Skorašnje poruke

Stranice: [1] 2 3 ... 10
1
Scriptorium / Odg: O prirodi magijskog delovanja
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jul 29, 2017, 02:38:50 posle podne »
"Najvaznije od svega, Kosmos je po sebi ziv i jedinstveniji od bilo koje zivotinje, najsavrseniji medju njima (zivim bicima)." Ficino ovim stavom reintegrise anticko misljenje o univerzumu kao zivom, holisticnom organizmu. U opsteprihvacenom modernom, naucnom pogledu na svet, kauzalna veza izmedju nebesa i zemlje se obicno objasnjava kao rezultat materije i energije, odnosno, kao rezultat merljivih fizickih sila. Poneki moderni astrolog i danas je sklon da traga za dokaznom kvalifikacijom astrologije kroz neki vid magnetnih polja ili kakvog slicnog uzroka koji se zasniva na materiji i energiji. Za Ficina, renesansnog nastavljaca neoplatonisticke i hermeticke tradicije antike, simpatika i svepovezanost celokupne stvarnosti je najvaznija stvar. Kao sto covek ima dusu, tako i svemir ima Animu, svetsku dusu koja je povezana sa svime i povezuje sve, cak i one stvari koje su medusobno najudaljenije i koje poznatim fizickim silama jedna na drugu ne mogu da uticu. Covek kao racionalno i umno bice nije samo pasivni primalac tih veza kroz posrednistvo svetske duse, vec i aktivni ucesnik koji, razumejuci zakone unutar ovog posrednika, istog usmerava na zeljene nacine ka drugim partikularitetima (magijski mehanizam). Svetska dusa sadrzi u sebi seminalne uzroke svih stvari i na taj nacin stvara i oblikuje svaku pojedinacnu stvar u njenoj pojavnosti (postojanju). "Neka se nijedan covek ne cudi kako je dusu moguce privuci materijalnim oblicima kad i ona sama kreira jednake mamce i voljno i vecno obitava u njima (u svemu)." Knjige zivota.

Jedan od najvaznijih aspekata Anime je njena pokretljivost (anima movens). Ova osobina ovog dela platonistickog univerzuma proizvodi planetarna i sva druga kretanja. Svetsku dusu tradicionalni covek je video svuda, u svakom delu univerzuma. Ipak, Aima je i dusa celine pa su tako pojedinost i celina identicne preko njenog svojstva. Ono sto se desava u mikrokosmosu, desava se i u makrokosmosu i obrnuto. Na taj nacin Anima se javlja kao veza izmedju dela i celine koji postaju jedno te isto. To je ideja koju savremeni covek veoma tesko moze da razume i prihvati jer je on naviknut da razmislja o sebi kao posebnosti koja komunicira sa drugim posebnostima potpuno odvojenim od njega i ni na koji nacin sa njima nije povezan. Savremeni covek ne dozivljava univerzum kao celinu, niti kao zivi organizam. U njemu zive organizmi, ali on sam to ni po cemu nije. Za coveka tradicije percepcija je sasvim drugacija. Kako je sebe video kao mikrokosmos, kao odraz celine u pojedinosti, Anima je za njega veza izmedju unutrasnjeg i spoljasnjeg sveta iako distinkcija izmedju tih nivoa stvarnosti nije ni bila predmet razmisljanja na tako jasno separatan nacin jer dusa pojedinca i dusa sveta postaju i ostaju jedno te isto. Ne samo da je Anima veza izmedju coveka i univerzuma, vec je i veza izmedju duse i materije. Anima Mundi je medijum koji obuhvata istovremeno duh, dusu i materiju, deo, ali i celinu, unutrasnjost i spoljasnjost. Ona povezuje sve i, sa jedne strane, svi delovi su sadrzani u celini, a sa druge strane celina je sadrzana u svakom pojedinacnom delu. Do 17. veka prirodna filozofija i celokupna pozadina psihickog zivota coveka odredjena je Animom Mundi. Na isti nacin se najcesce objasnjava i mehanizam astroloskog delovanja, kao istovremenost (sinhronicitet) promena na zemlji i nebu. Kako je astrologija disciplina tradicionalne epohe postavlja se pitanje na koji nacin opravdati astrologiju iz savremene perspektive. Moderni astrolozi, zapreteni u konfuziji kolizije izmedju sopstvene savremenosti i tradicionalne vestine, upadaju u logicki bezizlazne zavrzlame u kojima fizicki zakoni povezuju nebo i zemlju, ali zakoni koji ni hipoteticki ni eksperimentalno jos uvek nisu dokazani iako jesu sasvim izvesni. Ne samo da je kauzalnost takva, vec, po njima, planetama na nebu ne prethodi nista jer, ako bi prethodilo, onda bi te planete ponovo postale nista drugo do posrednici iz Ficinove price. Kosmologija, kao deo prirodne filozofije, vise nije obavezno svojstvo astroloskog predmeta. O tome se ne govori, vecim delom jer se o tome ne zna nista, manjim delom jer tek takvo pitanje plete nove logicke zavrzlame izmedju novog poretka i geocentrizma na kojima i njihova astrologija nekako opstaje. Procitah sinoc nesto neverovatno, a to je da postoji prirodna nauka i neprirodna filozofija na koju smo mi, tradicionalni astrolozi, sveli astrologiju. Kao prvo, kako nesto iz proslosti moze da svede nesto iz sadasnjosti, valjda je moguce samo suprotno jer ne svodi tradicionalna astrologija modernu, vec moderna tradicionalnu, s obzirom da je istorijski potonja. Kao drugo, astrologija je dva milenijuma bila deo prirodne, ne neprirodne filozofije, a ono sto se sa njom desilo od vremena odvajanja iste od nauke skucilo je ovu disciplinu na nivo bezumne gatalice o kojoj bas niko nista smisleno ne ume da zakljuci. Neprirodna filozofija, vala svasta!.
2
Scriptorium / O prirodi astroloskog mehanizma Plotin
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jul 29, 2017, 01:50:10 posle podne »
Kada se govori o odnosu Plotina prema astrologiji najcesce, u komentarima istoricara astrologije i nauke, nailazimo na sveden i vrlo oskudan zakljucak da je Plotin, uz Cicerona, stoika Panajotija, ponekog rimskog vladara i prvih otaca hriscanstva, poput Origena i Avgustina, bio veliki opovrgalac i protivnik astrologije. U svrhu potvrde mahom se izdvaja zakljucak zasnovan na jednom citatu o besmrtnosti duse i nemogucnosti postojanja zla na visim nivoima bica koji, zbog svoje velicine u poredjenju sa obimom dela Eneada koji Plotin posvecuje temi astrologije, postaje, ne samo vankontekstualno tendenciozan, vec i netacan u pojedinostima i celini. Vec u II knjizi sakupljenih misli ovog filozofa, u poglavlju naslovljenom "O tome da li zvezde stvaraju" ili samo "O zvezdama", na gotovo petnaest strana, kroz vise niova i vise pitanja, Plotin daje, ne samo sire odgovore o razlozima sudbine, vec i prirodi veze izmedju zvezda i coveka, odnosno, prirodi astroloskog funkcionisanja. Njegova kritika fizickog uzroka preneta je na kritiku astrologije kao mogucnosti u celini sto se, kao sto cemo videti, bas nigde u njegovim recima ne sadrzi. II knjiga, u delu koji sledi posle spisa o prirodi neba i prirodi kretanja neba, posvecena je vrlo detaljno i opsirno astrologiji. Pocinje ovim recima:

"Ranije sam, u drugim spisima, rekao da kretanje zvezda znamenuje buducnost svega pojedinacnog, ali da ono ne stvara sve kao sto se mnogima cini." Prvo pitanje koje resava je pitanje prirode astroloskog mehanizma koje pocinje nedvojbenom negacijom fizickog uticaja (zvezde znamenuju, ne stvaraju, ne uticu, ne cine).

"Najpre je potrebno odgovoriti na pitanje da li nebeska tela imaju ili nemaju dusu. Jer ako su bez duse one nece pruziti nista drugo osim toplote i hladnoce (ako dopustimo da ima hladnih zvezda) i u svakom slucaju njihov ce se uticaj protezati smo na prirodu nasih tela. I posto je ocigledno da postoji telesno prenosenje sa njih na nas, ali takvo da ne nastaje velika promena nasih tela. Jer oticanje iz svake zvezde je isto..." Dakle, fizicki uticaj planeta na telo postoji, ali isti nije takve prirode o kojoj svedoci astrologija jer je neznatne snage i nedovoljno za znacajno razlikovanje fizickih pojavnosti. Isti argument i danas potezu astrofizicari kada opovrgavaju tvrdnju modernih astrologa da planete uticu na nas na detaljan, suptilan i definitivan nacin. Plotin dalje nastavlja pitanjem kako je fizicki uticaj moguc na netelesne pojavnosti poput statusa, bogatstva, umnosti, siromastva ili kako on kaze: "kako stvaraju i sve ostalo sto nema uzrok nastajanja na osnovu mesanja tela, na primer da se ima bas takav brat, otac, sin ili zena, ili to da covek sada bude srecan, vojskovodja ili kralj?" Dakle, ako fizicki uticu i odredjuju, kako to cine na derivativnim nivoima telesnog organizma individue, na nivou onih predmeta koji se nikako ne ticu tela niti same licnosti o kojoj se astroloski svedoci.

Drugo vazno pitanje koje otvara posle ovog je pitanje prvog uzroka jer ako bismo poceli od nekakvog fizickog uticaja planeta onda bismo lako mogli sakljuciti da je to i prvi uzrok svega:

"...sto potpuno odbijaju da necemu jednom prepuste vlast nad uredjenjem sveta, vec sve prepustaju planetama kao da svetom ne upravlja nesto jedno od cega je sve odeljeno i sto svemu omogucava da postigne ono sto mu pripada...to je osobina onog koji rastavlja i koji ne poznaje prirodu sveta koja ima nacelo i prvi uzrok sto doseze sve..." Posle uvodne kritike o pogresnom razumevanu prirode astroloskog mehanizma Plotin prelazi na afrirmativnu narativnu formu: "Ali ako planete naznacuju dogadjaje-kao sto i za mnoge druge stvari kazemo da daju znake o buducim dogadjajima-sta bi bilo ono sto stvara sve to? Kako postoji red? Jer buduci dogadjaj ne bi mogao biti naznacen kada se pojedinacne stvari ne bi zbivale uredjeno. Pretpostavimo da su planete slicne slovima koja se uvek upisuju na nebu i koja su uvek upisana, i koja se krecu postos tvaraju neko drugo delo i pretpostavimo da je njihovo znamenovanje posledica toga, kao sto se u jednom zivom bicu usled jedinstvenog nacela jedan njegov deo moze razumeti na osnovu drugog...To su delovi, a i mi smo delovi. Dakle, jedni mogu biti spoznati pomocu drugih. Sve je puno znakova, a onaj koji moze da razume jednu stvar iz druge jeste neka vrsta mudraca...Sta je dakle taj zajednicki red? Jer tako je opravdano nase znamenovanje na osnovu ptica (leta ptica, moja primedba) i na osnovu drugih zivotinja (najcesce iznutrica ubijenih i zrtvovanih zivotinja). Sve mora biti medjusobno povezano, i ne samo da u nekoj pojedinacnoj stvari-dobrog li izraza-mora postojati jedan jedinstveni dah, vec on daleko vise i ranije mora postojati u svemu. Jedno nacelo mora sve uciniti jednim mnogostranim zivim bicem i jedinstvenim iz svih njegovih delova. Kao sto u nekom pojedinacnom zivom bicu svaki njegov deo uzima na sebe odredjeni zadatak, tako i svi delovi Svega (Kosmosa) moraju imati odredjen zadatak..." Okultna kosmicka simpatika kroz posrednistvo duse sveta i univerzalna korespondencija izmedju delova celine i delova i celine o kojima je Ficino govorio u Knjigama zivota.

Sledece pitanje je pitanje sudbine, na koji nacin se ista stice i kakvu ulogu u istoj imaju nebeski bogovi, odnosno, planete. Kako dusa ima dva dela (jednako kosmicka i ljudska), jedan deo je okrenut ka gore ili ka unutrasnjosti, ka sebi, drugi ka dole, ka spoljasnjosti i svetu, izbor pravca odredjuje i njeno stanje: "Kada dusa zapocne da stvara svoje delo ona moze da ide pravo ili ponovo da bude zavedena na stranu, onome sto u svemu cini sledi sud...jer Vladalac upravlja celinom pomocu reda i moci. Kako i zvezde, posto nisu neznatan deo neba, doprinose celini, one su usled toga izvrsne za znamenovanje (predvidjanje, tumacenje). One znamenuju sve sto se dogadja u opazajnom poretku (na nizem nivou duse i telu), a stvaraju neke druge stvari za koje je poznato da ih stvaraju."

Dakle, iz zivota, posle radjanja, zvezde su samo simboli stanja stvari i dogadjaja, a pre radjanja (preepohalno) zvezde su odreditelji/stvaraoci duse. Plotin o ovome svedoci u narednom delu gde govori o Platonovom Mitu o Eru, sudbini koju odredjuju tri mojre pre rodjenja i o cemu je pisano ovde. https://www.facebook.com/groups/astroloskidijalozi/permalink/1502698876416118/

" A bogovi (planete) daju strasne i neizbezne strasti, zudnje, uzivanja i boli i drugu vrstu duse iz koje poticu te strasti. Ove reci nas povezuju sa zvezdama od kojih dobijamo dusu i podredjuju nas nuznosti kada dodjemo ovde. Od zvezda dobijamo i nase naravi i cinove iz tih naravi...Jer i pored toga sto se nalazimo usred ovih zala koja smo preko tela primili, bog nam je podario vrlinu koja nema gospodara. Vrlina nam nije potrebna kada smo u miru vec kada smo u opasnosti da budemo u zlima ako vrlina nije prisutna. Stoga treba da bezimo odavde i da se odvajamo od onoga sto nam je pridodato i da ne budemo to sastavljeno, to uduseno telo...Jer sve sto pripada tom zivotu telesno je. A drugoj dusi koja je izvan tela pripada kretanje ka onom Gore (Nusu, Umu), ka lepom i bozanskom cime nista ne vlada...ako je lisen te duse on zivi u sudbini..." Dva pitanja ovde resava Plotin, prvo je dvojna priroda planetarnog mehanizma u odnosu na coveka, jedna na ovom svetu, koja je simpaticka, sinhrona, naznacujuca i druga koja je preepohalna, nebeska, odrediteljska jer u padu, u okretanju duse od sebe ka svetu, planete su te koje procesuiraju osobine licnosti koja ce se roditi. Na isti nacin o padu duse pise i Ciceron u Scipionovom snu. Druga dusa o kojoj Plotin govori je visi, vecni, netelesni deo koji nikada ne podleze sudbini sveta vremena i prostora. Ljudi se razlikuju po tome da li imaju razvijeniji nizi ili visi deo duse i, u skladu sa tim, duhovniji bolje vladaju svojom dusevnom sudbinom. U astrologiji ovo pitanje se prepoznaje u horoskopskim faktorima lunarnog i solarnog principa, pre svega, u tacki fortune i duha i iz njih deriviranih tacaka. Tacke benefika, tacke Venere i Jupitera, gravitiraju visem delu duse, ostale tacke nizem. Tacke benefika kao prvu referencu u matematickom izracunavanju imaju tacku duha, solarnu tacku dok maleficne startuju sa fortunom koja im je polazna brojna referenca. Vetije Valens posebno uredno i dosledno obradjuje temu ovih tacaka svodeci celinu na cetiri glavne: fortunu i od nje izvedenu Merkurovu tacku nuznosti i duh i od njega izvedenu Venerinu tacku. U tom smislu tacka duha i Venerina tacka jesu horoskopski pokazatelji razvijenosti druge duse o kojoj Plotin pise.
3
Natalna astrologija / Pavle iz Aleksandrije, poglavlje 26. "O poslu/profesiji pojedinca"
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jul 18, 2017, 09:14:34 posle podne »
Prve faktore koje navodi jesu brze planete, ME,VE,MA ako su na bilo kojem uglu ili sukcedenciji, odnosno, u sestoj kuci. Najvazniji ugao je MC, a od ostalih kuca 2. Modernisti ce povikati -aha, sesta kuca, posao - ali, kao i sve i ovaj se autor mora citati u celini, ne izdvojenom delu. Ne radi se o setoj kuci, niti sestom znaku od ascendenta, vec o snazi one planete koja u okviru tri stepena aspektuje bilo koji ugao iz te pozicije. U kom bilo delu prostora da se nadje takva ce planeta, po ovom autoru, biti efektivna. Ovo jasno i lako obrazlaze vec u narednom poglavlju:

"Cetiri su ugla, cetiri postascenzije (sukcedentne) i cetiri padajuce. No, svako mora znati da ponekad i padajuce aktuelizuju produktivni (horoskopski) odnos. To se desava kada zvezda, koja se zadesi u nekoj od kadencija, baca zrake u okviru tri stepena od perfekcije na ugao ili drugu zvezdu preko trigonalne figure.

Za ovu svrhu zamislimo da je horoskopos (ascendent) na 15. Lava, a da zvezda Zevs (Jupiter) stoji na 16. Ovna. Kako u Lavu pada ugao trenutka rodjenja, deveti znak Ovna, u kojem se Zevs zadesio, je dobar (jak) jer svojim zracima na stepen ascendenta postaje aktivan.

Uzecemo jos jedan primer. Ovoga puta neka 15. stepen Bika kulminira dok Afroditu (Veneru) nalazimo na 16. Jarca koja je u desnom trigonu sa kulminirajucim stepenom (MC) i baca zrake (aspektuje) na sledujuci stepen kulminirajuceg ugla. Zvezda postaje aktivna (na ovaj nacin iako stoji u 6. kuci)."

Kada govori o srednjem nebu i kulminirajucem pivotu Pavle govori o MC u, ne zenitu, jer u poglavlju 30. "O srednjem nebu" obrazlaze metod iznalazenja stepena ascendenta gde u primeru zakljucuje da za odredjenu sirinu Egipta ascendent na 15. Lava daje srednje nebo na 10. Bika. Dakle, kada govori o kulminirajucem uglu, kao najvaznijem za pitanje profesije, u kontekstu brzih planeta, govori o MC u koji aspektom moze biti aktiviran jednako iz 6. ili 2. kuce (teoretski i iz 5.). To potvrdjuje u posebnom razmatranju svake kuce ponaosob. Druga i sesta, odnosno, planeta u nekoj od ovih kuca, ukoliko do tri stepena aspektuje MC, bice signifikator profesije.

"Sesti znak od horoskoposa...kada se zvezda zadesi ovde bice neaktivna sve dok...Zvezda ce biti aktivna i u ovoj poziciji ukoliko baca zrake na stepen kulminirajuceg mesta jer je to mesto u harmoniji sa njim..."

"Drugi znak od ascendenta zovemo Zivot, Kapija Hada i postascenzija. Ponekad ce ova kuca dati signifikaciju koja se tice necijeg posla jer je u harmonicnom odnosu sa kulminirajucim znakom na osnovu levog trigona..." Kasnije kvalifikuje ovaj zahtev aspektom prema MC u, ne 10. znaku kao takvom, odnosno, moze i prema 10. znaku ukoliko se u njemu nalazi MC ili planeta koja sa planetama iz kadencije i sukcedencije formira aspekt trigona u okviru 3 stepena.

Da se vratimo delineaciji ovog pitanja. Dakle, pocinjemo od ME,VE i MA ako se nadju na uglu ili u nekoj od pomenutih sukcedentnih i kadentnih kuca, pod uslovom da aspektuju stepen MC a u okviru 3 stepena. Ukoliko horoskop nema nijednu od ponudjenih situacija moze se gledati i planeta povezana sa fortunom preko konjunkcije ili desetog znaka od nje. Kandidati za signifikatora profesije dalje mogu biti Saturn, Jupiter i Mars ukoliko su aspektom povezani sa Mesecom i Suncem (racuna se jedino aplikacija) ili su ostvarili orjentalni izlazak. Venera i Merkur, kao inferiorne planete, mogu biti signifikatori profesije i bez ugla, bez aspekta ka MC u iz 6. ili 2. ukoliko su tek izasli na zapadu sedam dana pre ili ce izaci sedam dana posle rodjenja. Planeta koja ima najvise ovakvih svedocanstava bice i signifikator profesije.

Rezime:

1. ME,VE,MA na uglu, MC ima prednost.
2. ME,VE,MA u 6. ili 2. pod uslovom da aspektuju MC do tri stepena.
3. Superiorne planete ako su u bliskom aplikacionom aspektu sa svetlom.
4. Superiorne planete ukoliko helijacki izlaze iz solarnih zraka, pocinju novi helijacki ciklus i inferiorne planete jednako sa mogucnoscu i zapadnog helijackog izlaska sedam dana pre ili posle dana rodjenja.
5. Planeta u konjunkciji sa tackom fortune ili u 10. znaku od nje.

O znacaju planeta u 2. i 6. kuci po pitanju profesije, u kvalifikovanom obliku aspekta do tri stepena sa MC om, Goran je vise puta govorio. Ovde izlazem poglavlje o profesiji autora Pavla iz Aleksandrije. U odnosu na Ptolomeja jednako spominje orjentalne planete i tri brze na uglu, ali dodaje i aspekte ka MC u iz sukcedente 2. i kadentne 6. i tacku fortune.
4
Scriptorium / Re: Zaboravljene sitnice
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 02:12:54 posle podne »
"Kada Mesec progresira u severnom pravcu, dobro je (narocito za pozniji deo zivota). Mesec je ojacan kada je u rastu i severnoj latitudi jer je to znak prosperiteta..." "Vidi u koji znak Mesec ulazi na treci dan od rodjenja, vidi njegovog vladara i planete u aspektu. Benefici simbolizuju srecu, malefici nevolju..." "Kada je Meseceva dvanaestina aspektovana od malefika, to je znak nesrece za rodjenog..." "Mesec je najbolji kada je u fazi rasta i na severnoj latitudi u progresiji jer to je znak velikog prosperiteta i dobrih prilika za osobu..." "Deseti znak od Meseca (enenecontameris Meseca) pogledaj. Ako je benefik tamo, dobro je, ako je malefik, steta ce doci..."

Mesec se ne procenjuje samo kroz esencijalno dostojanstvo i poziciju u horoskopskom prostoru, odnosno, na osnovu aspekata koje pravi. U ranoj astrologiji aspekti su se ionako vezivali za Zodijak, ne planete (orbisi i moiteti). Ne samo navedeno, prosecna brzina Meseca i svake planete su uvek u igri i termini, vanredno vazni. U nekim izvorima, prakticno, vazni koliko i domicil. Da li ste ikada na ovaj nacin pristupali svakom planetarnom faktoru bilo koje horoskopske karte, Mesecu posebno? Koliko se u praksi oslanjate na devedesetice, dvanaestine, latitude, 48. cas nakon rodjenja i termine? Prava astrologija znaci puno vise racunice i truda za jednostavan, ali siguran zakljucak.

5
Natalna astrologija / Re: Tranziti u tri poteza
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 02:10:07 posle podne »
 Drevni astrolozi nisu koristili tranzite nasumicno primenjujuci svaki tranzit na svaki natal i svaku situaciju u bilo kom vremenskom trenutku. Pogled na aktuelne pozicije planeta u realnom vremenu nije dovoljan. Pravila su, u sustini, jednostavna.

TRANZITI KOJI SE UZIMAJU U OBZIR ZA TEKUCU GODINU AKTUELNOG SOLARNOG POVRATKA

1. Tranzit aktuelnog vladara godine sto je vladar znaka godisnje profekcije
2. Tranzit vladara direktovanog termina preko stepena ascendenta i partnera (govorila sam na temi o distribucijma pa je neophodno povezati je sa ovom) https://www.facebook.com/groups/astroloskidijalozi/permalink/1146846852001324/
3. Tranzit one planete koja u aktuelnom solarnom povratku zauzima isti stepen kao u natalu, isti termin kao u natalu ili isti znak
4. Tranzit planeta koje se natalno nalaze u znaku godisnje profekcija
5. Tranzit vladara znaka na ascendentu solarnog povratka

MESTA U HOROSKOPU KOJA TREBA PRATITI

1. Znak godisnje profekcije
2. Mesta direkcija, jednako primarnih i terminskih prema distributivnom sistemu
3. Natalni ascendent
4. Znaci koje tranzitiraju planete prema svojim natalnim pozicijama, a koji zauzimaju pozicije uglova prema sistemu znak-kuca. Na primer. Natalni MA je u Aq i trenutno MA tranzitira Sc sto je 10. znak od Aq nezavisno od toga da li MC pada u isti ili u znak Sa. Ovaj tranzit je vazan jedino pod uslovom da MA ima vladarstvo nad periodom prema nekom pravilu. Nije cak dovoljno da MA vlada natalnim ascendentom, a da u periodima nema i neko posebno vladarstvo. Ovo vazi za znake na 90 i 180 od natalne pozicije
5. Natalni znak vladara godine sto je vladar godisnje profekcije ascendenta
6. Natalni znak distributera i pratecih mu planeta/partnera
7. Znak ascendenta godisnje revolucije (aktuelnog solarnog povratka ili solara kako se danas popularno kaze)
8. Termin koji prelazi ascendent, ali u znaku u kojem se nalazi, ne misli se na znak ascendenta.

VREME KADA TRANZITI "RADE"

1. Stanice i zaokreti na epiciklu. Ovo znaci da se retrogradnost u tranzitima ne tumaci negativno po difoltu. Jedno je retrogradnost u osnovnom horoskopu, drugo je retrogradnost u tranzitima. Retrogradnost vrlo cesto znaci intenzifikaciju desavanja, a kvalitet dogadjaja zavisi od kvaliteta planete u natalu i solarnom povratku.
2. Kada gore nabrojani faktori udju u znake koji su na 90 i 180 od kljucnih pozicija u solarnom i natalnom horoskopu
3. Tranziti su narocito snazni ukoliko planeta vlada godinom na neki nacin, ali i mesecom ili cak i danom vaznog dogadjaja, odnosno, ako jedna planeta stekne vise godisnjih vladarstava po razlicitim osnovama: vlada znakom profekcije i znakom na ascendentu solarnog povratka ili se nalazi na ascendentu solarnog povratka, vlada znakom profekcije i nekim firdarskim periodom, vlada znakom profekcije i ujedno je aktuelni distributor...

"Sistem" efemeridskog pracenja tranzita svih planeta u svakom vremenskom trenutku prema nekoj natalnoj poziciji nije sistem i ne funkcionise na nacin da se tacno mogu predvideti dogadjaji. Odbacite tranzite prezentovane na popularan nacin, narocito tranzite bez referentnog horoskopskog okvira jer isti ne znace NISTA! Tipa ME0SO danas pa stranice i stranice krajnje nekonkretne i neprimenljive price. Planete ne znace nista i znaci ne znace nista konkretno van mundanog okvira. Jednako bi bilo govoriti o paleti dekorativne kozmetike koja nije primenjena na neko konkretno lice. Ne mozete opisivati efekte sminke bez podloge na koju se primenjuje.
6
Natalna astrologija / Re: Tranziti u tri poteza
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 02:07:53 posle podne »
Iako sam vise puta ponavljala pisuci o metodama interpretacije prediktivnih ciklusa natala, nije zgoreg ponavljati najvaznija pravila s obzirom da se pogresna uputstva u vezi sa aktivacijom solarnog povratka, jednako tako, ponavljaju i sire. Nedavno smo svedocili jednu takvu situaciju u vezi sa pitanjem kada solarni povratak pocinje da "radi". Najvazniji dogadjaji desavaju se:

1. Kada tranzitna planeta u retrogradnom ciklusu prelazi stepen profekcionog ascendenta. Sto je taj stepen blizi natalnom to su i desavanja od veceg znacaja. U vezi sa profekcijama jednako mozete gledati cele znake, ali i jednake kuce sto znaci da profekcioni ascendent moze poceti na istom stepenu kao i natalni. Ako je moj natalni ascendent na 13. Le, onda ce i profekcija godine pasti na 13. Ta, sa pocetkom na tom stepenu i za godinu dana vaziti do 13. Ge. Tranziti u okviru tog podrucja, a narocito tranziti sa zaokretima na epiciklu, su od prvog znacaja. Dalja kvalifikacija ide do partilnog povezivanja R i D stanica sto bi u mom slucaju znacilo da se jedna od ovih desava oko 13. stepena Ta, odnosno, stepen pre ili kasnije.

2. Kada tranzitna planeta prelazi ascendent ili MC godine sto su dva najvaznija ugla u solarnom povratku. Ponovo, kvalifikovano i znacajnije je ako se radi o zaokretima na epiciklu.

3. Od prvog znacaja je tranzit vladara godine sto je vladar profekcionog ascendenta.

4. Kao i u prethodnoj stavci tranzit profekcionog vladara preko ascendenta ili MC a godine sto su uglovi solara.

5. Tranzit profekcionog vladara preko natalnog ascendenta. Moj primer. Ako je VE vladarka profekcione godine, prolaz kroz znak Lava, gde je moj natalni ASC, bice od znacaja. Veci znacaj ce imati ukoliko se u natalnom znaku desi neka konjunkcija vladara godine ili helijacki izlazak ili zalazak sto znaci 15 stepeni od ili do Sunca ako se desi na stepenu natalnog ascendenta ili stepen pre ili kasnije. Susret vladara godine sa nekom planetom u znaku natalnog ascendenta je vazan!

6. Sve ovo mozete potvrdjivati aktuelnim lunarnim revolucijama. Uvek se poklopi da vazan tranzit vladara godine padne u vreme markantnog lunara.

7. Osim vladara godine u igri je i vladar ascendenta godine sto je vladar znaka na ascendentu solarne revolucije. U vezi sa njim vazi isto pravilo o R i D stanicama preko uglova ili ascendenta natala.

8. Ako vam neka planeta u solarnom povratku padne tacno na profekcioni ascendent ona ce i obeleziti godinu prema kvalitetu i znacenjima koja nosi po univerzalnoj ili slucajnoj simbolici samog natala. Jednako vazi kada profekciona planeta padne na ascendent godine sto je ascendent solara.

Postoji jos mnogo vecih i manjih pravila, ali kada govorimo o tranzitima drzite se ovih.
7
Scriptorium / Astroloska simbolika u Danteovom delu
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 02:03:52 posle podne »
"Kao astrolozi morate da poznajete i astronomiju i u ovoj lekciji govoricemo o srednjovekovnoj astronomiji. Mozete pomisliti-Ali ovo je moderno doba i cemu potreba da se razume srednjovekovna astronomija?

Srednjovekovna astrologija je izgradjena na kosmoloskom modelu, astronomskom modelu, koji je u isto vreme i model ljudske duse. Stavise, astrologija je deo sire celine koja ukljucuje hermetizam, neoplatonizam i Aristotelovu kosmologiju i da biste razumeli sta je to dusa neophodno je da prethodno shvatite kako su ove stvari povezane (kosmos i dusa pojedinca). Ovo ce posebno na vaznosti dobiti onog momenta kada pocnete sa sopstvenom praksom i astroloskom teorijom.

Srednjovekovna astrologija je nerazvijena na nivou psiholoskih teorija, ali je, naizgled paradoksalno, vrlo duhovno sadrzajna. Posebno u onom delu koji se tice koncepta ascenzije i descenzije duse (ascensio i descensio animae) koji je duboko ukorenjen u astrologiji o kojoj cemo uciti u ovom kursu. Koncepti ezotericne strane astrologije zasnovani su na filozofskim ucenjima Grka i pojedinim doktrinama razlicitih semitskih naroda."

Ovim recima Robert Zoler uvodi u ucenje astrologije polaznike njegove astroloske skole, a najbolji primer za ovo o cemu govori je nesumnjivo najvece delo srednjovekovne italijanske knjizevnosti, Danteova Bozanstvena komedija. Verovatno je malo ko o istom razmisljao kao o astroloskom delu, astroloskom izvoru, no videcemo da se, upravo, o tome radi. Kao sinkreticko delo anticke filozofije i hriscanskog misticizma ono govori o vezi ljudske duse i kosmosa, odnosno, o eshatoloskom uspenju i padu iste. Da se sve sadrzi u svemu i sve odrazava u svemu (deo u celini i celina u delu) svedoci i matematicka kompozicija ovog dela. Podeljeno na tri celine: Pakao, Raj i Cistiliste od kojih svako sadrzi 33 pesme koje sa uvodnom daju ukupno 100 pevanja. Celo delo je zasnovanu na broju 3 i savrsenom pitgorejskom broju 10 koje odrazva deset sfera tradicionanog kosmosa. I unutrasnja podela delova celine je simetricna. Pakao ima 9 krugova i predvorje sto ukupno cini deset delova. Cistiliste, takodje, ima devetku u sebi jer govori o sedam sfera ciscenja i dva uvodna predela koje opisuje kroz Plazu i Predcistiliste. Zemaljski raj je, takodje, deo ove celine sto ukupno ponovo daje 10. Raj se sastoji od devet nebesa i Empireja sto je u krajnjem broju ponovo 10. Dakle, sva tri dela odrazavaju Aristotelovu shemu univerzuma sa podlunarnim promenljivim elementalnim svetom generacije i korupcije, etericnim svetom planeta, sferom Zodijaka i Empirejom, predelom konacne transcendencije i bozanskog obitavalista. Svaki od tri glavna dela zavrsava recju zvezde i sve duse su razvrstane u tri kategorije prema osnovnoj vrsti (blazeni, pokajnici i gresnici). Tri zveri ometaju pesnika na pocetku puta, tri vodica ga vode.

"Tri onozemaljska kraljevstva u Bozanstvenoj komediji imaju strukturu usaglasenu sa shvatanjima grckog astronoma, matematicara i geografa iz II veka nove ere Klaudija Ptolomeja.On je tvorac takozvanog Ptolomejevog planetarnog sistema, koji je zasnovan na geocentricnoj teoriji: Zemlja predstavlja odredjenu nepokretnu tacku-centar celokupnog Suncevog sistema, planeta, zvezda i kometa, koji se oko nje i okrece. Taj sistem se odrzao sve do Kopernika, odnosno, do XVI veka. Zemlja je okruzena sa devet koncentricnih sfera koje se okrecu jedna unutar druge i sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta je nepokretna; to je nebo Empirej, boraviste Boga, andjela i blazenih. Devet neba su po redu: Mesec, Merkur, Venera, Sunce, Mars, Jupiter, Saturn, Zvezdano nebo i Prvo pokretno nebo. Prvih sedam neba ima u sebi odgovarajucu planetu dok je osmo ispunjeno nepokretnim zvezdama i sazvezdjima, a deveto, potpuno transparentno, naziva se Prvo pokretno nebo, jer svojim brzim kretanjem prenosi rotaciju na niza neba i regulise je." Dragan Mraovic.

Zanimljivo je da u prvi krug pakla, Limb, Dante smesta svog vodica Vergilija i brojne anticke mislioce i pesnike poput Homera, Ovidija, Aristotela, Platona, Sokrata, Talesa,Empedokla, Heraklita, Zenona, Hipokrata, Galena, Ptolomeja, Avicenu. Limb, iako na gornjoj granici najnizeg boravista duse, predstavljen je dvorcem u zelenilu, sa sedam vrata (sedam planetarnih izlaza) i generalno prijatnim ambijentom u kojem borave one duse koje su tezile spoznaji, ali zbog nedostatka vere (tipican argument vernika protiv filozofa) bivaju kaznjene vecnom zudnjom za Bogom kojeg ne mogase da spoznaju za zivota. Ptolomej je jedini astrolog koji je zasluzio ovakvu privilegovanu poziciju. Svi ostali koji su bili motivisani samo prema zaradi zarsavaju doboko u 8. krugu pakla, cetvrtom rovu, namenjenom onima u koje se nema poverenja, koji varaju i srljaju u uvid buducnosti klijenata, zbog cega su u paklu osudjeni sa glavama okrenutim unazad. Na taj nacin bivaju kaznjeni kroz laznu predstavu o stvarnosti jer vise nikada nece moci da proniknu u buducnost i zanavek ce ostati vezani jedino za proslost. Razmisljati o duhovnoj svrsi astroloije je, po Danteu, pozitivna duhovna orjentacija, gatanje profita radi negativna. Prvo vodi navise, drugo nadole, prvo daje sansu za ascenziju duse, drugo za descenziju. Gde smo mi kao astrolozi danas? Ako pazljivije obratimo paznju na Zolerove reci s pocetka teme doci cemo do zakljucka da i on razmislja poput Dantea. Svrha astrologije nije u prakticnoj nivelaciji stvarnosti, vec u religijsko-filozofskom uznosenju duse, onako kako i hermeticka doktrina svedoci. Motiv ascenzije ponavlja se dosledno od antickih vremena do renesanse. Ciceronov Scipionov san i govor o ascenziji neoplatonista Porfirija i Jambliha, te Kaldejska prorocanstva, najdirektnije su prilagodjene verzije prastare vavilonske astralne religije. I dok ovo pitanje zivi kao uvek aktuelno medju ozbiljnijim posvecenicima tradicionalne astrologije, u krugovima modernista jos uvek se isto ne postavlja. Postavljanje ovog pitanja posledicno otvara niz novih, poput kosmoloske nedostatnosti moderne astrologije i iz toga metodske nedoslednosti, eticnost i svrhu bavljenja astrologijom. Sto bi Robert Zoler na pocetku parafrazirao pretpostavljeno pitanje-cemu sve ovo u modernim vremenima. Vremena jesu moderna, ali astrologija nije.

https://s-media-cache-ak0.pinimg.com/…/37a475262fbff780f249…
8
Scriptorium / Sedam slobodnih vestina i astroloska simbolika
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 02:00:58 posle podne »
 Pocetkom srednjeg veka celokupno znanje biva razvrstano na sedam slobodnh vestina (septem artes liberales) unutar dve grupe, triviuma i quadriviuma. Trivium je obuhvatao dijaloske nauke: gramatiku (nauku o lepom i ispravnom pisanju), retoriku (nauku o besednistvu) i dijalektiku (nauku o dokazivanju, opovrgavanju, raspravljanju). Quadrivium se odnosio na matematicke nauke u koje su spadale aritmetika, geometrija, muzika i astrologija. Jedan od utemeljitelja ove podele je poznoanticki rimski pisac neoplatonista Marcijan Kapela, a na samo oblikovanje ovog sistema nailazimo vec u njegovom delu didakticko alegorijske vrste Vencanje Merkura i Filologije koje je redje poznato pod nazivima De septem Disiciplinis ili o Sedam nauka, odnosno, Satyricon. Podelu ovih sedam vestina izvrsice Kasiodor, pisac i istoricar iz 5. veka i ranohriscanski filozof Boetije.

Osim prvopomenutog Kapele povezivanje ovih nauka sa astroloskom simbolikom detaljno je prikazano u Danteovoj Gozbi. U XIV poglavlju ovog dela, pod naslovom "Nebesa i nauke" stoji:

"Rekoh da pod nebesima mislih na nauku zbog triju slicnosti koje povezuje ova dva, narocito po osnovu reda i broja njihovog. Prva dodirna tacka je to sto se oba okrecu oko neceg sto se ne krece. Jer svako nebo se krece oko sopstvenog centra koje ne pokrece kretanje neba, dok na slican nacin se nauka okrece oko svog predmeta, ali ga sama ne pokrece jer nijedna ne demonstrira svoj predmet vec ga pretpostavlja.

Druga tacka dodira je obasjavajuca snaga jednog i drugog. Jer svako nebo obasjava vidljive stvari i na slican nacin svaka nauka obasjava inteligibilne.

I treca slicnost tice se ulivanja savrsenstva u stvari koje propisno obradjuju...Svi filozofi se slagahu oko toga da su nebesa uzrok iako ne na isti nacin. Jedni su uzrok pripisali pokretacima poput Platona, Avicene i Al Gazala, drugi zvezdama samim (narocito u slucaju ljudskih dusa) poput Sokata, Platona (ponovo), Dionizija Akademika, a treci nebeskoj vrlini koja je u prirodi vrelina i seme (Aristotel i peripateticari). Na slican su nacin nauke uzrok ulivanja savrsenstva kroz naviku prema istrazivanju istine koja je dobra kao i Intelekt sam. Zbog svih ovih slicnosti nauka se moze nazvati (izjednaciti sa) nebom.

Dalje cemo ispitati zasto je trece nebo spomenuto. Kako je vec receno gore, sedam nebesa koja su nam najbliza su ona koja pripadaju planetama. Sledece po redu, iznad njih, je pokretno nebo i iznad ovog, iznad svih je trece koje je nemo. Sedam prvih su povezana sa sedam nauka triviuma i quadriviuma, naime, gramatikom, dijalektikom, retorikom, aritmetikom, muzikom, geometrijom i astrologijom. Osmoj, odnosno, zvezdanoj sferi, odgovaraju prirodne nauke poput fizike i prva nauka metafizika. Deveta sfera odgovara moralnoj nauci i ona iznad, nema, bozanskoj koju zovemo teologija.

I kazem ja da je lunarno nebo poput gramatike...A nebo Merkurovo se sa dijalektikom uporediti moze na osnovu dve karakteristike. Merkur je najmanja zvezda i orbita joj je najskrivenija Suncevim zracima. Na jednak nacin dijalektika je u svom obimu manja od drugih nauka dok je njena orbita (opseg) prikrivena velom sofisticiranih argumenata...Nebo se Venerino sa retorikom poredi zbog dve osobine: sjaj njenih aspekata koji je lepse gledati od svih drugih zvezda, a druga je jutarnje i vecernje pojavljivanje. Iste osobine ima i retorika. Najsladja je od svih (lepota lepe reci). Retorika je jutarnja ko Venera kada govornik govori, vecernja onda kada izrazava kroz pisanje, sa distance.

Nebo Sunca je aritmetika jer su njegovim svetlom sve zvezde obasjane, a oko ga ne moze gledati. Na isti nacin aritmetika obasjava druge nauke jer sve su pod nekim brojem (numerickim odnosom) i razmatranje toga je uvek numericki proces...I nebo Marsa moze se uporediti sa muzikom zbog posebne lepote njegovog odnosa sa drugim nebesima. Jer ako brojimo redom nebesa, bilo da pocnemo od najnizeg ili najviseg, Mars je uvek na sredini...Zovijalno nebo je geometrijsko jer se nalazi izmedju dve maleficne sfere Marsa i Saturna. Druga karakteristika je belilo njegovog svetla poput srebra. I geometrija se krece izmedju dve odbojne tacke, odnosno, izmedju tacaka kruga kao najsavrsenije geometrijske figure, a tacka se ne moze izmeriti, niti krug zbog njegove zakrivljenosti...Saturnovo nebo ima dve osobine zbog kojih se moze dodeliti astrologiji. Jedna je sporost njegovog kretanja, a druga je da je iznad svih ostalih planetarnih sfera. Iste karakteristike poseduje i astrologija sama. Da bi kompletirala krug, odnosno, da bi bila naucena, mnogo je vremena potrebno...Ona je iznad drugih jer kako Aristotel rece da je nauka visoka na osnovu plemenitosti njenog predmeta i nepromenljivosti..."

Dante ovde izlaze jednu gnoseolosku hijerarhiju, hijerarhiju znanja, u kojoj je astrologija na vrhu planetarne sfere, a teologija na vrhu celokupne gradjevine, na nivou "tihog, nemog" neba. Kao hriscanin odvaja metafiziku od teologije i filozofiju spusta za nivo ispod, u skladu sa srednjovekovnom sholastikom, gde ona vise nije istrazivacka disciplina vec sredstvo prenosenja (ucenja) otkrivenih istina, sluzavka teologije (ancilla theologia).

Prema Danteu, dakle, Mesec je gramatika, Merkur je dijalektika, Venera retorika, Sunce aritmetika, Mars muzika, Jupiter geometrija, Saturn astrologija. Sfera zvezda nekretnica pripada fizici i metafizici, a deveta teologiji.
9
Natalna astrologija / O stepenu horoskopske tacke (rektifikacioni metod Pavla iz Aleksandrije)
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 17, 2017, 01:58:36 posle podne »
O stepenu horoskoposa (ascendenta) na osnovu metoda prezentovanih od strane Pavla iz Aleksandrije, iliti o nacinima rektifikacije kada je vreme rodjenja priblizno poznato.

Pavle ovaj odeljak pocinje pozivanjem na egipatske prethodnike i monomorijama koje se tretiraju, pre svega, u odnosu na trigonalne/triplicitetne parnjake. Monomorijski stepen svetla vremena, sto je SO u dnevnim, MO u nocnim rodjenjima, se poredi sa stepenom planete kojoj pripada, odnosno, stepenom trigonalnog parnjaka. Primer, naravno, moj. Moje natalno SO, kao vladajuce svetlo, pripada po monomorijskoj podeli stepenu SA. Ascendent mozemo pomeriti prema stepenu tog SA, odnosno, stepenu ME koji je njegov trigonalni parnjak. SA stoji na 2. stepenu znaka, ME na 15. a prema zvanicnom vremenu rodjenja asc je na 13. tako da ME priblizno odgovara stepenu asc koji bi trebalo, po ovoj metodi, pomeriti za dva stepena.

Pavle kao jedinog vladara elementa vode uzima MA.

http://www.projecthindsight.com/…/TablesP…/Tb2-Monomoria.pdf

Drugi nacin je da se termin MO prenese na termin ascendenta.

Treci nacin je da se vladar termina ili vladar domicila prenatalnog sizigijuma (mladog ili punog MO koji prethodi rodjenju) svojim stepenom prenese na stepen ascendenta.Slicno pominje i Ptolomej, s tim sto on opseg siri na sve vladare tog stepena. Posebno se istice situacija kada ista planeta vlada terminom i domicilom sizigijuma jer tada se stvar uzima kao pouzdana u smislu pomeranja ascendenta na stepen istog broja. U mom slucaju VE je, ne samo egzaltacijski, vec i almutenski vladar prenatalnog sizigijuma i ista stoji na 12. stepenu znaka Ta, sto bi vrlo blisko odgovaralo stepenu asc na 13. Le.

Cetvrti nacin se tice razmatranja triplicitetnih vladara dodekatemorije prenatalnog sizigijuma. Onaj od dva vladara koji je blizi nekom uglu svojim stepenom odredice i stepen samog ascendenta. Isto se moze uraditi i sa vladarima elementa znaka na ascendentu, narocito ako vladari dvanaestine prenatalnog sizigijuma nisu postavljeni u svojim domicilima ili bilo kom dostojanstvu.

Ove rektifikacione metode koristite jedino ako znate okvirno vreme rodjenja, odnosno, znak na ascendentu, ali niste sigurni u precizno vreme i stepen ekliptike na istoku. Takodje su vrlo pogodne za upotrebu u slucaju granicne pozicije ascendenta, kada se ne zna da li isti pada na kraj jednog ili pocetak drugog znaka.
10
Scriptorium / O prirodi magijskog delovanja
« Poslednja poruka od strane Natasa poslato Jun 13, 2017, 11:02:09 pre podne »
U analizi gnostickog spisa Knjige po Enohu Artur Versluis, u delu u kojem obrazlaze svoje tumacenje znacenja palih andjela koji su covecanstvu preneli zabranjena znanja, pre svega vestinu ratovanja i magije, za rat kaze da predstavlja protivprirodno razdvajanje, a za magiju da je nasilje nad nebom, odnosno, protivprirodno spajanje. Ova najkraca definicija magije na koju sam u teoriji naisla je, mozda, i najpreciznija, ali ista zahteva detaljniju analizu kako bi se doslo da razumevanja na sta je pisac tacno mislio kada je na ovako jednostavan nacin definisao magiju. Iz recenog zakljucujemo da postoje neka celina i neki delovi, odnosno, da postoji jedno i da postoji mnostvo koje magijsko delo vodi ka tom jednom, kao i da postoji nesto sto je protivprirodno. Naravno, kao i za sve u hermetizmu i u vezi sa magijom moramo poceti od Platona. Mozemo ici i dalje u proslost i negrcke kulture, ali u kontekstu horoskopske astrologije i njene veze sa magijom, pocinjemo od ovog autora i njegovog objektivnog idealizma. U dijalogu Alkibijad, razmatrajuci osobine i vestine koje potencijalni politicki vodja, poput mladog aristokrate Alkibijada, treba da poseduje, Sokrat, u nameri da valorizuje koncept magije, upucuje na persijske princeve koji su obucavani u ovoj vestini koja se, na ovom mestu, definise kao skup ritualnih procesa obracanja bogovima. Alkibijad je jedan od prvih sacuvanih izvora koji zoroastrizam prvi put povezuje sa konceptom magije, zahvaljujuci kojem je Zoroaster dobio istorijski status "oca magije".

Na drugom kraju platonistickog spektra, u epohi pozne antike i neoplatonizma, o magiji su svedocili Plotin, Proklo i Jamblih u svojim Egipatskim misterijama.

U IV knjizi Eneada Plotin kaze: "Zahvaljujuci sili simpatike i cinjenici da u prirodi postoji saglasje izmedju slicnih i nesaglasje izmedju razlicitih sila i zbog raznolikosti u mnogobrojnosti takvih (sila) koje konvergiraju unutar jednog zivog univeruzma... Mnogo je crteza i cari koji se zasnivaju na ometajucim mahinacijama jer prava magija je interna za sve i snaga njene privlacnosti i, nista manje, njene repulsije (odbijanje)... Prva magija i carobnjastvo otkrivena je od nekih ljudi koji usmeravaju te cari i magicnu umetnost jedan na drugog. Kako se njeni efekti mogu objasniti? Ljubav je imanentna prirodi i kvaliteti koji je pobudjuju, indukuju medjusobni pristup silom priblizavanja, usadjujuci sasvim drugi temperament u stvarima...oni vezuju dusu za dusu, usmeravaju dva odvojena drveta jedno prema drugom tom silom ljubavi. Iscrtavajuci paterne te moci magicar sebe uvlaci u istu kako bi mirno dosao u posed takvih snaga sa cijom prirodom i svrhom je identifikovao sebe..."

Proklo, atinski filozof iz 5. veka nove ere, poput Jambliha, ujedinjuje filozofsku strogost i tradicionalna paganska verovanja, praktikujuci teurgiju koja doslovno znaci "bozansko delo", u kojem se uz pomoc ritualne magije ostvaruje misticno jedinstvo sa bozanskim izvorom, sa Jednim. Kao neoplatonista on je sve stvari video kao izlivajuce produkte Jednog koje, uprkos sopstvenoj separatnosti, zadrzavaju tu bazicnu duhovnu uniju. U "Svestenickoj umetnosti" objasnjava duhovnu simpatiku i veze koje sve stvari u Kosmosu drze na okupu, nacin na koji partikulariteti bivaju povezani u tom lancu duhovne simpatike, obezbedjujuci filozofsko opravdanje za efikasnost vradzbina i magije. Ovaj filozof je najvise uticao na renesansne platonicare Marsila Ficina i Kornelija Agripu.

"Kao sto ljubavnici ostavljaju sve sto je prijatno za njihova cula kako bi dostigli izvor svega koji je dobar i shvatljiv, na isti nacin svestenici, posmatrajuci kako se sve stvari sadrze u svemu na osnovu simpatije vidljivih jednih prema drugim, ali i prema nevidljivim, grade svoje svestenicko znanje. Zadivljeni da otkriju poslednje u prvom i prvo u poslednjem. Na nebu videse da zemaljske stvari deluju na nebeski nacin, a na zemlji prepoznase nebeske stvari u zemaljskom obliku...Na zemlji je moguce otkriti sunca i mesece, a na nebesima svo bilje i kamenje i zivotinje zive u intelektu. Posmatrajuci tako stvari i povezujuci ih sa nebeskim bicima drevni mudraci spustise bozanske moci medj' smrtna bica jer slicnost je dovoljna da pridruzi bica jedna drugim. Ako, na primer, neko zapali fitilj i stavi ga pod svetlost lampe nedaleko od plamena, videce da je ista osvetljena iako netaknuta plamenom. Po analogiji takvoj mozes razumeti vezu niskih sa visokim stvarima jer sve su one prepune bogova. Zemaljske su ispunjene nebeskim, a nebeske nadnebesnim i svaki lanac produzava obilje do krajnjih clanova. Jer ono sto je u Jednom ispred svega svoju pojavnost cini u svemu. Uzrok ovome ne treba traziti u onome sto vidis ocima, vec intelektualnoj viziji..."

Ficinova prirodna magija, prikazana u III knjizi De Vita (O pribavljanju zivota sa nebesa), pretpostavlja sledece koncepte:

Neoplatonisticku tripartitnu shemu: Jedan, Intelekt, Dusa. Intelekt je prva hipostaza nadkonceptualnog Jednog. Kod Ficina Intelekt se javlja pod izrazom Mens. Mens je kontigent cistih ideja. Iz Intelekta se izliva Dusa sveta (Anima Mundi) koja uz pomoc seminalnih (semenih) uzroka, unutar posrednika koji se naziva Duh Sveta (Spiritus Mundi), stvara Telo sveta (Corpus Mundi) koje sadrzi oblike svih materijalnih stvari. U ovom lancu bica neophodne je dodatno pojasniti pojam seminalnih uzroka. Intelekt (Nus) je istinski prvi princip, referencijalna osnova (arche) sveukupnog postojanja i nije samodovoljan entitet poput Jednog jer poseduje sposobnost da istovremeno kontemplira Jedno, kao svoju prethodnost, i sopstvene misli koje Plotin identifikuje sa Platonovim Idejama. Njegova uloga je dvostruka, da kontemplira moc (dynamis) Jednog, koje Intelekt prepoznaje kao sopstveni izvor i razmislja o mislima koje su vecno prisutne unutar njega i koje kreiraju samo njegovo bice. Nus se moze razumeti i kao skladiste potencijalnih bica, ali jedino ako se takva potencijalnost prepoznaje kao vecna i nepromenljiva misao Bozanskog Uma, Nusa. Intelekt je nezavistan u postojanju jer ne zahteva nista izvan sebe za opstanak. Pozivajuci se na Platonovog Parmenida Plotin tvrdi da "misliti i biti je jedno te isto". Nus kreira produktivnu akciju iz koje potice Dusa. Kako je svrha ove hipostaze dvostruka to sto obuhvata samu njegovu sustinu mora da bude od slicne vrste. Moc i beznaporni izraz Jednog manifestuje se kao koherentnost misli, odnosno, savrseni umni objekti koje Nus misli neometano, vecno i u otpunosti. Ideje su prisutne u njemu kao objekti kontemplacije. Plotin kaze: "Ideje nisu razlicite od Inteligencije vec su po sebi Inteligencija." Bez da narusava jedinstvo ovog koncepta Plotin vesto iznalazi nacin kako da trajnost i vecnost zadrzi na nivou Bozanstva. Ovo postize uvodjenjem pojma samoidentiteta svake ideje, uz istovremenu nemogucnost razlikovanja od Nusa samog, na nacin da svaka Ideja odjednom jeste cisto i kompletno postojanje kao i potencijalnost, seme, sposobno da dalje produzi svoju aktualizaciju kao entitet razlicit od Inteligencije (Nusa). Pozajmljujuci stoicki pojam logos spermatikos (pocetni, semeni, preliminarni razlog) Plotin dalje obrazlaze svoju teoriju da svako postojanje jeste produkt generisan kontemplacijom njegovog prethodnog, viseg izvora. Tako Jedno u samoposmatranju stvara Nusa, a on dalje u kontemplaciji svog izvora, preko ideja, proizvodi logoi spermatikoi koji sluze kao produktivna moc, odnosno, esencija Duse koja je aktivni i generativni princip bica.

"Sila Duse sveta je rasuta na sve stvari kroz kvintensenciju (peti element-Spiritus Mundi), koji je svuda aktivan, kao duh unutar Tela sveta..." M. Ficino, Knjiga zivota III, poglavlje 1.

Dakle, u razumevanju magijskog mehanizma prvo usvajamo Plotinov koncept lanca emanacije od Jednog, preko Nusa koji daje Animu koja uz pomoc Duha sveta kreira Telo sveta.

Individualna dusa je tako fragment kosmicke i kroz razumevanje sebe mi razumemo celinu Anime, Svetsku dusu. Seminalni (semeni) uzroci postoje unutar Anime kao refleksija vecnih ideja unutar Nusa. Preko njih Dusa sveta stvara oblike fizickih stvari i pojava koji su tek mutna refleksija samih ideja. Fizicke stvari se odnose jednako na nebeska tela i nize, zemaljske objekte, pojavnosti. Oblici nebeskih tela su bliza i bolja refleksija ideja jer su vise na lancu emanacije i preko njih se posreduje dalje stvaranje nizih oblika. Fizicke stvari se mogu dezintegrisati i denaturalizovati. Magicar rekonstruise tu dezintegraciju tako sto preko boja, reci, invokacija, figura, shifara, predmeta, zvukova, esencija, ponovo povezuje semene uzroke sa stvarima ovog sveta.To cini kroz posrednistvo Duha sveta koji je ujedinjen sa Dusom sveta. Da bi ponovo uspostavio vezu izmedju pojedinacne duse i Duse sveta magicar pokusava da uspostavi vezu izmedju predmeta intervencije i nebeskog tela koji ukljucuje ritual sa kamenjem, mineralima, biljem od kojih svako nosi prirodu (ima simpaticku vezu) sa nekim nebeskim telom, a na osnovu prenosa unutar lanca emanacije sa viseg na nize. Talismani deluju kao prijemnici Duha sveta koji se emanira iz Duse sveta.

Moc talismana zasniva se na trima vaznim svojstvima: onim manifestovanim u materijalu i obliku samog predmeta, onim okultnim koje sadrzi sam oblik predmeta i okultnim koje sadrzi figura, rec (sigi, pecat izveden iz numericke zamene slova) ili cifra ugravirana u njega.

Astrologija, magija i alhemija su tri okultne hermeticke nauke i sve tri su medjusobno povezane u praksi i sve tri pretpostavljaju neoplatonisticki svetonazor i metafizicke preduslove. Za renesansne filozofe magija je duhovna nauka razvrstana kroz tripartitnu podelu na: prirodnu magiju, koja intervenise nad okultnim svojstvima fizickih stvari. Nebeska magija ili astroloska magija se bavi "srednjim svetom" u lancu emanacija jer planete odrazavaju nacin na koji se Spiritus Mundi materijalizuje u pojavnosti. Planete su fizicki izraz kvaliteta te medijalne veze koju Dusa sveta uspostavlja izmedju fizickog i idejnog dela. Poslednja od tri je bozanska magija koja za svrhu ima uspostavljanje misticnog jedinstva sa visim nivoima emanacije, do Jednog na vrhu.

Kada se posle izlozenog vratimo na pocetak i Versluisovu definiciju magije kao protivprirodnog spajanja vidimo da se isto moze razumeti kao cin spajanja (ljubavi) nizih sa visim emanacijama unutar neoplatonisticke sheme, odnosno, kao spajanje posebnosti sa idejom preko niza emantivnih posrednika. Na isti nacin i astrologija funkcionise tumaceci ispoljavanje seminalnih uzroka u ovom svetu. Magija ide obrnutim smerom. Partikularitete ovog sveta svesno, usmereno od stane coveka, povezuje sa visim izvorima. Ljubav iz Ptolinovih i Proklovih navoda se odnosi na ovo, na aktivaciju okultne sile poveznosti nizih sa visim nivoima bica.

https://returnofthespacegods.files.wordpress.com/…/plotinus…
Stranice: [1] 2 3 ... 10