Kenodromia, vacuus cursus, solitudo, su grcki i latinski termini za ono sto danas uglavnom poznajemo kao prazan hod. Od srednjeg veka pod ovim se, obicno, podrazumevala separacija planete u jednom znaku, bez novog kontakta, odnosno, perfekcije kontakta za vreme boravka u istom. Kod Helena prazan hod se razumeo restriktivnije, u okviru 30 stepeni i preko granice znaka. Ovakva horoskopska situacija je najcesca kod Meseca. Interpretacija ide u pravcu opisa preko reci napusten, usamljen, odbacen. No, ove reci se ne odnose samo na opis licnosti ili okolnosti na koju se planeta u praznom hodu nalazi, vec na dve faze u njenoj realizaciji. Odbacen biva kvalitet koji simbolizuje poslednji aspekt, dok prvi naredni preko granice znaka opisuje nadolazeci preokret, druge uslove, druge prilike koje se ticu planete. Slicno kao i prvi i poslednji aspekt u okviru boravka u jednom znaku, s tim sto kod praznog hoda promena znaka simbolizuje drasticnije preokrete. Planeta u praznom hodu oznacava duzi period zivota u jednom ritmu i nepromenljivim okolnostima i nagli preokret, drasticne promene zivotnih okolnosti ili onoga sto planeta u uzem smislu simbolizuje. Sto je planeta kasnije u znaku i sto joj je manje stepeni potrebno do novog aspekta preko promene znaka, to je i sansa za promenu okolnosti veca.
Kvalifikovani prazni hod postoji kada planeta ne perfektira aspekt do kraja boravka u istom, ali istovremeno niti jedna planeta ne gleda znak u kojem se planeta u praznom hodu nalazi. Takva planeta se naziva divljom. U prilozenoj slici preuzetoj iz Dajksovog Uvoda u tradicionalnu astrologiju, Mesec, ne samo da ne pravi aspekt u Ovnu, vec niti jedna od sest planeta ne vidi znak Ovna. Ovo je daleko teza situacija za sve sto divlja planeta simbolizuje. Ovde nema naznaka o promenama okolnosti koje aspekt preko granice znaka nagovestava. Ovde je stanje stvari trajno. Trajni raskid i napustanje veza, stanja, situacija koje poslednji aspekt simbolizuje ili se moze interpretirati kao odsustvo kvaliteta, stanja, ili izolovanost same licnosti, s obzirom da Mesec predstavlja drugi personalni faktor od ascendenta. Interpretacija koju Dajks daje je i cisto stanje, neka vrsta odsustva iskustva, nedostatka necega sto planeta simbolizuje. Kod obicnog praznog hoda planeta, vise ili manje, posredno ima kontakt sa drugim preko aspektnih veza znakova, kod divlje planete, zapravo, nema nicega. Neki arapski autori idu i dalje i ovakvu poziciju prevode bukvalno kao simbol divljeg, nekontrolisanog coveka kojem nedostaju moralne i socijalne zadrske. Nesto poput potpunog divljaka. Herman Karintinski dodaje na otudjenost i utrnulost/neosetljivost, mentalnu poremecenost, tezi oblik ludila. Naravno, stvar se ne mora uopste ticati licnosti kao takve, vec, uze gledano, onoga sto divlja planeta simbolizuje kroz slucajno i univerzalno vladarstvo, mada je tesko interpretirati na ovaj nacin vladara 2. kuce recimo jer uvek u igri imamo sticaj faktora koji stvar mogu da relativizuju. Cini se da Mesec, kao kosignifikator licnosti i opsti kosiginfikator svih horoskopskih pojedinosti, nosi i najtezu konotaciju jer predstavlja sublimaciju celog horoskopa.