Solarni znaci

SOLARNI ZNACI

Prezasiceni svakodnevnim “astroloskim sadrzajima” u trosenju savremenih medijskih prostora, vise ili manje nauceni i obuceni u davanju astroloskih saveta, danasnji astrolozi, odnosno, najveci broj njih, jos uvek vrlo perzistentno fokusira paznju publike na konstatacije i prognoze koje se ticu solarnih znakova. Ipak, prica o solarnim znacima, pokazace se, rodila se na periferiji astroloske vestine, u 18. veku prakticno iako nikakve veze nije imala sa par milenijuma prethodne astroloske tradicije. Povrsna i netacna u interpretaciji nezasluzeno  je zasela na tron astroloskog identiteta, kako astrologije same, tako i svakog od nas. Verovali ili ne, astrologija solarnih znakova je velika laz, periferija astrologije licnosti i prva referenca misticnog njenog dela o kojem se vise ne govori jer su licnost i individualnost predmet savremenog astroloskog interesovanja. Nekada je to bio covek prema Kosmosu, sada covek prema coveku i sebi samome. Ipak, solarni znak ne predstavlja stozer licnosti vec stozer duse, odnosno, muski deo dusevne esencije coveka. Kako ni psihologija kao savremena nauka ne poznaje, odnosno, ne priznaje ove termine, tako ni savremeni astrolozi ne znaju sta solarni znaci zaista jesu. Licnost koja nas opredeljuje kao individuu u ovom svetu sa solarnim znakom ima vrlo, vrlo malo, tek jednu petinu, nekada i manje. Razlozi zbog kojih se astrologiji desila ova zabluda isti su oni razlozi koji su zauvek opredelili tradicionalnu od moderne astrologije i na to je mnogo puta, mnogo reci srcano potroseno. Razumevanje astrologije, ponovljeno po stoti put, radja se iz razumevanja njenog predmeta i odvajanja istog od njene metodologije. Savremeni astrolozi kada govore o astrologiji definisu je preko tehnika, a ne onog idejnog okvira koji se puni sadrzajem temeljnih principa. Predmetni princip se sjedinio sa tehnikom u konfuziji prezivljavanja astrologije u vremenima uspona naucne epohe i tako sraslo, nagomilano tkivo vise ni jednim interventnim zahvatom nije bilo moguce ispeglati. Da se manemo suvisnih reci, nas ne opisuje solarni vec znak na ascendentu, vladar znaka na ascendentu, lunarni znak i tzv. almuten geniture. U tradiciji je tako bilo od pocetka do kraja i lako je za proveriti citanjem samo uvodnih lekcija bilo kojeg udzbenika natalne astrologije. Ne vi niste Bik ako ste rodjeni sredinom maja meseca vec vas, u najvecoj meri, opisuje onaj znak koji se na istoku dizao u trenutku u kojem ste se odvojili od svoje majke. Razloga za ovo ima vise, prvi je vremenski i tice se istine da se blizi vremenski trenutak konkretnije manifestuje na prostornom planu od daljeg parnjaka. Sekunda je bliza od minuta, minut od casa, cas od dana, dan od meseca, mesec od godine, a ovaj od svake druge epohe koja se definise vecim brojem vremenskih jedinica odjednom. I ne samo da je ova stvar tako bazicno logicna, vec je i bazicno filozofski potkrepljena. Manje se sadrzi u vecem, veci ciklus pripada visoj sferi, pripada visebrojnom subjektu, koletivitetu, manji ciklus je licniji i imanentan onome sto nazivamo licnoscu, a sto je samo forma (odora) etericne esencije prima materie stvaranja, odnosno, duse i njenog bezvremenog dela, tj. duha. Solarni znak je odredjen relativno visoko pozicioniranim vremenskim entitetom (mesecom) dok je ascendent slikovni izraz najblizeg i najnizeg vremenskog trenutka, trenutka radjanja koje se desava u jednom minutu prakticno. Horoskopos, grcki termin za prvi stepen ekliptike na istocnom horizontu, ima znacenje u vezi sa odredjivanjem casa i slike najmanjeg vremenskog trenutka.
Sta se tacno desilo u 18. i jos vise u 19. veku predmet je posebne studije i sustina se negde kratko svodi na sazimanje interpretativne astrologije na formu almanaha. Interpretativna astrologija u tradiciji se ticala pravila i delineacija tumacenja razlicitih horoskopskih karti koje se razvrstavaju prema astroloskoj grani, dok je almanah bio detaljno pomocno sredstvo, odnosno, izvor matematickih podataka koji su se koristili za primenu metodologije. Sama rec almanah poreklo moguce ima u grckom almenichiaka koja se dovodi u vezu sa kalendarom, ali astroloski izvori sugerisu da moguce sama rec pre ima veze sa arapskim al-manakh u znacenju climate. Climata se u Ptolomejevo vreme odnosila na tabele ascenzija delova ekliptike razvrstane prema geografskim sirinama, a u srednjem veku sa vremenskim prognozama.  Pored ova dva znacenja almanah ce u poznom srednjem veku u Evropi podrazumevati sveobuhvatne tabele pozicija i kretanja nebeskih tela, ono sto danas nazivamo efemeridama. Od 18. veka almanah postaje interpretativno i pomocno sredstvo u isto vreme, a kako je prema prirodi uredjenih kategorija nemoguce na ovaj nacin integrisati po vrsti i rodu razlicite stvari, tradicionalni astronomski almanah odvaja se od svoje sustine i pretvara u zabavni almanah solarnih znakova, najjednostavnijih za odredjivanje na prvu loptu cime se publika umnozava do broja koji daleko prevazilazi dozvoljenu  popularnost drevne astrologije. Da astrologija nije za svakog i nije za mnostvo znalo se odvajkada, ali danas ovakav stav vise nije prihvatljiv i kako bi se astroloska stvarnost prilagodila imperativu populisticke psihologije licnosti, solarni znaci  preuzimaju ulogu koja im nikada u tradiciji pripadala nije. Sunce je, kao sto rekoh, simbol duha, ali o duhu se ne zna, prakticno, nista. Nije se znalo ni u ta drevna vremena, ne zna se ni danas, ali za razliku od tih vremena kada se taj apstraktni duh podrazumevao, danas isti vise ne postoji u astroloskim razvrstavanjima jer je srediste paznje preuzela “persona”, licnost kojom nas vreme i prostor razvrstavaju u pripadajucoj vrsti. Ipak, ni to nase stozerno i sjajno Sunce nije odvojeno od pameti na takav nacin da ga ne mozemo prepoznati u konkretnoj horoskopskoj manifestaciji. Mozemo, ali, na nesrecu savremenih inrepretatora, njegova je manifestacija daleko manje licna nego sto se to razume. Sunce je prema svim starim izvorima simbol muske linije, oceva i otaca, muzeva u zenskim, autoriteta u muskim nativitetima. Sunce je i vise od ovoga jer kao i svaki astroloski simbol nosi svoju univerzalnu i mundanu simboliku. Od oca, preko slave do nekretnina ili prijatelja, ali nikada ekskluzivno “Ja” osim ako osoba nije rodjena sa Lavom na ascendentu. Jedino tada Sunce postaje prvi licni horoskopski faktor. Na drugom nivou, Sunce je u tradiciji bio jedan od cetiri nosioca temperamentalne strukture, ali je i tu vrlo malo bilo vezano za znak u kojem se zateklo, a vise za godisnje doba. Tako Sunce u Biku u ukupnoj formuli nije nosilo zemljanu vec vazdusnu komponentu jer se deo ekliptike (solarne putanje) u ovom znaku, pre svega, odnosi na centralni period prvog godisnjeg doba koje pocinje sa ekvinocijem. Prolece je sangvinija, a sangvinija je vazduh i njemu u ovom visokom vremenskom planu pripadaju prva tri zodijacka znaka. Prolece je sangvinija jer dan konacno postaje duzi od noci, muski princip ponovo prevladava, a kako se sve u astrologiji deli prvo na dva osnovna principa, od cetiri elementa, dva su muska, a dva zenska. Tako Bik iz ove price na visem planu postaje deo muskog, sangvinicnog entiteta, na nizem, zenskog, zemljanog. Temeprament Sunca u Biku u ukupnoj formuli vrlo se malo razlikuje od temperamenta Sunca u Ovnu, ali se razlikuje veoma ako je Lav na ascendentu. Dubinu i preciznost tradicionalnog astroloskog razmisljanja moguce je asimilovati jedino prakticnom primenom ovih uputa i proverom u stvarnom zivotu. Natalna analiza cesto je pocinjala na ovaj nacin, procenom temperamenta i nikada izolovanim solarnim znakom. Kada se o Suncu govorilo, govorilo se jedino u konteksu deriviranih njegovih znacenja (univerzalnih i mundanih i nikada licnih). Ipak, postoji predmetno principijelniji razlog za ovo i on se tice same sustine zodijackih znakova i njihovog izvornog znacenja.

NOMINUM SIGNORUM

Era tropskog Zodijaka pocinje sa Hiparhom (o istoriji Zodijaka pisano je na  http://www.tradicionalnaastrologija.com/forum/index.php?topic=32.0) . Nazivi zvezdanih konstelacija nastali su, najverovatnije, inspiracijom prvih posmatraca neba proizaslom iz kvaliteta i intenziteta solarne snage u razlicitim pozicijama ekliptike. Licna inspiracija posmatraca artikulisala se kroz simbolicki, a ne bukvalni (vizuelni) dozivljaj i uvek u vezi sa Suncem i njegovim sjajem i toplotom. Tako su u pocetku prvih 6 znakova smatrani beneficnim jer ih Sunce okupira tokom prve, tople polovine godine u severnoj hemisferi gde je astrlologija i nastala. Drugih 6 znakova su, zbog smanjenog intenziteta Sunca i kraceg dana, smatrani meleficnim. U Persiji, recimo, tih 6 meseci mracnih znakova poistoveceni su sa 6000 godina mracnim ciklusom boga Ahrimana koji je u tom periodu dominirao nad Ormuzdom, bogom dobrote i svetlosti. Klasican dualisticki pogled na svet koji se manifestuje na brojnim nivoima manifestacije. Noc i dan su osnovni kao i musko i zensko, dnevni i nocni, odnosno dobri i losi itd. Zodijak nije nista drugo do na simetricnih 12 delova podeljena ekliptika, a kvalifikacija se pozicinoran prema kvalitetu solarne svetlosti (duzini obdanice i toploti vazduha). Zodijak tako postaje prosirena verzija ciste solarne simbolike u kvalitetu njene manifestacije. Zodijak to je ekliptika, a ekliptika je prividna solarna putanja, dakle, Sunce kao takvo u svom kretanju. Simbol nepokretnog pokretaca (izvor Aristotelovog primum mobilea) u simbolici vremena, tj. kretanja. Segmenti Zodijaka prvobitno su opredeljeni prema vrlo primetnim kvalitetima klime i svetlosti, a tek posle toga dobijaju svoj misticni smisao. Za astrologiju je karakteristicno da se jedan od 7 (planete), odnosno 4 (element), odnosno 3 (kvalitet), odnosno dva (pol) principa moze izraziti na vise nacina. Planeta se sublimira kroz znak kojim vlada domicilno, znak cijim elementom vlada, dobom dana cijem polu pripada itd. Element se ne prikazuje jedino kroz znak vec i kroz doba godine (godisnji kvartal) i doba dana (mundani kvartal horoskopskog dijagrama), pol jednako tako, preko doba godine (pozicija Sunca prema podeli na 6 znakova) ili doba dana (mundani sektor iznad ili ispod horizonta). Kada kazemo solarni princip, isti mozemo pronaci, ne samo u Suncu, vec i u tacki duha, tzv. pars solis ili umundanim uglovima ascendenta i mc-a ili 11. i 9. kuce. Ascendent je solarni ugao jer na istoku Sunce zapocinje svoj dnevni, vidljivi put iznad horizonta, mc mu pripada po prirodi stvari (mc ili juzni meridijan nije nista drugo do pozicija Sunca u podne, ali ne konvencionalno podne vec podne prema lokalnoj duzini obdanice), 11. kuca je njegova redna numericka kuca prema planetarnom sledu, a 9. je kuca njegove dnevne, mundane egzaltacije. Sunce cete tako pre naci u simbolici mundanih delova nego simbolici delova ekliptike (znaka) jer je mundani sektor mera konkretnog prostora u konkretnom vremenskom trenutku dok je Zodijak samo mera vremena. Mundana referenca je brza i direktno vezana za Zemlju, odnosno, nasu kosmicku poziciju. Istocni horizont tako postaje sublimacija solarnog kapaciteta na nivou licnosti jer je vremenski najblizi covekovom rodjenju. Ascendent je tacka simbolickog ulaska u vremensku manifestaciju, konkretna tacka pojave entiteta u postojanju, zodijacki znak je etericna referenca iz koje je manifestacija potekla, ali kao takva ostaje izvan vremena i prostora kakav je Zodijak u svojoj sustini. Izvan vremena i prostora licnost ne postoji, postoji jedino vanvremenska esencija, kategorija koja se posebno razume u razlicitim duhovnim tradicijama. Sunce tako prenosi na nivo licnog horoskopa “dozvolu” za manifestaciju koja se u prakticnoj astrologiji prepoznaje kroz termin hajlega, odnosno zivotne sile (u dnevnim rodjenjima). Ovlascenje koje aktuelizuje jedno neponovljivo postojanje (neponovljiv vremenski trenutak) afirmise se preko ascendenta, a ne zodijackog znaka zbor razloga koji su objasnjeni.

U prvoj knjizi svoje “Liber Astronomiae” u sekciji pod naslovom “Zasto su znaci nazvani tim imenima”, Gvido Bonati otkriva nemisticnu inicijaciju podele ekliptike u vezi sa kvalitetom atmosferskih prilika i duzini i kvalitetu solarne iluminacije. Kada Sunce, prema njegovim recima, udje u znak Ovna ono pocinje da se uzdize prema svom nebeskom zenitu na severnoj nebeskoj polutki, zbog cega prividna solarna snaga postaje direktna i primetna kao i sama zivotinja ovan. Ulaskom u Bika, dani postaju jos duzi, vreme toplije, a kako je bik veca i snaznija zivotinja od ovna asocijacija u vezi sa snagom Sunca je prilicno direktna. Ulaskom u Bliznace toplota je duplirana u odnosu na pocetni prolecni znak Ovna. Od ove tacke, odnosno, od starta Raka, Sunce dostize maksimalnu severnu tacku odakle se vraca niz nebeski ekvator, a kako Rak ide napred nazad, odnosno, levo desno, ova solarna prekretnica podseca na kretanje ove zivotinje. Lav je solarno sediste jer u tom delu ekliptike Sunce pocinje da daje najvise atmosferske toplote i suvoce, postaje prosto osetno najsnaznije kao i sama zivotinja kojoj pripada visoka pozicija u zivotinjskom lancu. U Devici, koju Bonati iz vrlo misticnih razlika smatra simbolom za zivotinju, koju naziva sterilnom kao ubrano zito u to doba (doba zetve) kada toplota pocinje da opada kao i duzina obdanice. Vaga startuje sa drugom uravnilovkom izmedju dana i noci pa je kolicina svetlosti i tame u ravnotezi kao i odnos izmedju vlage i suvoce, odnosno, hladnoce i toplote. Ta ravnoteza i umerenost pocetka godisnjeg doba se prenose na asocijaciju o delu ekliptike. Sa Skorpijom vlaga i hladnoca su povecani, kao i tama noci pa maglovite i vlazne obdanice lice na skrivenost i povucenost skorpije i njen otrov. U vreme Strelca vreme znacajno postaje hladnije, pocinju prvi snegovi, hladni vetrovi koji bodu kao strela iz slikovne predstave znaka. Pocetak zime se dovodi u vezu sa kozom, zivotinjom koja prirodno obitava u predelima koji svojom oskudnoscu i tezinom lice na ovo godisnje doba. Od ovog znaka Sunce dostize maksimalnu juznu dekinaciju i ponovo krece ka severu, noc polako gubi na duzini, vlaga i toplota se nagovestavaju i prvi put od pocetka doba i osecaju u narednom znaku Vodolije. U krajevima umerenih geografskih sirina na kojima je astrologija i nastala tada pocinju prve zimske kise, a Vodolija je znak vazdusnog tripliciteta, odnosno, znak velikog vodenog ciklusa simbolickog prociscenja voda iz nizih u vise kroz ciklus vodenog kruzenja u prirodi (prociscena se vraca na zemlju u vidu kise). Ribe su poslednji znak kojima se solarna godina okoncava, promenljiv jer vreme pocinje da se menja i mesa i voden jer je kolicina kisnih padavina tada najveca za region umerenih sirina. Na pocetku ovog dela, Bonati se osvrce i na romanticnu pricu o tome kako je kralj astrologije, veliki Klaudije nekada davno otisao daleko u juzne krajeve, ispod ekvatora gde su mu se prikazale slikovne predstave sazvezdja koje je preneo na znake Zodijaka. Naravno, prica nije tacna ni u celini ni u pojedinostima jer je sam Ptolomej jasno znake doveo u vezu sa kvalitetom solarne svetlosti i atmosferskim prilikama u pojedinim delovima godine.

DOKAZ

Da Sunce ne spada u licne horoskopske faktore prvog reda dokazuje i Ptolomejevo izlaganje u III knjizi Cetvoroknjizja koja pocinje “Izlaganjem o horoskopskoj (ascendent) tacki”. U 11. poglavlju “O telesnom obliku i temperamentu” prvi astroloski autoritet kaze: “ Moramo principijelno razmotriti istocni horizont i planete koje su u njemu ili poprimaju svoje valdarstvo i posebno Mesec jer se kroz kvalitet ova dva mesta i njihovih vladara i mesavinu ova dva faktora utvrdjuje uoblicenje tela...” Uoblicenje tela se nije odnosilo iskljucivo na telesni vec ukupni temperament licnosti koji se dalje detaljnije razvrstava i konkretizuje kroz nosioca duse (vladara ponasanja) koji nije nista drugo do planeta u aspektu i znak u koji padaju Mesec i Merkur. Prema Ptolomeju ascendent, Mesec i Merkur su prva linija signifikatora licnosti. Sunce se nigde ne pominje. Ono je nosilac zivotne sile u dnevnim rodjenjima, simbol muskarca , oca i prominencije u svim daljim i prethodnim njegovim izlaganjima.

U Centilokvijumu nekoliko aforizama jasno i direktno upucuje na ascendent kao prvi licni horoskopski faktor.

Dakle, licnost coveka predstavljena je ascendentom, vladarem ascendenta, nosiocima ponasanja (MO i ME) i almutenom, a esencija duse, obozene sustine i one apstraktne misticne kategorije koju jezikom psihoanalize nije moguce artikulisati, predstavljena je nasim solarnim znakom, ali ne samo njim vec i tackom duha, odnosno, tackom Sunca, odnosno, almutenom stepena na kome se samo Sunce nalazi. Solarni znak se moze razumeti jedino kroz religijsko otvaranje i definisanje coveka izvan granica njegove licnosti i tada on postaje modus i nacelni princip naseg obozenja ili povratka Izvoru, kako vec ko voli o ovome da razmislja. Sunce nije samo nas zivot vec, pre toga, nasa vecnost koju iz ove perspektive ne mozemo da sagledamo niti razumemo. Kako se nakaradno desilo da ovakav princip zameni ascendent ili moguce jos gore da se sa istim pomesa u interpretaciji licnosti, ostaje tema za analizu i raspravu. Iz perspektive tradicionalne, prave astrologije, reci da si ovan sa podznakom u blizancima ne znaci, apsolutno, nista i niti jedan stari autor vas u ovome razumeo ne bi. Ne postoji podznak, ta kategorija je oksimoron osnovi astrologije koja se tice znakovnih podeoka ekliptike i njihove arhetipske esencije.