Filozofija i Astrologija

Na engleskom jezičnom podračju su se zadnjih godina pojavila nekoliko dobrih prevodioca starih Grčkih spisa, čiji je cilj de-latiniziranje nekih pojmova koji su se tako čvrsto ukorenili u naš moderni jezik a koji su izgubili pravi smisao koji su oni imali na originalnom, grčkom jeziku.
Ovde osobeno pričam o filozofskim pojmovima kao što su substancija (engl. substance, lat. substantia) što je prevod grčke reči ousia, koju su oba, Platon i Aristotel koristili. Onda, prevod reči energija (engl. energy, lat. energia), što je prevod za grčku reč energeia.
Onda pojam esencija (engl. essence, lat. essentia) što je opet, prevod i to konfliktan sa substancijom, za grčku reč ousia.

Ova reč ousia, je centralni pojam u Aristotelovom metafizkom, što je od izuzetan značaj za nas koji se bavimo astrologijom.

Jedan od eminentijih, po meni možda najeminentniji stručnjak Platona i Aristotela, što se osobeno prevoda tiče, je Joe Sachs.
On je energeia preveo sa "being-at-work". Fenomenalan prevod, iako teži za izgovaranje od energija; ali nam prikazuje pravo značenje i kontekst u koji su stari upotrebljavali tu reč.
On je reč ousia preveo sa thinghood, i on kaže da je reč malo možda neuhvatljiva za uvo, ali dolovljuje opet, suštinu reči u kontekstu u koji je Aristotel upotrebljavao u svojim spisima, osobeno u metafiziku.

Centralno pitanje Aristotelove metafizike je "Šta je ousia"? Odnosno, "Šta je Biče"?
Do 4 stolječa kad je Augustin živeo, bili su u upotrebi generalno dve reči da bi preveli ousia na latinski: essentia i substantia.
Augustin je polemizirao da reč essentia, koja bi se na engleski mogla prevesti sa participom "being-ness", može biti upotrebljena samo za biče kao što je Bog.
Kasniji autori i prevodioci su kontinuirano upotrebljavali reč substantia (samo zato što su raniji prevodioci činili isto) i nisu stavljali pod znak upitnik da li je to dobar ili loš prevod, jednostavno je sve tako teklo sve do 20-21 stolječe.
Čak što više, reč essentia ima zamršeniju istoriju. Latinisti su je skovali za prevod Aristotelove to ti ên einai, što bukvalno znači "ono što biva" ili "ono što bivstvuje".

Pa tako, vidimo kako su ove dve zamršene reči iskovale jednu filozofsku tradiciju na zapadu, a sa filozofijom i ostale stvari koji su se priljepili na filozofijom ili koristili jezik filozofije. Pitajte danas neki Novodobac šta on podrazumeva pod reč "energija", videčete da ima pametniji ljudi i od aristotela, iako njega nikad čitali nisu.

I tako, posle Aristotela, Boetijus je prihvatio prevod ousie sa substancijom, i taj je prevod postao opštoprihvačen.

Kompleksna je tematika šta je zapravo ousia, i zašto je ustvari substancija loš prevod za iste. Neču dublje ulaziti u to ovaj put, samo ču pokušati da prikažim logiku Sachsa zašto je on tu reč preveo sa thinghood.
Pred nama imamo pas, Irski Seter. Dobro on je pas, on je Irski seter, boja mu je crvenkasta itd. Sve su to atributi od koji je pas sastavljen, ali šta je zapravo pas? Pas je životno sa određenim atributima, onda šta je životno? Životno je organizam sa određenim atributima. A šta je Organizam? Organizam je stvar koja u sebi nosi život. Thinghood pasa je ustvari ono što ga čini pas, njegovo bivstvovanje, ili bivstvovanje bivstvujučeg, pas-ovanje, thinghood pasa je njegovo pas-ovanje, thinghood mačke je njeno mačko-vanje, itd. T.j. kad baciš sve atribute sa njega, ono što ostaje je njegov thinghood.

Razlog zašto sam te Nataša pitao gde da potegnem diskusija o folozofijom je, da te ujedno i pitam, kako bi prevela thinghood na srpski?

Razumevanje ovih principa, je od izuzetnu važnost za razumevanju Aristotelove metafizike, a otud i mnogo od astroloških principa ili filozofija istih.

Pricao je Dzon o ovome i u prevodu, bukvalno sa engleskog, nama su dati pridevi izvedeni iz imenice sa "ost" sufiksom. Dakle, thinghood, mozemo prevesti sa susastvenost, ne znam kako drugacije. Moj ucenjacki Aristotel ima vise tumacenja, zavisi od izvora, pa je bice ili esencija cesta susptitucija, ali bice, kao osnovna ontoloska kategorija i ontoloski predmet je najcesca rec na koju nailazim. Ja cu, naravno, napisati jednom onaj tekst koji sam obecala pa cu videti sta mi se sve izlistava na temu ovog pojma.

Da, mislio sam ja da je Bivstvovanje ipak dobar pojam, a teško da čemo moči prevesti thinghood na slovenskim jezicima, i zato je možda bolje da se ide direktno u prevođenju suštine Ousie nego ove engleske derivacije.
Susastvenost nije loša reč, mislim da su je neki antropozifi več koristili upravo kao zamenu za reč bivstvovanje.
Bivstvovanje ili susastvenost (možda se ipak radi o dva različita značenja, susastvenost kao sustav biča, ili?) je ok, ali substancija je več nešto sasvim drugo. Substancija, kao drugi prevod ousie (prvi je esencija ili upravo to bivstvovanje) je kako Sachs kaže "pokušaj da se dođe bliže ousie interpretirajuči Aristotelovu upotrebu iste kao "perzistentni substratum"". Znači, biče je substratum koji traje. Augustin je upravo tu reč upotrebio da bi opisao identitet ispod, koji je substrat koji traje (perzistira), možda koji se ne menja? Ali je, kako sam rekao, on zadržao Punoču Bitija i Bivstvovanja samo za Bog, i zato je reč esencija upotrebljavao samo kad bi pričao o Božjoj ousii.
Sahcs kaže da je Augustinovo tumačenje Aristotela, zapravo anti-Aristotelovsko, zato što Aristotel u nikom slučaju ne veruje u kreacijom, pa tako i podjela biča na "puna i prazna" nije aristotelovska več interpretatorsko Augustinova. Nije da Aristotel nije verovao da postoji Biče koje se zove Bog, recimo, več je to njegovo biče bilo u jednom drugom sklopu i sistemu celokupne mehanike Univerzuma. Zato, Sachs kaže, da ako želimo pristupiti Aristotelu i šta je on zapravo imao u glavi, moramo priči direktno a ne sporedno putem njegovih interpretatora koji su ga vukli u jednom ili drugom religiozno-filozofskom sistemu.

Jeste, ali neoplatonisti, ne aristotelovci su "izneli" astrologiju i tu su derovativne interpretacije glavno obelezje. Thinghood bi se mogla prevesti i kao "stvaricnosti", "stvarovanje", ali osnova ovih kovanica "stvar" ne moze, u duhu srpskog, biti preneta na ziva bica pa tako ne moze biti ni genericki pojam. Substancija se redom pronalazi u interpretacijama Aristotela kod nas, na srpskom i tako je kako je. Ja sam napomenula da je vrlo rizicno uvoditi nove pojmove u filozofiju, a uvodimo ih kako bi simplifikovali stvar dovoljno da je mozemo asimilovati. Zato je filozofija nepopularna i teska. Substancija i susastvenost su za astrologiju od vaznosti na nivou simbolizma ontoloskih faktora jer mi kada kazemo pod signifikacijom VE mislimo na sve venericne manifestacije u stvarnosti koje uopste ne moraju imatu nikakve logicke veze na prvom nivou logiciranja. Zbog ovoga je i astrologija komplikovana i neegzaktna.

Pa dobro, u vreme kad je horoskopska astrologija bila u procvatu, več se bio pojavio sinkretizam generalno 4 pravaca filozofije. Imeno, Platonizam, Aristotelizam, Stoicizam i Pitagoreizam. Do duše, ni Epikur nije imao malo sljedbenici.
Ono što mi trebamo imati na umu je upravo taj filozofski sinkretizam, koji je pogotovo bio na delu početkom 2-og stolječa i polako rastio u srednovekovno doba. Čak što više, u srednovekovno doba su uglavnom opstojali te dve škole Platona i Aristotela.
Neke numeričke filozofije unutar astroloških tehnika, čini se potiču iz te Pitagorejske škole, zato ne znam koliko je Platonizan iznedrio Astrologiju, ali shvačam poentu. Celokupnu kosmologiju Helenističkih astrologa, više naliči na Platona nego na Aristotela, to zapravo i Šmit kontinuirano naglašava.
Sachs je zato posebno interesantan jer ne ispušta priliku da ukaže gde su se Aristotel i Platon sudarili, a gde mi danas mislimo, pogrešno, da su se sudarili (na bazu nekih kasnijih njihovih interpretatora). Istina je, Miki je jednom rekao da je hibrid najopasniji, a interpretacija nekog filozofa, hteli mi to ili ne, polako ali sigurno vodi ka hibridizmu, jer je gotovo svaki interpretator bio obojen nekom sopstvenom filozofijom, religijom i sociologijom a da ne pričam i da je upotrebljavao prevod i drugi jezik od originalniji.

Svaka sadasnjost je hibrid svojih proslosti.pa je i Aristotel delom hibrid svog prethodnika i ucitelja Platona. Filozofija astrologije je definitivno eklekticka kategorija koja etericnu referencu crpi iz Platona, a referncu svoje mehanike iz Aristotela i to cistog na svom pocetku, a kasnije na neoplatonistickoj misticnoj mutljavini. Hend tako rece da jednom dugujemo smisao, a drugom sistem logiciranja. Ni hriscanstvo nije imuno na hibride i tako treba da bude jer jedino sto kroz vreme opstaje i sto povezuje civilizacije i epohe jeste aureus tangite, zlatna nit koju jedino astrologija jasno otkriva. Jedno je Aristotel, a drugo Aristotel za astrologe, ali da bi drugog otkrili moramo prvog da razumemo.