Kada se govori o odnosu Plotina prema astrologiji najcesce, u komentarima istoricara astrologije i nauke, nailazimo na sveden i vrlo oskudan zakljucak da je Plotin, uz Cicerona, stoika Panajotija, ponekog rimskog vladara i prvih otaca hriscanstva, poput Origena i Avgustina, bio veliki opovrgalac i protivnik astrologije. U svrhu potvrde mahom se izdvaja zakljucak zasnovan na jednom citatu o besmrtnosti duse i nemogucnosti postojanja zla na visim nivoima bica koji, zbog svoje velicine u poredjenju sa obimom dela Eneada koji Plotin posvecuje temi astrologije, postaje, ne samo vankontekstualno tendenciozan, vec i netacan u pojedinostima i celini. Vec u II knjizi sakupljenih misli ovog filozofa, u poglavlju naslovljenom "O tome da li zvezde stvaraju" ili samo "O zvezdama", na gotovo petnaest strana, kroz vise niova i vise pitanja, Plotin daje, ne samo sire odgovore o razlozima sudbine, vec i prirodi veze izmedju zvezda i coveka, odnosno, prirodi astroloskog funkcionisanja. Njegova kritika fizickog uzroka preneta je na kritiku astrologije kao mogucnosti u celini sto se, kao sto cemo videti, bas nigde u njegovim recima ne sadrzi. II knjiga, u delu koji sledi posle spisa o prirodi neba i prirodi kretanja neba, posvecena je vrlo detaljno i opsirno astrologiji. Pocinje ovim recima:
"Ranije sam, u drugim spisima, rekao da kretanje zvezda znamenuje buducnost svega pojedinacnog, ali da ono ne stvara sve kao sto se mnogima cini." Prvo pitanje koje resava je pitanje prirode astroloskog mehanizma koje pocinje nedvojbenom negacijom fizickog uticaja (zvezde znamenuju, ne stvaraju, ne uticu, ne cine).
"Najpre je potrebno odgovoriti na pitanje da li nebeska tela imaju ili nemaju dusu. Jer ako su bez duse one nece pruziti nista drugo osim toplote i hladnoce (ako dopustimo da ima hladnih zvezda) i u svakom slucaju njihov ce se uticaj protezati smo na prirodu nasih tela. I posto je ocigledno da postoji telesno prenosenje sa njih na nas, ali takvo da ne nastaje velika promena nasih tela. Jer oticanje iz svake zvezde je isto..." Dakle, fizicki uticaj planeta na telo postoji, ali isti nije takve prirode o kojoj svedoci astrologija jer je neznatne snage i nedovoljno za znacajno razlikovanje fizickih pojavnosti. Isti argument i danas potezu astrofizicari kada opovrgavaju tvrdnju modernih astrologa da planete uticu na nas na detaljan, suptilan i definitivan nacin. Plotin dalje nastavlja pitanjem kako je fizicki uticaj moguc na netelesne pojavnosti poput statusa, bogatstva, umnosti, siromastva ili kako on kaze: "kako stvaraju i sve ostalo sto nema uzrok nastajanja na osnovu mesanja tela, na primer da se ima bas takav brat, otac, sin ili zena, ili to da covek sada bude srecan, vojskovodja ili kralj?" Dakle, ako fizicki uticu i odredjuju, kako to cine na derivativnim nivoima telesnog organizma individue, na nivou onih predmeta koji se nikako ne ticu tela niti same licnosti o kojoj se astroloski svedoci.
Drugo vazno pitanje koje otvara posle ovog je pitanje prvog uzroka jer ako bismo poceli od nekakvog fizickog uticaja planeta onda bismo lako mogli sakljuciti da je to i prvi uzrok svega:
"...sto potpuno odbijaju da necemu jednom prepuste vlast nad uredjenjem sveta, vec sve prepustaju planetama kao da svetom ne upravlja nesto jedno od cega je sve odeljeno i sto svemu omogucava da postigne ono sto mu pripada...to je osobina onog koji rastavlja i koji ne poznaje prirodu sveta koja ima nacelo i prvi uzrok sto doseze sve..." Posle uvodne kritike o pogresnom razumevanu prirode astroloskog mehanizma Plotin prelazi na afrirmativnu narativnu formu: "Ali ako planete naznacuju dogadjaje-kao sto i za mnoge druge stvari kazemo da daju znake o buducim dogadjajima-sta bi bilo ono sto stvara sve to? Kako postoji red? Jer buduci dogadjaj ne bi mogao biti naznacen kada se pojedinacne stvari ne bi zbivale uredjeno. Pretpostavimo da su planete slicne slovima koja se uvek upisuju na nebu i koja su uvek upisana, i koja se krecu postos tvaraju neko drugo delo i pretpostavimo da je njihovo znamenovanje posledica toga, kao sto se u jednom zivom bicu usled jedinstvenog nacela jedan njegov deo moze razumeti na osnovu drugog...To su delovi, a i mi smo delovi. Dakle, jedni mogu biti spoznati pomocu drugih. Sve je puno znakova, a onaj koji moze da razume jednu stvar iz druge jeste neka vrsta mudraca...Sta je dakle taj zajednicki red? Jer tako je opravdano nase znamenovanje na osnovu ptica (leta ptica, moja primedba) i na osnovu drugih zivotinja (najcesce iznutrica ubijenih i zrtvovanih zivotinja). Sve mora biti medjusobno povezano, i ne samo da u nekoj pojedinacnoj stvari-dobrog li izraza-mora postojati jedan jedinstveni dah, vec on daleko vise i ranije mora postojati u svemu. Jedno nacelo mora sve uciniti jednim mnogostranim zivim bicem i jedinstvenim iz svih njegovih delova. Kao sto u nekom pojedinacnom zivom bicu svaki njegov deo uzima na sebe odredjeni zadatak, tako i svi delovi Svega (Kosmosa) moraju imati odredjen zadatak..." Okultna kosmicka simpatika kroz posrednistvo duse sveta i univerzalna korespondencija izmedju delova celine i delova i celine o kojima je Ficino govorio u Knjigama zivota.
Sledece pitanje je pitanje sudbine, na koji nacin se ista stice i kakvu ulogu u istoj imaju nebeski bogovi, odnosno, planete. Kako dusa ima dva dela (jednako kosmicka i ljudska), jedan deo je okrenut ka gore ili ka unutrasnjosti, ka sebi, drugi ka dole, ka spoljasnjosti i svetu, izbor pravca odredjuje i njeno stanje: "Kada dusa zapocne da stvara svoje delo ona moze da ide pravo ili ponovo da bude zavedena na stranu, onome sto u svemu cini sledi sud...jer Vladalac upravlja celinom pomocu reda i moci. Kako i zvezde, posto nisu neznatan deo neba, doprinose celini, one su usled toga izvrsne za znamenovanje (predvidjanje, tumacenje). One znamenuju sve sto se dogadja u opazajnom poretku (na nizem nivou duse i telu), a stvaraju neke druge stvari za koje je poznato da ih stvaraju."
Dakle, iz zivota, posle radjanja, zvezde su samo simboli stanja stvari i dogadjaja, a pre radjanja (preepohalno) zvezde su odreditelji/stvaraoci duse. Plotin o ovome svedoci u narednom delu gde govori o Platonovom Mitu o Eru, sudbini koju odredjuju tri mojre pre rodjenja i o cemu je pisano ovde.
https://www.facebook.com/groups/astroloskidijalozi/permalink/1502698876416118/" A bogovi (planete) daju strasne i neizbezne strasti, zudnje, uzivanja i boli i drugu vrstu duse iz koje poticu te strasti. Ove reci nas povezuju sa zvezdama od kojih dobijamo dusu i podredjuju nas nuznosti kada dodjemo ovde. Od zvezda dobijamo i nase naravi i cinove iz tih naravi...Jer i pored toga sto se nalazimo usred ovih zala koja smo preko tela primili, bog nam je podario vrlinu koja nema gospodara. Vrlina nam nije potrebna kada smo u miru vec kada smo u opasnosti da budemo u zlima ako vrlina nije prisutna. Stoga treba da bezimo odavde i da se odvajamo od onoga sto nam je pridodato i da ne budemo to sastavljeno, to uduseno telo...Jer sve sto pripada tom zivotu telesno je. A drugoj dusi koja je izvan tela pripada kretanje ka onom Gore (Nusu, Umu), ka lepom i bozanskom cime nista ne vlada...ako je lisen te duse on zivi u sudbini..." Dva pitanja ovde resava Plotin, prvo je dvojna priroda planetarnog mehanizma u odnosu na coveka, jedna na ovom svetu, koja je simpaticka, sinhrona, naznacujuca i druga koja je preepohalna, nebeska, odrediteljska jer u padu, u okretanju duse od sebe ka svetu, planete su te koje procesuiraju osobine licnosti koja ce se roditi. Na isti nacin o padu duse pise i Ciceron u Scipionovom snu. Druga dusa o kojoj Plotin govori je visi, vecni, netelesni deo koji nikada ne podleze sudbini sveta vremena i prostora. Ljudi se razlikuju po tome da li imaju razvijeniji nizi ili visi deo duse i, u skladu sa tim, duhovniji bolje vladaju svojom dusevnom sudbinom. U astrologiji ovo pitanje se prepoznaje u horoskopskim faktorima lunarnog i solarnog principa, pre svega, u tacki fortune i duha i iz njih deriviranih tacaka. Tacke benefika, tacke Venere i Jupitera, gravitiraju visem delu duse, ostale tacke nizem. Tacke benefika kao prvu referencu u matematickom izracunavanju imaju tacku duha, solarnu tacku dok maleficne startuju sa fortunom koja im je polazna brojna referenca. Vetije Valens posebno uredno i dosledno obradjuje temu ovih tacaka svodeci celinu na cetiri glavne: fortunu i od nje izvedenu Merkurovu tacku nuznosti i duh i od njega izvedenu Venerinu tacku. U tom smislu tacka duha i Venerina tacka jesu horoskopski pokazatelji razvijenosti druge duse o kojoj Plotin pise.