduci ka zalasku. tako definitivno gubi na toploti, postaje sve hladnija i sve manje sposobna da se ispravno izrazi. Ovo je flegmaticna planetarna faza.
Retrogradna konjunkcija sa SO izvlaci ME i VE iz solarnog orbisa do novog, ovoga puta, istocnog izlaska koji je cini vlaznijom i jacom te muzevnijom i potentnijom za razliku od zapadnog izlaska koji je vise svojstven ME i VE, vise u skladu sa njihovom prirodom.
U direktnoj stanici planeta je veoma vidljiva i veoma topla, sto znaci, veoma sposobna da se izrazi na vrlo direktan i prkosan nacin. VE u ovoj fazi slicna je VE u okcidentalnoj r fazi, ali daleko snaznija.
zavrsetkom retrogradnog ciklusa planeta postaje sve introvertnija i suvlja gubeci na izrazaju i snazi.
poslednja faza inferirone planete je helijacki zalazak koji pocinje ulaskom direktne orjentalne inferirodne planete u solarni orbis do potpune longitudinalne konjunkcije. U ovoj fazi je ponovo veoma hladna i neplodna, "uspavana".
superirone planete svoj helijacki krug dele na 4 jednaka dela: helijacki vlazni izazak, prva suva stanica sa maksimum svetlosti koja superiornu planetu odvodi ka opoziciji sa SO, retrogradni suvi planetarni siklus opozicije sa SO, druge direktne stanice do helijackog zalaska gde potpuno gubi na snazi i kvalitetu.
helijacke planetarne faze su vazne, ne samo u radiks kartama, vec i u tranzitnim ciklusima gde ce svaki tranzit koji planetu u helijacki izazak, zalazak ili retrograndost prema aktuelnom helijackom stepenu dovodi u egzaktnu vezu sa nekim radiks faktorom. Tako, na primer, JU ce helijacki konvencionalni izlazak ove godine ostvariti 23.4. na 21. Ar. ko god ima nesto u natalu na ovom stepenu u aspektu sa Ar bice aktivirano ovim snaznim JU stepenom. helijacke faze se mogu posmatrati i nezavisno od natalnih stepeni u smislu pracenja promena u signifikaciji planete. ja sam vrlo osetljiva na sve ME promene i primetila sam da se moja zarada uvecava i smanjuje prema ME helijackim promenama. vrlo lako i korisno za pratiti.
iz helijackih ciklusa razvila se ideja o dekster i sinister aspektima gde se dekster ugao sagledava kroz muski i inicijativni princip, a sinister kroz pasivni i zenski. Tako planeta u deksteru (faza posle konjunkcije sa SO ) postaje sve jaca od SO u srazmeri udaljavanja od istog sve do opozicije kada je najmaleficnija i najsnaznija.