91

Scriptorium / O Platonovoj kosmologiji i broju 7.

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Jun 01, 2017, 01:37:25 posle podne »

"Iako su planete nazvane prema bogovima grckog panteona, vekovima pre nego sto je horoskopska astrologija dosla iz Aleksandrije, nigde ni u jednom helenistickom astroloskom tekstu ne postoji neposredna veza izmedju mitologije i znacenja odnosnih planetarnih tela koja nose njihova imena. Veza izmedju tih imena i mitova u interpretativnom astroloskom kontekstu nije se javila u zapadnoj astroloskoj tradiciji pre 20. veka i stoga je to relativno nova stvar, ukoliko se posmatra prema istorijskoj celini horoskopske astrologije". K. Brenan.

Da li zbog svojevremeno popularnih Jungovih koncepata arhetipa, kolektivno nesvesnog, teorije sinhroniciteta, njegovog dualistickog razumevanja nesvesnog kroz licni i kolektivni sloj, popularizacije arhetipa u modernoj psiholoskoj astrologiji (L. Grin) kroz funkciju horoskopskog simbolizma kojem se, radi spoznaje istog, ne pristupa jezicki vec kroz intuitivnu sposobnost, tek mitologija kao astroloska baza se otkriva kao zabludna perspektiva zamenjenih teza. Kris Brenan zakljucak izvodi na sledeci nacin: "Tako, dok mitologija treba da se koristi kako bi se rasvetlele i prenele odredjene poruke, price i osecanja, to ne bi smelo da se cini na racun tehnicke preciznosti ili integriteta sistema. Stoga mitologija treba da se tretira pre kao vid ukrasa astroloskog aparata s obzirom da ista (mitologija) ne predstavlja srz astroloskog sistema!" Integritet sistema, negova srz...I po ovom osnovu se vracamo na utisak da moderna astrologija nema sistem, samim tim, niti bilo kakvu logicnu organizaciju sopstvenog predmeta. Konceptualno izvoriste horoskopske astrologije (R. Smit) je Platonova kosmologija, preneta od njega na potonja pokolenja od Aristotela, prekao kraja antike i Akademije, Damaskija, poslednjeg njenog skolarha, sve do neoplatonista pozne tradicije renesanse. Kostur te kosmologije na kojoj je astrologija izgradjena poznata je pod nazivima aristotelijanski ili aristotelijansko-ptolomejski model, ali njeno utemeljenje se javlja jos u Timaju. Model je dualan prema dve postavke: Idejama i kosmosu. Sam vrh ove kosmicke piramide pripada svetu Formi u kojem je sve oduvek, bez postanka, a u postojanju i bez promena (Timaj, 28a). Ovaj se deo spoznaje umom i razumevanjem, ne culima. Drugi deo ove dualne celine cini fizicki svet. To je svet u kome "sve postaje i prolazi, ali nikada zaista nije (ne postoji)." Shvata se misljenjem i culnom percepcijom. Sam kosmos se kreira prema modelu Formi koje ne postaju, vec jesu.

Kreator Platonovog univerzuma je Demijurg (zanatlija, umetnik). Platonov bog nije personalan vec postuliran prema principima koje namecu preegzistentne forme u, jos uvek, neoblikovan materijal.

Fizicki svet skrojen prema ovom obrascu ima konkretnu telesnu formu, vidljiv je i opipljiv (Timaj, 31.b). Osnovni "sastojci" od kojih je napravljen su vatra i zemlja. Njihovo obavezno mesanje stvara svet, ali da bi se isti pomesali (s obzirom na supstancijalnu razlicitost) mora postojati neki medijalni element (kvalitet). Demijurg zato stvara vazduh i vodu i aranzira sva cetiri prema uredjenom matematickom rasporedu. Ono sto je vatra vazduhu (toplota) to je vazduh vodi (vlazni kvalitet), a voda zemlji (hladnoca)...Sami elementi su napravljeni od geometrijskih atoma.

Platonov kosmos je zivo bice jer je skrojen prema Ideji zivog bica. Kao zivo bice, ima dusu (Anima Mundi), sfericnog je oblika jer je to idealan oblik (sve tacke kruznice su jednako udaljene od njenog centra)! Kosmos je vremenit, ali nije vecan kao Ideja: "Demijurg je poceo da razmislja o sacinjavanju pokretne slike vecnosti. U istom trenutku u kojem je uveo red u univerzum stvorio je tu sliku vecnosti u jedinstvu, koja se krece prema pravilu broja. To je ono sto mi zovemo vreme". Broj se tako javlja kao mera promena u kosmosu. U drugim delovima Timaja jasno je da on vreme razume kao neku vrstu nebeskog satnog mehanizma, odnosno, da je vreme odredjena vrsta kretanja pre nego samo mera kretanja: " I Demijurg dovede u postojanje Sunce, Mesec i pet ostalih zvezda kako bi se vreme sa njima rodilo. To su lutalice koje cuvaju (odredjuju) broj vremena...Ljudi su zato svesni cinjenice da je vreme kretanje (lutanje) ovih tela." (Timaj, 38d). Zvezde i planete postoje da "postave granice broju vremena".

Platon je najvise zasluzan za nastanak filozofije matematike jer je matematickim bicima ( brojevima, geometrijskim figurama, matematickim odnosima) dao posebnu ulogu u strukturisanju svega postojeceg, od najmanje sitnice do svemira u celini. Ta matematicka bica i matematicki odnosi su posrednici izmedju primordijalnog sveta i pojavnosti. Iako se geometrijski i aritmeticki elementi mogu predstaviti crtezima, modelima i brojevima on je verovao da svako ko ne razume da je sve to samo bleda kopija pravih matematickih bica se ne moze ni smatrati matematicarem. U dijalektickoj hijerarhiji um je jedini put do njihovog otkrivanja. Razumom se snalazimo u matematici, a umom pronalazimo u svetu ideja. Platonovo Demijurg je prvi matematicar koji je kosmos preuredio prema idejnim uzorcima dobrog, lepog, jednakog i proporcionalnog jer je red bolji od nereda i do ovakve procene se dolazi na osnovu poznanja najvise ideje Dobra. Demijurg, za razliku od biblijskog boga, svet ne stvara iz nicega (ex nihilo), vec ga haoticnog preuredjuje prema matematickim nacelima. Trougli su geometrijska bica iz kojih su dalje formirani pravilni poliedri (tetraedar, oktoedar, ikosaedar, heksaedar i dodekaedar). Prva cetiri se odnose na cetiri intoloska elementa dok je dodekaedar oblik kosmosa u celini (drugi moguci njegov oblik).

Kada je rec o mitologiji Platon je dvosmislen: "Skloni smo da deci pripovedamo price i price su, uzete u celini, neistina, ali nesto istine je zadrzano u njima...Price (Hesioda i Homera) koje pricase i jos uvek pricaju covecanstvu su neistine." Prva velika laz je ona koju je Hesiod izrekao o bestijalnosti Hrona i Urana. U dijalogu Kratil, u delu u kojem analizira znacenje imena bogova, u objasnjavanju etimologije reci theos, Platon kaze:

"Verujem da su Sunce, Mesec, Zemlja, pet lutalica i nebesa, koji su jos uvek bogovi kod mnogih varvara, bili i jedini bogovi starosedelaca (predaka) Helena. Uvidevsi da se isti uvek krecu, zbog te njihove trcece (pokretne) prirode nazvase ih bogovima ili trkacima (theous, theontas) i kada su ljudi u jednom trenutku upoznali i druge bogove, primenise ista imena na sve njih." Platon insistira da su imena bogova samo imitacije onoga na sta ukazuju. Njihova je funkcija da nauce ljude vaznim istinama koje otkrivaju znacenja bozanskih imena (ne bogovi kao takvi). U price o bogovima se, prema Sokratovim recima u ovom dijalogu, ne veruje bukvalno i slepo: "Ne prihvataj olako tu doktrinu jer mlad si i u dobu za ucenje. Cim pronadjes istinu, dodji i reci mi je."

Platonova kritika grcke religije je kritika objektivizacije mita. U svojoj kosmoloskoj strukturi ovaj filozof jasno stavlja do znanja da su sva imena i svi bogovi sadrzani u 7 principa vremena. Tradicija ovakvog poimanja preneta je preko neoplatonista u hriscanstvo i njenu nebesku hijerarhiju (Pseudo Dionizije Aeropagita). Svi nebeski nivoi (nekadasnji grcki bogovi) oduvek su sadrzani u broju 7 jer je Platonovo kosmos uredjeno i striktno matematicki. O broju 7, koji se primenjuje na sve bogove, sve andjele, demone i nebeske sile, vec je dovoljno receno. Damaskije, poslednji neoplatonista antike, o descenziji duse (hermeticka eshatoloska doktrina) svedoci stihovima:

"Dusa se spusta ka generaciji prema prirodi Kore,
Rasuta biva tako sa prirodom Dionizija
I poput Titana i Prometeja za telo vezana biva,
Od kojeg se spasava mukom i naporom Heraklovim,
Da bi sebe sakupila kroz Apolona moc,
I spas Atine, kroz istinsku ociscujucu mudrost
Gde dize se konacno prema zakonu sudbine svoje uz Demetrinu pomoc."

Na ovih 7 nivoa moze se postaviti novi set od 7 antickih bogova, ali uvek svaki od njih ima veze sa samo 7 planeta. Bilo koji bog ili nebeska sila tih vremena pripadaju jednom od 7 principa. Sve izvan ovog broja znaci rusenje Platonove i Aristotelove (Ptolomejeve) kosmologije, samim tim i astroloske. Ne samo iz razloga njenih izvora, vec i iz matematickih razloga koji uslovljavaju njen predmet u raspodeli 12 znakova i njihovih esencijalnih dostojanstava (setimo se da je broj 7 apsolutna mera Platonovog vremena). Ova je kosmologija uslovila tu raspodelu. Venera vlada Bikom posledicno zbog Platona i matematike, ne zbog bilo kakve nasumicne asocijacije. Astrologija je oduvek bila matematicka, ne slobodna inspiracija.

http://abyss.uoregon.edu/~js/images/greek_cosmos.jpg
 

92

Scriptorium / Marko Manilije

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Maj 18, 2017, 06:23:19 posle podne »

"Sudbina vlada svetom i sve su stvari Zakonom date. Niko odbiti ne moze sto mu je sudjeno, niti posedovati ono sto mu namenjeno nije, a srecu koja ga zaobilazi ni molitvama ugrabiti nece ili pobeci nesreci koja na njega hrli jer svako svoju sudbinu ispunjava..." Marko Manilije, 14. stih, Knjiga IV, Astronomica.

Najveci pesnik i stoik medju astrolozima, Rimljanin koji je ziveo i radio na prelasku era i, sigurno, najneobicniji tradicionalni astroloski autor. Ovde cemo se ukratko osvrnuti na specificnosti njegovog dela koje se ne mogu pronaci kod drugih tradicionalnih astrologa. Njegova Astronomica (Astronomicon) je astroloski udzbenik sastavljen u pet knjiga i heksametarskom stihu, u skladu sa intektualnom modom rimske elite tog perioda. Kitnjasti stil i stoicizam su cvrsto obelezje ovog autora koji je, poput vecine ucenih Rimljana tog doba, prihvatio ovu grcku filozofsku skolu preko Posejdonija koji je umeo osnovne ideje da prilagodi rimskim zbog cega se i astrologija lakse primila na latinsko tlo. Iako svi stoici nisu verovali u astrologiju, verovanje da sudbina vlada svim stvarima, i da univerzalni zakon povezuje sve u jednu celinu, dopustalo je neke oblike proricanja.

Prva astroloska specificnost Marka Manilija je razvrstavanje znakova po njihovim specificnostima koje se izvode iz slikovne predstave sazvezdja po kojima su znaci i dobili imena. Kod njega vatreni znaci su trceci, Blizanci, Devica i Vodolija stojeci, Bik, Vaga i Jarac sedeci, a vodeni lezeci. Cak cetiri znaka su u grupi osakacenih (fraudata, amissis, membris): Skorpija, Bik, Rak, Strelac. Skorpija je osakacena u prednjem delu gubitkom krakova koji formiraju sazvezdje Vage, Bik je osakacen u jednoj nozi, Rak nema oci dok Strelac ima samo jedno oko. Kod vecine astrologa godisnja doba pocinju kardinalnim znacima, ali kod Manilija isti su na sredini doba. Tako prolece obuhvata Ribe, Ovna i Bika.

Poseban je i po tome sto je znakove povezao sa dvanaest bogova i boginja: Ovan sa Minervom, Bik sa Venerom, Blizance sa Apolonom, Rak sa Merkurom, Lava sa Jupiterom, Devicu sa Cererom, Vagu sa Vulkanom, Skorpiju sa Marsom, Srelca sa Dijanom, Jarca sa Vestom, Vodoliju sa Junonom i Ribe sa Neptunom. Ovde se ne radi o vladarstvima, vec nebeskim obitavalistima rimskih bogova koji nisu isto sto i planete koje, kao i znaci, pokrivaju sve bogove i boginje.

Amantia i insidiantia su odnos izmedju znakova koji se forimira na osnovu razdelne linije izmedju prvog muskog Ovna i prvog zenskog Bika. Muski znak iz para preko deobne tacke se udvara zenskom, a on, zenski, uzvraca prevarom ili ravnodusnoscu. Varaju zenski znaci iz severne ekvatorske hemisfere, odnosno, prolecni i letnji, ravnodusni su zenski iz juzne, odnosno, znaci jeseni i zime.

Ovan voli Bika, Bik Ovna vara,
Blizanci vole Ribe.
Lav voli Jarca.
Vaga voli Skorpiju.
Strelac Devicu koja istog vara,
Vodolija voli Raka koji vara.

U pogledu mundanih kuca (loca templa, sedes, partes) specificnosti su sledece. Devetu kucu koju naziva Deus, Bog, dodeljuje normalno Suncu, ali i "stvarima tela", dok je njegova paredra 3. kuca Dea, Boginja, Meseceva koja sija"zutim svetlom i nadzire smrt." (stih 912). Kao i mnogi drugi, smrt redovno stavlja pod nadleznost 7. Najmarkantnija specificnost po pitanju polja je, svakako, dodeljivanje 10. kuce Veneri, a 4. Saturnu.

Metod krug Athle je horoskop tacke fortune koja predstavlja prvu kucu sa nadleznostima u odnosu na pitanja nekretnina, doma, materijalnog blagostanja. Druga kuca od fortune tice se sukoba i inostranstva, treca poslovnih odnosa, cetvrta sudova i sudjenja, peta ljubavi i braka, sesta novca, sedma nesrece i opasnosti, osma drustvenog statusa i privilegija, deveta potomstva, deseta karaktera, jedanaesta vitalnosti i snage i dvanaesta ambicije, dostignuca, nada i zelja.

Podela Zodijaka prema dekanima zasnovana je na znacima, ne planetama, a prema starijoj tradiciji. Prvi dekan Ovna predstavlja Ovna, drugi Bika, treci Blizance, prvi dekan Bika pripada Raku, drugi Lavu itd.

Specifican je ovaj autor i u pogledu dodekatemorija gde podeok od 2.5 stepeni deli na pet delova kojima vladaju planete bez luminara.

Hronokratore ne dodeljuje planetama, vec znacima, a prema pribliznoj ascenzijskoj proporciji svakog znaka. Tako Ovan i Ribe vladaju po 10 godina i 8 meseci, Bik i Vodolija 12 godina i 8 meseci, Blizanci i Jarac 14 godina i 8 meseci, Rak i Strelac 16 godina i 8 meseci, Lav i Skorpija 18 godina i 8 meseci, Devica i Vaga 20 godina i 8 meseci. Neki istoricari astrologije smatraju da je ovaj sistem nasledio od Nigidija Figula, rimskog politicara, ucenjaka i astrologa iz 1. veka pne.

93

Natalna astrologija / Re: Dominus geniturae (vladar horoskopa, vladar geniture)

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 29, 2017, 11:02:39 posle podne »

 Ovom pricom se zavrsava mozda i najvaznije Platonovo delo. Vrlo astrolosko u svojoj sustini jer govori o vremenu, nuznosti, planetarnim sferama, kretanjima i svemu onome sto je, par vekova posle njega, i formalno uoblicilo predmet astrologije. U ovaj mit je uklopljena i Platonova kosmologija. Omotac (sfondilon) iz svetlosnog stuba koji se pominje je, zapravo, sfera zvezda nekretnica koja se u primarnom obrtu okrene za 24 casa dok 7 slojeva, 7 zvezda lutalica, uobicajeno kruze u zodijackom smeru. Na ovaj nacin Platon govori o dva vidljiva kretanja o kojima smo vise puta ovde govorili i koja ce postati standard Aristotelove i Ptolomejeve kosmologije. Sfere, nosaci planeta. su nevidljive pa Platon govori o omotacima koji se nalaze jedan u drugom i u krajnjem okviru u osmom sto je ukupan broj sfera planeta i nekretnica. Platon cak dodeljuje i boje planetama. Saturn i Merkur imaju najintenzivniju zutu boju, Zevs (Jupiter) je beo, Mars crven, a Venera, poput Jupitera, nosi slicnu belinu. Platon govori i o brzinama sfera (omotaca) prema direktnom i retrogradnom kretanju cak. Njegovo primitivno i mitolosko strukturisanje kosmosa ostavlja prostora za siru interpretaciju, ali u celini ovaj deo odrazva astrolosku vezu nebeskih kretanja i ljudke sudbine. Kosmicke sirene koj pevaju u kontinuitetu pojedinacne tonove je ideja pitagorejskog porekla o muzici nebeskih sfera. Nuznost je antropomorfna sila koja skupa sa cerkama mojrama potpomaze kretanja sfera. Klota upravlja primarnim kretanjem zvezda nekretnica, Antropa peva o buducnosti novorodjenih ljudi zbog cega upravlja kretanjima planeta iz cijih sfera u zemaljski svet descendiraju njihove duse. lahesa je svedok proslosti koju ni bogovi ne mogu da promene i koja je sadrzana jednako u sadasnjosti i buducnosti. Prema tadasnjem verovanju Grka ukupna kolicina zivota je nepromenljiva zbog cega je i broj individualnih dusa konstantan. Posledicno i ukupan broj zivotnih obrazaca je takav. Sloboda duse da izabere sadrzi se u mogucnosti biranja zivotne forme unutar postojeceg broja, pod uslovom da je zivotni obrazac slobodan i da vec nije izabran od neke druge duse koja je po odluci kocke dobila prednost u izboru. Svaka dusa je slobodna da se izbori za vrlinu, ona nikome nije unapred sudjena, pre rodjenja. Ako je vrlina znanje, a znanje je secanje, svaka dusa ce izabrati svoju narednu sudbinu prema kolicini i kvalitetu tog znanja/secanja kojim raspolaze u trenutku vrsenja izbora. Telesnost je izvor zaborava, a umnost izvor secanja/znanja. Zlo potice od neznanja u culnom svetu. Izbor koji dusa izvrsi je sudbonosan jer od njega zavisi i neko naredno radjanje. Zivot zlocinca ogranicava jer ne dzovoljava veliki prostor za preobrazaj duse koji je, prema Platonu, moguc jedino kroz dijalektiku i saznanje. Jos manje izgleda ima dusa koja je izabrala zivotinjsku formu. Bavljenje filozofijom, uz ogranicenja koja namece sudbina, obezbedjuje srecu u ovom zivotu Ljudske duse se nazivaju efemernim (jednodnevnim) gde se zivot simbolicki vidi kao dan, a smrt kao noc. Jedan zivot je jednak jednom danu, a postmortem egzistencija je jednaka jednoj noci. Dajmon za koji se dusa hvata je esencija zivotne sudbine, cuvar forme zivota i ona sila koja ce sudbinu odrzavati u pravcu njenog potpunog ostvarenja. Procitajte "Republiku" (Drzavu) i Timaj obavezno svi koji ste zainteresovani za osnove tradicionalne astrologije.

94

Natalna astrologija / Re: Dominus geniturae (vladar horoskopa, vladar geniture)

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 29, 2017, 06:49:45 posle podne »

Jos jedan pogleda na prirodu i ulogu Almutena geniture. Sta je sudbina, kako bismo je mogli razumeti, koliko smo slobodni i sta preduslovljava nase izbore u delu iz Mita o Eru. Za razliku od hriscanskog grcki dajmon ima dugu, kontinuiranu istoriju od Homera do samog kraja antike. Iako se razumevanje ovog pojma tokom istorije menjalo izvesna obelezja se zadrzavaju. Jedno od njih je da je dajmon bice izmedju coveka i boga i ne obavezno zlo. Platon u "Odbrani Sokratovoj" svedoci da je on imao daimonona koji ga je redovno upozoravao u formi unutrasnjeg glasa na greske koje je, na taj nacin, izbegavao, ali mu nikada nije sugerisao konacni, drugi izbor. Ipak, Sokratov dajmon nije prikazan kao personifikovana sila, vec kao znak, kao kvalitet duse i samosvesnosti. U Simposiumu svestenica Diotima dajmona opisuje kao nebesku fakultativnost, kvalitet, ascenzivnu silu koja interpretira i prenosi ljudske stvari bozanskim i bozanske ljudskim. Ljubav je tako dajmonska, okultna, sila, ne selstijalno bice. Kao aktivnost, fakultativnost, poriv, svaki bog (nebesko bice) moze da vrsi dajmonsku ulogu na neki nacin. O dajmonima sam nesto govorila na temi https://www.facebook.com/groups/astroloskidijalozi/permalink/1316886411664033/

Daleko pre Jambliha se, kao sto vidimo, razvila tradicija nebeskog cuvara. Kalodaemons (dobri) i kakodaemons (losi) duhovi, i njihov rimski pandan genius, u hriscanstvu ce se rasclaniti na andjele cuvare i demone. Svako od nas, prema Grcima, jednako moze da ima dobrog ili loseg gardijana, u zavinosti od preepohalnog izbora o kojem Platon govori u 10. knjizi Drzave (Republike), u Mitu o Eru. Na ovom mestu Platon na treci nacin govori o prirodi dajmona kao nebeskom, duhovnom bicu koje nadgleda i sprovodi ljudsku sudbinu.

Iz detaljnog i dugackog razgovora junaka ovog Platonovog dijaloga, koji za temu ima pricu o povratku iz mrtvih Era ratnika posle 12 dana boravka u onostranosti, zakljucujemo o jednom slozenom i vrlo bogatom eshatoloskom modelu duse koji pocinje trenutkom smrti. Dva otvora, dva ulaza i izlaza dusa ka zemlji i nebesima, izmedju kojih se pozicioniraju nebeske sudije, je pocetna slika koja kulminira govorom o svetlosnom stubu duginih boja koji drzi nebesa i upravlja njihovim kretanjima. Na granicnicima te svetlosti stoji Ananke, Nuznost, cije obrtanje uslovljava obrtanje svih sfera. Svetlosno vreteno je sacinjeno od omotaca i unutrasnjih slojeva kojih ima ukupno sedam. Celo vreteno se okrece u jednom pravcu dok se njegovi unutrasnji delovi krecu u suprotnom u razlicitim brzinama/ritmovima. Vreteno se, dakle, okrece prema ritmu koji uslovljava Nuznost dok na pojedinim delovima celine stoje sirene. Svaka od njih ispevava sopstveni glas kao jedan jedinstveni ton, a iz svih osam tonova (omotac i sedam delova) usaglasava se jedinstvena harmonija. Oko Ananke (Nuznosti), na jednakim rastojanjima i sopstvenim tronovima, sede njene tri kceri, tri mojre: Lahesa, koja upravlja prosloscu, Klota, koja vlada sadasnoscu, i Antropa, nebeska predstavnica buducnosti. Klota je ta koja svojom desnom rukom dodiruje spoljasnji omotac svetlosnog stuba razdvajajuci na taj nacin vremenske intervale. Antropa radi isto sto i prva sestra, ali levom rukom dok Lahesa pomaze sestrama u oba obrtanja.

"Kada su, dakle, duse tamo dospele morale su odmah da stupe pred Lahesu iz cijeg narucja je tumac bozje volje uzeo kocke i uzore zivota i rekao-Ovo je rec (logos) device Lahese, kceri Anankine. Evo, pocinje period drugi, smrtonosan za smrtni rod. Nece sudbina vas kockom birati nego cete vi sudbinu izabrati. Vrlina je bez gospodara, ko je ceni imace je vise, ko je ne ceni imace je manje, svako prema svome. Krivica je u biracu, bog nije kriv."

Iz ovoga, ne samo da prepoznajemo zakonitost prenosa okultnog zakona putem kretanja kroz osam nebesa, dva glavna pravca obrtanja koja se sadrze i u astroloskom predmetu (primarno i sekundarno kroz kretanje omotaca i sedam slojeva), vec i razumevanje sudbine. Dusa je ta koja pre rodjenja bira svoj zivot prema prethodno oblikovanom kvalitetu koji prenosi iz prethodne egzistencije. Vrlo detaljno i raznovrsno se prica dalje razlaze kroz paterne zivota i izbore istih od strane razlicitih dusa, do trenutka kada Lahesa svakoj od njih dodeljuje pratioca dajmona koji ce biti cuvar njenog zivota i izvrsitelj njenog izbora. Dajmon dalje odvodi dusu do druge seste Klote i na kraju do trece Antrope i na taj nacin zatvara krug sudbine koji ostaje nepovratan. Posle sestara, na polju koje naziva Letinim, iz reke Amalete duse piju tecnost. Ona koja popije vise zaboravlja sve preepohalno, ona koja popije manje nesto od secanja zadrzava i prenosi u zemaljski zivot. Duse na kraju zaspivaju i u sredini sna bivaju izbacenje u sopstveno rodjenje.

"A taj vesnik sa onoga sveta (tj. Er) objavi da
je onaj tumač božje volje ovako rekao: ,,I onoga ko poslednji"
pristupi, ako pametno odabere, skladnoga bića
čeka život ugodan, ne zao. Ni prvi koji bira neka ne bude
nemaran, ni poslednji obeshrabren."

Pošto je tumač božje volje te reci izgovorio — pričaše
dalje Er — pristupi onaj koga je kocka odredila da
bude prvi, pa izabra najveću tiranidu. Zbog nerazumnosti
i pohlepe, on nije pri izboru ο svemu dovoljno promislio,
pa mu je promaklo da je u takvoj tiranidi zla sudbina sadržana: da se sopstvena deca pojedu, a i druga
zla. Ali kada je na miru svoj izbor osmotrio, počeo je da
nariče i da samog sebe udara. Pošto se nije držao onoga
na šta je tumač božje volje bio prethodno upozorio, on
nije optuživao samog sebe zbog tih zala, nego kob slučaja
(tyhe), demone, i sve drugo samo ne sebe. Taj pak bese
jedan od onih koji su došli s neba; on je svoj prethodni
život proživeo u jednoj uređenoj državi, a vrlinu je stekao
d po navici, bez filozofije. Er je još rekao da među onima
koji su došli s neba nije bilo malo onih koji su se tako
prevarili, jer u nevoljama nisu bili izvežbani. A mnogi
od onih koji su došli ispod zemlje nisu svoj izbor činili
u takvoj žurbi, jer su se i sami namučili i muke drugih
videli.

Eto zbog toga za većinu duša nastaje smena zla i
dobra, a još i zato što ta smena zavisi od slučaja koji se
u bacanju kocki nalazi. No ako bi se neko, pri svakom
povratku u život na ovom svetu, na zdrav način bavio
filozofijom, i ako ga izbor pomoću kocke ne bi bacio na
poslednje mesto, onda se možda smemo usuditi da, po
onome što nam je sa onoga sveta poručeno, tvrdimo da
takav čovek ne bi bio srećan samo u ovozemaljskom životu,
nego da bi mu i put iz ovozemaljskog života na onaj
svet, kao i povratak otuda ovamo, bio bez prepreka i nebeski,
a ne izrovan i podzemni.

I tako je, Glaukone, priča (mythos) sačuvana i nije
izgubljena. A ona će i nas sačuvati, ako joj budemo verovali,
i sigurni u sebe prebrodićemo Letu, reku zaborava,
i dušu svoju nećemo ukaljati. No ako meni budete verovali,
držaćemo se ustanovljenog: duša je besmrtna i
može u sebe primiti sva zla, jednako kao i sva dobra;
ići ćemo uvek onim putem koji vodi prema gore, i uvek i
svuda ćemo uz pomoć razboritosti upražnjavati pravičnost.
Tako ćemo i sebi samima i bogovima biti prijatelji,
i u ovozemaljskom životu dobijati nagrade koje pravičnost
zaslužuje, kao što pobednici u igrama idu okolo po
d stadionu prikupljajući ih. Tako ćemo valjano delati i u
ovozemaljskom životu i na onom hiljadugodišnjem putu,
ο kojem smo u priči govorili."

95

Scriptorium / Re: Ptolomej o aspektima

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 06, 2017, 12:40:28 pre podne »

 Da je egzaktnost polazna referenca za esencijalno razumevanja aspekata kod Grka svedoci i 15. poglavlje Antiohove pretpostavljene knjige pod naslovom "O trouglovima, kvadratima, heksagonima i dijametrima i onim znacima koji nemaju odnos povezanosti prema dijametralnoj osnovi"

Sam naslov, dugacak i rogobatan, sadrzi, prakticno, polovinu teme koju je Ptolomej izlozio u postu kojim sam temu otvorila. Krug se deli na polovine i onda se prema polovinama posmatraju formacije i njihovi odnosi.

"Prva i njvaznija diferencija od svih je ona po stepenima izlozena u Ptolomejevom kanonu. Druga diferencija je temporalna koju su Antigon i jos neki zabelezili i koja se tice jednakokrakih trouglova koji se dobijaju ascenzijama znakova. Treca je zodijacka, obicna i opsta u odnosu na koju svi imamo odredjene sumnje. Cesto, kada je Sunce u Lavu, oko 1. stepena dok je Jupiter na oko 5 stepeni Strelca, trigon koji prave je prazan (neegzaktan) jer stoje (samo) po znaku 120 stepeni, ali ne i temporalno, niti ascenzivno u okviru istog broja..."

U starim izvorima nailazimo cesto na poznatu podelu na pogrbljene (krive) i prave znake, odnosno, znake kratke i druge ascenzije. Dugouzlazni znaci izlaze pod uspravnijim uglom iznad horizonta dok su kratkouzlazni ukoseniji. Vilijam Lili je autor poznat po mestimicnoj relativizaciji aspekata prema znacima i menjaju njihove prirode kada kvadrat dugouzlaznih posmatra kao trigon recimo. Njegova interpretacija horoskopskih faktora u dugouzlaznim i kratkouzlaznim znacima ide do zanimljivih kvalifikacija da dugouzlazni znak simbolizuje jedninu, kratkouzlazni mnozinu jer ascendent za vreme dugouzlaznih znakova u kratkouzlaznim prelazi dva znaka. Kod Doroteja, u delu o katarhai astrologiji, cesto nailazimo na kvalifikacije da stvar zapoceta u vreme uzdizanja dugouzlaznih traje dugo, a kratkouzlaznih krace itd.
Kod Grka in mundo aspekti vise su sluzili u svrhu potvrde snage dijagramskih.
Ugao pod kojim nebeski ekvator preseca ekliptiku pod nagibom od 23.5 stepeni za posledicu ima da polovina Zodijaka izlazi pod vecom kosinom zbog cega se vizuelni utisak o planetama u zodijackim kvadratima dva znaka dugog izaska menja u pravcu da su planete na sirem rastojanju i da njihove pozicije formiraju trigon. Vrlo retko smo danas usmereni na vizuelnu opservaciju stanja na nebu, sto zbog atmosferskih prilika, a jos vise zbog urbanih uslova koji ne dozvoljavaju da se horizont uopste vidi usled brojnih objekata.

Dakle, Antioh razlikuje egzaktne, partilne aspekte koji jedino mogu da formiraju jednakostranicni trougao i kvadrat i kao takvi bezuslovno su vezani za znake jer je egzaktnost uslovljena podelom kruga na jednake delove. To je prva i najvaznija aspektna diferencija. Treca diferencija je neegzaktni aspekt preko znakova, a druga je ta specificna, kvalifikovana, koja se tice in mundo aspekata i o kojima se govori tokom cele tradicije, a najvise od strane Plasida di Tita koji ih je koristio za primarne direkcije koje se po njemu i oznacavaju kao Plasidusove mundane direkcije. Nacin na koji ove aspekte racunaju Grci i pomenuti pozni autor je razlicit, ali je rezultat gotovo isti. Latituda je kod Grka izostavljena, a ascenzivna vremena kasnije bivaju zamenjana obliktickim ascenzijama. No i bez racunanja planeta na MC u ce biti u mundanom kvadratu sa planetom na ascendentu iako je prema zodijackoj meri aspekt cesto blizi trigonu ili sekstilu.

96

Scriptorium / Ptolomej o aspektima

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 04, 2017, 03:12:25 posle podne »

"O aspektima

Srodni su oni delovi Zodijaka koji su u aspektu, a to su oni u opoziciji sto formiraju dva prava ugla, obuhvataju sest znakova i 180 stepeni od celog kruga, oni koji su u trigonu pa zatvaraju jedan ceo i trecinu pravog ugla, cetiri znaka i 120 stepeni, zatim oni sto su u kvadratu kada tvore jedan prav ugao, tri znaka i 90 stepeni (od celog kruga) i, na kraju, aspekti sekstila su oni koji tvore 2/3 od pravog ugla, povezuju dva znaka i 60 stepeni.

Naucicemo zasto su samo ovi uglovi uzeti u razmatranje. Opozicija je jasna jer se znaci nalaze/susrecu na pravoj liniji. No, kada uzmemo ta dva dela i dva superpartikulara koji se smatraju prvima u muzici i kada se delovi polovine i trecine primene na opoziciju, koju cine dva prava ugla, polovina ce dati kvadrat, a trecina sekstil i trigon...Trigon i sekstil od ovih jesu harmonicni jer su satavljeni od delova Zodijaka iste vrste, dok su kvadrat i opozicija deisharmonicni zbog suprotnih vrsta..." Tetrabiblos, knjiga I, poglavlje 13.

Ptolomej ovde objasnajva sta je osnova za aspekte u astrologiji, kako se isti formiraju i kakave veze imaju sa kvalifikacijama poput dobro i lose. Zasto su neki beneficni, a drugi negativni. Pre svega neophodno je razumeti sta je superpartikular. To je odnos dva konsekutivna (sledbena, uzastopna) cela broja u formuli n+1/n=1+1/n

Superpartikular se dobija kada veci sledbeni broj sadrzi manji u sebi, a sa kojim se poredi i koji istovremeno predstavlja jedan deo tog manjeg broja. Kada 3 uporedimo sa 2, trojka ce sadrzati dvojku i jos jednu jedinicu koja predstavlja polovinu dvojke. Kada povezemo na isti nacin 4 i 3, trojka se sadrzi u cetvorci jedan put i ostaje jedinica koja predstavlja trecinu manjeg broja, u ovom slucaju, trojke. Odnos superpartikulara prvi put je u "Uvodu u aritmetiku" pisano objasnio Nikomah, matematicar iz 2. veka. Ovaj matematicki odnos najvise se odnosi i koristi u muzickoj teoriji i pitagorejskim matematickim intervalima, odnosno, pitagorejskom notnom sistemu.

Kako je astrologija u celini zavisna od teorija i filozofskih postavki vremena u kojem je i nastala pozeljno je da razumemo na koji nacin su tadasnji astrolozi razmisljali kada su elemente uvodili u predmet ove vestine. Seskvialter, kao jedan od dva najvaznija superpartikulara koje Ptolomej pominje u vezi sa aspektima, je odnos 3/2 i jednak je odnosu 90/60 stepeni, odnosno, ono sto superpartikularan odnos trojke i dvojke daje ima istu proporciju izmedju kvadrata i sekstila u krugu. 3/2=90/60. Oba daju jedno celo u prvom i polovinu drugog broja ili u rezultatu 1.5. Seskvitercian povezuje odnos 4 i 3 sa trigonom i kvadratom, odnosno, 4/3=120/90. Ova dva superpartikulara su i najvaznija u pitagorejskoj matematici. Aspekti su, dakle, geometrijski/matematicki odnosi izmedju nebeskih tela. Primenjeni na kruznicu ovi odnosi su moguci jedino ako su uglovi egzaktni. Svako odstupanje od egzaktnosti narusava postavljenu harmoniju. Da bi se egzaktnost u zodijackom krugu dobila, aspekti se moraju formirati preko znakova jer, iako je ugao od 92 stepena moguc na liniji kraj Lava/pocetak Strelca, egzaktni ugao od 90 stepeni je izvodljiv iskljucivo u okviru podrucja Lav-Skorpija. Ovo je razlog zbog kojeg se aspekti ogranicavaju na poziciju znaka. Prelaz preko znaka je, takodje, aspekt u matematickom smislu, jer imamo neki ugao, ali to vise nije ugao iz pitagorejske matematike. Elementi su tako geometrijski oblici, matematicke perfektne proporcije koje formiraju i konsoliduju pojavnost prema odredjenom logosu jer simetrija definise strukturu. Platonova tela za osnov imaju, upravo, geometrijske figure od kojih su, kao trodimenzionalna tela, sastavljeni. Astrologija je paradigma antickog grckog razmisljanja po kojem je kosmos, ne samo holistican, vec i perfektno uredjen i ziv. Odstupanje od zeljene perfekcije narusava predmet astrologije u svim njegovim delovima. Iz nekih ranijih tema videli smo da je matematika osnov sheme esencijalnih i mundanih dostojanstava i njima suprotnih debilitacija. Sada vidimo da je tako i u slucaju aspekata, zasto je vazno povezivanje preko znaka, zasto je povezivanje preko granice znaka relativno i zasto nosi kvalitet od sekundarnog znacaja, zasto polu-sekstil i inkonjunkcija ne mogu da budu astroloski aspekt itd. O matematickim odnosima u muzici od antike do srednjeg veka.

https://www.mpiwg-berlin.mpg.de/Preprints/P181.PDF

97

Scriptorium / Kenodromia

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Mart 04, 2017, 03:11:24 posle podne »

Kenodromia, vacuus cursus, solitudo, su grcki i latinski termini za ono sto danas uglavnom poznajemo kao prazan hod. Od srednjeg veka pod ovim se, obicno, podrazumevala separacija planete u jednom znaku, bez novog kontakta, odnosno, perfekcije kontakta za vreme boravka u istom. Kod Helena prazan hod se razumeo restriktivnije, u okviru 30 stepeni i preko granice znaka. Ovakva horoskopska situacija je najcesca kod Meseca. Interpretacija ide u pravcu opisa preko reci napusten, usamljen, odbacen. No, ove reci se ne odnose samo na opis licnosti ili okolnosti na koju se planeta u praznom hodu nalazi, vec na dve faze u njenoj realizaciji. Odbacen biva kvalitet koji simbolizuje poslednji aspekt, dok prvi naredni preko granice znaka opisuje nadolazeci preokret, druge uslove, druge prilike koje se ticu planete. Slicno kao i prvi i poslednji aspekt u okviru boravka u jednom znaku, s tim sto kod praznog hoda promena znaka simbolizuje drasticnije preokrete. Planeta u praznom hodu oznacava duzi period zivota u jednom ritmu i nepromenljivim okolnostima i nagli preokret, drasticne promene zivotnih okolnosti ili onoga sto planeta u uzem smislu simbolizuje. Sto je planeta kasnije u znaku i sto joj je manje stepeni potrebno do novog aspekta preko promene znaka, to je i sansa za promenu okolnosti veca.

Kvalifikovani prazni hod postoji kada planeta ne perfektira aspekt do kraja boravka u istom, ali istovremeno niti jedna planeta ne gleda znak u kojem se planeta u praznom hodu nalazi. Takva planeta se naziva divljom. U prilozenoj slici preuzetoj iz Dajksovog Uvoda u tradicionalnu astrologiju, Mesec, ne samo da ne pravi aspekt u Ovnu, vec niti jedna od sest planeta ne vidi znak Ovna. Ovo je daleko teza situacija za sve sto divlja planeta simbolizuje. Ovde nema naznaka o promenama okolnosti koje aspekt preko granice znaka nagovestava. Ovde je stanje stvari trajno. Trajni raskid i napustanje veza, stanja, situacija koje poslednji aspekt simbolizuje ili se moze interpretirati kao odsustvo kvaliteta, stanja, ili izolovanost same licnosti, s obzirom da Mesec predstavlja drugi personalni faktor od ascendenta. Interpretacija koju Dajks daje je i cisto stanje, neka vrsta odsustva iskustva, nedostatka necega sto planeta simbolizuje. Kod obicnog praznog hoda planeta, vise ili manje, posredno ima kontakt sa drugim preko aspektnih veza znakova, kod divlje planete, zapravo, nema nicega. Neki arapski autori idu i dalje i ovakvu poziciju prevode bukvalno kao simbol divljeg, nekontrolisanog coveka kojem nedostaju moralne i socijalne zadrske. Nesto poput potpunog divljaka. Herman Karintinski dodaje na otudjenost i utrnulost/neosetljivost, mentalnu poremecenost, tezi oblik ludila. Naravno, stvar se ne mora uopste ticati licnosti kao takve, vec, uze gledano, onoga sto divlja planeta simbolizuje kroz slucajno i univerzalno vladarstvo, mada je tesko interpretirati na ovaj nacin vladara 2. kuce recimo jer uvek u igri imamo sticaj faktora koji stvar mogu da relativizuju. Cini se da Mesec, kao kosignifikator licnosti i opsti kosiginfikator svih horoskopskih pojedinosti, nosi i najtezu konotaciju jer predstavlja sublimaciju celog horoskopa.

98

Scriptorium / Astroloski simbolizam u Danteovoj Bozanstvenoj komediji

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Februar 10, 2017, 05:14:21 posle podne »

"Kao astrolozi morate da poznajete i astronomiju i u ovoj lekciji govoricemo o srednjovekovnoj astronomiji. Mozete pomisliti-Ali ovo je moderno doba i cemu potreba da se razume srednjovekovna astronomija?

Srednjovekovna astrologija je izgradjena na kosmoloskom modelu, astronomskom modelu, koji je u isto vreme i model ljudske duse. Stavise, astrologija je deo sire celine koja ukljucuje hermetizam, neoplatonizam i Aristotelovu kosmologiju i da biste razumeli sta je to dusa neophodno je da prethodno shvatite kako su ove stvari povezane (kosmos i dusa pojedinca). Ovo ce posebno na vaznosti dobiti onog momenta kada pocnete sa sopstvenom praksom i astroloskom teorijom.

Srednjovekovna astrologija je nerazvijena na nivou psiholoskih teorija, ali je, naizgled paradoksalno, vrlo duhovno sadrzajna. Posebno u onom delu koji se tice koncepta ascenzije i descenzije duse (ascensio i descensio animae) koji je duboko ukorenjen u astrologiji o kojoj cemo uciti u ovom kursu. Koncepti ezotericne strane astrologije zasnovani su na filozofskim ucenjima Grka i pojedinim doktrinama razlicitih semitskih naroda."

Ovim recima Robert Zoler uvodi u ucenje astrologije polaznike njegove astroloske skole, a najbolji primer za ovo o cemu govori je nesumnjivo najvece delo srednjovekovne italijanske knjizevnosti, Danteova Bozanstvena komedija. Verovatno je malo ko o istom razmisljao kao o astroloskom delu, astroloskom izvoru, no videcemo da se, upravo, o tome radi. Kao sinkreticko delo anticke filozofije i hriscanskog misticizma ono govori o vezi ljudske duse i kosmosa, odnosno, o eshatoloskom uspenju i padu iste. Da se sve sadrzi u svemu i sve odrazava u svemu (deo u celini i celina u delu) svedoci i matematicka kompozicija ovog dela. Podeljeno na tri celine: Pakao, Raj i Cistiliste od kojih svako sadrzi 33 pesme koje sa uvodnom daju ukupno 100 pevanja. Celo delo je zasnovanu na broju 3 i savrsenom pitgorejskom broju 10 koje odrazva deset sfera tradicionanog kosmosa. I unutrasnja podela delova celine je simetricna. Pakao ima 9 krugova i predvorje sto ukupno cini deset delova. Cistiliste, takodje, ima devetku u sebi jer govori o sedam sfera ciscenja i dva uvodna predela koje opisuje kroz Plazu i Predcistiliste. Zemaljski raj je, takodje, deo ove celine sto ukupno ponovo daje 10. Raj se sastoji od devet nebesa i Empireja sto je u krajnjem broju ponovo 10. Dakle, sva tri dela odrazavaju Aristotelovu shemu univerzuma sa podlunarnim promenljivim elementalnim svetom generacije i korupcije, etericnim svetom planeta, sferom Zodijaka i Empirejom, predelom konacne transcendencije i bozanskog obitavalista. Svaki od tri glavna dela zavrsava recju zvezde i sve duse su razvrstane u tri kategorije prema osnovnoj vrsti (blazeni, pokajnici i gresnici). Tri zveri ometaju pesnika na pocetku puta, tri vodica ga vode.

"Tri onozemaljska kraljevstva u Bozanstvenoj komediji imaju strukturu usaglasenu sa shvatanjima grckog astronoma, matematicara i geografa iz II veka nove ere Klaudija Ptolomeja.On je tvorac takozvanog Ptolomejevog planetarnog sistema, koji je zasnovan na geocentricnoj teoriji: Zemlja predstavlja odredjenu nepokretnu tacku-centar celokupnog Suncevog sistema, planeta, zvezda i kometa, koji se oko nje i okrece. Taj sistem se odrzao sve do Kopernika, odnosno, do XVI veka. Zemlja je okruzena sa devet koncentricnih sfera koje se okrecu jedna unutar druge i sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta je nepokretna; to je nebo Empirej, boraviste Boga, andjela i blazenih. Devet neba su po redu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn, Zvezdano nebo i Prvo pokretno nebo. Prvih sedam neba ima u sebi odgovarajucu planetu dok je osmo ispunjeno nepokretnim zvezdama i sazvezdjima, a deveto, potpuno transparentno, naziva se Prvo pokretno nebo, jer svojim brzim kretanjem prenosi rotaciju na niza neba i regulise je." Dragan Mraovic.

Zanimljivo je da u prvi krug pakla, Limb, Dante smesta svog vodica Vergilija i brojne anticke mislioce i pesnike poput Homera, Ovidija, Aristotela, Platona, Sokrata, Talesa,Empedokla, Heraklita, Zenona, Hipokrata, Galena, Ptolomeja, Avicenu. Limb, iako na gornjoj granici najnizeg boravista duse, predstavljen je dvorcem u zelenilu, sa sedam vrata (sedam planetarnih izlaza) i generalno prijatnim ambijentom u kojem borave one duse koje su tezile spoznaji, ali zbog nedostatka vere (tipican argument vernika protiv filozofa) bivaju kaznjene vecnom zudnjom za Bogom kojeg ne mogase da spoznaju za zivota. Ptolomej je jedini astrolog koji je zasluzio ovakvu privilegovanu poziciju. Svi ostali koji su bili motivisani samo prema zaradi zarsavaju doboko u 8. krugu pakla, cetvrtom rovu, namenjenom onima u koje se nema poverenja, koji varaju i srljaju u uvid buducnosti klijenata, zbog cega su u paklu osudjeni sa glavama okrenutim unazad. Na taj nacin bivaju kaznjeni kroz laznu predstavu o stvarnosti jer vise nikada nece moci da proniknu u buducnost i zanavek ce ostati vezani jedino za proslost. Razmisljati o duhovnoj svrsi astroloije je, po Danteu, pozitivna duhovna orjentacija, gatanje profita radi negativna. Prvo vodi navise, drugo nadole, prvo daje sansu za ascenziju duse, drugo za descenziju. Gde smo mi kao astrolozi danas? Ako pazljivije obratimo paznju na Zolerove reci s pocetka teme doci cemo do zakljucka da i on razmislja poput Dantea. Svrha astrologije nije u prakticnoj nivelaciji stvarnosti, vec u religijsko-filozofskom uznosenju duse, onako kako i hermeticka doktrina svedoci. Motiv ascenzije ponavlja se dosledno od antickih vremena do renesanse. Ciceronov Scipionov san i govor o ascenziji neoplatonista Porfirija i Jambliha, te Kaldejska prorocanstva, najdirektnije su prilagodjene verzije prastare vavilonske astralne religije. I dok ovo pitanje zivi kao uvek aktuelno medju ozbiljnijim posvecenicima tradicionalne astrologije, u krugovima modernista jos uvek se isto ne postavlja. Postavljanje ovog pitanja posledicno otvara niz novih, poput kosmoloske nedostatnosti moderne astrologije i iz toga metodske nedoslednosti, eticnost i svrhu bavljenja astrologijom. Sto bi Robert Zoler na pocetku parafrazirao pretpostavljeno pitanje-cemu sve ovo u modernim vremenima. Vremena jesu moderna, ali astrologija nije.

Iako kroz svoje pisanje Dante nigde ne deli savete za ljubavne madjije i uputstva kako sebi privoleti muskarca ili kako zaraditi novac na kladionicama, deli svoje misljenje o astroloskoj simbolici i dubljem, manje profanom, znacaju kontemplacije astroloskih nebesa. Jos direktnije to je prikazano u njegovoj Gozbi, jednom drugom delu i o tome cu drugi put. U Bozanstvenoj komediji raj rasporedjuje na sledeci nacin. Ovaj deo je i najvise astroloski. U raju, kao i u druga dva dela, duse su rasporedjene u tri kategorije: svetovnu koju cine duse onih koji nisu ispunili zavet, duse onih koji su radili za dobro i ispunili zemaljsku slavu i duse onih dobrih ljudi koji nisu savladali ljubavnu ceznju i zudnju. Najnizi deo raja pripada planetama inferiornog dela Haldejskog poretka, unutrasnjem krugu Meseca, Merkura i Venere. Aktivna kategorija dusa u raju naseljava Suncevo, Marsovo i Jupiterovo nebo i tu su duse ucenih i onih koji su se za zivota borili za svoju veru i bili pravdoljubivi. Najvisi nivo planetarnog dela raja pripada Saturnovom nebu u kojem borave kontemplativne, sangvinicno-melanhholicne duse. Duse se u ljudskom obliku pesniku pojavljuju samo na nivou Meseca i vrhovnog Empireja, na ostalim novoima su u obliku svetlosti razlicitog sjaja jer se predstavljaju kao cista sustina. U Prvom pokretnom nebu Zodijaka fokusira Boga sa andjeoskim redovima koji za zadatak imaju da prvi pokret i svetlost prenose na niza nebesa.

Andjeli sa vrha hijerarhije, koju je davno pre Dantea ustrojio Dionizije Aeropagita, serafimi, kerubini i prestolja borave u Empireju (Zodijaku). Andjeli nizeg nivoa: poglavarstva, moci i gospodarstva su na Jupiterovom, Marsovom i Suncevom nebu. Andjeli treceg nivoa hijerarhije:knezovi, arhandjeli i andjeli su na Venerinom, Merkurovom i Mesecevom nebu. Raspored dusa na nebesima i ko zavrsava u vrhovnom Empireju pesniku objasnjavaju Betarice, njegova ljubav iz mladosti i sveti Bernard koji moli Bogorodicu da pomogne Danteu da vidi Boga i njegovu sustinu u cemu na kraju i uspeva dozivljavajuci misticno blazenstvo o kojem su svedocili mnogi umovi iz ljudske istorije. Zenski lik, venerijanski simbol, ljubav i objekt ljubavne ceznje, u svrhu dusevnog spasenja i duhovne ascenzije u drevnom platonistickom poimanju znacenja ljubavi/erosa i lepote.

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/564x/37/a4/75/37a475262fbff780f2492ef1d80216fc.jpg

99

Natalna astrologija / Re: Karakteristike Vodolije pred otkriće Urana

« Poslednja poruka od strane Gnomo poslato Decembar 25, 2016, 09:13:44 pre podne »

Tradicionalna astrologija ne moze biti sektaska, vec main stream, sektaska moze biti samo moderna, ono sto se odvaja od dogamtske prethodnice, to je sektasenje. Drugi deo tvog iskaza, da je astrologija zasnovana na metafizickim spekulacijama pozne antike je tacna. Ja se ovde i ne obracam laicima, vec kolegama. Za laike vodim skolu, imam dovoljno polaznika koji ne odustaju lako, pamtim i troje koji su odustali, ali znas kako, svi moji ucenici su doktori bilo fizike, bilo filozofije, imam i jednog filologa od pre neki dan, pa umetnika. Kako bilo da se uzme, radi se o ljudima sa odlicnim prethodnim obrazovanjem i razvijenom sposobnoscu za ucenje tako da kod mnogih nivo ne moram da spustam.

Ne sumnjam da je se ovdje roji znatno obrazovanija populacija. Već samo tvoja istorijska erudicija je prilično impozantna. Sigurno nije usputna razonoda baviti se prodiranjem u djela antičkih i srednjovjekovnih astrologa, jer sve to pretpostavlja hermeneutiku jednog kompleksnog  idejnog svjeta koji nema veze sa ovim danas.

Da bi tradicija astrologije bila opskurantivna ono sto joj je sledilo bi moralo biti oslobodjeno i progresvino, ali se tako nesto nije desilo. Desilo se urusavanje sistema i otvaranja vrata besmislu iza kojeg stoje lose namere poremecenih promotera nove duhovnosti, koja se u pravilima novog doba snasla taman toliko da vas sve danas smatraju ludacima ako se, eto, interesujete, bavite "kojecime".

Mogu i tu da se složim. Alan Leo-a sam jednom pokušao čitati i nakon par strana sam osjetio averziju kakvu inače imam prema teozofskim hohštaplerstvom i odmah nekom poklonio knjigu. Čitao sam i priču o Raphaelima i integraciji Urana u astrologiju i uvidio koliko je sve to neozbiljno bilo.

No, i ne moras se latiti ni ovoga ako ti je mrsko, svrati do Frolija i njegove "Prave astrologije".

Već naručeno.

Idejni, da, kao i sve kada govorimo o Zodijaku, ali stari homometafizikus je pre elementa na njihovo mesto postavio geometrijske figure. Elementi nesto kasnije ulaze u pricu, na samom kraju antike iako ih par Grka pominje i ranije. Ovde govorim o astrologiji, ne filozofiji.

Misliš platonska tjela koje je Kepler uzimao kao modele za izračunavanje pravilnosti udaljenosti planeta?

100

Natalna astrologija / Re: Karakteristike Vodolije pred otkriće Urana

« Poslednja poruka od strane Nataša poslato Decembar 24, 2016, 02:53:50 posle podne »

Ali moram da kažem, što te dalje čitam to mi sve to zvuči neuvjerljivije i više nisam siguran dali uopšte da se upuštam u tu literaturu, prema kojoj inače gajim izvjesni respekt.

Ukoliko nisi siguran i ako ti sve deluje neuverljivo, onda se nemoj upustati u anticku, srednjovekovnu i renesansnu literarutu. Tek ces od toga da prokuvas.


Tradicionalna astrologija mi izgleda kao neka sektaška nadgradnja horoskopiji na bazi metafizičkih spekulacija kasne antike. To je utisak koji sam stekao na osnovu tvojih izlaganja, koja su mi uostalom neprozirna kao i ranije, u smislu da kad te čitam, doima mi se kao da da čitam neku medicinsku dizertaciju namjenjenu kolegama i ne laicima. Ali ne toliko zbog same materije nego zbog forme (kad smo već kod Aristotela) u koju to sve pakuješ. Npr. ne razumijem zašto koristiš tako nesvakidašnju riječ “arbitrarno” kad već postoji opšterazumljiva riječ “proizvoljno”.

Tradicionalna astrologija ne moze biti sektaska, vec main stream, sektaska moze biti samo moderna, ono sto se odvaja od dogamtske prethodnice, to je sektasenje. Drugi deo tvog iskaza, da je astrologija zasnovana na metafizickim spekulacijama pozne antike je tacna. Ja se ovde i ne obracam laicima, vec kolegama. Za laike vodim skolu, imam dovoljno polaznika koji ne odustaju lako, pamtim i troje koji su odustali, ali znas kako, svi moji ucenici su doktori bilo fizike, bilo filozofije, imam i jednog filologa od pre neki dan, pa umetnika. Kako bilo da se uzme, radi se o ljudima sa odlicnim prethodnim obrazovanjem i razvijenom sposobnoscu za ucenje tako da kod mnogih nivo ne moram da spustam. Rec arbitrarno u srpskoj stvarnosti i nije retka, nije nesvakidasnja, svako malo je cujem na vestima, ali, u mom slucaju, tehnikalije stranog porekla su posledica samo jedne stvari. Citam na engleskom jer literature na srpskom i hrvatskom nema dovoljno pa mi udje pod jezik taman dovoljno duboko da, s obzirom da mi um radi brzo, ja ne razmisljam da li cu upotrebiti stranu ili domacu, racunam sagovornik razume obe kao sto i razume. Ne koristim je da bih tebe fascinirala, vec po automatizmu. Svakog pesnika prepoznas po stihu bez da znas ko je pesmu pisao, ako si citao neke njegove ranije.

Zato me sve to podsjeća na sektaški opskurantizam: ti kao visoka svećenica glavom u metafizičkim oblacima i ne želiš da se sagneš šegrtu, on se sam mora sagnuti i podvrgnuti nizu inicijacija da bi prošao kroz kapije mudrosti. Mislim, materija je dovoljno žilava sama po sebi, zašto joj nabacivati još više kore?

Da bi tradicija astrologije bila opskurantivna ono sto joj je sledilo bi moralo biti oslobodjeno i progresvino, ali se tako nesto nije desilo. Desilo se urusavanje sistema i otvaranja vrata besmislu iza kojeg stoje lose namere poremecenih promotera nove duhovnosti, koja se u pravilima novog doba snasla taman toliko da vas sve danas smatraju ludacima ako se, eto, interesujete, bavite "kojecime". Evo jedne pitke preporuke sto se literature tice, u poslednjim poglavljima lepo opisano gde je astrolog do 17. a gde od 19. veka sto se drustvene vrednosti tice i zasto je to tako. "Istorija zapadne astrologije". Dz. Tester. No, i ne moras se latiti ni ovoga ako ti je mrsko, svrati do Frolija i njegove "Prave astrologije", lako i pitko je objasnio o kakvom haosu se radi i kakvim ljudima. Ja jesam u metafizickim oblacima vrlo cesto i van astrologije putem dijalektike, segrte nemam, ucenike da i vrlo lako se spustam kada prezentujem i objasnjavam tehnike. To se moze videti i na ovom forumu i FB Dijalozima. Milion puta ponovima ako treba i dovoljan broj to i nauci, taman onoliko koliko i treba da usvoji. Uostalom, citirali smo vise puta navode starih autora zasto astrologija ne bi smela da bude prezentovana populusu, vec samo izabranima. Elitizam iza ovog nije iz hira, vec svesnosti da se sve devalvira umnozavanjem bez ikakvog kritickog standarda i da svako nije za sve. Zasto bi bio za astrologiju. Od 19. veka astrologija je srusena, ostale su krhotine jos neko vreme da bi se i one pogubile vrlo brzo. Tako polupana, haoticna, postala je mamac za svakog sto je u prethodnoj njenoj istoriji bilo iskljuceno. Materija je zilava kazes, ja ne znam da sam ista u zivotu ucila, a da to nije bilo zilavo i da knjige nisam u besu bacala preko sobe. Ne razumem zasto ne bi bilo tesko i zilavo? Nego, vi ste navikli, naucili da to ne sme biti tako jer se vodite ispraznom pricom o intuiciji. Ne zato sto intuicija nema znacaj u astrologiji, vec zato sto je put do inspiracije, pre nego intuicije, put kalkulacije. Da bi ovo razumeo tim putem moras i da prodjes, a to znaci da naucis tehnike koje su daleko lakse za usvojiti od bilo cega sto se izucava na bilo kom fakultetu. E, tek onda ce da ti sine inspiracija o kojoj Bonati tu i tamo prozbori koju. Kada je covek pripremljen, kada nije. Inicirati te sigurno necu ja, niti bilo ko drugi, jedino samog sebe mozes da iniciras.

Jasno mi je da je astrologija uvjek imala neki metafizički kontekst, ali i taj kontekst je historičan i prvobitni fundamenti astrologije leže u historijskoj mrčini, a kako mi izgleda ti hoćeš da polažeš pravo na neki “istinski” fundament astrologije sterilisane od svih naknadnih taloženja, i to mi ima zadah sektaštva.


Ne polazem ja pravo ni na sta, to nije moje, samo prosledjujem kako stvari stoje, a sta je istina na svakome je da proceni prema svojim sposobnostima. Postoji samo jedan fundament, a isti je srusen i natalozen haosom kojecega jer se nista ni sa cim ne dovodi u skladnu vezu na takav nacin da svaki pojedinacni deo moze da objasni neki drugi bez da se zalazi u subjektivisticke impresije kojima, na nivou tela astrologije, nema mesta. Ajde jos jednom, sektasi mogu biti jedino moderni astrolozi, ne tradicionalni jer se, valjda, odvajas od glavnog, prethodnog, fundamentnog, a ne od samog sebe. Ukoliko izraz sektasenje zelis da primenis na nas ovde, u smislu da smo neka verska grupa, gresis jer nismo i nemamo organizaciju, niti vodju. Ja govorim za sebe i u svoje ime. Da imamo organizaciju onda bi rec kult vise odgovarala od sekta. Kad smo vec kod kultasenja. Tome su daleko skloniji modernisti. Ta ovde u Srbiji jedan takav radi na vrlo opskurnom modu.

štaviše nije isključeno da se horoskopija bazira na diverznim psihološkim samoobmanama, limitiranim privatnim statistikama od oka, po slektivnom sjećanju i osjećanju


Itekako, ali ne kod tradicionalista, vec modernista koji veruju da se statistikom astrologija moze obradjivati pa ubede sebe da je nesto onakvo kakvo jeste na osnovu dva primera poklapanja ili cak i jednog, najcesce licnog. Posledica toga je da prema subjektivnoj oceni sopstvenih intelektualnih sposobnosti egzaltacija Merkura mora biti prebacena u Vodoliju ili Skorpiju.

Npr. elementi nisu ništa drugo nego idejni odslik agregatnih stanja. To je banalnost koju je stari homo metafizikus slutio a nije mogao nego da izmistificira teologijom, kao što je radio sa nebrojeno stvari koje su kasnije od strane empirijskih nauka demistificirane, najviše u oblasti objašnjavanja prirode.


Idejni, da, kao i sve kada govorimo o Zodijaku, ali stari homometafizikus je pre elementa na njihovo mesto postavio geometrijske figure. Elementi nesto kasnije ulaze u pricu, na samom kraju antike iako ih par Grka pominje i ranije. Ovde govorim o astrologiji, ne filozofiji.

Naravno da zodijački znakovi nemaju samo psihološki karakter. To nisam ni tvrdio. Oni imaju svaki po jednu određenu suštinu koja se različito deducira u ovisnosti o konstelaciji. Ja se upravo bavim tim apstrakcijama i karakteri su tu samo izvedenice.

Onda smo se na ovom nivou razumeli. Jednako su radili i oci astrologije kako idejnu polaznicu izvesti ka konkretizaciji i naucili nas na koji se nacin to radi.

Kad pišem pišem o tipusu i nejgovoj imunosti na činjenice, mislim u kontekstu  neke vrste fiziognomske vještine, na kvintesencu iskustva koji se opaža samo intuicijom koja “zgušnjava” konkretno iskustvo u neopipljive ideje (i ne opipljive pojmove) koje se samo slikama mogu ocrtati. To je nešto što je očigledno potpuno na suprotnom polu od tehnokratije i dogmatizma tradicionalnog zvjezdoznanstva.

Ni najmanje nije suprotno tehnokratiji tradicionalne astrologije, vec je samo suprotno poretku stvari, kada se sta i u koju svrhu radi. Ja u svojim analizama slobodno konstruisem slike coveka na osnovu redosleda pa znam kada govorim o fizickim atributima, kada o temperamentu, kada o signifikatoru duse i ponasanja, kada o kvalitetu karaktera, kada o almutenu. No, ja o svemu ovome ne izvodim zakljucke iskljucivo na osnovu ascendentnog znaka jer je isti samo deo kruga personalnih faktora, ali kada pocnem od ascendenta onda od sastojaka poput vlazan, ljudski, topao, cvrst, zimski, visok, u bukvalnom ili prenesenom znacenju, sklapam konstrukciju prvog startetra. Ili, mogu na to dodati i dekanat jer ima vrlo zanimljivih opisa dekanata u okviru svakog znaka pa onda idem dalje. I svako od nas je slobodan da izabere svoj sklop reci i da svoju sintezu, ali mi nikada od introvertnog melanholika necemo videti ekstravertnog sangvinika, ni ja, ni Miki, ni Ivan, ni Goran jer imamo konsenzus o pravilima. Inspiracija ce svakog od nas odvesti u pravcu neke specificnosti koju jedan vidi, a drugi ne, ali da cemo se drasticno razlikovati u opisu coveka, necemo.

Negde si pomenuo da egzaltacije nemaju smisla. Gresis. Da, i one su izvedene iz astronomije, ovoga puta iz odbitka od ose ekvinocija. Ono sto prolecni ekvinocij znaci na nebu simbolicki se prenosi na kvalitet svake planete prema onom znaku koji joj u odnosu na startno Sunce u Ovnu i sledujuci Mesec u Biku pripada po redu stvari. Kao i kod domicila gde se startuje od luminara i letnjeg tropika i ovde se krece od njih i prolecnog ekvinocija.