Većina ljudi nemajući simbolicki život očajnicki traga za istim. Jedino takav život izražava na dnevnom nivou istinsku potrebu duše.
K.G. Jung
Iako razgovor sa dušom deluje kao nešto neupitno potrebno i korisno niko kao posvećeni astrolog praktikant ne razume da življenje u simboličkom životu ima svoju cenu. Nismo uvek svesni da svakodnevna profesionalna rutina umanjuje veštinu življenja u sadašnjem trenutku usled stalnog angažovanja da se kvalitet vremena proceni iz perspektive “odozgo”. Ta perspektiva je tako postavljena jednako prema prostornom i vremenskom okviru, ali posledice prevelikog simboličkog angažovanja iz nje tiču se mogućeg gubitka kontrole ličnog života. Nije toliko teško prevazići poziciju običnog posmatrača koliko je teško vratiti se u istu. Astrolog tako rizikuje da najvažnije momente svog života pregazi u anksioznosti anticipacije realnog ishoda stvari. I kada ne tumači sebi (nikada to ne bi trebalo ni da radi) astrolog “zna” ishod svoje životne situacije. Viši deo duše, izvežban u radu sa klijentima na dnevnom nivou, postaje stalno prisutan u percepciji stvarnosti najčešće kroz emocionalnu intuiciju koja lako moze da preraste u anksioznost. Cena intenzivnog življenja simboličkog života je, upravo, ovo. Nemogućnost da se lagodno prihvati sadašnjost čak i kada se ne kalkuliše budućnost. Duša već zna šta će biti, ali duša astrologa to zna bolje od drugih i prepoznaje budućnost i kada ne traži odgovor na pitanje “Šta sledi?” Ovo je cena posla kojim se bavimo i naročito je visoka kod solarnih tipova, kod ljudi kojima je Sunce uključeno u konstrukciju faktora almutena ili temperamenta duše. Sam Jung je ovo veoma dobro znao i prošao na ličnom iskustvu.