Sedam slobodnih vestina i astroloska simbolika

  • 0 Odgovora
  • 600 Pregleda
*

Van mreže Natasa

  • *****
  • 1569
    • www.natasakaralic.com
Sedam slobodnih vestina i astroloska simbolika
« poslato: Jun 17, 2017, 02:00:58 posle podne »
 Pocetkom srednjeg veka celokupno znanje biva razvrstano na sedam slobodnh vestina (septem artes liberales) unutar dve grupe, triviuma i quadriviuma. Trivium je obuhvatao dijaloske nauke: gramatiku (nauku o lepom i ispravnom pisanju), retoriku (nauku o besednistvu) i dijalektiku (nauku o dokazivanju, opovrgavanju, raspravljanju). Quadrivium se odnosio na matematicke nauke u koje su spadale aritmetika, geometrija, muzika i astrologija. Jedan od utemeljitelja ove podele je poznoanticki rimski pisac neoplatonista Marcijan Kapela, a na samo oblikovanje ovog sistema nailazimo vec u njegovom delu didakticko alegorijske vrste Vencanje Merkura i Filologije koje je redje poznato pod nazivima De septem Disiciplinis ili o Sedam nauka, odnosno, Satyricon. Podelu ovih sedam vestina izvrsice Kasiodor, pisac i istoricar iz 5. veka i ranohriscanski filozof Boetije.

Osim prvopomenutog Kapele povezivanje ovih nauka sa astroloskom simbolikom detaljno je prikazano u Danteovoj Gozbi. U XIV poglavlju ovog dela, pod naslovom "Nebesa i nauke" stoji:

"Rekoh da pod nebesima mislih na nauku zbog triju slicnosti koje povezuje ova dva, narocito po osnovu reda i broja njihovog. Prva dodirna tacka je to sto se oba okrecu oko neceg sto se ne krece. Jer svako nebo se krece oko sopstvenog centra koje ne pokrece kretanje neba, dok na slican nacin se nauka okrece oko svog predmeta, ali ga sama ne pokrece jer nijedna ne demonstrira svoj predmet vec ga pretpostavlja.

Druga tacka dodira je obasjavajuca snaga jednog i drugog. Jer svako nebo obasjava vidljive stvari i na slican nacin svaka nauka obasjava inteligibilne.

I treca slicnost tice se ulivanja savrsenstva u stvari koje propisno obradjuju...Svi filozofi se slagahu oko toga da su nebesa uzrok iako ne na isti nacin. Jedni su uzrok pripisali pokretacima poput Platona, Avicene i Al Gazala, drugi zvezdama samim (narocito u slucaju ljudskih dusa) poput Sokata, Platona (ponovo), Dionizija Akademika, a treci nebeskoj vrlini koja je u prirodi vrelina i seme (Aristotel i peripateticari). Na slican su nacin nauke uzrok ulivanja savrsenstva kroz naviku prema istrazivanju istine koja je dobra kao i Intelekt sam. Zbog svih ovih slicnosti nauka se moze nazvati (izjednaciti sa) nebom.

Dalje cemo ispitati zasto je trece nebo spomenuto. Kako je vec receno gore, sedam nebesa koja su nam najbliza su ona koja pripadaju planetama. Sledece po redu, iznad njih, je pokretno nebo i iznad ovog, iznad svih je trece koje je nemo. Sedam prvih su povezana sa sedam nauka triviuma i quadriviuma, naime, gramatikom, dijalektikom, retorikom, aritmetikom, muzikom, geometrijom i astrologijom. Osmoj, odnosno, zvezdanoj sferi, odgovaraju prirodne nauke poput fizike i prva nauka metafizika. Deveta sfera odgovara moralnoj nauci i ona iznad, nema, bozanskoj koju zovemo teologija.

I kazem ja da je lunarno nebo poput gramatike...A nebo Merkurovo se sa dijalektikom uporediti moze na osnovu dve karakteristike. Merkur je najmanja zvezda i orbita joj je najskrivenija Suncevim zracima. Na jednak nacin dijalektika je u svom obimu manja od drugih nauka dok je njena orbita (opseg) prikrivena velom sofisticiranih argumenata...Nebo se Venerino sa retorikom poredi zbog dve osobine: sjaj njenih aspekata koji je lepse gledati od svih drugih zvezda, a druga je jutarnje i vecernje pojavljivanje. Iste osobine ima i retorika. Najsladja je od svih (lepota lepe reci). Retorika je jutarnja ko Venera kada govornik govori, vecernja onda kada izrazava kroz pisanje, sa distance.

Nebo Sunca je aritmetika jer su njegovim svetlom sve zvezde obasjane, a oko ga ne moze gledati. Na isti nacin aritmetika obasjava druge nauke jer sve su pod nekim brojem (numerickim odnosom) i razmatranje toga je uvek numericki proces...I nebo Marsa moze se uporediti sa muzikom zbog posebne lepote njegovog odnosa sa drugim nebesima. Jer ako brojimo redom nebesa, bilo da pocnemo od najnizeg ili najviseg, Mars je uvek na sredini...Zovijalno nebo je geometrijsko jer se nalazi izmedju dve maleficne sfere Marsa i Saturna. Druga karakteristika je belilo njegovog svetla poput srebra. I geometrija se krece izmedju dve odbojne tacke, odnosno, izmedju tacaka kruga kao najsavrsenije geometrijske figure, a tacka se ne moze izmeriti, niti krug zbog njegove zakrivljenosti...Saturnovo nebo ima dve osobine zbog kojih se moze dodeliti astrologiji. Jedna je sporost njegovog kretanja, a druga je da je iznad svih ostalih planetarnih sfera. Iste karakteristike poseduje i astrologija sama. Da bi kompletirala krug, odnosno, da bi bila naucena, mnogo je vremena potrebno...Ona je iznad drugih jer kako Aristotel rece da je nauka visoka na osnovu plemenitosti njenog predmeta i nepromenljivosti..."

Dante ovde izlaze jednu gnoseolosku hijerarhiju, hijerarhiju znanja, u kojoj je astrologija na vrhu planetarne sfere, a teologija na vrhu celokupne gradjevine, na nivou "tihog, nemog" neba. Kao hriscanin odvaja metafiziku od teologije i filozofiju spusta za nivo ispod, u skladu sa srednjovekovnom sholastikom, gde ona vise nije istrazivacka disciplina vec sredstvo prenosenja (ucenja) otkrivenih istina, sluzavka teologije (ancilla theologia).

Prema Danteu, dakle, Mesec je gramatika, Merkur je dijalektika, Venera retorika, Sunce aritmetika, Mars muzika, Jupiter geometrija, Saturn astrologija. Sfera zvezda nekretnica pripada fizici i metafizici, a deveta teologiji.
astrološki tekstovi, izrada horoskopa, škola astrologije
www.natasakaralic.com